ZAKONO RATIFIKACIJI PROTOKOLA O IZMENAMA I DOPUNAMA JEDINSTVENE KONVENCIJE O OPOJNIM DROGAMA ZA 1961. GODINU("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/78) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Protokol o izmenama i dopunama Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961. godine, sa rezervom na član 9. i član 11. Protokola, usvojen 25. maja 1972. godine u Ženevi, u originalu na engleskom, francuskom, ruskom, kineskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
O IZMENAMA I DOPUNAMA JEDINSTVENE KONVENCIJE O OPOJNIM DROGAMA IZ 1961. GODINE
UVOD
Potpisnice ovog protokola,
razmatrajući odredbe Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961. godine, sačinjene u Njujorku 30. marta 1961. godine (u daljem tekstu: Jedinstvena konvencija),
u želji da izmene Jedinstvenu konvenciju,
saglasile su se o sledećem:
Izmene i dopune člana 2, tač. 4, 6. i 7. Jedinstvene konvencije
Član 2. tač. 4, 6. i 7. Jedinstvene konvencije menjaju se i glase:
"4. Preparati iz Tabele III podleže istim kontrolnim merama kao i preparati koji sadrže opojne droge nabrojane u Tabeli II. Međutim, tačka 1. b) i tač. 3. do 15. člana 31. i, što se tiče njihove nabavke ili njihovog izdavanja na malo, stav b) člana 34. neće se obavezno primenjivati i u cilju procene (član 19) i statistike (član 20) tražena obaveštenja ograničavaju se na količine opojnih droga koje su korišćene za fabrikaciju navedenih preparata.
6. Pored kontrolnih mera koje se primenjuju na sve opojne droge iz Tabele I, opijum podleži odredbama člana 19. tačke 1. stav f) i odredbama člana 21. bis, 23. i 24, lišće od koke odredbama čl. 26. i 27, a kanabis odredbama člana 28.
7. Opijumski mak, cocaier, biljka kanabis, makova slama i lišće kanabisa podleže kontrolnim merama predviđenim članom 19. tačke 1. stav e), članom 20. tačke 1. stav g), članom 21. bis i čl. 22. do 24, 22, 26. i 27, 22. i 28, 25. i 28".
Izmene i dopune naslova člana 9. Jedinstvene konvencije i tačke 1. i unošenje novih tačaka 4. i 5.
Naslov člana 9. Jedinstvene konvencije menja se i glasi:
"Sastav i ovlašćenja Organa"
Član 9. tačka 1. Jedinstvene konvencije menja se i glasi:
"1. Organ se sastoji od 13 članova koje bira Savet, i to:
a) tri člana koji imaju iskustva iz medicine, farmakologije ili farmacije, uzeta sa spiska od najmanje pet lica koja odredi Svetska zdravstvena organizacija,
b) deset članova uzetih sa spiska lica koja odrede članice Organizacije ujedinjenih nacija i one strane ugovornice ove konvencije koje nisu članice te organizacije."
Niže navedene nove tač. 4. i 5. unose se posle tačke 3. člana 9. Jedinstvene konvencije:
"Bez štete po ostale odredbe ove konvencije, Organ koji deluje u saradnji sa vladama nastojaće da ograniči gajenje, proizvodnju, fabrikaciju i upotrebu opojnih droga na količine potrebne u medicinske i naučne svrhe, tako da se pomenute potrebe zadovolje i da se spreči gajenje, proizvodnja i fabrikacija, nedozvoljeni promet i upotreba opojnih droga.
5. Mere koje preduzima Organ shodno ovoj konvenciji jesu mere koje mogu najviše da posluže saradnji vlade sa Organom i da omoguće trajni dijalog između vlada i organa, kako bi se pomogla i olakšala svaka efikasna akcija vlada radi postizanja ciljeva ove konvencije."
Izmene i dopune člana 10. tač. 1. i 4. Jedinstvene konvencije
Član 10. tač. 1. i 4. Jedinstvene konvencije menjaju se i glase:
"1. Članovi organa biraju se na pet godina i mogu biti ponovo birani.
4. Savet može, na preporuku Organa, opozvati člana Organa koji ne ispunjava potrebne uslove iz tačke 2. člana 9. Ova preporuka mora biti formulisana potvrdnim glasanjem devet članova Organa."
Izmene i dopune člana 11. tačke 3. Jedinstvene konvencije
Član 11. tačka 3. Jedinstvene konvencije menja se i glasi:
"3. Kvorum neophodan za sastanke Organa iznosi osam članova."
Izmena i dopuna člana 12. tačka 5. Jedinstvene konvencije
Član 12. tačka 5. Jedinstvene konvencije menja se i glasi:
"5. Da bi se ograničila upotreba i raspodela opojnih droga na količine potrebne u medicinske i naučne svrhe i postupilo na način kako bi se zadovoljile ove potrebe, Organ potvrđuje, u što je moguće kraćem roku, procene, uključujući i dopunske procene, on ih isto tako može imenovati s pristankom zainteresovane vlade. U slučaju nesaglasnosti između vlade i Organa, Organ ima pravo da ustanovi, saopšti i objavi svoje vlastite procene uključujući i dopunske procene."
Izmene i dopune člana 14. tač. 1. i 2. Jedinstvene konvencije
Član 14. tač. 1. i 2. Jedinstvene konvencije menjaju se i glase:
"1. a) Pošto razmotri podatke koje mu je uputila vlada shodno odredbama ove konvencije ili podatke koje su mu dostavili organi Ujedinjenih nacija ili specijalizovane ustanove, ili pod uslovom da ih je odobrila Komisija na preporuku Organa, ili druge međuvladine organizacije, ili međunarodne nevladine organizacije koje su neposredno nadležne po tom pitanju i koje poseduju savetodavni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu na osnovu člana 71. Povelje Ujedinjenih nacija ili koje uživaju sličan status na osnovu specijalnog sporazuma sa Savetom, ako Organ ima objektivne razloge da veruje da su ciljevi ove konvencije ozbiljno ugroženi zbog toga što neka strana ugovornica ili zemlja ili teritorija ne ispunjava odredbe ove konvencije, ima pravo da predloži da se savetuje sa zainteresovanom vladom ili da od nje zatraži objašnjenja. Ako je, a da pri tome nije izbegla izvršavanje odredbi ove konvencije, neka strana ugovornice ili neka zemlja ili teritorija postala značajan centar nedozvoljenog gajenja, proizvodnje i fabrikacije, prometa ili potrošnje opojnih droga, ili ako očigledno postoji ozbiljna opasnost da to postane, Organ ima pravo da predloži da se pristupi savetovanju sa zainteresovanom vladom. Pod rezervom prava koje ima da stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji skrene pažnju na to pitanje, kao što je predviđeno u nižem stavu d), Organ smatra kao poverljivo traženje podataka i objašnjenja koje je dala neka vlada ili predlog savetovanja, kao i održana savetovanja sa nekom vladom na osnovu odredaba ovog stava.
b) Pošto postupi shodno gornjem stavu a) Organ može, ako smatra potrebnim da to učini, tražiti od zainteresovane vlade da preduzme korektivne mere koje, s obzirom na okolnosti, mogu izgledati potrebne da bi se obezbedilo izvršavanje odredaba ove konvencije.
c) Organ može, ako smatra potrebnim radi razjašnjavanja pitanja pomenutog u gornjem stavu a), da predloži zainteresovanoj vladi da pristupi proučavanju ovog pitanja na njenoj teritoriji, na način koji smatra celishodnim. Ako zainteresovana vlada odluči da pristupi ovom proučavanju, ona može da zatraži od Organa da pruži tehnička sredstva i usluge jednog ili više lica koja imaju kvalifikacije potrebne za pružanje pomoći predstavnicima te vlade u proučavanju ovog pitanja. Jedno ili više lica koje Organ namerava da stavi vladi na raspolaganje predlažu se toj vladi radi njene saglasnosti. Način na koji će se vršiti proučavanje i rok u kome treba da bude završeno utvrđuju se savetovanjem između vlade i Organa. Vlada dostavlja Organu rezultate proučavanja i naznačuje korektivne mere za koje smatra da treba da se preduzmu.
d) Ako organ ustanovi da zainteresovana vlada nije dala zadovoljavajuća objašnjenja na poziv da to učini shodno gornjem stavu a), ili je propustila da preduzme korektivne mere koje je bila pozvana da preduzme shodno gornjem stavu b), ili ako postoji ozbiljna situacija koja zahteva da se preduzmu mere na polju međunarodne saradnje kako bi se otklonila ova situacija, on može skrenuti pažnju stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji na to pitanje. Organ postupa na ovaj način ako ciljevi ove konvencije budu ozbiljno dovedeni u pitanje i ako ne postoji mogućnost da se to pitanje drukčije reši na zadovoljavajući način. On isto tako postupa ako ustanovi da postoji ozbiljna situacija koja zahteva da se preduzmu mere na planu međunarodne saradnje i ako smatra da je, u cilju otklanjanja ove situacije, skretanje pažnje stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji najprikladniji način da se olakša jedna takva saradnja, posle razmatranja izveštaja koji je sačinio Organ i, eventualno, Komisija, Savet može skrenuti pažnju Generalnoj skupštini na ovo pitanje.
2. Pošto skrene pažnju stranama ugovornicama Savetu i Komisiji na neko pitanje, shodno stavu d) tačke 1, Organ može, ako smatra da je takva mera potrebna, preporučiti stranama ugovornicama da obustave uvoz opojnih droga iz zainteresovane zemlje, ili izvoz opojnih droga u tu zemlju ili teritoriju, ili istovremeno uvoz i izvoz, bilo za određeni period, bilo dok situacija u toj zemlji ili teritoriji ne postane za njega zadovoljavajuća. Zainteresovana država ima pravo da to pitanje iznese pred Savet."
Novi član 14. bis
Navedeni novi član 14. bis unosi se posle člana 14. Jedinstvene konvencije.
Tehnička i finansijska pomoć
U slučajevima kada smatra da je to prikladno, Organ može, delujući u saglasnosti sa zainteresovanom vladom, bilo istovremeno, bilo na mesto ili u zamenu mera navedenih u tač. 1. i 2. člana 14, preporučiti nadležnim organima Ujedinjenih nacija i specijalizovanih ustanova da jedna tehnička ili finansijska pomoć, ili i jedna i druga istovremeno, budu pružene navedenoj vladi radi podržavanja njenih napora da odgovori obavezama koje proističu iz ove konvencije, a naročito obavezama koje su ugovorene ili pomenute u čl. 2, 35, 38. i 38 bis".
Izmena i dopuna člana 16. Jedinstvene konvencije
Član 16. Jedinstvene konvencije menja se i glasi:
"Usluge sekretarijata Komisije i Organa vrši generalni sekretar. Međutim, sekretara Organa imenuje generalni sekretar, po savetovanju sa Organom."
Izmene i dopune člana 19. tač. 1, 2. i 5. Jedinstvene konvencije
Član 19. tač. 1, 2. i 5. Jedinstvene konvencije menjaju se i glase:
"1. Strane ugovornice upućuju Organu, svake godine i za svaku svoju teritoriju, na način i u obliku koje on propiše, procene u vezi sa niže nabrojanim količinama, unetim u obrasce koje dostavlja organ:
a) količine opojnih droga koje će biti utrošene u medicinske i naučne svrhe,
b) količine opojnih droga koje će biti korišćene za fabrikaciju drugih opojnih droga, preparata iz Tabele III i supstanci o kojima nije reč u ovoj konvenciji,
c) količine opojnih droga koje se nalaze na skladištu na dan 31. decembra godine na koje se procena odnosi,
d) količine opojnih droga koje treba dodati specijalnim zalihama,
e) površine (u hektarima) i geografsko mesto zemljišta koje će biti određeno za grejanje opijumskog maka,
f) približne količine opijuma koje će biti proizvedene,
g) broj industrijskih preduzeća koja će fabrikovati sintetičke opojne droge,
h) količine sintetičkih opojnih droga koje će biti fabrikovane u svakom od pomenutih industrijskih preduzeća u prethodnom stavu.
2. a) Pod rezervom odbijanja predviđenih u tački 3. člana 21, ukupan iznos procena za svaku teritoriju i za svaku opojnu drogu, izuzev opijuma i sintetičkih opojnih droga, jeste zbir količina bliže određenih u st. a), b) i d) tačke 1. ovog člana, uvećan za svaku količinu koja je potrebna da bi se zalihe koje postoje na dan 31. decembra prethodne godine dovele na nivo procenjen shodno odredbama stava c) tačke 1.
b) Pod rezervom odbijanja predviđenih u tački 3. člana 21. u vezi sa uvozom i u tački 2. člana 21. bis, ukupne procene opijuma za svaku teritoriju jesu zbir količina bliže određenih u st. a), b) i d) tačke 1. ovog člana, uvećan za svaku količinu koja je potrebna da bi se zalihe koje postoje na dan 31. decembra prethodne godine dovele na nivo procenjen shodno odredbama stava c) tačke 1, ili bliže određena količina u stavu f) tačke 1. ovog člana ako je veća od prve.
c) Pod rezervom odbijanja predviđenih u tački 3. člana 21, ukupan iznos procena za svaku sintetičku opojnu drogu i za svaku teritoriju jeste bilo zbir bliže određenih količina u st. a), b) i d) tačke 1. ovog člana, uvećan za količinu koja je potrebna da bi se zalihe koje postoje na dan 31. decembra prethodne godine dovele na nivo procenjen shodno odredbama stava c) tačke 1, bilo zbir količina bliže određenih u stavu h) tačke 1. ovog člana ako je veći od prvog.
d) Procene koje se dostavljaju na osnovu prethodnih stavova ove tačke menjaju se prema okolnostima, tako da se vodi računa o svakoj zaplenjenoj količini koja je docnije stavljena na dozvoljeno tržište, kao i o svakoj količini koja je uzeta iz specijalnih zaliha radi zadovoljenja potreba civilnog stanovništva.
5. Pod rezervom odbijanja predviđenih u tački 3. člana 21. i vodeći računa, u slučaju potrebe, o odredbama člana 21. bis procene se ne mogu premašiti."
Izmene i dopune člana 20. Jedinstvene konvencije
Član 20. Jedinstvene konvencije menja se i glasi:
"1. Strane ugovornice dostavljaju Organu za svaku svoju teritoriju, na način i u obliku koje Organ propiše i na obrascima koje im dostavi, statističke podatke o:
a) proizvodnji ili fabrikaciji opojnih droga,
b) korišćenju opojnih droga za fabrikaciju drugih opojnih droga, preparata iz Tabele III i supstanci o kojima nije reč u ovoj konvenciji i korišćenju makove slame za fabrikaciju opojnih droga,
c) potrošnji opojnih droga,
d) uvozu i izvozu opojnih droga i makove slame,
e) zaplenama opojnih droga i namenama zaplenjene količine,
f) zalihama opojnih droga na dan 31. decembra godine na koju se odnose statistički podaci,
g) površini koja se može odrediti za gajenje maka za opijum.
2. a) Statistički podaci iz tačke 1, osim stava d), sastavljaju se godišnje i dostavljaju se Organu najkasnije 30. juna godine koja dolazi posle one godine na koju se ti statistički podaci odnose,
b) statistički podaci iz stava d) tačke 1. sastavljaju se tromesečno i dostavljaju se Organu u roku od mesec dana, računajući od kraja tromesečja na koje se odnose.
3. Strane ugovornice nisu obavezne da daju statističke podatke o specijalnim zalihama, ali će posebno davati statističke podatke o opojnim drogama za specijalne potrebe uvezenim ili nabavljenim u zemlji ili sa teritorije, kao i o količinama opojnih droga uzetih iz specijalnih zaliha za zadovoljenje potreba civilnog stanovništva."
Novi član 21. bis
Član 21. bis unosi se posle člana 21. Jedinstvene konvencije.
Ograničenje proizvodnje opijuma
1. Proizvodnja opijuma u nekoj zemlji ili na nekoj teritoriji biće organizovana i kontrolisana tako da, ukoliko je to moguće, količina proizvedena tokom jedne godine ne bude veća od procene količine opijuma koja je predviđena za proizvodnju, utvrđene u skladu sa tačkom 1f) člana 19.
2. Ako ustanovi, prema obaveštenjima koja mu budu upućena shodno odredbama ove konvencije, da jedna strana ugovornica koja je dostavila procenu shodno tački 1f) člana 19. nije ograničila opijum proizveden unutar svojih granica u dozvoljene svrhe u skladu sa odgovarajućim procenama, da je proizvedena znatna količina opijuma, dozvoljeno ili nedozvoljeno, unutar granica ove strane ugovornice i da je stavljena na nedozvoljeno tržište, Organ može, pošto razmotri objašnjenja zainteresovane strane koja treba da mu se podnesu u roku od mesec dana posle saopštenja ove konstatacije, odlučiti da oduzme sve ili jedan deo od količine koja bude proizvedena i od ukupne procene, kako je to utvrđeno u tački 2b) člana 19. za prvu godinu, kada jedno takvo oduzimanje može tehnički da se primeni, vodeći računa o dobu godine i ugovornim obavezama koje je preuzela zainteresovana strana ugovornice za izvoz opijuma. Ova odluka treba da stupi na snagu 90 dana pošto zainteresovana strana ugovornica o tome bude obaveštena.
3. Pošto obavesti zainteresovanu stranu ugovornicu o svojoj odluci o oduzimanju koja je doneta u skladu sa gore navedenom tačkom 2, Organ se konsultuje sa tom stranom kako bi našao zadovoljavajuće rešenje.
4. Ako se situacija ne reši na zadovoljavajući način, Organ može, u slučaju potrebe, da primeni odredbe člana 14.
5. Prilikom donošenja odluke u vezi sa oduzimanjem predviđenim u tački 2, Organ vodi računa ne samo o svim odgovarajućim uslovima, naročito o uslovima zbog kojih je nastao problem nedozvoljene trgovine pomenute u tački 2, već i o svakoj novoj odgovarajućoj kontrolnoj meri koju je strana ugovornica eventualno donela."
Izmene i dopune člana 22. Jedinstvene konvencije
Član 22. Jedinstvene konvencije menja se i glasi:
"1. Ako je situacija u nekoj zemlji ili na nekoj teritoriji strane ugovornice takva da je zabrana gajenja opijumskog maka, cocaiera ili biljke kanabis po njenom mišljenju najpogodnija mera da se zaštiti narodno zdravlje i spreči da opojne droge budu puštene u nedozvoljenu trgovinu, zainteresovana strana ugovornica zabraniće njegovo gajenje.
2. Ugovorna strana koja zabrani gajenje opijumskog maka ili biljke kanabis preduzima odgovarajuće mere da zapleni strukove biljki koje su nedozvoljeno gajene i da ih uništi, osim onih malih količina koje su potrebne ugovornoj strani u cilju naučnog istraživanja."
Izmene i dopune člana 35. Jedinstvene konvencije
Član 35. Jedinstvene konvencije menja se i glasi:
"Vodeći uredno računa o svojim ustavnim, pravnim i administrativnim sistemima, strane ugovornice:
a) obezbeđuju na nacionalnom polju usklađivanje preventivne i represivne akcije protiv nedozvoljene trgovine, u tom cilju one mogu odrediti odgovarajuću službu za koordinaciju,
b) uzajamno se pomažu u borbi protiv nedozvoljene trgovine,
c) tesno sarađuju međusobno i sa nadležnim međunarodnim organizacijama čije su članice, kako bi vodile usklađenu borbu protiv nedozvoljene trgovine,
d) nastoje da se međunarodna saradnja odgovarajućih službi obavlja brzim putem,
e) obezbeđuju da se dostavljanje sudskih isprava između zemalja radi vođenja sudskog postupka obavlja brzim putem na adresu sudskog organa koje odrede strane ugovornice, ova odredba ne ide na štetu prava strana ugovornica da zahtevaju da im se sudske isprave dostavljaju diplomatskim putem,
f) pružaju Organu i Komisiji, ako to smatraju za shodno, posredstvom generalnog sekretara, pored obaveštenja u skladu sa članom 18, i obaveštenja koja se odnose na nedozvoljene radnje koje su ustanovljene unutar njihovih granica, a koje se naročito odnose na nedozvoljeno gajenje, proizvodnju, fabrikaciju i trgovinu opojnim drogama,
g) pružaju obaveštenja navedena u tački f), u granicama mogućnosti, na način i u dane koje Organ odredi, sa svoje strane, na zahtev strane ugovornice. Organ može da joj pomogne u pružanju ovih podataka i da podrži njene napore radi smanjenja nedozvoljenih radnji u vezi sa opojnim drogama unutar svojih granica."
Izmene i dopune člana 36. tač. 1. i 2. Jedinstvene konvencije
Član 36. tač. 1. i 2. Jedinstvene konvencije menjaju se i glase:
"1. a) Pod rezervom svojih ustavnih odredaba, svaka strana ugovornica propisuje mere koje su potrebne da bi se gajenje i proizvodnja, fabrikacija, vođenje, prepariranje, držanje, ponuda, puštanje u prodaju, raspodela, kupovina, prodaja, isporuka ma po kom osnovu, posredovanje, odašiljanje, ekspedovanje za tranzit, prevoženje, uvoz i izvoz opojnih droga, koji nisu u skladu sa odredbama ove konvencije, ili svaka druga radnja koja je po mišljenju te strane protivna odredbama ove konvencije, smatrati kažnjivim krivičnim delima ako su počinjeni namerno, a koji bi se kao teška krivična dela kažnjavali odgovarajućom kaznom zatvora ili drugim kaznama lišenja slobode.
b) Bez obzira na odredbe navedene u stavu 1a), ako lica koja zloupotrebljavaju opojne droge izvrše ovakva krivična dela, strane ugovornice mogu, umesto da ih osude ili da izreknu kaznene mere protiv njih, ili kao dopunu osude ili kazne, podvrći ova lica merama lečenja, obrazovanja, postkurativnim merama rehabilitacije ili ponovnom uključivanju u društvo, u skladu sa odredbama tačke 1. člana 38.
2. Pod rezervom ustavnih odredaba svake strane ugovornice, njenog pravnog sistema i njenog nacionalnog zakonodavstva:
a) i) svako od krivičnih dela pomenutih u tački 1. smatra se kao posebno krivično delo ako je počinjeno u raznim zemljama,
ii) namerno učešće u nekom od pomenutih krivičnih dela, udruživanje ili dogovor u cilju njegovog izvršenja ili pokušaj da se takvo krivično delo počini, kao i namerno izvršenje pripremne i finansijske radnje u vezi sa krivičnim delima o kojima je reč u ovom članu, predstavljaju krivična dela za koja se mogu izreći kazne predviđene u tački 1,
iii) osude izrečene u inostranstvu za ova krivična dela uzimaju se u obzir radi utvrđivanja recidiva, i
iv) pomenuta teška krivična dela, bilo da su ih počinila domaća ili strana lica, goni strana ugovornica na čijoj je teritoriji krivično delo počinjeno, ili strana ugovornica na čijoj će se teritoriji prekršilac naći ako njegova ekstradicija nije prihvatljiva prema zakonodavstvu strane ugovornice kojoj je zahtev upućen i ako pomenuti prekršilac nije bio gonjen i osuđivan.
b) i) Svako od krivičnih dela navedenih u tač. 1. i 2a) ii) ovog člana smatra se po sili zakona kao slučaj za ekstradiciju iz bilo kog ugovora o ekstradiciji zaključenog između strana ugovornica. Strane ugovornice se obavezuju da ova krivična dela smatraju kao slučajeve za ekstradiciju iz sporazuma u svakom ugovoru o ekstradiciji koje bi one međusobno zaključile,
ii) ako je jedna strana ugovornica koja uslovljava ekstradiciju postojanjem ugovora podnela zahtev za ekstradiciju nekoj drugoj strani ugovornici sa kojom ona nije vezana ugovorom o ekstradiciji, ima pravo da smatra ovu konvenciju kao pravni osnov za ekstradiciju u pogledu krivičnih dela nabrojanih u tač. 1. i 2a) ii) ovog člana Esktradicija se podvrgava ostalim uslovima predviđenim u pravu zamoljene strane ugovornice,
iii) ugovorne strane koje ne uslovljavaju ekstradiciju postojanjem ugovora koji priznaje krivična dela nabrojana u tač. 1. i 2a) ii) ovog člana kao slučaj za međusobnu ekstradiciju pod uslovima predviđenim u pravu zamoljene strane ugovornice,
iv) ekstradicija se odobrava u skladu sa zakonodavstvom strane ugovornice kojoj je upućen zahtev za ekstradiciju i, bez štete po odredbe st. b) i) i iii) ove tačke, ova strana ugovornica ima pravo da odbije odobrenje ekstradicije ako nadležne vlasti smatraju da krivično delo nije dovoljno teško."
Izmene i dopune člana 38. Jedinstvene konvencije i njegovog naslova
Član 38. Jedinstvene konvencije i njegov naslov menjaju se i glase:
"Mere protiv zloupotrebe opojnih droga:
1. Strane ugovornice razmatraju s naročitom pažnjom zloupotrebu opojnih droga i preduzimaju sve moguće mere da bi to sprečile i obezbedile brzo otklanjanje, lečenje, obrazovanje, postkurativno lečenje, rehabilitaciju i ponovno uključivanje ovih lica u društvo, one usklađuju svoje napore koji teže ovim ciljevima.
2. Strane ugovornice podstiču, ukoliko je to moguće, školovanje osoblja radi obezbeđenja lečenja, postkurativnog lečenja, rehabilitacije i ponovnog uključivanja u društvo lica koje zloupotrebljavaju droge.
3. Strane ugovornice preduzimaju sve moguće mere kako bi pomogle licima, kojima je to potrebno prilikom vršenja svoje dužnosti, da steknu znanja o problemima koje postavlja zloupotreba opojnih droga i sprečavanje zloupotrebe i kako bi ova znanja širile u javnosti, ako postoji bojazan da se zloupotreba opojnih droga veoma mnogo proširi."
Novi član 38. bis
Član 38. bis dodaje se posle člana 38. Jedinstvene konvencije.
Sporazumi koji predviđaju stvaranje regionalnih centara
Ako jedna strana ugovornica smatra poželjnim, u borbi koju vodi protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i vodeći računa o svom ustavnom, pravnom i administrativnom uređenju, ona će nastojati, tražeći ako to želi stručna mišljenja od Organa ili specijalizovanih ustanova, da zaključi savetujući se sa ostalim zainteresovanim stranama te oblasti, sporazume koji predviđaju stvaranje regionalnih centara za naučno istraživanje i za obrazovanje, radi rešavanja problema koji proizilaze iz nedozvoljene upotrebe i trgovine opojnim drogama."
Jezici Protokola i postupak oko potpisivanja, ratifikovanja i pristupanja
1. Ovaj protokol, čiji su engleski, kineski, španski, francuski i ruski tekstovi podjednako verodostojni, otvoren je za potpisivanje do 31. decembra 1972. godine, za sve članove Jedinstvene konvencije ili sve njene potpisnice.
2. Ovaj protokol podleži ratifikovanju država koje su ga potpisale i koje su ratifikovale Jedinstvenu konvenciju ili su joj pristupile. Ratifikacioni instrumenti deponuju se kod generalnog sekretara.
3. Ovaj protokol je otvoren za pristupanje posle 31. decembra 1972. godine članica Jedinstvene konvencije koje ga nisu potpisale. Instrumenti o pristupanju deponuju se kod generalnog sekretara.
Stupanje na snagu
1. Ovaj protokol, kao i izmene i dopune koje on sadrži, stupa na snagu tridesetog dana od dana deponovanja četrdesetog instrumenta o ratifikovanju ili o pristupanju, shodno članu 17.
2. Za svaku drugu državu koja deponuje instrument o ratifikovanju ili pristupanju posle deponovanja pomenutog četrdesetog instrumenta, ovaj protokol stupa na snagu po isteku trideset dana od dana deponovanja instrumenta o ratifikovanju ili pristupanju od strane te države.
Dejstvo stupanja na snagu
Svaka država koja pristupi Jedinstvenoj konvenciji posle stupanja na snagu ovog protokola, u skladu sa tačkom 1. člana 18. smatra se, osim ako ne izrazi drukčiju nameru, kao:
a) članica Jedinstvene konvencije onako kako je izmenjena i dopunjena,
b) članica Jedinstvene konvencije, bez unošenja izmena i dopuna u odnosu na svaku članicu ove konvencije koja nije vezana ovim protokolom.
Prelazne odredbe
1. Funkcije Međunarodnog kontrolnog organa za opojne droge, predviđene u izmenama i dopunama sadržanim u ovom protokolu, vrši, počev od dana stupanja na snagu ovog protokola (tačka 1. člana 18), Organ koji je ustanovljen prema Jedinstvenoj ne izmenjenoj konvenciji.
2. Ekonomski i socijalni savet određuje dan kada će Organ, ustanovljen prema izmenama i dopunama sadržanim u ovom protokolu, početi da vrši svoje funkcije. Na taj dan Organ, obrazovan na ovaj način, u odnosu na članice koje su pristupile Jedinstvenoj neizmenjenoj konvenciji i članice ugovora nabrojanih u članu 44. navedene konvencije koje nisu članice ovog protokola, preuzeće funkcije Organa obrazovanog prema Jedinstvenoj neizmenjenoj konvenciji.
3. Što se tiče članova imenovanih na prvim izborima posle povećanja broja članova Organa od 11 do 13, funkcije petorice članova Organa ističu u roku od tri godine, a funkcije ostale sedmorice članova po isteku pet godina.
4. Članovi Organa čije funkcije ističu na kraju početnog gore navedenog trogodišnjeg perioda imenuju se na osnovu žreba koji vrši generalni sekretar odmah posle prvih izbora.
Rezerve
1. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili ratifikovanja ili pristupanja ovom protokolu, da stavi rezerve na bilo koju izmenu i dopunu koju sadrži, izuzev izmena člana 2. tač. 6. i 7. (član 1. ovog protokola), član 9. tač. 1, 4. i 5. (član 32. ovog protokola), člana 10. tač. 1. i 4. (član 3. ovog protokola), člana 11. (član 4. ovog protokola), člana 14. bis (član 7. ovog protokola), člana 16. (član 8. ovog protokola), člana 22. (član 12. ovog protokola), člana 35. (član 13. ovog protokola), člana 36. tačka 1. stav b) (člana 14. ovog protokola), člana 38. (član 15. ovog protokola) i člana 38. bis (član 16. ovog protokola).
2. Država koja stavi rezerve može u svako doba, putem pismenog saopštenja, da povuče sve ili jedan deo ovih rezervi.
Generalni sekretar dostavlja jednu overenu kopiju ovog protokola svim članicama Jedinstvene konvencije i svim njenim potpisnicima. Kad ovaj protokol stupi na snagu u skladu sa tačkom 1. člana 18. generalni sekretar ustanovljava tekst Jedinstvene konvencije onako kako je ona izmenjena i dopunjena ovim protokolom i dostavlja jednu overenu kopiju svim državama članicama ili državama ovlašćenim da postanu članice Konvencije u izmenjenom obliku.
Sačinjeno u Ženevi, 25. marta hiljadu devetstotina sedamdeset i druge godine, u jednom primerku koji se čuva u Arhivu Organizacije ujedinjenih nacija.
ČLAN 3
Član 9. i član 11. Protokola neće se primenjivati na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".