ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE FRANCUSKE O NADLEŽNOSTI I O ZAKONU KOJI SE PRIMENJUJE U OBLASTI LIČNOG I PORODIČNOG PRAVA("Sl. list SFRJ", br. 55/72) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Francuske o nadležnosti i o zakonu koji se primenjuje u oblasti ličnog i porodičnog prava, potpisana 18. maja 1971. godine u Parizu, koja u originalu na srpskohrvatskom i francuskom jeziku glasi:
IZMEĐU VLADE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE REPUBLIKE FRANCUSKE O NADLEŽNOSTI I O ZAKONU KOJI SE PRIMENJUJE U OBLASTI LIČNOG I PORODIČNOG PRAVA
Vlada socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
i
Vlada Republike Francuske, u želji da zajednički regulišu materiju ličnog i porodičnog prava, dogovorile su se o sledećem:
PRAVNA SPOSOBNOST
Lični status i pravnu sposobnost fizičkog lica reguliše zakon strane ugovornice čiji je državljanin to lice.
1. Kad je potrebno da se prema državljaninu jedne strane ugovornice, maloletnom ili punoletnom, koji ima prebivalište na teritoriji druge strane ugovornice preduzmu zakonske mere za njegovu zaštitu, organ te strane ugovornice obaveštava o tome diplomatsko ili konzularno predstavništvo strane ugovornice čiji je državljanin lice koje treba zaštititi. Organi te strane ugovornice su nadležni za donošenje svih potrebnih mera prema svom unutrašnjem zakonodavstvu.
2. Međutim, u slučaju hitnosti ili u slučaju da nikakav postupak nije pokrenut u razumnom roku posle saopštenja po prethodnom stavu, organ strane ugovornice, na čijoj teritoriji ima prebivalište lice koje treba zaštititi, može preduzeti privremene mere zaštite, prema svom unutrašnjem zakonodavstvu.
3. U slučaju trajnih mera lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti, organ strane ugovornice na čijoj teritoriji ima svoje prebivalište lice koje treba zaštititi, može, ako nikakav postupak nije pokrenut u razumnom roku u smislu stava 1. ovog člana, postupati primenjujući zakon koji predviđa član 1. ove konvencije.
4. Strane ugovornice obaveštavaju jedna drugu, preko svojih diplomatskih ili konzularnih predstavništava, o zakonskim merama koje su određene radi primene ovog člana.
BRAK
1. Svojstva i uslove potrebne za sklapanje braka određuje, za svakog od budućih supružnika, zakon strane ugovornice čiji je on državljanin.
2. Međutim, uslove u pogledu krvnog i srodstva po tazbini reguliše zakon strane ugovornice pred čijim se organom brak sklapa.
1. Formu zaključenja braka određuje zakon strane ugovornice pred čijim se organom brak sklapa.
2. Brak između lica, budućih supružnika, koja imaju državljanstvo jedne strane ugovornice može se sklopiti pred konzularnim predstavnikom te strane ugovornice.
Dejstvo braka, kako u pogledu ličnih tako i u pogledu imovinskih odnosa, reguliše, ne dirajući u odredbe člana 6. ove konvencije, nacionalni zakon supružnika kada im je ovaj zajednički, a ukoliko nije zakon strane ugovornice na čijoj teritoriji imaju svoje prebivalište ili, u nedostatku ovog, zakon njihovog poslednjeg zajedničkog prebivališta.
Zakonski imovinski bračni režim određuje nacionalni zakon supružnika kada im je ovaj zajednički u vreme zaključenja braka, a u protivnom zakon strane ugovornice na čijoj je teritoriji bilo njihovo prvo zajedničko prebivalište.
1. Za sporove između supružnika u pogledu njihovih ličnih i imovinskih odnosa nadležni su sudovi one strane ugovornice na čijoj teritoriji oni imaju svoje prebivalište ili, u nedostatku ovog, svoje poslednje zajedničko prebivalište.
2. U slučaju kad su oba supružnika državljani iste strane ugovornice nadležni su, isto tako, sudovi te strane ugovornice.
3. Nadležni su, isto tako, i sudovi strane ugovornice na čijoj teritoriji jedan od supružnika ima već godinu dana svoje prebivalište.
RAZVOD
Razvod braka, kao i njegovo dejstvo kako na lične tako i na imovinske odnose, ne dirajući u odredbe člana 6. ove konvencije, reguliše nacionalni zakon supružnika kada im je ovaj zajednički, a u protivnom zakon one strane ugovornice na čijoj teritoriji imaju svoje zajedničko prebivalište, ili, u nedostatku ovog, zakon njihovog poslednjeg zajedničkog prebivališta.
1. Tužba za razvod braka podnosi se sudu one strane ugovornice na čijoj teritoriji supružnici imaju svoje prebivalište u trenutku podnošenja tužbe ili, u nedostatku ovog, na čijoj su teritoriji imali svoje poslednje zajedničko prebivalište.
2. Isto tako, nadležni su sudovi one strane ugovornice na čijoj teritoriji tuženi supružnik ima prebivalište ili boravište u trenutku podnošenja tužbe.
3. Ako su oba supružnika državljani iste strane ugovornice nadležni su, isto tako, sudovi te strane ugovornice.
ODNOSI IZMEĐU RODITELJA I DECE
Za utvrđivanje bračnosti deteta, kao i odnosa između roditelja i bračne dece, merodavan je zakon predviđen u članu 5. ove konvencije.
1. Za utvrđivanje vanbračnog očinstva merodavan je zakon one strane ugovornice čiji je državljanin dete u vreme rođenja ili, ako je to povoljnije za dete, zakon one strane ugovornice čiji je državljanin dete u vreme priznavanja ili donošenja sudske odluke.
2. Odnose između roditelja i vanbračne dece reguliše zakon one strane ugovornice čiji je državljanin dete.
3. Ako zakon deteta ne dopušta priznavanje, ono se može dati u skladu sa nacionalnim zakonom roditelja.
4. Ako zakon deteta ne predviđa pravo na izdržavanje, dete može ostvariti izdržavanje u skladu sa zakonom strane ugovornice na čijoj teritoriji ima prebivalište.
1. Za sporove o odnosima roditelja i dece nadležni su bili sudovi strane ugovornice čiji je državljanin dete, bilo sudovi strane ugovornice na čijoj teritoriji dete ima prebivalište.
2. Za sporove za utvrđivanje očinstva nadležan je sud one strane ugovornice čiji je državljanin tuženi ili sud na čijoj teritoriji tuženi ima prebivalište.
1. Uslove za usvajanje maloletnog deteta koji se traže od usvojioca i usvojenika regulišu njihovi nacionalni zakoni. Osim toga, moraju biti ispunjeni oni uslovi koje predviđaju zakoni obe strane ugovornice ukoliko se ovi uslovi odnose na usvojioca i usvojenika.
2. Ako usvajaju oba supružnika uslove koji se zahtevaju od usvojioca reguliše zakon predviđen u članu 5. ove konvencije.
1. Dejstvo usvojenja reguliše nacionalni zakon usvojioca.
2. Ako usvajaju oba supružnika ili usvaja jedan supružnik dete drugog, dejstvo tog usvojenja određuje zakon predviđen u članu 5. ove konvencije.
Za donošenje odluke o usvajanju i za odlučivanje o uslovima i dejstvu usvojenja nadležni su:
a) organi one strane ugovornice na čijoj teritoriji imaju prebivalište usvojilac ili usvojioci ili usvojenik,
b) organi one strane ugovornice čiji su državljani usvojilac ili usvojioci ili usvojenik.
Ako usvojilac odnosno usvojioci i usvojenik imaju isto državljanstvo, za opozivanje odluke o usvajanju nadležan je organ one strane ugovornice čiji su oni državljani.
ZAVRŠNE ODREDBE
Sporovi u vezi sa tumačenjem i primenom ove konvencije, koji nastaju između strana ugovornica regulišu se diplomatskim putem.
Ova konvencija primenjuje se na celokupnoj teritoriji obe države.
Svaka strana ugovornica obavestiće drugu stranu o okončanju ustavnog postupka koji je propisan za stupanje na snagu ove konvencije. Ona stupa na snagu prvog dana drugog meseca posle datuma prijema poslednjeg saopštenja.
1. Ova konvencija se zaključuje na neodređeno vreme.
2. Svaka strana ugovornica može je otkazati u svakom trenutku i ovaj otkaz stupa na snagu šest meseci posle dana prijema saopštenja o ovom otkazu od strane druge strane ugovornice.
Sačinjeno u Parizu 18. maja 1971. godine u dva primerka, na srpskohrvatskom i francuskom jeziku, i oba teksta podjednako su verodostojna.
ČLAN 2
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".