UREDBAO RATIFIKACIJI JEDINSTVENE KONVENCIJE O OPOJNIM DROGAMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 2/64 i "Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/78 - dr. zakon) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Jedinstvena konvencija o opojnim drogama, sa prilozima, doneta u Njujorku 20. marta 1961. godine, koja u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONFERENCIJE UJEDINJENIH NACIJA ZA USVAJANJE JEDINSTVENE KONVENCIJE O OPOJNIM DROGAMA
(Prečišćeni tekst sa ugrađenim Protokolom o izmenama i dopunama Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961. godine)
1. Svojom rezolucijom 689 J (XXVI) od 28. jula 1958. godine, Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija je odlučio da sazove shodno paragrafu 4. člana 62. Povelje Ujedinjenih nacija i odredbama rezolucije 366 (IV) Generalne skupštine od 3. decembra 1949. godine, konferenciju punomoćnika radi usvajanja jedinstvene konvencije o opojnim drogama, čime bi se jedinstvenim instrumentom zamenili mnogostrani instrumenti koji postoje o toj materiji, smanjio broj međunarodnih organa stvorenih postojećim instrumentima koji se bave isključivo kontrolom opojnih droga i obezbedila kontrola proizvodnje sirovina za opojne droge.
2. Konferencija Ujedinjenih nacija za usvajanje Jedinstvene konvencije o opojnim drogama održana je u sedištu Organizacije Ujedinjenih nacija od 24. januara do 25. marta 1961. godine.
3. Sedamdeset tri niže nabrojane države poslale su svoje predstavnike na Konferenciju.
Avganistan |
Meksiko |
Albanija |
Monako |
Argentina |
Nikaragva |
Australija |
Nigerija |
Burma |
Norveška |
Bolivija |
Novi Zeland |
Brazil |
Pakistan |
Bugarska |
Panama |
Kambodža |
Paragvaj |
Kanada |
Holandija |
Čile |
Peru |
Kina |
Filipini |
Kongo (Leopoldville) |
Poljska |
Kostarika |
Portugalija |
Dahomej |
Ujedinjena Arapska Republika |
Danska |
Republika Koreja |
Španija |
Dominikanska Republika |
Sjedinjene Američke Države |
Savezna Republika Nemačka |
Finska |
Bjeloruska Sovjetska Socijalistička Republika |
Francuska |
Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika |
Gana |
Rumunija |
Grčka |
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske |
Gvatemala |
Sveta Stolica |
Haiti |
Salvador |
Mađarska |
Senegal |
Indija |
Švedska |
Indonezija |
Švajcarska |
Irak |
Čad |
Iran |
Čehoslovačka |
Izrael |
Tajland |
Italija |
Tunis |
Japan |
Turska |
Jordan |
Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika |
Liban |
Urugvaj |
Liberija |
Venecuela |
Madagaskar |
Jugoslavija |
Maroko |
|
4. Niže pomenutu državu predstavljao je na Konferenciji posmatrač
Cejlon
5. Niže nabrojane specijalizovane ustanove bile su predstavljene na Konferenciji:
Organizacija za međunarodno civilno vazduhoplovstvo
Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu
Međunarodna organizacija rada
Svetska zdravstvena organizacija
6. Na Konferenciji su bili zastupljeni sledeći međunarodni organi:
Stalni centralni odbor za opijum
Organ za kontrolu opojnih droga
7. Niže nabrojane nevladine organizacije bile su predstavljene na Konferenciji.
Međunarodna konferencija katoličkog milosrđa
Međunarodni savez žena pravnika
Međunarodna organizacija krivične policije
8. Na poziv Konferencije, bio je takođe prisutan, privatno general Safwat, generalni direktor Stalnog ureda Arapske lige za kontrolu opojnih droga.
9. Shodno rezoluciji Ekonomsko-socijalnog saveta pomenutoj u paragrafu 1. i unutrašnjem pravilniku koji je usvojila Konferencija, posmatrači i predstavnici gore pomenutih organizacija i organa učestvovali su u radu Konferencije bez prava glasa.
10. Konferencija je izabrala za predsednika g. Carla Schurmanna (Holandija) a za potpredsednike - predstavnike sledećih država:
Avganistana |
Meksika |
Brazila |
Pakistana |
Dahomeja |
Perua |
Sjedinjenih Američkih Država |
Ujedinjene Arapske Republike |
Francuske |
Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske |
Mađarske |
Švajcarske |
Indije |
Tajlanda |
Irana |
Turske |
Japana |
Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika |
11. Izvršni sekretar Konferencije bio je g. GE Yates, a pomoćnik izvršnog sekretara - g. Adolf Lande.
12. Shodno rezoluciji Ekonomsko-socijalnog saveta, Konferenciji je bio podnet treći nacrt Jedinstvene konvencije o opojnim drogama, koji je izradila Komisija za opojne droge pomenutog Saveta i zbirka primedaba podneti su joj i drugi dokumenti koje je izradio Sekretarijat.
13. Konferencija je obrazovala sledeće komisije i odbore:
Biro
Predsednik - predsednik Konferencije
Odbor ad hoc za član 2. i 3. trećeg nacrta (Polje primene Konvencije i način za proširenje kontrole na druge substance)
Predsednik - g. A. Tabibi (Avganistan)
Odbor ad hoc za članove 25, 30. i 40. do 43. (Nacionalna kontrola opšte odredbe)
Predsednik - g. B. Baneru (Indija)
Odbor ad hoc za članove 31. do 34. (Nacionalna kontrola opijumski mak i makova slama)
Predsednik - g. L. Ingacio-Pinto (Dahomej)
Potpredsednik - g. J. Koch (Danska)
Odbor ad hoc za članove 35. do 38. (Nacionalna kontrola koka list)
Predsednik - g. K. Chikaraishi (Japan)
Odbor ad hoc za član 39. (Nacionalna kontrola kanabais)
Presednik - g. B. Grinberg (Bugarska)
Odbor ad hoc za članove 26, 27. do 29, 20. 21,4 (Podaci koje dostavljaju vlade, sistem procena i statistika, obaveze vlade uopšte)
Predsednik - g. E. Rodriguez Fabregat (Urugvaj)
Potpredsednik - g. J. Bertschinger (Švajcarska)
Odbor ad hoc za član 22. (Mere koje može preduzeti Organ u slučaju neizvršenja Konvencije)
Predsednik - g. A. Gurinovič (Bjeloruska Sovjetska Socijalistička Republika)
Odbor ad hoc za članove 5. do 11, 13. do 19, 23. (Međunarodni organi)
Predsednik - g. H. Blomstedt (Finska)
Odbor ad hoc za članove 44. do 46. (Direktne mere protiv nedozvoljene trgovine)
Predsednik - g. A. Bittencourt (Brazil)
Tehnički odbor
Predsednik - g. A. Johnson (Australija)
Potpredsednik - g. A. Ismael (Ujedinjena Arapska Republika)
Redakcioni odbor
Predsednik - g. R. Curran (Kanada)
Potpredsednik - g. D. Nikolić (Jugoslavija)
Komisija za verifikaciju punomoćja
Predsednik - g. G. Ortz (Kostarika)
14. Po završetku većanja, koja su izneta u analitičkim prikazima plenarnih sednica i u analitičkim prikazima i izveštajima komisija i odbora Konferencija je usvojila1) i otvorila za potpisivanje Jedinstvenu konvenciju o opojnim drogama od 1961. godine Konferencija je takođe usvojila pet rezolucija priključenih ovom Završnom aktu.
U potvrdu čega su predstavnici potpisali ovaj Završni akt.
Sačinjeno u Njujorku tridesetog marta hiljadu devet sto šezdeset prve godine u jednom primerku na engleskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku, s tim da su svih pet tekstova podjednako verodostojni. Originalni tekstovi će biti deponovani kod generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija.
__________
1) Konferencija je zabeležila da je Konvencija odobrena ne dirajući u odluke ili izjave sadržane u odgovarajućim rezolucijama Generalne skupštine
USVOJENE NA KONFERENCIJI UJEDINJENIH NACIJA ZA USVAJANJE JEDINSTVENE KONVENCIJE O OPOJNIM DROGAMA
TEHNIČKA POMOĆ U POGLEDU KONTROLE OPOJNIH DROGA
Konferencija,
Pozdravljajući posebne odredbe koje je donela Generalna skupština u smislu svoje rezolucije 1395. (XIV) o tehničkoj pomoći za borbu protiv zloupotrebe opojnih droga,
Podsećajući da su Organizacija Ujedinjenih nacija i specijalizovane ustanove već dale ograničenu pomoć na ime Proširenog programa i svojih redovnih programa tehničke pomoći,
Pozdravljajući, osam toga, pomoć Međunarodne organizacije krivične policije u izvršavanju nacrta tehničke pomoći,
Izražava nadu da će se staviti na raspolaganje dovoljna sredstva radi pružanja zemljama, koje za to izraze želju, pomoći za borbu protiv nedozvoljene trgovine, naročito u obliku davanja tehničkih savetnika i kursova za obrazovanje nacionalnih službenika.
LEČENJE TOKSIKOMANA
Konferencija,
Podsećajući na odredbe člana 38. Konvencije o lečenju i readaptaciji toksikomana,
1. Izjavljuje da je jedan od najuspešnijih metoda za lečenje toksikomana onaj koji se može primeniti u zdravstvenim ustanovama u kojima toksikoman više ne može nabavljati opojne droge,
2. Poziva države članice u kojima toksikomanija predstavlja težak problem da, ako to njihove privredne mogućnosti dopuštaju, pruže tražene usluge.
NEDOZVOLJENA TRGOVINA
Konferencija,
Skreće pažnju na važnost tehničkih fiša o trafikantima koje je izradila Međunarodna organizacija krivične policije,
Preporučuje da tu zbirku fiša strane ugovornice što je moguće više upotpune i da je ta organizacija obilno koristi širenjem opisa trafikanata.
SASTAV KOMISIJE ZA OPOJNE DROGE
Konferencija,
Poziva Ekonomsko-socijalni savet da na svom trideset drugom zasedanju prouči pitanje povećanja broja članova Komisije za opojne droge, vodeći računa o odredbama ove konvencije i mišljenjima iznetim o tom pitanju u ovoj konvenciji.
MEĐUNARODNI KONTROLNI APARAT
Konferencija,
Smatrajući da je važno olakšati sklapanje prelaznih aranžmana predviđenih članom 45. Jedinstvene konvencije o opojnim drogama,
Poziva Ekonomsko-socijalni savet da prouči mogućnost preduzimanja mera koje bi omogućile da se brze i bez teškoća obezbedi uprošćavanje međunarodnog kontrolnog aparata.
JEDINSTVENA KONVENCIJA O OPOJNIM DROGAMA, 1961. GODINE
Strane ugovornice,
Brinući se za fizičko i moralno zdravlje čovečanstva.
Uviđajući da je medicinska upotreba opojnih droga neophodna za ublažavanje bolova i da određene mere moraju biti preduzete kako bi se obezbedilo da opojne droge budu raspoložive u tu svrhu,
Uviđajući da je toksikomanija nesreća za pojedinca i da predstavlja privrednu i socijalnu opasnost za čovečanstvo,
Svesne zadatka koji im se postavlja da spreče tu nesreću i da se protiv nje bore,
Smatrajući da, radi efikasnosti, mere preduzete protiv zloupotrebe opojnih droga treba da budu koordinirane i opšte,
Smatrajući da opšta akcija te vrste zahteva međunarodnu saradnju rukovođenju istim načelima i usmerenu zajedničkim ciljevima,
Priznajući nadležnost Organizacije Ujedinjenih nacija u pogledu nadzora nad opojnim drogama i želeći da zainteresovani međunarodni organi budu grupisani u okviru te Organizacije,
Želeći da zaključe međunarodnu konvenciju prihvatljivu za sve, koja bi zamenila većinu postojećih ugovora o opojnim drogama i koja bi ograničila upotrebu opojnih droga u medicinske i naučne svrhe, i uspostavila stalnu međunarodnu saradnju radi sprovođenja tih načela i postizanja tih ciljeva.
Složile su se u sledećem:
Definicije
1. Osim kad postoje izričita naznačenja suprotnog smisla ili ako kontekst zahteva da bude drukčije, niže date definicije primenjuju se na sve odredbe ove konvencije:
a) izraz "Organ" označava Međunarodni organ za kontrolu opojnih droga,
b) izraz "kanabis" označava cvetonosne ili plodonosne vrhove biljke kanabis (osim zrna i lišća koji nemaju vrhove) iz kojih nije izvučena smola, ma kakva bila njihova primena,
c) izraz "biljka kanabis" označava svaku biljku vrste kanabis,
d) izraz "kanabisova smola", označava izdvojenu smolu, sirovu ili prečišćenu, dobivenu iz biljke kanabis,
e) izraz "cocaier" označava sve vrste žbunja roda Erythroxylon,
f) izraz "lišće od koke" označava lišće cocaiera, izuzev lišća iz koga je izvađen svaki ekgonin, kokain ili drugi ekgonski alkaloid,
g) izraz "Komisija" označava Komisiju za opojne droge Saveta,
h) izraz "Savet" označava Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija,
i) izraz "gajenje" označava gajenje opijumskog maka, cocaiera i biljke kanabis,
j) izraz "opojna droga" označava svaku supstancu iz tabele I i II bilo da je prirodna ili sintetička,
k) izraz "Generalna skupština" označava Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija,
l) izraz "nedozvoljena trgovina" označava gajenje ili svaku trgovinu opojnim drogama koji su protivni ciljevima ove konvencije,
m) izrazi "uvoz" i "izvoz" označavaju, svaki u svom posebnom smislu, materijalno prenošenje opojnih droga iz jedne države u drugu ili sa jedne teritorije na drugu u istoj državi,
n) izraz "fabrikacija" označava svaku radnju, osim proizvodnje, koja omogućuje da se dobiju opojne droge i obuhvata kako prečišćavanje tako i preradu opojnih droga u druge,
o) izraz "medicinski opijum" označava opijum koji je pretrpeo prerade potrebne za njegovu terapeutsku upotrebu,
p) izraz "opijum" označava zgusnuti sok opijumskog maka,
q) izraz "opijumski mak" označava biljku vrste Papaver somniferum L,
r) izraz "makova slama" označava sve delove (osim semena) opijumskog maka posle košenja,
s) izraz "preparat" označava vrstu ili tečnu mešavinu koja sadrži neku opojnu drogu,
t) izraz "proizvodnja" označava radnju koja se sastoji u dobivanju opijuma, koka-lišća, kanabisa i kanabisove smole iz biljaka koje ih daju,
u) izraz "Tabela I", "Tabela II", "Tabela III" i "Tabela IV" označavaju spiskove opojnih droga ili preparata priključene ovoj konvenciji koji će povremeno moći biti izmenjeni, shodno članu 3,
v) izraz "generalni sekretar" označava generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija,
w) izraz "specijalni stokovi" označava količine opojnih droga koje u nekoj zemlji ili teritoriji drži vlada te zemlje ili teritorije za svoje specijalne potrebe i za potrebe u izuzetnim okolnostima, izraz "specijalne potrebe" treba tumačiti shodno tome,
x) izraz "stokovi" označava količine opojnih droga koje drži neka zemlja ili teritorija, a koje su namenjene:
i) za medicinsku i naučnu upotrebu u toj zemlji ili teritoriji,
ii) za fabrikaciju i prepariranje opojnih droga i drugih materija u toj zemlji ili teritoriji,
iii) za izvoz,
ali ne uključuje količine opojnih droga koje u nekoj zemlji ili teritoriji drže,
iv) apotekari ili drugi ovlašćeni distributeri na malo, kao i ustanove ili lica kvalifikovani za uredno ovlašćeno vršenje svojih funkcija u lečenju bolesti ili naučnih funkcija, ili
v) kao specijalni stokovi,
y) izraz "teritorija" označava svaki deo neke države koji se smatra posebnom celinom za primenu sistema uvoznih uverenja i izvoznih dozvola predviđenog članom 31. Ova definicija ne primenjuje se na izraz "teritorija" u smislu kako je upotrebljen u članovima 42. i 46.
2. U smislu ove konvencije, smatraće se da je neka opojna droga utrošena kada bude isporučena bilo kom licu ili preduzeću radi detaljne raspodele, za medicinsku upotrebu ili naučna istraživanja, izraz "potrošnja" tumačiće se shodno ovoj definiciji.
Supstance koje podleže kontroli
1. Pored kontrolnih mera koje se ograničavaju na određene opojne droge, opojne droge iz Tabele I podleže svim kontrolnim merama koje se mogu primeniti na opojne droge o kojima je reč u ovoj konvencija, naročito, merama predviđenim u članovima 4. (paragraf c), 19, 20, 21, 29, 30, 31, 32, 33, 34. i 37.
2. Opojne droge iz Tabele II podleže istim kontrolnim merama kao i opojne droge iz Tabele I osim mera predviđenih paragrafima 2. i 5. člana 30, u pogledu trgovine na malo.
3. Preparati koji nisu nabrojani u Tabeli III podleže istim kontrolnim merama kao i opojne droge koje oni sadrže, ali procene (član 19) i statistike (član 20) koje se ne odnose na te opojne droge neće se zahtevati kad se radi o takvim preparatima, a odredbe člana 29. (paragraf 2. pod c) i člana 30. (paragraf 1. pod b pod ii) neće se primenjivati.
4. Preparati iz Tabele III podleže istim kontrolnim merama kao i preparati koji sadrže opojne droge nabrojane u Tabeli II. Međutim, tačka 1. b) i tač. 3. do 15. člana 31. i, što se tiče njihove nabavke ili njihovog izdavanja na malo, stav b) člana 34. neće se obavezno primenjivati i u cilju procene (član 19) i statistike (član 20) tražena obaveštenja ograničavaju se na količine opojnih droga koje su korišćene za fabrikaciju navedenih preparata.
5. Opojne droge iz Tabele IV biće takođe uključene u Tabelu I i podležaće svim kontrolnim merama koje se primenjuju na opojne droge ove zadnje tabele, a osim toga:
a) strane ugovornice će morati usvojiti sve specijalne kontrolne mere koje budu smatrale potrebnim zbog naročito opasnih svojstava tih opojnih droga, i
b) strane ugovornice će morati ako, po njihovom mišljenju, situacija u njihovoj zemlji čini da je to najpogodniji način da se zaštiti narodno zdravlje zabraniti proizvodnju, fabrikaciju, izvoz i uvoz, trgovinu, držanje ili upotrebu takvih opojnih droga, osim količina koje bi mogle biti potrebne isključivo za medicinska i naučna istraživanja, uključujući i kliničke oglede s tim opojnim drogama, koji treba da se obavljaju pod direktnim nadzorom i kontrolom te strane ugovornice ili da se stave pod taj nadzor ili tu kontrolu.
6. Pored kontrolnih mera koje se primenjuju na sve opojne droge iz Tabele I, opijum podleži odredbama člana 19. tačke 1. stav f) i odredbama člana 21. bis, 23. i 24, lišće od koke odredbama čl. 26. i 27, a kanabis odredbama člana 28.
7. Opijumski mak, cocaier, biljka kanabis, makova slama i lišće kanabisa podleže kontrolnim merama predviđenim članom 19. tačke 1. stav e), članom 20. tačke 1. stav g), članom 21. bis i čl. 22. do 24, 22, 26. i 27, 22. i 28, 25. i 28.
8. Strane ugovornice učiniće sve što je u njihovoj moći da stave pod mere nadzora ako je to moguće, supstance koje nisu spomenute u ovoj konvenciji, ali koje se mogu koristiti za nedozvoljenu fabrikaciju opojnih droga.
9. Strane ugovornice nisu obavezne da odredbe ove konvencije primenjuju na opojne droge koje se redovno upotrebljavaju u industriji u druge svrhe osim medicinskih i naučnih, pod uslovom:
a) da preduzmu mere kako bi sprečile pribegavajući odgovarajućim procesima denaturisanja ili ma kojim drugim načinom, da tako upotrebljene opojne droge mogu izazvati zloupotrebu ili proizvesti škodljiva dejstva (član 3. paragraf 3) i da se u praksi može dobiti škodljiva supstanca, i
b) da u statističkim podacima (član 20) koje daju iznesu količinu svake tako upotrebljene opojne droge.
Izmene polja primene kontrole
1. Ako neka strana ugovornica ili Svetska zdravstvena organizacija dobije podatke koji, po njenom mišljenju, zahtevaju izmenu neke tabele, ona će uputiti generalnom sekretaru notifikaciju sa svim umesnim podacima koji joj idu u prilog.
2. Generalni sekretar će dostaviti tu notifikaciju i podatke koje bude smatrao za potrebne stranama ugovornicama, Komisiji i, ako je notifikaciju dostavila neka strana ugovornica Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
3. Ako se notifikacija odnosi na neku supstancu koja nije već uneta u Tabelu I ili Tabelu II:
i) sve strane ugovornice razmatraće, vodeći računa o raspoloživim podacima, mogućnost da privremeno primene na tu supstancu sve kontrolne mere koje se primenjuju na opojne droge iz Tabele I,
ii) očekujući svoju odluku donetu na osnovu potparagrafa iii) ovog paragrafa, Komisija može odlučiti da strane ugovornice privremeno primenjuju na tu supstancu kontrolne mere koje se primenjuju na opojne droge iz Tabele I Strane ugovornice će privremeno primenjivati te mere na supstancu o kojoj se radi,
iii) ako Svetska zdravstvena organizacija utvrdi da ta supstanca može izazvati zloupotrebu i proizvesti škodljiva dejstva slična onima kod opojnih droga iz Tabele I ili Tabele II, ili da se ona može preraditi u neku opojnu drogu, ona će o tome obavestiti Komisiju, a ova može tada odlučiti, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije da se ta supstanca upiše u Tabelu I ili u Tabelu II.
4. Ako Svetska zdravstvena organizacija utvrdi da neki preparat ne može, zbog supstanci koje sadrži izazvati zloupotrebe niti škodljiva dejstva (paragraf 3) i da se iz njega ne može lako dobiti opojna droga koju on sadrži, Komisija će, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije moći da unese taj preparat u Tabelu III.
5. Ako Svetska zdravstvena organizacija utvrdi da je neka opojna droga iz Tabele I naročito povoljna da izazove zloupotrebu ili škodljiva dejstva (paragraf 3) i da ta opasnost nije kompenzirana značajnim terapeutskim prednostima koje ne bi imale druge supstance osim onih iz Tabele IV, Komisija može, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, uneti tu opojnu drogu u Tabeli IV.
6. Ako se notifikacija odnosi na neku opojnu drogu iz Tabele I ili Tabele II ili na neki preparat iz Tabele III, Komisija zanemarujući akciju predviđenu paragrafom 5. može, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, izmeniti jednu ili drugu Tabelu, bilo:
a) prenoseći opojnu drogu iz Tabele I u Tabelu II ili iz Tabele II u Tabelu I, ili
b) brišući iz neke od tabela neku opojnu drogu ili neki preparat, prema slučaju.
7. Svaku odluku Komisije, donetu u primenu ovog člana, generalni sekretar će saopštiti svim državama-članicama Ujedinjenih nacija, državama-nečlanicama potpisnicama ove konvencije članicama Svetske zdravstvene organizacije i Organu. Odluka će početi da proizvodi dejstvo prema svakoj strani ugovornici na dan prijema gore pomenutog saopštenja, a strane ugovornice će tada preduzeti sve mere koje su potrebne shodno ovoj konvenciji.
8. a) Svaka odluka Komisije da izmeni neku tabelu podneće se Savetu na razmatranje ako to zatraži neka strana ugovornica u roku od devedeset dana od dana prijema notifikacije o odluci. Taj zahtev će se podneti generalnom sekretaru sa svim umesnim podacima koji mu idu u prilog.
b) Generalni sekretar će dostaviti po jednu kopiju tog zahteva i umesnih podataka Komisiju, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i svim stranama ugovornicama, koje će pozvati da podnosu svoje primedbe u roku od devedeset dana. Sve primljene primedbe podneće se Savetu na razmatranje.
c) Savet može potvrditi, izmeniti ili poništiti odluku Komisije, on će odlučivati u zadnjoj instanci. Njegova odluka će biti notifikovana svim državama-članicama Organizacije ujedinjenih nacija, državama-nečlanicama koje su strane potpisnice ove konvencije, Komisiji, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Organu.
d) Odluka Komisije biće u važnosti u očekivanju da je Savet razmotri.
9. Odluke koje Komisija donese u primeni ovog člana neće se podnositi na razmatranje predviđeno članom 7.
Opšte obaveze
Strane ugovornice će preduzeti zakonodavne i upravne mere koje mogu biti potrebne:
a) za izvršavanje odredaba ove konvencije na njihovim sopstvenim teritorijama,
b) za saradnju s drugim državama u izvršavanju odredaba navedene konvencije, i
c) pod rezervom odredaba ove konvencije, za ograničenje isključivo u medicinske i naučne svrhe proizvodnje, fabrikacije, izvoza, uvoza, raspodele, trgovine, upotrebe i držanja opojnih droga.
Međunarodni kontrolni organi
Priznajući nadležnost Organizacije ujedinjenih nacija u pogledu međunarodne kontrole opojnih droga strane ugovornice su saglasne da povere Komisiji za opojne droge Ekonomsko-socijalnog saveta i Međunarodnom kontrolnom organu za opojne droge funkcije koje tim organima daje ova konvencija.
Troškovi međunarodnih kontrolnih organa
Organizacija ujedinjenih nacija preuzima troškove Komisije i Organa u uslovima koje bude odredila Generalna skupština Strane ugovornice koje nisu članice Organizacije ujedinjenih nacija daće svoj doprinos troškovima međunarodnih kontrolnih organa, a Generalna skupština će povremeno utvrđivati, pošto se savetuje sa vladama tih strana ugovornica, iznos doprinosa koje bude smatrala pravednim.
Revizija odluka i preporuka Komisije
Osim u pogledu odluka predviđenih u članu 3. svaka odluka ili preporuka koju usvoji Komisija u izvršavanju odredaba ove konvencije donosi se pod rezervom odobrenja Saveta ili Generalne skupštine ili svake izmene koju jedan od ova dva organa usvoji na isti način kao i ostale odluke ili preporuke Komisije.
Funkcije Komisije
Komisija je ovlašćena da razmatra sva pitanja koja se odnose na ciljeve ove konvencije a naročito:
a) da vrši izmene tabela shodno članu 3,
b) da skrene pažnju Organu na sva pitanja koja mogu imati veze s njegovim funkcijama,
c) da daje preporuke za primenu odredaba ove konvencije ili postizanje njenih ciljeva, uključujući i programe naučnih istraživanja i razmene obaveštenja naučnog i tehničkog karaktera i
d) da skreće pažnju državama-nečlanicama na odluke i preporuke koje donosi shodno funkcijama koje joj daje ova konvencija kako bi one proučile mere koje bi ona mogla preduzeti na osnovu ove konvencije.
Sastav i ovlašćenja Organa
1. Organ se sastoji od 13 članova koje bira Savet, i to:
a) tri člana koji imaju iskustva iz medicine, farmakologije ili farmacije, uzeta sa spiska od najmanje pet lica koja odredi Svetska zdravstvena organizacija,
b) deset članova uzetih sa spiska lica koja odrede članice Organizacije ujedinjenih nacija i one strane ugovornice ove konvencije koje nisu članice te organizacije.
2. Članovi Organa treba da su lica koja svojom kompetencijom, svojom nepristrasnošću i svojom nezainteresovanošću ulivaju opšte poverenje. Za vreme trajanja svog mandata ta lica ne treba da izuzimaju nikakvo mesto niti da se bave kakvom aktivnošću koji bi ih mogli sprečiti u nepristrasnom vršenju svojih funkcija. Savet preduzima, posle savetovanja sa Organom, sve mere potrebne za osiguranje pune tehničke nezavisnosti Organa u vršenju njegovih funkcija.
3. Savet treba da, uzimajući u obzir načelo pravedne geografske raspodele, vodi računa o interesu da u Organ, u pravednoj srazmeri uđu lica koja su u toku situacije u pogledu opojnih droga u zemljama proizvođačima, fabrikantima i potrošačima i koja imaju veze sa tim zemljama.
4. Bez štete po ostale odredbe ove konvencije, Organ koji deluje u saradnji sa vladama nastojaće da ograniči gajenje, proizvodnju, fabrikaciju i upotrebu opojnih droga na količine potrebne u medicinske i naučne svrhe, tako da se pomenute potrebe zadovolje i da se spreči gajenje, proizvodnja i fabrikacija, nedozvoljeni promet i upotreba opojnih droga.
5. Mere koje preduzima Organ shodno ovoj konvenciji jesu mere koje mogu najviše da posluže saradnji vlade sa Organom i da omoguće trajni dijalog između vlada i organa, kako bi se pomogla i olakšala svaka efikasna akcija vlada radi postizanja ciljeva ove konvencije.
Trajanje mandata i nagrađivanje članova Organa
1. Članovi organa biraju se na pet godina i mogu biti ponovo birani.
2. Mandat svakog člana Organa završava se uoči prve sednice Organa na kojoj ima pravo da zaseda njegov sledbenik.
3. Član Organa koji je bio odsutan sa tri uzastopna zasedanja smatraće se da je podneo ostavku.
4. Savet može, na preporuku Organa, opozvati člana Organa koji ne ispunjava potrebne uslove iz tačke 2. člana 9. Ova preporuka mora biti formulisana potvrdnim glasanjem devet članova Organa.
5. Ako mesto nekog člana Organa ostane upražnjeno u toku njegovog mandata, Savet popunjava to upražnjeno mesto birajući što pre novog člana za ostatak trajanja mandata, shodno primenjivim odredbama člana 9.
6. Članovi Organa dobijaju odgovarajuću nagradu čiji iznos utvrđuje Generalna skupština.
Unutrašnji pravilnik Organa
1. Organ bira svog predsednika i članove čiji mu izbor izgleda potreban da bi obrazovao svoj ured, on donosi svoj unutrašnji pravilnik.
2. Organ se sastaje kad to smatra potrebnim za zadovoljavajuće ispunjenje svojih funkcija, ali mora održavati bar dva zasedanja godišnje.
3. Kvorum neophodan za sastanke Organa iznosi osam članova.
Primena režima procena
1. Organ će utvrditi dan ili dane kad treba dati procene shodno članu 19. kao i oblik u kome one treba da budu podnete, i propisaće obrasce u tu svrhu.
2. U pogledu zemalja i teritorije na koje se ova konvencija ne primenjuje, Organ će pozvati zainteresovane vlade da podnesu procene u skladu s odredbama konvencije.
3. U slučaju da neka država ne podnese prema utvrđenom datumu procene koje se odnose na neke od njenih teritorija, Organ će ih sam ustanoviti ako je to moguće i po mogućstvu, u saradnji sa zainteresovanom vladom.
4. Organ će razmotriti procene uključujući i one dopunske i, osim za specijalne potrebe, moći će da traži, za svaku zemlju ili teritoriju za koju bude data procena, podatke za koje bude smatrao da su potrebni radi popune procena ili objašnjenja nekog podatka u njima.
5. Da bi se ograničila upotreba i raspodela opojnih droga na količine potrebne u medicinske i naučne svrhe i postupilo na način kako bi se zadovoljile ove potrebe, Organ potvrđuje, u što je moguće kraćem roku, procene, uključujući i dopunske procene, on ih isto tako može imenovati s pristankom zainteresovane vlade. U slučaju nesaglasnosti između vlade i Organa, Organ ima pravo da ustanovi, saopšti i objavi svoje vlastite procene uključujući i dopunske procene.
6. Osim dokumentacije predviđene članom 15, Organ će objaviti u vreme koje on bude utvrdio, ali najmanje jedanput godišnje, podatke o procenama za koje smatra da mogu olakšati primenu ove konvencije.
Primena režima statistika
1. Organ će utvrditi način i oblik u kojima statistike treba da budu podnete kao što je predviđeno članom 20. i propisaće obrasce u tu svrhu.
2. Organ će razmotriti statistike kako bi utvrdio da li su strane ugovornice ili druge države postupile u skladu s odredbama ove konvencije.
3. Organ može tražiti dopunska obaveštenja koje smatra potrebnim za popunjavanje tih statistika ili razjašnjenje nekog podatka u njima.
4. Organ neće biti nadležan da postavlja pitanja ili da iznosi mišljenje o statistikama koje se odnose na opojne droge određene za specijalne potrebe.
Mere koje preduzima Organ da bi obezbedio izvršavanje odredaba konvencije
1. a) Pošto razmotri podatke koje mu je uputila vlada shodno odredbama ove konvencije ili podatke koje su mu dostavili organi Ujedinjenih nacija ili specijalizovane ustanove, ili pod uslovom da ih je odobrila Komisija na preporuku Organa, ili druge međuvladine organizacije, ili međunarodne nevladine organizacije koje su neposredno nadležne po tom pitanju i koje poseduju savetodavni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu na osnovu člana 71. Povelje Ujedinjenih nacija ili koje uživaju sličan status na osnovu specijalnog sporazuma sa Savetom, ako Organ ima objektivne razloge da veruje da su ciljevi ove konvencije ozbiljno ugroženi zbog toga što neka strana ugovornica ili zemlja ili teritorija ne ispunjava odredbe ove konvencije, ima pravo da predloži da se savetuje sa zainteresovanom vladom ili da od nje zatraži objašnjenja. Ako je, a da pri tome nije izbegla izvršavanje odredbi ove konvencije, neka strana ugovornice ili neka zemlja ili teritorija postala značajan centar nedozvoljenog gajenja, proizvodnje i fabrikacije, prometa ili potrošnje opojnih droga, ili ako očigledno postoji ozbiljna opasnost da to postane, Organ ima pravo da predloži da se pristupi savetovanju sa zainteresovanom vladom. Pod rezervom prava koje ima da stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji skrene pažnju na to pitanje, kao što je predviđeno u nižem stavu d), Organ smatra kao poverljivo traženje podataka i objašnjenja koje je dala neka vlada ili predlog savetovanja, kao i održana savetovanja sa nekom vladom na osnovu odredaba ovog stava.
b) Pošto postupi shodno gornjem stavu a) Organ može, ako smatra potrebnim da to učini, tražiti od zainteresovane vlade da preduzme korektivne mere koje, s obzirom na okolnosti, mogu izgledati potrebne da bi se obezbedilo izvršavanje odredaba ove konvencije.
c) Organ može, ako smatra potrebnim radi razjašnjavanja pitanja pomenutog u gornjem stavu a), da predloži zainteresovanoj vladi da pristupi proučavanju ovog pitanja na njenoj teritoriji, na način koji smatra celishodnim. Ako zainteresovana vlada odluči da pristupi ovom proučavanju, ona može da zatraži od Organa da pruži tehnička sredstva i usluge jednog ili više lica koja imaju kvalifikacije potrebne za pružanje pomoći predstavnicima te vlade u proučavanju ovog pitanja. Jedno ili više lica koje Organ namerava da stavi vladi na raspolaganje predlažu se toj vladi radi njene saglasnosti. Način na koji će se vršiti proučavanje i rok u kome treba da bude završeno utvrđuju se savetovanjem između vlade i Organa. Vlada dostavlja Organu rezultate proučavanja i naznačuje korektivne mere za koje smatra da treba da se preduzmu.
d) Ako organ ustanovi da zainteresovana vlada nije dala zadovoljavajuća objašnjenja na poziv da to učini shodno gornjem stavu a), ili je propustila da preduzme korektivne mere koje je bila pozvana da preduzme shodno gornjem stavu b), ili ako postoji ozbiljna situacija koja zahteva da se preduzmu mere na polju međunarodne saradnje kako bi se otklonila ova situacija, on može skrenuti pažnju stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji na to pitanje. Organ postupa na ovaj način ako ciljevi ove konvencije budu ozbiljno dovedeni u pitanje i ako ne postoji mogućnost da se to pitanje drukčije reši na zadovoljavajući način. On isto tako postupa ako ustanovi da postoji ozbiljna situacija koja zahteva da se preduzmu mere na planu međunarodne saradnje i ako smatra da je, u cilju otklanjanja ove situacije, skretanje pažnje stranama ugovornicama, Savetu i Komisiji najprikladniji način da se olakša jedna takva saradnja, posle razmatranja izveštaja koji je sačinio Organ i, eventualno, Komisija, Savet može skrenuti pažnju Generalnoj skupštini na ovo pitanje.
2. Pošto skrene pažnju stranama ugovornicama Savetu i Komisiji na neko pitanje, shodno stavu d) tačke 1, Organ može, ako smatra da je takva mera potrebna, preporučiti stranama ugovornicama da obustave uvoz opojnih droga iz zainteresovane zemlje, ili izvoz opojnih droga u tu zemlju ili teritoriju, ili istovremeno uvoz i izvoz, bilo za određeni period, bilo dok situacija u toj zemlji ili teritoriji ne postane za njega zadovoljavajuća. Zainteresovana država ima pravo da to pitanje iznese pred Savet.
3. Organ ima pravo da podnese izveštaj o svakom pitanju o kome je reč u odredbama ovog člana i da ga dostavi Savetu koji će ga dostaviti svim stranama ugovornicama. Ako Organ objavi u tom izveštaju neku odluku donetu na osnovu ovog člana, ili podatke o toj odluci, on treba isto tako da objavi i mišljenje zainteresovane vlade ako ona to zatraži.
4. U slučaju da neka odluka Organa objavljena shodno ovom članu, nije doneta jednoglasno, mišljenje manjine treba da bude izloženo.
5. Svaka država će biti pozvana da pošalje svog predstavnika na sednice Organa na kojima se razmatra pitanje koje ga neposredno interesuje u smislu ovog člana.
6. Odluke Organa donete na osnovu ovog člana treba da bude usvojene dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova Organa.
Tehnička i finansijska pomoć
U slučajevima kada smatra da je to prikladno, Organ može, delujući u saglasnosti sa zainteresovanom vladom, bilo istovremeno, bilo na mesto ili u zamenu mera navedenih u tač. 1. i 2. člana 14, preporučiti nadležnim organima Ujedinjenih nacija i specijalizovanih ustanova da jedna tehnička ili finansijska pomoć, ili i jedna i druga istovremeno, budu pružene navedenoj vladi radi podržavanja njenih napora da odgovori obavezama koje proističu iz ove konvencije, a naročito obavezama koje su ugovorene ili pomenute u čl. 2, 35, 38. i 38 bis.
Izveštaji Organa
1. Organ sastavlja godišnji izveštaj o svom radu i druge dopunske izveštaje koje smatra potrebnim i u kojima takođe daje analizu procena i statističkih podataka kojima raspolaže i, u odgovarajućim slučajevima, i ekspoze objašnjenja koja su vlade dale ili bile zamoljene da daju, kao i svaku primedbu i preporuku koju Organ želi staviti. Ti izveštaji se dostavljaju Savetu posredstvom Komisije koja može staviti svoje primedbe koje smatra potrebnim.
2. Izveštaji se dostavljaju Stranama ugovornicama a docnije ih objavljuje generalni sekretar. Strane ugovornice odobravaju slobodno rasturanje tih izveštaja.
Sekretarijat
Usluge sekretarijata Komisije i Organa vrši generalni sekretar. Međutim, sekretara Organa imenuje generalni sekretar, po savetovanju sa Organom.
Posebna administracija
Strane ugovornice održavaće posebnu administraciju koja će imati zadatak da primenjuje odredbe ove konvencije.
Podaci koje Strane ugovornice dostavljaju generalnom sekretaru
1. Strane ugovornice dostavljaće generalnom sekretaru podatke koje Komisija može tražiti kao potrebne za obavljanje svojih funkcija, i to:
a) godišnji izveštaj o izvršenju konvencije za svaku njihovu teritoriju,
b) povremeno, tekstove svih propisa i zakona koji su objavljeni u svrhu primene ove konvencije,
c) sve pojedinosti koje bude tražila Komisija o nedozvoljenoj trgovini, a naročito pojedinosti o svakom otkrivenom slučaju nedovoljne trgovine, koje bi mogle biti značajne bilo zbog svetlosti koju bacaju na izvor snabdevanja nedozvoljene trgovine opojnim drogama bilo zbog količina u pitanju ili metoda kojima se služe lica koja se bave nedozvoljenom trgovinom, i
d) naziv i adresu administrativnih vlasti ovlašćenih da izdaju dozvole ili uverenja za izvoz i uvoz.
2. Strane ugovornice dostavljaće obaveštenja predviđena u prethodnom paragrafu u određenom obliku i u određene dane i upotrebljavaće obrasce čiju bi upotrebu mogla tražiti Komisija.
Procene potreba za opojnim drogama
1. Strane ugovornice upućuju Organu, svake godine i za svaku svoju teritoriju, na način i u obliku koje on propiše, procene u vezi sa niže nabrojanim količinama, unetim u obrasce koje dostavlja organ:
a) količine opojnih droga koje će biti utrošene u medicinske i naučne svrhe,
b) količine opojnih droga koje će biti korišćene za fabrikaciju drugih opojnih droga, preparata iz Tabele III i supstanci o kojima nije reč u ovoj konvenciji,
c) količine opojnih droga koje se nalaze na skladištu na dan 31. decembra godine na koje se procena odnosi,
d) količine opojnih droga koje treba dodati specijalnim zalihama,
e) površine (u hektarima) i geografsko mesto zemljišta koje će biti određeno za grejanje opijumskog maka,
f) približne količine opijuma koje će biti proizvedene,
g) broj industrijskih preduzeća koja će fabrikovati sintetičke opojne droge,
h) količine sintetičkih opojnih droga koje će biti fabrikovane u svakom od pomenutih industrijskih preduzeća u prethodnom stavu.
2. a) Pod rezervom odbijanja predviđenih u tački 3. člana 21, ukupan iznos procena za svaku teritoriju i za svaku opojnu drogu, izuzev opijuma i sintetičkih opojnih droga, jeste zbir količina bliže određenih u st. a), b) i d) tačke 1. ovog člana, uvećan za svaku količinu koja je potrebna da bi se zalihe koje postoje na dan 31. decembra prethodne godine dovele na nivo procenjen shodno odredbama stava c) tačke 1.
b) Pod rezervom odbijanja predviđenih u tački 3. člana 21. u vezi sa uvozom i u tački 2. člana 21. bis, ukupne procene opijuma za svaku teritoriju jesu zbir količina bliže određenih u st. a), b) i d) tačke 1. ovog člana, uvećan za svaku količinu koja je potrebna da bi se zalihe koje postoje na dan 31. decembra prethodne godine dovele na nivo procenjen shodno odredbama stava c) tačke 1, ili bliže određena količina u stavu f) tačke 1. ovog člana ako je veća od prve.
c) Pod rezervom odbijanja predviđenih u tački 3. člana 21, ukupan iznos procena za svaku sintetičku opojnu drogu i za svaku teritoriju jeste bilo zbir bliže određenih količina u st. a), b) i d) tačke 1. ovog člana, uvećan za količinu koja je potrebna da bi se zalihe koje postoje na dan 31. decembra prethodne godine dovele na nivo procenjen shodno odredbama stava c) tačke 1, bilo zbir količina bliže određenih u stavu h) tačke 1. ovog člana ako je veći od prvog.
d) Procene koje se dostavljaju na osnovu prethodnih stavova ove tačke menjaju se prema okolnostima, tako da se vodi računa o svakoj zaplenjenoj količini koja je docnije stavljena na dozvoljeno tržište, kao i o svakoj količini koja je uzeta iz specijalnih zaliha radi zadovoljenja potreba civilnog stanovništva.
3. Svaka država može u toku godine dostavljati dopunske procene i izložiti okolnosti koje su ih uslovile.
4. Strane ugovornice će obavestiti Organ o metodu koji su primenile prilikom utvrđivanja količina navedenih u procenama i o eventualnim izmenama tog metoda.
5. Pod rezervom odbijanja predviđenih u tački 3. člana 21. i vodeći računa, u slučaju potrebe, o odredbama člana 21. bis procene se ne mogu premašiti.
Statistički podaci koji se dostavljaju Organu
1. Strane ugovornice dostavljaju Organu za svaku svoju teritoriju, na način i u obliku koje Organ propiše i na obrascima koje im dostavi, statističke podatke o:
a) proizvodnji ili fabrikaciji opojnih droga,
b) korišćenju opojnih droga za fabrikaciju drugih opojnih droga, preparata iz Tabele III i supstanci o kojima nije reč u ovoj konvenciji i korišćenju makove slame za fabrikaciju opojnih droga,
c) potrošnji opojnih droga,
d) uvozu i izvozu opojnih droga i makove slame,
e) zaplenama opojnih droga i namenama zaplenjene količine,
f) zalihama opojnih droga na dan 31. decembra godine na koju se odnose statistički podaci,
g) površini koja se može odrediti za gajenje maka za opijum.
2. a) Statistički podaci iz tačke 1, osim stava d), sastavljaju se godišnje i dostavljaju se Organu najkasnije 30. juna godine koja dolazi posle one godine na koju se ti statistički podaci odnose,
b) statistički podaci iz stava d) tačke 1. sastavljaju se tromesečno i dostavljaju se Organu u roku od mesec dana, računajući od kraja tromesečja na koje se odnose.
3. Strane ugovornice nisu obavezne da daju statističke podatke o specijalnim zalihama, ali će posebno davati statističke podatke o opojnim drogama za specijalne potrebe uvezenim ili nabavljenim u zemlji ili sa teritorije, kao i o količinama opojnih droga uzetih iz specijalnih zaliha za zadovoljenje potreba civilnog stanovništva.
Ograničenje fabrikacije i uvoza
1. Ukupna količina svake opojne droge koja bude fabrikovana i uvezena u nekoj zemlji ili teritoriji tokom jedne određene godine ne može biti veća od zbira sledećih elemenata:
a) količine utrošene, u granicama odgovarajuće procene, u medicinske i naučne svrhe,
b) količine upotrebljene u granicama odgovarajuće procene, za fabrikaciju drugih opojnih droga, preparata iz Tabele III i supstanci o kojima nije reč u ovoj konvenciji,
c) izvezene količine,
d) količine unete u stok kako bi se ovaj doveo do nivoa navedenog u odgovarajućoj proceni, i
e) količine nabavljene, u granicama odgovarajuće procene, za specijalne potrebe.
2. Od zbira elemenata nabrojanih u paragrafu 1. odbiće se svaka količina koja bude zaplenjena i stavljena na dozvoljeno tržište kao i svaka količina uzeta iz specijalnih stokova da bi se zadovoljile potrebe civilnog stanovništva.
3. Ako Organ konstatuje da količina fabrikovana i uvezena tokom jedne godine prelazi zbir količina nabrojanih u paragrafu 1, vodeći računa o odbicima predviđenim u paragrafu 2. ovog člana, tako utvrđeni višak koji bi postojao i na kraju godine odbiće se, sledeće godine, od količina koje treba da budu fabrikovane ili uvezene, kao i od ukupnih procena iz paragrafa 2. člana 19.
4. a) Ako iz statističkih podataka o uvozu ili izvozu (član 20) proizilazi da količina izvezena u neku zemlju ili teritoriju prelazi ukupne procene koje se odnose na tu zemlju ili teritoriju kako je određeno u paragrafu 2. člana 19. uvećane za količine prijavljene kao izvezene i po odbitku svakog viška utvrđenog u smislu paragrafa 3. ovog člana, Organ može o tome obavestiti države koje, po njegovom mišljenju, treba o tome da budu obaveštene.
b) Odmah po prijemu takvog obaveštenja, strane ugovornice više neće dozvoliti, za godinu koja je u toku nikakav izvoz opojne droge o kojoj se radi u određenu zemlju ili teritoriju, osim:
i) u slučaju da je ta zemlja ili teritorija dala procenu kako svake količine uvezene kao višak tako i dopunske količine, ili
ii) u izuzetnim slučajevima kad je izvoz, po mišljenju vlade zemlje izvoznice, neophodan za lečenje bolesnika.
Ograničenje proizvodnje opijuma
1. Proizvodnja opijuma u nekoj zemlji ili na nekoj teritoriji biće organizovana i kontrolisana tako da, ukoliko je to moguće, količina proizvedena tokom jedne godine ne bude veća od procene količine opijuma koja je predviđena za proizvodnju, utvrđene u skladu sa tačkom 1f) člana 19.
2. Ako ustanovi, prema obaveštenjima koja mu budu upućena shodno odredbama ove konvencije, da jedna strana ugovornica koja je dostavila procenu shodno tački 1f) člana 19. nije ograničila opijum proizveden unutar svojih granica u dozvoljene svrhe u skladu sa odgovarajućim procenama, da je proizvedena znatna količina opijuma, dozvoljeno ili nedozvoljeno, unutar granica ove strane ugovornice i da je stavljena na nedozvoljeno tržište, Organ može, pošto razmotri objašnjenja zainteresovane strane koja treba da mu se podnesu u roku od mesec dana posle saopštenja ove konstatacije, odlučiti da oduzme sve ili jedan deo od količine koja bude proizvedena i od ukupne procene, kako je to utvrđeno u tački 2b) člana 19. za prvu godinu, kada jedno takvo oduzimanje može tehnički da se primeni, vodeći računa o dobu godine i ugovornim obavezama koje je preuzela zainteresovana strana ugovornice za izvoz opijuma. Ova odluka treba da stupi na snagu 90 dana pošto zainteresovana strana ugovornica o tome bude obaveštena.
3. Pošto obavesti zainteresovanu stranu ugovornicu o svojoj odluci o oduzimanju koja je doneta u skladu sa gore navedenom tačkom 2, Organ se konsultuje sa tom stranom kako bi našao zadovoljavajuće rešenje.
4. Ako se situacija ne reši na zadovoljavajući način, Organ može, u slučaju potrebe, da primeni odredbe člana 14.
5. Prilikom donošenja odluke u vezi sa oduzimanjem predviđenim u tački 2, Organ vodi računa ne samo o svim odgovarajućim uslovima, naročito o uslovima zbog kojih je nastao problem nedozvoljene trgovine pomenute u tački 2, već i o svakoj novoj odgovarajućoj kontrolnoj meri koju je strana ugovornica eventualno donela.
Specijalna odredba koja se primenjuje na gajenje
1. Ako je situacija u nekoj zemlji ili na nekoj teritoriji strane ugovornice takva da je zabrana gajenja opijumskog maka, cocaiera ili biljke kanabis po njenom mišljenju najpogodnija mera da se zaštiti narodno zdravlje i spreči da opojne droge budu puštene u nedozvoljenu trgovinu, zainteresovana strana ugovornica zabraniće njegovo gajenje.
2. Ugovorna strana koja zabrani gajenje opijumskog maka ili biljke kanabis preduzima odgovarajuće mere da zapleni strukove biljki koje su nedozvoljeno gajene i da ih uništi, osim onih malih količina koje su potrebne ugovornoj strani u cilju naučnog istraživanja.
Nacionalni organi za opijum
1. Svaka strana ugovornica koja dozvoljava gajenje opijumskog maka za proizvodnju opijuma obrazovaće, ako to nije već učinila, i održavaće jedan ili više državnih organa (dalje u ovom članu: nacionalni organi) koji će imati za zadatak da obavljaju funkcije određene ovim članom.
2. Svaka strana ugovornica o kojoj je reč u prethodnom paragrafu primeniće niže iznete odredbe na gajenje opijumskog maka za proizvodnju opijuma i na opijum,
a) nacionalni organ odrediće oblasti i označiti parcele zemljišta gde će biti dozvoljeno gajenje opijumskog maka za proizvodnju opijuma,
b) odgajivači-nosioci dozvole koju im izdaje nacionalni organ biće jedini ovlašćeni da se bave tim odgajivanjem,
c) u svakoj dozvoli biće bliže određena površina zemljišta na kojoj je dozvoljeno to odgajivanje,
d) svaki odgajivač opijumskog maka biće obavezan da preda nacionalnom organu celokupnu berbu opijuma, nacionalni organ će otkupiti tu berbu i materijalno će je preuzeti čim to bude moguće ali najdocnije u roku od četiri meseca računajući od završetka berbe, i
e) u pogledu opijuma, nacionalni organ će jedini imati pravo da ga uvozi, izvozi, da vrši trgovinu na veliko njime i da čuva stokove osim stokova koje drže fabrikanti alkaloida opijuma, medicinskog opijuma ili preparata na bazi opijuma. Strane ugovornice nisu obavezne da ovu odredbu prošire na medicinski opijum i na preparate na bazi opijuma.
3. Administrativne funkcije predviđene u paragrafu 2. vršiće samo jedan državni organ ako to dozvoljava ustav zainteresovane strane ugovornice.
Ograničenja proizvodnje opijuma namenjenog za međunarodnu trgovinu
1. a) Ako neka strana ugovornica ima nameru da otpočne proizvodnju opijuma ili da poveća svoju proizvodnju opijuma, ona će voditi računa o postojećoj svetskoj potražnji opijuma, u skladu sa procenama koje je objavio Organ, kako njena proizvodnja opijuma ne bi izazvala superprodukciju opijuma u celom svetu.
b) Nijedna strana ugovornica neće odobriti proizvodnju opijuma niti uvećati svoju proizvodnju opijuma ako, po njenom mišljenju, takva proizvodnja ili povećanje proizvodnje na njenoj teritoriji preti da snabdeva nedozvoljenu trgovinu opijumom.
2. a) Pod rezervom odredaba paragrafa 1, ako neka strana ugovornica, koja na dan 1. januara 1961. godine nije proizvodila opijum za izvoz želi da od opijuma koji proizvodi izvozi količine ispod pet tona godišnje, ona će o tome obavestiti Organ, priključujući tom obaveštenju podatke o:
i) kontrolnim merama na snazi koje zahteva ova konvencija u pogledu proizvodnje i izvoza opijuma, i
ii) nazivu zemlje ili zemalja u koje namerava izvoziti opijum, a Organ može bilo odobriti to obaveštenje bilo preporučiti zainteresovanoj strani ugovornici da ne proizvodi opijum za izvoz.
b) Ako neka strana ugovornica, osim one iz paragrafa 3, želi da proizvodi za izvoz više od pet tona opijuma godišnje, ona će o tome obavestiti Savet i priključiti tom obaveštenju odgovarajuće podatke, uključujući:
i) procenu količina koje treba da budu proizvedene za izvoz,
ii) kontrolne mere koje postoje ili koje predlaže u pogledu opijuma koji treba da se proizvodi,
iii) ime zemlje ili zemlja u koje namerava da izvozi taj opijum, Savet može bilo odobriti obaveštenje bilo preporučiti zainteresovanoj strani da ne proizvodi opijum za izvoz.
3. Bez obzira na odredbe iz stavova a i b paragrafa 2, strana koja je tokom deset godina neposredno pre 1. januara 1961. godine izvozila opijum koji je sama proizvodila moći će nastaviti da izvozi opijum koji proizvodi.
4. a) Strana ugovornica neće uvoziti opijum ni iz jedne zemlje ili teritorije osim ako se opijum proizvodi na teritoriji:
i) neke strane ugovornice navedene u paragrafu 3,
ii) neke strane ugovornice koja je uputila obaveštenje Organu shodno odredbama stava a paragrafa 2, ili
iii) neke strane ugovornice koja je dobila saglasnost Saveta shodno odredbama stava b paragrafa 2.
b) Bez obzira na odredbe stava a ovog paragrafa strana ugovornica može uvoziti opijum koji proizvodi svaka zemlja koja je proizvodila i izvozila opijum tokom deset godina neposredno pre 1. januara 1961. godine, ako je obrazovan nacionalni kontrolni organ ili agencija i ako funkcioniše za ciljeve određene članom 23. u zainteresovanoj zemlji i ako ova poslednja može uspešno da spreči snabdevanje nedozvoljene trgovine opijumom koji proizvodi.
5. Odredbe ovog člana neće sprečiti neku stranu ugovornicu:
a) da proizvodi opijum u dovoljnim količinama za svoje potrebe, ili
b) da opijum zaplenjen u nedozvoljenoj trgovini izvozi u neku drugu stranu ugovornicu, u skladu s propisima ove konvencije.
Kontrola makove slame
1. Strana ugovornica koja dozvoljava gajenje opijumskog maka u druge svrhe a ne u svrhu proizvodnje opijuma preduzeće sve potrebne mere da bi obezbedila:
a) da se iz takvog opijumskog maka ne proizvodi opijum, i
b) da se fabrikacija opojnih droga od makove slame kontroliše na zadovoljavajući način.
2. Strane ugovornice će primenjivati na makovu slamu sistem uvoznih uverenja i izvoznih dozvola predviđen paragrafima 4. do 15. člana 31.
3. Strane ugovornice daće iste statističke podatke o uvozu i izvozu makove slame kao oni koji su predviđeni za opojne droge u paragrafima 1. pod d i 2. pod b člana 20.
Cocaier i lišće od koke
1. Ako neka strana ugovornica odobri gajenje cocaiera ona će na njega primeniti, kao i na lišće od koke, režim kontrole predviđen članom 23. za opijumski mak, što se tiče stava d paragrafa 2. tog člana, obaveza nametnuta pomenutom nacionalnom organu biće samo da materijalno preuzme berbu što je pre moguće posle berbe.
2. Ako je to moguće, strane ugovornice će počupati sve divlje cocaiere. One će uništiti ilegalno gajene cocaiere.
Dopunske odredbe o lišću koke
1. Strane ugovornice mogu dozvoliti upotrebu lišća od koke za prepariranje aromatičnog proizvoda koji ne sme sadržavati nikakav alkaloid i mogu ako je neophodno za tu upotrebu, dozvoliti proizvodnju, uvoz, izvoz, trgovinu i držanje tog lišća.
2. Strane ugovornice će posebno dostavljati procene (član 19) i statističke podatke (član 20) za lišće od koke namenjeno za prepariranje takvog aromatičnog proizvoda, međutim, to neće biti potrebno ako je isto to lišće od koke upotrebljeno za vađenje alkaloida kao i za aromatične proizvode, ako je ta činjenica navedena u procenama i statističkim podacima.
Kontrola kanabisa
1. Ako neka strana ugovornica dozvoli gajenje biljke kanabis radi proizvodnje kanabisa ili kanabisove smole, ona će na nju primeniti režim kontrole predviđen članom 23. za kontrolu opijumskog maka.
2. Ova konvencija neće se primenjivati na gajenje biljke kanabis isključivo za industrijske svrhe (vlakna i zrna) ili za cvećarstvo.
3. Strane ugovornice će usvojiti mere koje mogu biti potrebne za sprečavanje zloupotrebe lišća biljke kanabis ili nedozvoljene trgovine njime.
Fabrikacija
1. Strane ugovornice će zahtevati da se fabrikacija opojnih droga vrši uz dozvolu, osim kad tu fabrikaciju vrši neko državno preduzeće.
2. Strane ugovornice:
a) vršiće nadzor nad svim licima i preduzećima koja se bave fabrikacijom opojnih droga ili u tome učestvuju,
b) staviće pod režim dozvola radionice i prostorije u kojima se može vršiti fabrikacija, i
c) zahtevaće da fabrikant opojnih droga - nosioci dozvole budu snabdeveni povremenim ovlašćenjima sa naznakom kategorija i količina opojnih droga koje imaju pravo da fabrikuju. Međutim, za preparate nije potrebno povremeno ovlašćenje.
3. Strane ugovornice će sprečiti nagomilavanje, u posedu fabrikanata opojnih droga, količina opojnih droga i makove slame preko onih koje su potrebne za normalan rad preduzeća, vodeći računa o situaciji na tržištu.
Trgovina i raspodela
1. a) Strane ugovornice će zahtevati da se trgovina i raspodela opojnih droga vrši uz dozvole osim ako tu trgovinu ili raspodelu vrše jedno ili više državnih preduzeća.
b) Strane ugovornice:
i) vršiće nadzor nad svim licima u preduzećima koja obavljaju trgovinu ili raspodelu opojnih droga ili u tome učestvuju, i
ii) staviće pod režim dozvola radionice i prostorije u kojima se ta trgovina i raspodela mogu vršiti. Međutim, za preparate se neće obavezno zahtevati dozvola.
c) Odredbe stavova a i b o režimu dozvola neće se obavezno primenjivati na lice koja su propisno ovlašćena da vrše lekarske ili naučne funkcije i koja deluju u vršenju tih funkcija.
2. Osim toga, Strane ugovornice
a) sprečiće takođe nagomilavanje, u posedu trgovaca, distributera, državnih preduzeća ili propisno ovlašćenih gore pomenutih lica, količina opojnih droga i makove slame većih od onih koje su potrebne za normalno funkcionisanje preduzeća, vodeći računa o situaciji na tržištu,
b) i) zahtevaće da se opojne droge izdaju pojedincima samo uz lekarski recept. Ova odredba neće se obavezno primenjivati na opojne droge koje pojedinci mogu legalnim putem dobiti, koristiti, izdati ili dati prilikom uredno ovlašćenog vršenja njihovih lekarskih funkcija, i
ii) ako strane ugovornice smatraju da su te mere potrebne ili poželjne, one će zahtevati da recepti kojima se propisuju opojne droge iz Tabele I budu napisani na službenim obrascima koje će izdati u obliku karneta s talonima nadležne administrativne vlasti ili ovlašćena profesionalna udruženja.
3. Poželjno je da strane ugovornice zahtevaju da pismene ili štampane ponude opojnih droga, novinski oglasi svake vrste kao i opisne beleške koje se odnose na opojne droge a koriste se u trgovačke svrhe, pakovanja koja sadrže opojne droge i etikete pod kojima su opojne droge stavljene u prodaju, budu označeni zajedničkim međunarodnim nazivima koje bude dostavila Svetska zdravstvena organizacija.
4. Ako neka strana ugovornica smatra da je takva mera potrebna ili poželjna, ona će zahtevati da svako pakovanje koje sadrži neku opojnu drogu nosi dvostruki vrlo vidljivi crveni konac. Paket kojim se to pakovanje odašilje neće nositi taj dvostruki crveni konac.
5. Strane ugovornice će zahtevati da na etiketi pod kojom se neka opojna droga stavlja u prodaju bude tačno označeno ime opojne droge ili opojnih droga koje ona sadrži, kao i njihova težina ili procent. Obaveza da se takav podatak daje na etiketu neće se obavezno primenjivati na opojnu drogu izdatu nekom pojedincu uz lekarski recept.
6. Odredbe paragrafa 2. i 5. neće se obavezno primenjivati na trgovinu na malo niti na raspodelu na malo opojnih droga iz Tabele II.
Posebne odredbe o međunarodnoj trgovini
1. Strane ugovornice neće svesno dozvoliti izvoz opojnih droga u bilo koju zemlju ili teritoriju, osim
a) shodno zakonima i propisima te zemlje ili teritorije, i
b) u granicama ukupnih procena za tu zemlju ili teritoriju, shodno paragrafu 2. člana 19. dodajući količine koje treba da budu reeksportovane.
2. Strane ugovornice će u slobodnim lukama i slobodnim zonama vršiti isti nadzor i istu kontrolu kao i u drugim delovima svojih teritorija, s tim da mogu primeniti strožiji režim.
3. a) Strane ugovornice će kontrolisati preko dozvola uvoz i izvoz opojnih droga osim u slučaju kad taj uvoz ili izvoz vrši jedno ili više državnih preduzeća.
b) Strane ugovornice vršiće nadzor nad svim licima i preduzećima koji vrše takav uvoz ili izvoz ili u njemu učestvuju.
4. a) Svaka strana ugovornica koja odobri uvoz ili izvoz neke opojne droge zahtevaće dobivanje dozvole za uvoz ili izvoz posebno za svaki uvoz ili izvoz, bilo da se radi o jednoj ili više opojnih droga.
b) Dozvola treba da sadrži ime opojne droge, njen zajednički međunarodni naziv, ako postoji, količinu koja se uvozi ili izvozi, ime i adresu uvoznika i izvoznika i period u kome uvoz ili izvoz treba da se izvrši.
c) Pored toga, u dozvoli za izvoz biće naznačeni broj i datum uvoznog uverenja (paragraf 5) kao i vlast koja ga je izdala.
d) Uvoznom dozvolom moći će se odobriti uvoz u više pošiljki.
5. Pre nego što izdaju izvoznu dozvolu, strane ugovornice će zahtevati uvozno uverenje koje izdaju nadležne vlasti zemlje ili teritorije uvoznika a kojim se tvrdi da je uvoz opojne droge ili opojnih droga o kojima se radi odobren, a to će uverenje podneti lice ili preduzeće koje traži izvoznu dozvolu. Strane ugovornice pridržavaće se koliko god je to moguće, obrasca uvoznog uverenja koji je odobrila Komisija.
6. Uz svaku pošiljku priključiće se po jedna kopija izvozne dozvole, a vlada koja izdaje izvoznu dozvolu dostaviće jednu kopiju vladi zemlje ili teritorije uvoznice.
7) a) Kad se uvoz izvrši i kad period utvrđen za uvoz istekne, vlada zemlje ili teritorije uvoznice vratiće vladi zemlje ili teritorije izvoznice izvoznu dozvolu, s posebnom napomenom o tome.
b) Tom napomenom bliže će se odrediti stvarno uvezena količina.
c) Ako je stvarno izvezena količina manja od one koja je navedena u izvoznoj dozvoli nadležne vlasti će navesti stvarno izvezenu količinu u izvoznoj dozvoli i u svakoj njenoj službenoj kopiji.
8. Izvoz u obliku pošiljki upućenih nekoj banci za račun nekog drugog lica osim onog čije je ime navedeno u izvoznoj dozvoli ili nekom poštanskom fahu biće zabranjen.
9. Izvoz u obliku pošiljki upućenih nekom carinskom skladištu biće zabranjen, osim ako vlada zemlje uvoznice naglasi u uvoznom uverenju koje podnese lice ili preduzeće koje traži izvoznu dozvolu da je odobrila uvoz pošiljke koja treba da bude stavljena u carinsko skladište. U sličnom slučaju će izvozna dozvola nositi izričnu napomenu da se pošiljka vrši u tu svrhu. Za podizanje sa carinskog skladišta biće potrebno podneti dozvolu vlasti kojima to skladište pripada i, kad se radi o pošiljci za inostranstvo, ono će biti izjednačeno s novim izvozom u smislu ove konvencije.
10. Nadležne vlasti će zadržati pošiljke opojnih droga koje ulaze na teritoriju jedne strane ugovornice ili iz nje izlaze a uz koje nisu priključene izvozne dozvole.
11. Strane ugovornice neće dozvoliti tranzitni prelazak preko njihovih teritorija u druge zemlje ma kakve pošiljke opojnih droga bilo da je ta pošiljka istovarena s vozila koje ga prevozi ili ne, osim ako je nadležnim vlastima te strane ugovornice podneta kopija izvozne dozvole za tu pošiljku.
12. Nadležne vlasti neke zemlje ili teritorije kroz čiju je teritoriju dozvoljen prolazak pošiljke opojnih droga preduzeće sve potrebne mere kako bi sprečile da ta pošiljka promeni pravac ka drugom odredištu a ne onom koje je navedeno u kopiji izvozne dozvole koja je priključena uz pošiljku, osim ako vlada zemlje ili teritorije kroz koju prolazi pošiljka ne dozvoli tu promenu pravca. Vlada te zemlje ili teritorije postupaće sa svakim zahtevom za promenu pravca kao da se radi o izvozu iz zemlje ili teritorije tranzita u zemlju ili teritoriju novog odredišta. Ako se promena pravca odobri, odredbe stavova a i b paragrafa 7. primenjivaće se između zemlje ili teritorije tranzita i zemlje ili teritorije iz koje je pošiljka prvobitno bila izvezena.
13. Nijedna pošiljka opojnih droga koja je u tranzitu ili deponovana u carinsko skladište ne može se podvrći nikakvom postupku koji bi izmenio prirodu tih opojnih droga. Ambalaža se ne može promeniti bez dozvole nadležnih vlasti.
14. Odredbe paragrafa 11. do 13. o tranzitu opojnih droga preko teritorije jedne strane ugovornice ne mogu se primenjivati ako se ta pošiljka šalje vazdušnim putem, pod uslovom da vazduhoplov ne aterira u zemlji ili teritoriji tranzita. Ako vazduhoplov aterira u toj zemlji ili teritoriji, te odredbe će se primenjivati ukoliko to zahtevaju okolnosti.
15. Odredbe ovog člana ne idu na štetu odredaba ma kog međunarodnog sporazuma kojim se ograničava kontrola koju neka strana može vršiti nad opojnim drogama u tranzitu.
16. Nijedna od odredaba ovog člana, osim paragrafa 1. pod a i 2, neće se obavezno primenjivati na preparate iz Tabele III.
Posebne odredbe o prevozu opojnih droga u priboru za prvu pomoć brodova ili vazduhoplova na međunarodnim prugama
1. Međunarodni prevoz brodovima ili vazduhoplovima ograničenih količina opojnih droga, koje bi na putu mogle biti potrebne za davanje prve pomoći i za hitne slučajeve, neće se smatrati kao uvoz ili izvoz u smislu ove konvencije.
2. Zemlja upisa preduzeće mere predostrožnosti kako bi sprečila nepropisnu upotrebu opojnih droga navedenih u paragrafu 1. ili njihovu zloupotrebu u nedozvoljene svrhe. Komisija će preporučiti tu predostrožnost pošto se savetuje s nadležnim međunarodnim organizacijama.
3. Opojne droge koje se prevoze brodovima ili vazduhoplovima u skladu s odredbama paragrafa 1. podleže zakonima, propisima, odobrenjima i licencama zemlje upisa, ne dirajući u pravo mesnih nadležnih vlasti da na brodovima ili vazduhoplovima izvrše proveru, inspekciju i druge kontrolne radnje. Davanje tih opojnih droga za hitne slučajeve neće se smatrati kao prekršaj odredaba člana 30. paragrafa 2. pod b.
Držanje opojnih droga
Strane ugovornice neće dozvoliti držanje opojnih droga bez zakonite dozvole.
Mere za nadzor i inspekciju
Strane ugovornice će zahtevati
a) da sva lica kojima su izdate licence primenom ove konvencije ili koja zauzimaju rukovodeća ili nadzorna mesta u nekom državnom preduzeću obrazovanom u skladu sa ovom konvencijom poseduju potrebna svojstva da bi uspešno i verno primenjivala zakone i propise izdate u cilju primene ove konvencije, i
b) da administrativne vlasti, fabrikanti, trgovci, naučnici, naučne ustanove i bolnice vode registre u koje će se unositi količine svake fabrikovane opojne droge ili svaka radnja koja se odnosi na sticanje ili otuđivanje opojnih droga. Ti registri čuvaće se najmanje dve godine. U slučajevima kad se upotrebljavaju karneti s talonima (član 30. paragraf 2. stav b) ti karneti s talonima, uključujući i same talone takođe će se čuvati dve godine.
Borba protiv nedozvoljene trgovine
Vodeći uredno računa o svojim ustavnim, pravnim i administrativnim sistemima, strane ugovornice:
a) obezbeđuju na nacionalnom polju usklađivanje preventivne i represivne akcije protiv nedozvoljene trgovine, u tom cilju one mogu odrediti odgovarajuću službu za koordinaciju,
b) uzajamno se pomažu u borbi protiv nedozvoljene trgovine,
c) tesno sarađuju međusobno i sa nadležnim međunarodnim organizacijama čije su članice, kako bi vodile usklađenu borbu protiv nedozvoljene trgovine,
d) nastoje da se međunarodna saradnja odgovarajućih službi obavlja brzim putem,
e) obezbeđuju da se dostavljanje sudskih isprava između zemalja radi vođenja sudskog postupka obavlja brzim putem na adresu sudskog organa koje odrede strane ugovornice, ova odredba ne ide na štetu prava strana ugovornica da zahtevaju da im se sudske isprave dostavljaju diplomatskim putem,
f) pružaju Organu i Komisiji, ako to smatraju za shodno, posredstvom generalnog sekretara, pored obaveštenja u skladu sa članom 18, i obaveštenja koja se odnose na nedozvoljene radnje koje su ustanovljene unutar njihovih granica, a koje se naročito odnose na nedozvoljeno gajenje, proizvodnju, fabrikaciju i trgovinu opojnim drogama,
g) pružaju obaveštenja navedena u tački f), u granicama mogućnosti, na način i u dane koje Organ odredi, sa svoje strane, na zahtev strane ugovornice. Organ može da joj pomogne u pružanju ovih podataka i da podrži njene napore radi smanjenja nedozvoljenih radnji u vezi sa opojnim drogama unutar svojih granica.
Kaznene odredbe
1. a) Pod rezervom svojih ustavnih odredaba, svaka strana ugovornica propisuje mere koje su potrebne da bi se gajenje i proizvodnja, fabrikacija, vođenje, prepariranje, držanje, ponuda, puštanje u prodaju, raspodela, kupovina, prodaja, isporuka ma po kom osnovu, posredovanje, odašiljanje, ekspedovanje za tranzit, prevoženje, uvoz i izvoz opojnih droga, koji nisu u skladu sa odredbama ove konvencije, ili svaka druga radnja koja je po mišljenju te strane protivna odredbama ove konvencije, smatrati kažnjivim krivičnim delima ako su počinjeni namerno, a koji bi se kao teška krivična dela kažnjavali odgovarajućom kaznom zatvora ili drugim kaznama lišenja slobode.
b) Bez obzira na odredbe navedene u stavu 1a), ako lica koja zloupotrebljavaju opojne droge izvrše ovakva krivična dela, strane ugovornice mogu, umesto da ih osude ili da izreknu kaznene mere protiv njih, ili kao dopunu osude ili kazne, podvrći ova lica merama lečenja, obrazovanja, postkurativnim merama rehabilitacije ili ponovnom uključivanju u društvo, u skladu sa odredbama tačke 1. člana 38.
2. Pod rezervom ustavnih odredaba svake strane ugovornice, njenog pravnog sistema i njenog nacionalnog zakonodavstva:
a) i) svako od krivičnih dela pomenutih u tački 1. smatra se kao posebno krivično delo ako je počinjeno u raznim zemljama,
ii) namerno učešće u nekom od pomenutih krivičnih dela, udruživanje ili dogovor u cilju njegovog izvršenja ili pokušaj da se takvo krivično delo počini, kao i namerno izvršenje pripremne i finansijske radnje u vezi sa krivičnim delima o kojima je reč u ovom članu, predstavljaju krivična dela za koja se mogu izreći kazne predviđene u tački 1,
iii) osude izrečene u inostranstvu za ova krivična dela uzimaju se u obzir radi utvrđivanja recidiva, i
iv) pomenuta teška krivična dela, bilo da su ih počinila domaća ili strana lica, goni strana ugovornica na čijoj je teritoriji krivično delo počinjeno, ili strana ugovornica na čijoj će se teritoriji prekršilac naći ako njegova ekstradicija nije prihvatljiva prema zakonodavstvu strane ugovornice kojoj je zahtev upućen i ako pomenuti prekršilac nije bio gonjen i osuđivan.
b) i) Svako od krivičnih dela navedenih u tač. 1. i 2a) ii) ovog člana smatra se po sili zakona kao slučaj za ekstradiciju iz bilo kog ugovora o ekstradiciji zaključenog između strana ugovornica. Strane ugovornice se obavezuju da ova krivična dela smatraju kao slučajeve za ekstradiciju iz sporazuma u svakom ugovoru o ekstradiciji koje bi one međusobno zaključile,
ii) ako je jedna strana ugovornica koja uslovljava ekstradiciju postojanjem ugovora podnela zahtev za ekstradiciju nekoj drugoj strani ugovornici sa kojom ona nije vezana ugovorom o ekstradiciji, ima pravo da smatra ovu konvenciju kao pravni osnov za ekstradiciju u pogledu krivičnih dela nabrojanih u tač. 1. i 2a) ii) ovog člana Esktradicija se podvrgava ostalim uslovima predviđenim u pravu zamoljene strane ugovornice,
iii) ugovorne strane koje ne uslovljavaju ekstradiciju postojanjem ugovora koji priznaje krivična dela nabrojana u tač. 1. i 2a) ii) ovog člana kao slučaj za međusobnu ekstradiciju pod uslovima predviđenim u pravu zamoljene strane ugovornice,
iv) ekstradicija se odobrava u skladu sa zakonodavstvom strane ugovornice kojoj je upućen zahtev za ekstradiciju i, bez štete po odredbe st. b) i) i iii) ove tačke, ova strana ugovornica ima pravo da odbije odobrenje ekstradicije ako nadležne vlasti smatraju da krivično delo nije dovoljno teško.
3. Nijedna odredba ovog člana ne dira u odredbe krivičnog prava neke strane ugovornice u pogledu jurisdikcije.
4. Odredbe ovog člana biće ograničene u pogledu nadležnosti krivičnim zakonodavstvom svake strane ugovornice.
Zaplena i konfiskacija
Sve opojne droge, sve supstance i sav materijal upotrebljeni za izvršenje nekog od prekršaja o kojima je reč u članu 36. ili namenjeni za izvršenje takvog prekršaja moći će biti zaplenjeni i konfiskovani.
Mere protiv zloupotrebe opojnih droga
1. Strane ugovornice razmatraju s naročitom pažnjom zloupotrebu opojnih droga i preduzimaju sve moguće mere da bi to sprečile i obezbedile brzo otklanjanje, lečenje, obrazovanje, postkurativno lečenje, rehabilitaciju i ponovno uključivanje ovih lica u društvo, one usklađuju svoje napore koji teže ovim ciljevima.
2. Strane ugovornice podstiču, ukoliko je to moguće, školovanje osoblja radi obezbeđenja lečenja, postkurativnog lečenja, rehabilitacije i ponovnog uključivanja u društvo lica koje zloupotrebljavaju droge.
3. Strane ugovornice preduzimaju sve moguće mere kako bi pomogle licima, kojima je to potrebno prilikom vršenja svoje dužnosti, da steknu znanja o problemima koje postavlja zloupotreba opojnih droga i sprečavanje zloupotrebe i kako bi ova znanja širile u javnosti, ako postoji bojazan da se zloupotreba opojnih droga veoma mnogo proširi.
Sporazumi koji predviđaju stvaranje regionalnih centara
Ako jedna strana ugovornica smatra poželjnim, u borbi koju vodi protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i vodeći računa o svom ustavnom, pravnom i administrativnom uređenju, ona će nastojati, tražeći ako to želi stručna mišljenja od Organa ili specijalizovanih ustanova, da zaključi savetujući se sa ostalim zainteresovanim stranama te oblasti, sporazume koji predviđaju stvaranje regionalnih centara za naučno istraživanje i za obrazovanje, radi rešavanja problema koji proizilaze iz nedozvoljene upotrebe i trgovine opojnim drogama.
Primena strožijih domaćih kontrolnih mera od onih koje predviđa ova konvencija
Bez obzira na odredbe ove konvencije, nijedna strana ugovornica neće biti, ili se neće smatrati da je sprečena da donese domaće kontrolne mere ograničenije ili strožije od onih koje predviđa ova konvencija, a posebno da zahteva da se preparati iz Tabele III ili opojne droge iz Tabele II podvrgavaju kontrolnim merama koje se primenjuju na opojne droge iz Tabele I, ili na neke od njih ako ona to smatra za potrebno ili pogodno radi zaštite narodnog zdravlja.
Jezici na kojima je rađena konvencija i postupak potpisivanja, ratifikacije i pristupanja
1. Ova konvencija, čiji su engleski, kineski, španski, francuski i ruski tekst podjednako verodostojni, biće otvorena do 1. avgusta 1961. godine, za potpisivanje svih država-članica Organizacije ujedinjenih nacija, svih država-nečlanica koje su potpisnice Statuta Međunarodnog suda pravde ili članica neke specijalizovane ustanove Ujedinjenih nacija kao i svake druge države koju Savet može pozvati da postane strana ugovornica.
2. Ova konvencija podleži ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti će biti deponovani kod generalnog sekretara.
3. Ova konvencija će biti otvorena za pristupanje država o kojima je reč u paragrafu 1. posle 1. avgusta 1961. godine. Instrumenti o pristupanju biće deponovani kod generalnog sekretara.
Stupanje na snagu
1. Ova konvencija stupiće na snagu po isteku tridesetog dana od dana deponovanja četrdesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju shodno planu 40.
2. Za svaku drugu državu koja deponuje instrument o ratifikaciji ili pristupanju posle deponovanja četrdesetog instrumenta ova konvencija će stupiti na snagu po isteku tridesetog dana od deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju te države.
Teritorijalna primena
Ova konvencija primenjivaće se na sve nemetropolske teritorije koje neka strana ugovornica predstavlja na međunarodnom planu, osim ako je potrebna prethodna saglasnost takve teritorije bilo na osnovu ustava zainteresovane strane ugovornice ili teritorije, bilo na osnovu običaja. U tom slučaju strana ugovornica će nastojati da što pre pribavi potrebnu saglasnost te teritorije i kad saglasnost bude dobivena, ona će o tome obavestiti generalnog sekretara. Ova konvencija primenjivaće se na teritoriju ili teritorije navedene u obaveštenju, čim generalni sekretar primi to obaveštenje. U slučaju kad prethodna saglasnost nemetropolske teritorije nije potrebna, zainteresovana strana će izjaviti, u trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, na koju nemetropolsku teritoriju ili koje nemetropolske teritorije se primenjuje ova konvencija.
Teritorije u smislu članova 19, 20, 21. i 31.
1. Svaka strana ugovornica može obavestiti generalnog sekretara da je u smislu članova 19, 20, 21. i 31. neka njena teritorija podeljena na dve ili više teritorija ili da su dve ili više njenih teritorija grupisane u jednu jedinu.
2. Dve ili više strana ugovornica mogu obavestiti generalnog sekretara da usled obrazovanja carinske unije među njima te strane sačinjavaju jedinstvenu teritoriju u smislu članova 19, 20, 21. i 31.
3. Svako obaveštenje dato na osnovu gornjeg paragrafa 1. ili 2. počeće da proizvodi dejstvo na dan 1. januara one godine koja dolazi posle godine u kojoj je dato navedeno obaveštenje.
Ukidanje ranijih međunarodnih ugovora
1. Odmah po stupanju ove konvencije na snagu, njenim odredbama se između strana ugovornica ukidaju i zamenjuju odredbe niže navedenih ugovora
a) Međunarodna konvencija o opijumu, potpisana u Hagu, 23. januara 1912. godine,
b) Sporazum o fabrikovanju, unutrašnjoj trgovini i upotrebi prepariranog opijuma, potpisan u Ženevi, 11. februara 1925. godine,
c) Međunarodna konvencija o opijumu, potpisana u Ženevi, 19. februara 1925. godine,
d) Konvencija o ograničenju fabrikovanja i regulisanju raspodele opojnih droga, potpisana u Ženevi, 13. jula 1931. godine,
e) Sporazum o kontroli potrošnje opijuma za pušenje na Krajnjem Istoku, potpisan u Bankoku, 27. novembra 1931. godine,
f) Protokol, potpisan u Lejk Saksesu 11. decembra 1946. godine, kojim se menjaju i dopunjuju sporazumi, konvencije i protokoli o opojnim drogama zaključeni u Hagu 23. januara 1912, u Ženevi 11. februara 1925, 19. februara 1925. i 13. jula 1931, u Bankoku 27. novembra 1931, i u Ženevi 26. juna 1936. godine, osim u pogledu njegovog dejstva na poslednju od ovih konvencija,
g) konvencije i sporazumi o kojima je reč u stavovima a do e, izmenjene i dopunjene Protokolom od 1946. godine, o kome je reč u stavu f,
h) Protokol, potpisan u Parizu 19. novembra 1948. godine, kojim su stavljene pod međunarodnu kontrolu neke droge koje nisu pomenute u Konvenciji od 13. jula 1931. godine za ograničenje fabrikovanja i regulisanje raspodele opojnih droga, izmenjenoj i dopunjenoj Protokolom potpisanim u Lejk Saksesu 11. decembra 1946. godine,
i) Protokol o ograničenju i regulisanju gajenja maka, kao i proizvodnje, međunarodne trgovine, trgovine na veliko i upotrebe opijuma, potpisan u Njujorku 23. juna 1953. godine, ako taj protokol stupi na snagu.
2. Odmah po stupanju ove konvencije na snagu, član 9. Konvencije o suzbijanju nedozvoljene trgovine škodljivim drogama, potpisane u Ženevi 26. juna 1936. godine, biće, između potpisnica te konvencije koje su strane ugovornice i ove konvencije, ukinut i zamenjen stavom b paragrafa 2. člana 36. ove konvencije, međutim, takva strana ugovornica moći će, pošto o tome obavesti generalnog sekretara, ostaviti i dalje član 9. na snazi.
Prelazne odredbe
1. Funkcije Organa čije je obrazovanje predviđeno u članu 9. će, počev od dana stupanja ove konvencije na snagu (član 41. paragraf 1) privremeno vršiti, prema njihovoj prirodi, Stalni centralni odbor obrazovan radi izvršenja odredaba glave VI konvencije navedene u stavu c člana 44, izmenjene i dopunjene, i Kontrolni organ obrazovan radi izvršenja odredaba glave II konvencije navedene u stavu d člana 44, izmenjene i dopunjene.
2. Savet će utvrditi dan kojim će Organ pomenut u članu 9. početi da vrši svoje funkcije. Toga dana pomenuti Organ preuzeće funkcije Stalnog centralnog odbora i Kontrolnog organa koji su pomenuti u paragrafu 1, u odnosu prema državama koje su potpisnice ugovora nabrojanih u članu 44. a koje nisu strane ugovornice ove konvencije.
Otkazivanje
1. Po isteku roka od dve godine računajući od dana stupanja ove konvencije na snagu (član 41. paragraf 1), svaka strana ugovornica moći će, u svoje ime ili u ime neke teritorije koju ona predstavlja na međunarodnom planu i koja je povukla saglasnost datu na osnovu člana 42, otkazati ovu konvenciju deponovanjem instrumenta o tome kod generalnog sekretara.
2. Ako generalni sekretar primi otkaz pre 1. jula ili na taj dan, otkaz će početi da proizvodi dejstvo od 1. januara sledeće godine, ako je otkaz primljen posle 1. jula, on će početi da proizvodi dejstvo kao da je primljen sledeće godine pre 1. jula ili na taj dan.
3. Ova konvencija će isteći ako, usled otkaza podnetih shodno odredbama paragrafa 1. uslovi za njeno stupanje na snagu predviđeni u paragrafu 1. člana 41. prestanu da budu ispunjeni.
Izmene i dopune
1. Svaka strana ugovornica moći će da predloži izmene i dopune ove konvencije. Tekst izmena i dopuna i razlozi kojima se ove motivišu biće saopšteni generalnom sekretaru, koji će o tome obavestiti strane ugovornice i Savet. Savet će moći odlučiti, bilo
a) da se sazove konferencija, shodno paragrafu 4. člana 62. Povelje Ujedinjenih nacija, radi proučavanja predloženih izmena i dopuna, bilo
b) tražiti obaveštenje od strana ugovornica da li prihvataju izmene i dopune i zamoliti ih da eventualno podnesu Savetu svoje primedbe na taj predlog.
2. Ako nacrt izmena i dopuna razdeljen shodno paragrafu 1. pod b ovog člana nijedna strana ugovornica ne odbaci tokom osamnaest meseci posle njegovog dostavljanja, one će odmah stupiti na snagu. Međutim, ako neka strana ugovornica odbije nacrt izmena i dopuna Savet će moći odlučiti, vodeći računa o primedbama strana ugovornica, da li treba sazvati konferenciju za proučavanje pomenutih izmena i dopuna.
Sporovi
1. Ako između dve ili više strana ugovornica nastane spor u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije, te Strane će se savetovati radi regulisanja spora putem pregovora, ankete, posredovanja, izmirenja, arbitraže, preko regionalnih organa, sudskim putem ili drugim sredstvima mirnog rešavanja koje izaberu.
2. Svaki spor te vrste koji ne bude rešen sredstvima predviđenim u paragrafu 1. biće podnet Međunarodnom sudu pravde.
Prelazne rezerve
1. Svaka strana ugovornica može, u trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, pridržati sebi pravo da privremeno dozvoli na nekoj svojoj teritoriji
a) korišćenje opijuma u kvazi-medicinske svrhe,
b) upotrebu opijuma za pušenje,
c) žvakanje lišća od koke,
d) upotrebu kanabisa, smole od kanabisa, ekstrakta i tinkture kanabisa u nemedicinske svrhe, i
e) proizvodnju, fabrikaciju i trgovinu opojnim drogama o kojima je reč u stavovima a do d u svrhe pomenute u tim stavovima.
2. Rezerve stavljene na osnovu paragrafa 1. podleže sledećim ograničenjima
a) radnje pomenute u paragrafu 1. mogu biti dozvoljene samo ako su bile tradicionalne na teritorijama za koje je stavljena rezerva i ako su bile dozvoljene na dan 1. januara 1961. godine,
b) nikakav izvoz opojnih droga o kojima je reč u paragrafu 1. u svrhe nabrojene u tom paragrafu neće moći biti dozvoljen u neku državu koja nije strana ugovornica ili neku teritoriju na koju se ova konvencija ne primenjuje u smislu člana 42,
c) jedino lica upisana za to pre 1. januara 1964. godine kod nadležnih vlasti mogu biti ovlašćena da puše opijum,
d) upotreba opijuma u kvazi-medicinske svrhe treba da se ukine u roku od petnaest godina, računajući od stupanja ove konvencije na snagu, kako je predviđeno u paragrafu 1. člana 41,
e) žvakanje lišća od koke treba da se ukine u roku od dvadeset pet godina, računajući od dana stupanja ove konvencije na snagu, kao što je predviđeno u paragrafu 1. člana 41,
f) upotreba kanabisa u druge svrhe osim medicinske i naučne treba da prestane što je moguće pre ali u svakom slučaju u roku od dvadeset pet godina, računajući od stupanja ove konvencije na snagu, kao što je predviđeno u paragrafu 1. člana 41,
g) proizvodnja, fabrikacija i trgovina opojnim drogama o kojima je reč u paragrafu 1. u svrhe pomenute u tom paragrafu treba da se smanje i najzad ukinu u isto vreme kad i ta upotreba,
3. Svaka strana ugovornica koja stavi neku rezervu na osnovu paragrafa 1. treba
a) da u godišnji izveštaj koji upućuje generalnom sekretaru shodno stavu a paragrafa 1. člana 18. unese pregled napretka postignutog tokom prethodne godine da bi stavila u dejstvo ukidanje upotrebe, proizvodnje, fabrikacije ili trgovine o kojima je reč u paragrafu 1. i
b) da Organu dostavi posebne procene (član 19) i statističke podatke (član 20) za delatnosti povodom kojih bude stavljena neka rezerva, i to na način i u obliku koje propiše Organ.
4. a) Ako neka strana ugovornica koja stavlja rezervu na osnovu paragrafa 1. ne podnese
i) izveštaj pomenut u stavu a paragrafa 3. u roku od šest meseci od završetka godine na koju se odnose podaci koje taj izveštaj sadrži,
ii) procene pomenute u stavu b paragrafa 3. u roku od tri meseca od dana koji je za to utvrdio Organ shodno paragrafu 1. člana 12,
iii) statističke podatke pomenute u stavu b paragrafa 3. u roku od tri meseca od dana kad ti podaci treba da budu podneti shodno paragrafu 2. člana 20.
Organ ili generalni sekretar, prema slučaju, uputiće strani ugovornici o kojoj se radi obaveštenje koje opominje na zadocnjenje i tražiće da podnese te podatke u roku od tri meseca računajući od prijema tog obaveštenja.
b) Ako se strana ugovornica, u gore označenom roku, ne povinuje zahtevu Organa ili generalnog sekretara rezerva stavljena na osnovu paragrafa 1. prestaće da proizvodi dejstvo.
5. Država koja bude stavila rezerve moći će u svako vreme pismenim obaveštenjem povući sve ili jedan deo tih rezervi.
Druge rezerve
1. Nikakva rezerva nije dozvoljena osim rezervi stavljenih shodno članu 49. ili sledećim paragrafima.
2. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ratifikacije ili pristupanja, staviti rezerve na sledeće odredbe ove konvencije, paragrafe 2. i 3. člana 12, paragraf 2. člana 13, paragrafe 1. i 2 člana 14, stav b) paragrafa 1. člana 31, i na član 48.
3. Svaka država koja želi da postane strana ugovornica ove konvencije ali koja želi da bude ovlašćena da stavi druge rezerve osim onih koje su nabrojane u paragrafu 2. ovoga člana ili u članu 49. može obavestiti generalnog sekretara o toj nameni. Osim ako se po isteku dvanaest meseci od dana kad generalni sekretar dostavi rezervu, o kojoj se radi, trećina država koje su ratifikovale konvenciju ili su joj pristupile pre isteka pomenutog perioda ne usprotive takvoj rezervi, ova će se smatrati kao dozvoljena, s tim da države koje su se usprotivile toj rezervi neće imati prema državi koja je stavila rezervu pravnu obavezu koja nastaje iz ove konvencije na koju se odnosi rezerva.
4. Država koja bude stavila rezerve moći će u svako doba pismenim obaveštenjem povući sve ili jedan deo svojih rezervi.
Notifikacije
Generalni sekretar će obavestiti sve države navedene u paragrafu 1. člana 40.
a) o potpisivanjima, ratifikacijama i pristupanjima shodno članu 40,
b) o danu kad ova konvencija stupa na snagu shodno članu 41,
c) o otkazima shodno članu 46, i
d) o izjavama i notifikacijama shodno članovima 42, 43, 47, 49. i 50.
U potvrdu čega su niže potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju u ime svojih vlada.
Sačinjeno u Njujorku, tridesetog marta hiljadu devet sto šezdeset prve godine, u jednom jedinom primerku koji će se čuvati u Arhivi Organizacije ujedinjenih nacija, a čije će se overene kopije poslati svim državama-članicama Organizacije ujedinjenih nacija i drugim državama o kojima je reč u paragrafu 1. člana 40.
Spisak droga uključenih u Tabelu I
ACETYLMETHADOLUM (3-acetoksi-6-dimetilamino-4,4-difenilheptan)
ALLYLPRODINUM (3-alil-1-metil-4-fenil-4-propionoksipiperidin)
ALPHACETYLMETHADOLUM (alfa-3-acetoksi-6-dimetilamino-4,4-difenilheptan)
ALPHAMEPRODINUM (alfa-3-etil-1-metil-4-fenil-4-propionoksipiperidin)
ALPHAMETHADOLUM (alfa-6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heptanol)
ALPHAPRODINUM (alfa-3,3-dimetil-4-fenil-4-propionoksipiperidin)
ANILERIDINUM (etil estar 1-para-aminofenetil-4-fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline)
BENZETHIDINUM (etil estar 1-/2-benziloksietil/-4-fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline)
BENZYLMORPHINUM (3-benzilmorfin)
BETACETYLMETHADOLUM (beta-3-acetoksi-6-dimetilamino-4,4-difenilheptan)
BETAMEPRODINUM (beta-3-etil-1-metil-4-fenil-propionoksipiperidin)
BETAMETHADOLUM (beta-6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heptanol)
BETAPRODINUM (beta-1,3-dimetil-4-fenil-4-propionoksipiperidin)
CANNABIS I CANNABIS SMOLA I EKSTRAKTI I TINKTURE OD CANNABISA
CETOBEMIDONUM (meta-hidroksifenil-1-metil-propionilpiperidin)
CLONITAZENUM (2-para-hlorbenzil-1-dietilaminoetil-5-nitrobenzimidazol)
COCA-LIST
COCAINUM (metil estar benzoilekgonina)
KONCENTRAT MAKOVE SLAME (materijal koji nastaje u procesu koncentracije alkaloida makove slame, kad ovaj materijal postaje predmet trgovine-prometa)
DESOMORPHINUM (dihidroksimorfin)
DEXTROMORAMIDUM (1+1 4-[2-metil-4-okso-3,3-difenil-4-(-pirolidinil) butil]-morfolin)
DIAMPROMIDUM (N-[2-(metilfenetilamino) propil] propionanilid)
DIETHYLTHIAMBUTENUM (3-dietilamino-1,1-di-/2'-tienil/-1-buten)
DIHYDROMORPHINUM
DIMENOXADOLUM (2-dimetilaminoetil-1-etoksi-1‚1-difenilacetat)
DIMEPHEPTANOLUM (6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heptanol)
DIMETHYLTHIAMBUTENUM (3-dimetilamino-1,1-di/2'-tienil/-1-buten)
DIOXAPHETYLI BUTYRAS (etil 4-morfolino-2,2-difenilbutirat)
DIPHENOXYLATUM (etil estar 1-/3-cijano-3,3-difenil-propil/-4-fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline)
DIPIPANONUM (4,4-difenil-6-piperidin-3-heptanon)
ECGONINUM (njegovi estri i derivati koji se mogu pretvoriti u ekgonin i kokain)
ETHYLMETHYLTHIAMBUTENUM (3-etilmetilamino-1,1-di-/2'-tienil/-1-buten)
ETONITAZENUM (1-dietilaminoetil-2-para-etoksibenzil-5-nitrobenzimidazol)
ETOXERIDINUM (etil estar 1-[2-(2-hidroksietoksi) etil]-4-fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline)
FURETHIDINUM (etil estar 1-/2-tetrahidrofurfuriloksietil/-4-fenilpiperidin-4-kaborksilne kiseline)
HEROINUM (diacetilmorfin)
HYDROCODONUM (dihidrokodeinon)
HYDROMORPHINOLUM (14-hidroksidihidromorfin)
HYDROMORPHONUM (dihidromorfinon)
HYDROXYPETHIDINUM (etil estar 4-meta-hidroksifenil-1-metilpiperidin-4-karboksilne kiseline)
ISOMETHADONUM (6-dimetilamino-5-metil-4,4-difenil-3-heksanon)
LEVOMETHORPHANUM* ((—)-3-metoksi-N-metil-morfinan)
LEVOMORAMIDUM ((—) [4-/2-metil-4-okso-3,3-difenil-4-(1-pirolidinil) butil] morfolin)
LEVOPHENACYLMORPHANUM ((—)-3-hidroksi-N-fenacilmorfinan)
LEVORPHANOLUM* ((—)-3-hidroksi-N-metilmorfinan)
METAZOCINUM (2'-hidroksi-2,5,9-trimetil-6,7-benzomorfan)
METHADONUM (6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heptanon)
METHYLDESORPHINUM (6-metil-delta-6-desoksimorfin)
METHYLDIHYDROMORPHINUM (6-metildihidromorfin)
1-Metil + 4-fenilpiperidin-4-karboksilska kiselina
METOPONUM (5-metildihidromorfinon)
MORPHFRIDINUM (etil estar 1-/2-morfolinoetil/-4-fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline)
MORPHINUM
MORPHINI METHOBROMIDUM i drugi derivati morfina s petovalentnim azotom
MORPHIN-N-OXYDUM
MYROPHINUM (mitristilbenzilmorfin)
NICOMORPHINUM (3,6-dinikotinilmorfin)
NORLEVORPHANOLUM ((—)-3-hidroksimorfinan)
NORMETHADONUM (6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heksanon)
NORMORPHINUM (demetilmorfin)
OPIUM
OXYCODONUM (14-hidroksidihidrokedeinon)
OXYMORPHONUM (14-hidroksidihidromorfinon)
PETHIDINUM (etil estar-metil-4-fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline)
PHENADOXONUM (6-morfolino-4,4-difenil-3-heptanon)
PHENAMPROMIDUM (N-/1-metil-2-piperidinoetil/propionanilid)
PHENAZOCINUM (2'-hidroksi-5,9-dimetil-2-fenetil-6,7-benzomorfan)
PHENOMORPHANUM (3-hidroksi-N-fenetilmorfinan)
PHENOPERIDINUM (etil estar-1-/3-hidroksi-3-fenil-propil/piperidin-4-karboksilne kiseline)
PIMINODINUM (etil estar-4-fenil-1-/3-fenilamino-propil/piperidin-4-karboksilne kiseline)
PROHEPTAZINUM (1,3-dimetil-4-fenil-4-propionoksi-azacikloheptan)
PROPERIDINUM (izopropil estar/-1-metil-4-fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline)
RACEMETHORPHANUM (/±/-3-metoksi-N-metilmorfinan)
RACEMORAMIDUM (/±/-4-[2-metil-4-okso-3,3-difenil-4-/1-pirolidinil/butil] morfolin)
RACEMORPHANUM (/±/-3-hidroksi-N-metilmorfinan)
THEBACONUM (acetildihidrokodeinon)
THEBAINUM
TRIMEPERIDINUM (1,2,5-trimetil-4-fenil-4-propionoksip peridin), i
izomeri droga po ovoj tabeli ako nisu izričito izuzeti, kad god je postojanje takvih izomera mogućno u okviru specifične hemijske oznake,
estri i etri droga u ovoj tabeli, ako se ne pojavljuju u nekoj drugoj tabeli, kad god je postojanje takvih estara ili etara mogućno,
soli droga uključenih u ovu tabelu, uključujući i soli estara, etara i izomera, kako je gore predviđeno kad god je postojanje takvih soli mogućno.
__________
*Dextromethorphanum ((+)-3-metoksi-N-metilmorfinan) i Dextrorphanum ((+)-3-hidroksi-N-metilmorfinan) su izričito isključeni iz ove liste
ACETYLDIHYDROCODEINUM
CODEINUM (3-metilmorfin)
DEXTROPROPOXYPHENUM (/+/-4-dimetilamino-3-metil-1,2-difenil-2-propionoksibutan)
DIHYDROCODEINUM
ETHYLMORPHINUM (3-etilmorfin)
NORCODEINUM (N-demetilkodein)
PHOLCODINUM (morfoliniletilmorfin), i
ako nisu izričito izuzet, izomeri droga u ovoj tabeli kad god ovakvi izomeri mogu postojati u okviru specifične hemijske oznake,
soli droga navedenih u ovoj tabeli, uključujući i soli izomera, kako je gore predviđeno, kad god je postojanje takvih soli mogućno.
Preparati uključeni u Tabelu III
1. Preparati sledećih droga
Acetyldihydrocodeinum,
Codeinum,
Dextropropoxyphenum,
Dihydrocodeinum,
Ethylmorphinum
Norcodeinum, i
Pholcodinum
a) kad su kombinovani s jednim ili više drugih sastojaka na takav način da ne postoji nikakva ili skoro nikakva opasnost od zloupotrebe, i na takav način da se do droge ne može ponovo doći lako primenljivim načinom ili u količinama koje bi mogle predstavljati opasnost po narodno zdravlje, i
b) kad ne sadrže više od 100 miligrama droge po jedinici doziranja i u koncentraciji koja nije već od 2,5 odsto u nepodeljenim preparatima.
2. Preparati kokaina koji ne sadrže više od 0,1 odsto kokaina, računato kao kokainska baza i preparati opijuma ili morfina koji ne sadrže više od 0,2 odsto morfina, računato kao bezvodni morfin-baza i kombinovani s jednim ili više drugih sastojaka na takav način da ne postoji nikakva ili skoro nikakva opasnost od zloupotrebe, i na takav način da se do droge ne može doći nekim lako primenljivim načinom ili u količini koja bi predstavljala opasnost po narodno zdravlje.
3. Preparati difenoksilata a u čvrstom stanju koji ne sadrže više od 2,5 miligrama difenoksilata, računato kao baza i ne manje od 25 mikrograma atropinsulfata po jedinici doziranja.
4. Pulvis Ipecacuanhae et Opil compositus
10 odsto opijuma u prahu
10 odsto Radix Ipecacuanhae u prahu dobro pomešano sa
80 odsto bilo kog drugog sastojka u prahu u kome nema nikakve droge.
5. Preparati u skladu s bilo kojom formulom navedenom u ovoj tabeli i mešavine takvih preparata s bilo kakvim materijalom koji ne sadrži nikakvu drogu.
Spisak droga uključenih u Tabelu IV
CANNABIS I CANNABIS-SMOLA
DESOMORPHINUM (dihidrodesoksimofrin)
HEROINUM (diacetilmorfin)
CETOBEMIDONUM (4-meta-hidroksifenil-1-metil-4-propionilpiperidin), i
soli droga uključenih u ovu tabelu kad god je građenje takvih soli mogućno.
Samostalni članovi Protokola o izmenama
i dopunama
Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961.
godine
("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/78)
Član 17
Jezici Protokola i postupak oko potpisivanja, ratifikovanja i pristupanja
1. Ovaj protokol, čiji su engleski, kineski, španski, francuski i ruski tekstovi podjednako verodostojni, otvoren je za potpisivanje do 31. decembra 1972. godine, za sve članove Jedinstvene konvencije ili sve njene potpisnice.
2. Ovaj protokol podleži ratifikovanju država koje su ga potpisale i koje su ratifikovale Jedinstvenu konvenciju ili su joj pristupile. Ratifikacioni instrumenti deponuju se kod generalnog sekretara.
3. Ovaj protokol je otvoren za pristupanje posle 31. decembra 1972. godine članica Jedinstvene konvencije koje ga nisu potpisale. Instrumenti o pristupanju deponuju se kod generalnog sekretara.
Član 18
Stupanje na snagu
1. Ovaj protokol, kao i izmene i dopune koje on sadrži, stupa na snagu tridesetog dana od dana deponovanja četrdesetog instrumenta o ratifikovanju ili o pristupanju, shodno članu 17.
2. Za svaku drugu državu koja deponuje instrument o ratifikovanju ili pristupanju posle deponovanja pomenutog četrdesetog instrumenta, ovaj protokol stupa na snagu po isteku trideset dana od dana deponovanja instrumenta o ratifikovanju ili pristupanju od strane te države.
Član 19
Dejstvo stupanja na snagu
Svaka država koja pristupi Jedinstvenoj konvenciji posle stupanja na snagu ovog protokola, u skladu sa tačkom 1. člana 18. smatra se, osim ako ne izrazi drukčiju nameru, kao:
a) članica Jedinstvene konvencije onako kako je izmenjena i dopunjena,
b) članica Jedinstvene konvencije, bez unošenja izmena i dopuna u odnosu na svaku članicu ove konvencije koja nije vezana ovim protokolom.
Član 20
Prelazne odredbe
1. Funkcije Međunarodnog kontrolnog organa za opojne droge, predviđene u izmenama i dopunama sadržanim u ovom protokolu, vrši, počev od dana stupanja na snagu ovog protokola (tačka 1. člana 18), Organ koji je ustanovljen prema Jedinstvenoj ne izmenjenoj konvenciji.
2. Ekonomski i socijalni savet određuje dan kada će Organ, ustanovljen prema izmenama i dopunama sadržanim u ovom protokolu, početi da vrši svoje funkcije. Na taj dan Organ, obrazovan na ovaj način, u odnosu na članice koje su pristupile Jedinstvenoj neizmenjenoj konvenciji i članice ugovora nabrojanih u članu 44. navedene konvencije koje nisu članice ovog protokola, preuzeće funkcije Organa obrazovanog prema Jedinstvenoj neizmenjenoj konvenciji.
3. Što se tiče članova imenovanih na prvim izborima posle povećanja broja članova Organa od 11 do 13, funkcije petorice članova Organa ističu u roku od tri godine, a funkcije ostale sedmorice članova po isteku pet godina.
4. Članovi Organa čije funkcije ističu na kraju početnog gore navedenog trogodišnjeg perioda imenuju se na osnovu žreba koji vrši generalni sekretar odmah posle prvih izbora.
Član 21
Rezerve
1. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili ratifikovanja ili pristupanja ovom protokolu, da stavi rezerve na bilo koju izmenu i dopunu koju sadrži, izuzev izmena člana 2. tač. 6. i 7. (član 1. ovog protokola), član 9. tač. 1, 4. i 5. (član 32. ovog protokola), člana 10. tač. 1. i 4. (član 3. ovog protokola), člana 11. (član 4. ovog protokola), člana 14. bis (član 7. ovog protokola), člana 16. (član 8. ovog protokola), člana 22. (član 12. ovog protokola), člana 35. (član 13. ovog protokola), člana 36. tačka 1. stav b) (člana 14. ovog protokola), člana 38. (član 15. ovog protokola) i člana 38. bis (član 16. ovog protokola).
2. Država koja stavi rezerve može u svako doba, putem pismenog saopštenja, da povuče sve ili jedan deo ovih rezervi.
Član 22
Generalni sekretar dostavlja jednu overenu kopiju ovog protokola svim članicama Jedinstvene konvencije i svim njenim potpisnicima. Kad ovaj protokol stupi na snagu u skladu sa tačkom 1. člana 18. generalni sekretar ustanovljava tekst Jedinstvene konvencije onako kako je ona izmenjena i dopunjena ovim protokolom i dostavlja jednu overenu kopiju svim državama članicama ili državama ovlašćenim da postanu članice Konvencije u izmenjenom obliku.
Sačinjeno u Ženevi, 25. marta hiljadu devetstotina sedamdeset i druge godine, u jednom primerku koji se čuva u Arhivu Organizacije ujedinjenih nacija.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Samostalni članovi Zakona o ratifikaciji
Protokola o izmenama i dopunama
Jedinstvene konvencije o opojnim
drogama za 1961. godinu
("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/78)
ČLAN 3
Član 9. i član 11. Protokola neće se primenjivati na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".