DIREKTIVA SAVETA (EEZ) O PRAVNOJ ZAŠTITI RAČUNARSKIH PROGRAMAbr. 91/250 od 14. maja 1991. godine- "Sl. list EZ", br. L 122 od 17.5.1991. godine - |
SAVET EVROPSKIH ZAJEDNICA,
Imajući u vidu Ugovor o osnivanju Evropske Zajednice, a naročito njegov član 100a,
Imajući u vidu predlog Komisije(1)
U saradnji sa Evropskim parlamentom(2),
Imajući u vidu mišljenje Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta(3)
S obzirom na to da računarski programi trenutno nisu jasno zaštićeni postojećim propisima u svim državama članicama, a zaštita kao takva ima različita svojstva;
S obzirom na to da razvoj računarskih programa zahteva ulaganje značajnih kadrova, tehničkih i finansijskih resursa, dok računarski programi mogu da budu kopirani uz minimalne troškove za razliku od ogromnih ulaganja potrebnih za njihov nezavisni razvoj;
S obzirom na to da računarski programi sve više imaju značajnu ulogu u širokom broju industrijskih oblasti, te se shodno tome može smatrati da je tehnologija računarskih programa od temeljnog značaja za industrijski razvoj Zajednice;
Budući da određene razlike u pravnoj zaštiti računarskih programa propisanoj zakonima država članica imaju neposredna i negativna dejstva na funkcionisanje zajedničkog tržišta u odnosu na računarske programe, a takve razlike mogu da postanu sve veće kako države članice usvajaju nove propise o ovoj materiji;
S obzirom na to da postojeće razlike, koje imaju takvo dejstvo, treba ukloniti a pojavu novih treba sprečiti, dok one razlike koje nemaju negativan uticaj na funkcionisanje zajedničkog tržišta ne treba ukloniti niti sprečiti njihov nastanak;
S obzirom na to da shodno tome pravni okvir Zajednice o zaštiti računarskih programa u prvoj instanci, može da bude ograničen na utvrđivanje da države članice treba da dodele zaštitu za računarske programe kao za književno delo u skladu sa autorskim pravom i, nadalje utvrđivanju ko i šta treba da bude zaštićeno, isključiva prava na koja se zaštićena lica mogu osloniti da bi dozvolili ili zabranili određene akte i koliko će se ta zaštita primenjivati;
S obzirom na to da, u svrhu ove Direktive izraz "računarski program" uključuje programe u bilo kojoj formi, uključujući one koji su inkorporisani u hardver; s obzirom na to da ovaj izraz uključuje pripremni dizajnerski rad koji vodi razvoju računarskog programa pod uslovom da je priroda pripremnog rada takva da iz njega može da proizađe računarski program u nekoj kasnijoj fazi;
S obzirom na to da, u odnosu na kriterijume koji se primenjuju pri utvrđivanju da li je računarski program originalno delo, nikakav test u vezi sa kvalitativnim ili estetskim odlikama programa ne sme da se primenjuje;
S obzirom na to da je Zajednica u potpunosti posvećena promovisanju međunarodne standardizacije;
S obzirom na to da je funkcija računarskog programa da komunicira i radi zajedno sa ostalim komponentama računarskog sistema, kao i sa korisnicima i u ovu svrhu, gde je to primereno, potrebna je logična i fizička interkonekcija i interakcija da bi se omogućio rad svih softverskih i hardverskih elemenata sa ostalim softverom i hardverom, kao i sa ostalim korisnicima na način na koji ti elementi treba da funkcionišu;
S obzirom na to da su delovi programa koji omogućavaju takvu međupovezanost i interakciju i međupovezanost između elemenata softvera i hardvera opšte poznati kao "interfejs";
S obzirom na to da je ova funkcionalna međupovezanost i interakcija opšte poznati kao "interoperabilnost"; dok ta interoperabilnost može biti definisana kao mogućnost da se razmene informacije i da se uzajamno koriste informacije koje su razmenjene;
S obzirom na to da u cilju izbegavanja sumnje mora da bude jasno da je jedino izražavanje računarskog programa zaštićeno i da ideje i načela koji potkrepljuju bilo koji element programa, uključujući intefejs, nisu zaštićeni autorskim pravima u okviru ove Direktive;
S obzirom na to da, u skladu sa načelom autorskih prava, u meri u kojoj logika, algoritmi i programski jezici sadrže ideje i načela, te ideje i načela nisu zaštićeni u okviru ove Direktive;
S obzirom na to da u skladu sa propisima i sudskom praksom država članica i međunarodnim konvencijama o autorskim pravima, izražavanje ovih ideja i načela treba da bude zaštićeno autorskim pravima;
S obzirom na to da u cilju ove Direktive izraz "davanje na poslugu" označava činjenje računarskog programa ili njegovog primerka dostupnim za upotrebu, za ograničeni period i u lukrativne svrhe; dok ovaj izraz ne uključuje javne pozajmice koje shodno tome ostaju van delokruga ove Direktive;
S obzirom na to da isključivo pravo autora da spreči neovlašćeno umnožavanje svog rada treba da bude podvrgnuto ograničenom izuzetku u slučaju računarskog programa da bi se omogućilo neophodno tehničko umnožavanje u cilju upotrebe programa od strane zakonitog sticaoca;
S obzirom na to da ovo znači da se radnje smeštanja programa u računar i puštanje programa u rad, u svrhu upotrebe primerka programa koja je na zakoniti način pribavljena, kao i radnje ispravljanja grešaka ne smeju zabraniti ugovorom; s obzirom na to da u odsustvu posebnih ugovornih odredbi, uključujući i slučajeve kada je primerak programa prodat, bilo koja druga radnja u cilju upotrebe primerka programa može biti izvršena u skladu sa nameravanom svrhom od strane zakonitog sticaoca tog primerka;
S obzirom na to da lice koje ima pravo da upotrebljava računarski program ne treba da bude sprečeno da obavlja radnje koje su potrebne za posmatranje, istraživanje ili testiranje funkcionisanja programa, pod uslovom da te radnje ne povređuju autorska prava u vezi sa programom;
S obzirom na to da neovlašćeno umnožavanje, prevođenje, adaptacija ili transformacija forme koda u kojoj je računarski program učinjen dostupnim predstavlja povredu isključivih prava autora;
S obzirom na to da, ipak, mogu da postoje okolnosti kada su takvo umnožavanje koda i prevođenje forme u okviru značenja člana 4 (a) i (b) neophodni zarad dobijanja neophodnih informacija da bi se postigla interoperabilnost nezavisno stvorenog programa sa ostalim programima;
S obzirom na to da se samo u tim ograničenim okolnostima smatra da je vršenje radnji umnožavanja i prevođenja od strane lica ili u ime lica koja imaju pravo da koriste primerak programa legitimno i u skladu sa poštenom praksom i smatra se da se ne zahteva odobrenje nosioca prava;
S obzirom na to da je svrha ovog izuzetka da učini mogućim povezivanje svih komponenti u računarski program, uključujući one koje potiču od različitih proizvođača, tako da mogu da funkcionišu zajedno;
S obzirom na to da takav izuzetak od isključivih prava autora ne može da bude upotrebljen na način koji utiče na legitimni interes nosioca prava ili koji je u sukobu sa normalnim iskorišćavanjem programa;
S obzirom na to da u cilju poštovanja Bernske kovnencije o zaštiti književnih i umetničkih dela, zaštita traje za života autora i 50 godina od prvog januara godine koja neposredno sledi godinu smrti autora ili, u slučaju anonimnog rada ili rada pod pseudonimom, 50 godina od prvog januara godine koja neposredno sledi godini kada je rad po prvi put objavljen;
S obzirom na to da zaštita računarskih programa shodno autorskim pravima ne sme da utiče, u odgovarajućim slučajevima, na primenu odgovarajućih oblika zaštite; dok će se, bilo koja ugovorna odredba suprotna članu 6 ili izuzeci predviđeni u članovima 5 (2) i (3) smatrati ništavom;
S obzirom na to da odredbe ove Direktive ne utiču na primenu pravila konkurencije shodno članovima 85 i 86 Ugovora ako dominatni snabdevač odbije da učini informaciju dostupnom, što je neophodno za interoperabilnost, kako je ona određena ovom Direktivom;
S obzirom na to da odredbe ove Direktive ne smeju da utiču na posebne uslove komunitarnog prava koji su već usvojeni u odnosu na objavljivanje interfejsa u oblasti telekomunikacija ili odluke Saveta koje se odnose na standardizaciju u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija;
S obzirom na to da direktiva ne utiče na odstupanja propisana nacionalnim propisima u skladu sa Bernskom konvencijom o tačkama koje nisu regulisane ovom Direktivom;
________________
(1) Službeni list br.
C 91, 12. 4. 1989, str. 4; i Službeni list br. C 320, 20.
12. 1990, str. 22.
(2) Broj C 231, 17.
9. 1990, str. 78; i Odluka od 17. aprila 1991 godine, (još
uvek nije objavljena u Službenom listu).
(3) Službeni list br.
C 329, 30. 12. 1989, str. 4.
USVOJIO JE OVU DIREKTIVU:
1. U skladu sa odredbama ove Direktive, države članice su dužne za zaštite računarske programe autorskim pravom, kao književna dela u smislu Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela. U svrhe ove Direktive, pojam "računarski program" uključuje i pripremni materijal za njegovu izradu.
2. Zaštita u skladu sa ovom Direktivom se primenjuje na računarske programe u bilo kom obliku njihovog izražavanja. Ideje i načela koji podupiru bilo koji element računarskog programa, uključujući i one koje podupiru njegove interfejsove, nisu zaštićeni autorskim pravom u skladu sa ovom Direktivom.
3. Računarski program se štiti ako je originalan u smislu da predstavlja intelektualnu tvorevinu samog autora. Ni jedan drugi kriterijum se ne sme primenjivati kako bi se odredila podobnost za zaštitu.
Subjekt autorskog prava na računarskim programima
1. Autor računarskog programa je fizičko lice ili grupa fizičkih lica koji su izradili računarski program ili, ako je to dozvoljeno zakonodavstvom države članice, pravno lice određeno kao nosilac prava u skladu sa tim zakonodavstvom. Ako je zakonodavstvom države članice priznato zajedničko delo, lice za koje se na osnovu zakonodavstva te države članica smatra da je izradilo delo smatraće se njegovim autorom.
2. U odnosu na računarske programe izrađene od strane grupe lica zajedno, oni su zajedno i nosioci isključivih prava.
3. Ako je računarski program izradio zaposleni izvršavajući svoje radne obaveze ili sledeći uputstva poslodavca, poslodavac je nosilac svih ekonomskih/imovinskih prava na tako izrađenom programu, osim ako ugovorom nije drugačije predviđeno.
Zaštita se dodeljuje svim pravnim i fizičkim licima koja imaju pravo na zaštitu književnih dela u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom iz oblasti autorskog prava.
U skladu sa odredbama članova 5 i 6, isključiva prava nosioca prava u smislu člana 2 uključuju i pravo da se učini ili odobri sledeće:
(a) stalno ili privremeno reprodukovanje računarskog programa bilo kojim sredstvom i u bilo kom obliku, u celini ili delimično. U meri u kojoj smeštanje, prikazivanje, pokretanje, prenos ili čuvanje računarskog programa podrazumeva takvu reprodukciju, takve radnje podležu odobrenju od strane nosioca prava;
(b) prevođenje, prilagođavanja, organizovanje i svaku drugu izmenu računarskog programa i reprodukovanje tako postignutih rezultata, što je bez uticaja na prava lica koje vrši izmene u programu;
(c) svaki oblik distribuiranja javnosti, uključujući davanje u zakup, originalnog računarskog programa ili njegovih kopija. Prvom prodajom, u okviru Zajednice, kopije programa od strane nosioca prava ili uz njegovo odobrenje, iscrpljuje se pravo na distribuciju te kopije u Zajednici, s tim što i dalje postoji pravo da se kontroliše dalje davanje u zakup te kopije.
1. U odsustvu izričitih ugovornih odredbi, za preduzimanje radnji iz člana 4 (a) i (b) nije potrebno odobrenje nosioca prava ako su neophodne za korišćenje računarskog programa od strane zakonitog sticaoca u skladu sa predviđenom svrhom, uključujući i ispravljanje grešaka.
2. Ugovorom se ne može zabraniti izrada rezervnog primerka od strane lica koje ima pravo da koristi računarski program ukoliko je to neophodno za tu svrhu.
3. Lice koje ima pravo da koristi kopiju računarskog programa ovlašćeno je da bez ovlašćenja nosioca prava posmatra, proučava ili testira rad programa kako bi utvrdilo ideje i načela koji potkrepljuju svaki element programa, pod uslovom da to radi dok vrši radnje smeštanja, prikazivanja, pokretanja, prenosa ili čuvanja programa koje je ovlašćeno da vrši.
1. Odobrenje nosioca prava nije potrebno kada su reprodukovanje koda i prenošenje njegovog oblika u smislu člana 4 (a) i (b) neophodni kako bi se pribavila informacija neophodna da se postigne interoperabilnost nezavisno stvorenog računarskog programa sa drugim programima, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(a) ove radnje vrši lice koje ima dozvolu/licencu ili drugo lice koje ima pravo da koristi kopiju programa, ili u njihovo ime drugo lice koje je na to ovlašćeno;
(b) informacija potrebna da se postigne interoperabilnost nije bila prethodno dostupna licima iz tačke (a); i
(c) ove radnje su ograničene na delove originalnog programa koji su neophodni za postizanje interoperabilnosti.
2. Odredbama stava 1 ne dozvoljava se da informacija pribavljena njihovom primenom:
(a) bude korišćena u druge ciljeve, osim da se postigne interoperabilnost nezavisno stvorenog računarskog programa;
(b) bude data drugima, osim kada je to neophodno za interoperabilnost nezavisno stvorenog računarskog programa; ili
(c) bude korišćena za razvoj, izradu ili prodaju računarskog programa suštinski sličnog u izrazu, ili za bilo koju drugu radnju kojom se povređuje autorsko pravo.
3. U skladu sa odredbama Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela, odredbe ovog člana ne mogu se tumačiti tako da se njima dozvoljava da se primenjuju na način koji nerazumno utiče na legitimne interese nosioca prava ili je u sukobu sa redovnim iskorišćavanjem računarskog programa.
Posebne mere zaštite
1. Bez uticaja na odredbe članova 4, 5 i 6, države članice dužne su da obezbede, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, odgovarajuća sredstva protiv svakog lica koje vrši bilo koju radnju navedenu u tačkama (a), (b) i (c) koje slede:
(a) svaka radnja stavljanja u promet kopije računarskog programa ako to lice zna ili ima razloga da veruje da je to neovlašćena kopija kojom se krše prava;
(b) posedovanje, u komercijalne svrhe, kopije računarskog programa, ako to lice zna ili ima razloga da veruje da je to neovlašćena kopija;
(c) svaka radnja stavljanja u promet ili posedovanja u komercijalne svrhe svakog sredstva čiji je jedini cilj da se olakša neovlašćeno uklanjanje ili izbegavanje svakog tehničkog sredstva koje je moglo biti upotrebljeno kako bi se zaštitio računarski program.
2. Svaka neovlašćena kopija računarskog programa može se oduzeti u skladu sa zakonodavstvom države članice u pitanju.
3. Države članice mogu predvideti oduzimanje svakog sredstva iz stava 1 (c).
1. Zaštita traje za života autora i pedeset godina nakon njegove smrti ili nakon smrti poslednjeg preživelog autora; ako je računarski program anoniman ili je pod pseudonimom, ili ako je nacionalnim zakonodavstvom u skladu sa članom 2 (1) pravno lice određeno kao autor, zaštita traje pedeset godina od trenutka kada je računarski program prvi put zakonito učinjen dostupnim javnosti. Početkom roka trajanja zaštite smatra se prvi januar godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio pomenuti događaj.
2. Države članice u kojima zaštita traje duže nego što je propisano stavom 1 mogu da zadrže postojeći rok sve dok se dužina trajanja zaštite autorskih dela ne harmonizuje komunitarnim pravom na opštiji način.
Nastavak primene drugih propisa
1. Odredbe ove Direktive ne utiču na druge pravne propise, kao što su oni koji se odnose na pravo na patent, žig, poslovnu tajnu, zaštitu proizvoda od polu-provodnika, kao ni na i obligaciono pravo. Sve ugovorne odredbe koje su u suprotnosti sa članom 6, osim izuzetaka predviđenih članom 5 (2) i (3), jesu ništave.
2. Odredbe ove Direktive se takođe primenjuju na programe sačinjene pre 1. januara 1993. godine i bez uticaja su radnje učinjene i prava stečena pre tog datuma.
1. Države članice su dužne da usvoje zakone, podzakonske akte i upravne mere kako bi ispunile obaveze iz Direktive do 1. januara 1993. godine.
Kada države članice usvoje te mere, one će sadržati upućivanje na ovu Direktivu ili će se prilikom zvaničnog objavljivanja izvršiti upućivanje na ovu Direktivu. Države članice same odlučuju o načinu upućivanja.
2. Države članice su dužne da Komisiju obaveste o odredbama nacionalnog prava koje usvajaju u oblasti na koju se odnosi ova Direktiva.
Ova Direktiva je upućena državama članicama.