UREDBA O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE U OBLASTI PROSVETE ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 4/64)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete doneta na XI zasedanju Generalne konferencije Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, održanom u Parizu od 14. novembra do 15. decembra 1960. godine, koja u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

KONVENCIJA O BORBI PROTIV DISKRIMINACIJE U OBLASTI PROSVETE

Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, na XI zasedanju, održanom u Parizu, od 14. novembra do 15. decembra 1960. godine,

podsećajući da Opšta deklaracija o pravima čoveka utvrđuje princip nedopustivosti diskriminacije i proklamuje pravo svakog čoveka na školovanje,

smatrajući da diskriminacija u oblasti prosvete predstavlja kršenje prava iznetih u toj deklaraciji,

smatrajući da prema slovu svog Ustava, Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu teži da uspostavi saradnju među narodima da bi svima obezbedila opšte poštovanje prava čoveka i jednaku mogućnost za školovanje,

svesna, prema tome, da je Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu dužna, poštujući raznovrsnost nacionalnih školskih sistema, ne samo da uklanja svaku diskriminaciju u oblasti prosvete, već i da doprinosi da se svakom obezbedi jednakost u mogućnostima i postupanju u toj oblasti,

pošto su joj bili podneti predlozi u pogledu raznih vidova diskriminacije u oblasti prosvete, pitanja unetog u dnevni red zasedanja pod tačkom 1714,

pošto je, na X zasedanju, odlučila da ovo pitanje bude predmet jedne međunarodne konvencije, kao i preporuka državama-članicama,

usvaja, na dan 14. decembra 1960. godine, ovu konvenciju.

Član 1

1. U ovoj konvenciji pod izrazom "diskriminacija" podrazumeva se svako pravljenje razlike, isključivanje, ograničavanje ili povlašćivanje, koje je zasnovano na rasi, boji, polu, jeziku, veri, političkom ili drugom ubeđenju, nacionalnom ili društvenom poreklu, ekonomskom položaju ili rođenju, i ima za cilj ili za posledicu da uništi ili da naruši jednakost u postupanju u oblasti prosvete, a naročito:

a) da onemogući ma kom licu ili grupi lica pristup raznim vrstama ili stupnjevima školovanja,

b) da ma kom licu ili grupi lica ograniči školovanje na niži stupanj,

c) da uvede ili održava posebne školske sisteme ili škole za lica ili grupe lica, osim slučajeva predviđenih u članu 2. ove konvencije, ili

d) da ma koje lice ili grupu lica stavi u položaj koji nije u skladu sa dostojanstvom čoveka.

2. U ovoj konvenciji reč "prosveta" odnosi se na razne vrste i stepene školovanja i obuhvata pristup školovanju, njegov nivo i kvalitet, kao i uslove pod kojima se ono sprovodi.

Član 2

Sledeći slučajevi ne smatraju se kao diskriminacija, u smislu člana 1. ove konvencije, ako ih država dozvoli:

a) uvođenje ili održavanje posebnih školskih sistema ili škola za učenike raznog pola, ako ti sistemi ili škole obezbeđuju jednak pristup školovanju, ako imaju nastavni kadar istih kvalifikacija, ako raspolažu školskim zgradama i opremom istog kvaliteta i ako omogućuju da se sprovodi nastava po istim ili odgovarajućim programima,

b) uvođenje ili održavanje, iz verskih ili jezičkih razloga, posebnih školskih sistema ili škola sa nastavom koja odgovara izboru roditelja ili zakonskih staralaca učenika, ako je uključenje u te sisteme ili pohađanje tih škola dobrovoljno i ako je nastava koja se u njima sprovodi saobrazna propisima donetim ili odobrenim od strane nadležnih organa, naročito u odnosu na nastavu istog stepena,

c) uvođenje ili održavanje privatnih škola, ako one imaju za cilj, ne isključenje bilo koje grupe, već povećanje mogućnosti školovanja koje pružaju državne škole, ako njihov rad odgovara tom cilju i ako je nastava koja se u njima sprovodi saglasna propisima donetim ili odobrenim od strane nadležnih organa, naročito u odnosu na nastavu istog stepena.

Član 3

U cilju otklanjanja i sprečavanja svake diskriminacije u smislu ove konvencije, države koje su joj pristupile obavezuju se:

a) da ukinu sve zakonske i administrativne odredbe i obustave svaku administrativnu praksu koja sadrži diskriminaciju u oblasti prosvete,

b) da preduzmu potrebne mere, prema potrebi i donošenjem zakonskih propisa, kako u pogledu prijema učenika u škole ne bi bilo nikakve diskriminacije,

c) da ne dozvole da državni organi u pogledu školarine, dodeljivanja stipendija i drugih oblika pomoći učenicima, davanja odobrenja i olakšica, ako su one potrebne za produženje studija u inostranstvu, prave razlike među građanima, ako te razlike nisu zasnovane na zasluzi ili potrebama,

d) da ne dozvole da se, u slučajevima kada državni organi pružaju školama pomoć bilo u kojoj formi, daju prednosti ili vrše ograničenja koja se zasnivaju isključivo na činjenici da učenici pripadaju jednoj određenoj grupi,

e) da pruže stranim državljanima koji žive na njihovoj teritoriji iste mogućnosti za pohađanje škola koje imaju njihovi građani.

Član 4

Države-članice ove konvencije obavezuju se i da formulišu, razviju i primene takvu nacionalnu politiku koja bi unapredila, metodama prilagođenim nacionalnim uslovima i običajima, jednakost u mogućnostima i postupanju u oblasti prosvete, a naročito:

a) da sprovedu obavezno i besplatno osnovno školovanje, da srednje školovanje, u njegovim raznim formama, učine opštim i dostupnim svima, da više obrazovanje, na osnovu pune jednakosti i u zavisnosti od sposobnosti svakog, učine dostupnim svima, da obezbede da svi ispunjavaju školske obaveze koje su zakonom propisane,

b) da obezbede da u svim državnim školama istog stupnja nastava bude na istom nivou, i da obezbede podjednake uslove u pogledu kvaliteta nastave,

c) da pomognu i razviju, odgovarajućim metodama, obrazovanje lica koja nemaju osnovno školovanje ili ga nisu završila, i omoguće im da, prema svojim sposobnostima, produže školovanje,

d) da obezbede bez diskriminacije pripremanje za nastavnički poziv.

Član 5

1. Države-članice ove konvencije saglasne su:

a) da školovanje treba da ima za cilj puno razvijanje ljudske ličnosti i jačanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda i da treba da doprinosi razumevanju, trpeljivosti i prijateljstvu među svim narodima i svim rasnim ili verskim grupama, kao i razvijanju aktivnosti Ujedinjenih nacija za održavanje mira,

b) da roditelji i, u odgovarajućem slučaju, zakonski staraoci treba da imaju mogućnost slobodnog odlučivanja 1) u pogledu slanja svoje dece ne samo u državne škole već i u druge, koje ispunjavaju minimum uslova propisanih ili odobrenih od nadležnih vlasti, i 2) prilikom izbora, prema svojim ubeđenjima, kakvo će versko ili moralno vaspitanje da dobiju njihova deca, u skladu sa praktičnim mogućnostima koje pruža zakonodavstvo svake države pored toga, nijedno lice ili grupa lica ne mogu da budu primorani na versko vaspitanje koje je u suprotnosti sa njihovim ubeđenjima,

c) da je potrebno članovima nacionalnih manjina priznati pravo da se bave sopstvenim prosvetnim aktivnostima, uključujući i upravljanje školama, i da mogu, prema prosvetnoj politici svake države, upotrebljavati svoj jezik i na njemu sprovoditi nastavu, i to pod uslovom:

(i) da se to pravo koristi na način kojim se manjine ne bi sprečavale da razumeju kulturu i jezik čitave zajednice i da učestvuju u njenom životu, ili koji ne dovodi u opasnost nacionalni suverenitet,

(ii) da nivo nastave u tim školama ne bude ispod opšteg nivoa propisanog ili odobrenog od nadležnih vlasti, i

(iii) da pohađanje tih škola bude prema slobodnom izboru.

2. Države koje su pristupile ovoj konvenciji obavezuju se da će preduzeti sve potrebne mere u cilju ostvarivanja principa iznetih u tački 1. ovog člana.

Član 6

Prilikom sprovođenja ove konvencije, države-članice obavezuju se da će ukazati najveću pažnju preporukama koje bi Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu mogla usvojiti u cilju određivanja mera koje bi trebalo preduzeti u borbi protiv raznih vidova diskriminacije u prosveti i za obezbeđivanje jednakosti u mogućnostima i postupanju.

Član 7

Države-članice ove konvencije treba u periodičnim izveštajima koje će podnositi Generalnoj konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, u rokovima i formi koje će ona odrediti, da pruže obaveštenja o zakonskim i administrativnim propisima i drugim merama koje su preduzele za sprovođenje ove konvencije, podrazumevajući tu i mere koje su sprovedene da bi se odredila i razvila nacionalna politika, definisana u članu 4. kao i obaveštenja o postignutim rezultatima i preprekama na koje se naišlo prilikom sprovođenja te politike.

Član 8

Ako bi između dve ili više država-članica ove konvencije došlo do nesuglasica u pogledu tumačenja ili sprovođenja ove konvencije, i ako se one ne bi mogle otkloniti putem pregovora, na zahtev strana u sporu izneće se na rešavanje Međunarodnom sudu pravde, ako spor ne bi bio rešen na koji drugi način.

Član 9

Ne dozvoljavaju se rezerve na ovu konvenciju.

Član 10

Ova konvencija ne može ograničiti prava koja uživaju lica ili grupe lica na osnovu ugovora sklopljenih između dve ili više država, pod uslovom da ta prava nisu u suprotnosti sa slovom ili duhom konvencije.

Član 11

Ova konvencija sastavljena je na engleskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku i sva četiri teksta podjednako su verodostojna.

Član 12

1. Ova konvencija podleži ratifikaciji ili prihvatanju od strane država-članica Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu saobrazno njihovim odgovarajućim ustavnim propisima.

2. Instrumenti o ratifikaciji ili prihvatanju biće deponovani kod generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

Član 13

1. Ova konvencija biće otvorena za pristupanje svim državama koje nisu članice Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu a koje Izvršni savet Organizacije pozove da joj pristupe.

2. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenta o pristupanju kod generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

Član 14

Ova konvencija stupa na snagu tri meseca od deponovanja trećeg instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju, ali samo prema državama koje su do tog datuma ili ranije deponovale svoje instrumente o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju. Prema svakoj drugoj državi stupa na snagu tri meseca od deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju.

Član 15

Države-članice ove konvencije potvrđuju da će se ona primenjivati ne samo na teritorijama metropole, već i na svim neautonomnim teritorijama, teritorijama pod starateljstvom, kolonijalnim i drugim, u čije ime one održavaju međunarodne odnose, one se obavezuju da će se, ako je to potrebno, u trenutku ratifikacije, prihvatanja ili pristupanja, ili pre toga, savetovati sa vladama ili drugim nadležnim vlastima tih teritorija da bi na njima obezbedile primenu konvencije, i da će obavestiti generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu o teritorijama na koje će se konvencija primenjivati. Ovo obaveštenje stupa na snagu tri meseca od datuma prijema.

Član 16

1. Svaka država-članica ove konvencije može je otkazati u svoje ime ili u ime svake teritorije za koju ona održava međunarodne odnose.

2. Otkazivanje se saopštava pismenim aktom koji se deponuje kod generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.

3. Otkazivanje stupa na snagu dvanaest meseci posle prijema instrumenta o otkazivanju.

Član 17

Generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu obavestiće države-članice Organizacije, države koje nisu članice, a na koje se odnosi član 13, kao i Organizaciju ujedinjenih nacija o deponovanju svih instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju navedenih u članovima 12. i 13, kao i o deponovanju instrumenata o ratifikaciji i otkazivanju, predviđenih članovima 15. i 16.

Član 18

1. Ovu konvenciju može revidirati Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. Revidiran tekst obavezivaće samo države koje postanu članice revidirane konvencije.

2. U slučaju da Generalna konferencija usvoji novu konvenciju, koja bi sadašnju potpunu ili delimično revidirala, i ako nova konvencija ne bi sadržavala drukčiju odredbu, sadašnja konvencija ne bi više bila otvorena za ratifikaciju, prihvatanje niti pristupanje i to od dana stupanja na snagu nove revidirane konvencije.

Član 19

Shodno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova konvencija biće na zahtev generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu registrovana u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija.

Sačinjeno u Parizu, petnaestog decembra 1960. godine, u dva ravnopravna primerka, potpisana od strane predsednika Generalne konferencije, sazvane u jedanaesto zasedanje, i generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, koja će biti deponovana u arhivi Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i čije će se kopije, propisno overene, dostaviti svim državama navedenim u članovima 12. i 13. kao i Organizaciju ujedinjenih nacija.

Gornji tekst predstavlja veran tekst konvencije usvojene od strane Generalne konferencije Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, na njenom jedanaestom zasedanju, održanom u Parizu, i zaključenom na dan petnaestog decembra 1960. godine.

U cilju potvrde tačnosti su stavili svoje potpise na dan petnaestog decembra 1960. godine.

	Predsednik Generalne konferencije,
	Akale-Work Abte-Wold, s. r.
	Generalni direktor,
	Vittorino Veronese, s. r.

ČLAN 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".