ZAKONO USLOVIMA I POSTUPKU PRETVARANJA DRUŠTVENE SVOJINE U DRUGE OBLIKE SVOJINE("Sl. glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) |
Preduzeće samostalno odlučuje o pretvaranju društvene svojine (u daljem tekstu: društveni kapital) sa kojom upravlja i raspolaže u druge oblike svojine, odnosno u organizovanju u mešovito ili privatno preduzeće, pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom.
Društveni kapital, u smislu ovog zakona, čini poslovna aktiva preduzeća, umanjena za nepokrivene gubitke, vrednost kapitala drugih vlasnika i za dugoročne i kratkoročne obaveze preduzeća.
U društveni kapital ne ulazi vrednost opreme i sredstava teritorijalne odbrane, civilne zaštite i druge opreme namenjene za narodnu odbranu.
Obavezama preduzeća iz stava 1. ovog člana ne smatraju se trajni ulozi pravnih lica u preduzeće, koji su udruživanjem, zajedničkim ulaganjem ili po drugim osnovama uneti u preduzeće bez obaveze vraćanja i bez prava učešća u dobiti po osnovu tih ulaganja.
Pretvaranjem društvenog kapitala u druge oblike svojine preduzeće se organizuje kao mešovito ili privatno deoničko ili društvo sa ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: društvo).
U slučaju iz stava 1. ovog člana vlasnicima kapitala na uplaćene iznose izdaju se deonice, odnosno potvrde o udelu.
Potvrda o udelu u preduzeću izdaje se na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom za izdavanje deonica.
Organizovanje preduzeća kao društva vrši se uz učešće posebne organizacije (u daljem tekstu: agencija) i Fonda za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond za razvoj), pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom.
Preduzeće može da izmesti sedište izvan teritorije Republike Srbije po prethodno pribavljenoj saglasnosti agencije.
Odredbe ovog zakona odnose se i na zadrugu i drugi privredni subjekt, koji posluju sredstvima u društvenoj svojini.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na preduzeća, odnosno organizaciju koja se u skladu sa posebnim zakonom osniva kao javno preduzeće ili javna služba, na preduzeće koje upravlja dobrima od opšteg interesa, kao i na druga preduzeća koja posluju sredstvima u državnoj svojini, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Deonice koje se izdaju radi prodaje državnog kapitala prodaju se bez popusta.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na banku i drugu finansijsku organizaciju i na osiguravajuću organizaciju.
II IZDAVANJE DEONICA I ORGANIZOVANJE PREDUZEĆA KAO DRUŠTVA
Odluka o izdavanju deonica i odluka o organizovanju preduzeća kao društva donose se istovremeno.
Odluke iz stava 1. ovog člana donosi organ upravljanja preduzeća.
Na sadržinu i način donošenja odluke o izdavanju deonica, osnovne elemente deonica i prava imaoca deonica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju hartije od vrednosti.
Preduzeće je dužno da odluke iz stava 1. ovog člana objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije" i javnom glasilu.
Preduzeće je dužno da agenciji dostavi kopije odluka i oglasa iz člana 7. stav 4. ovog zakona, sa podacima o knjigovodstvenoj, odnosno procenjenoj vrednosti društvenog kapitala, načinu utvrđivanja te vrednosti i o popustima.
Agencija je dužna da u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana utvrdi da li su vrednost društvenog kapitala i ukupan popust utvrđeni u skladu sa ovim zakonom, o čemu izdaje potvrdu.
Kad agencija oceni da vrednost društvenog kapitala i ukupan popust nisu utvrđeni u skladu sa ovim zakonom, rešenjem će odrediti rok u kome je preduzeće dužno da postupi u skladu sa zakonom.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana preduzeće može, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja, da podnese tužbu privrednom sudu.
Potvrda iz stava 2. ovog člana, odnosno pravosnažna odluka suda iz stava 4. ovog člana je uslov za upis u sudski registar.
Ako agencija u roku iz stava 2. ovog člana ne izda potvrdu, akt o obaveštenju agencije je uslov za upis u sudski registar.
Preduzeće se organizuje kao društvo:
- izdavanjem i prodajom deonica radi prodaje društvenog kapitala,
- izdavanjem deonica radi povećanja kapitala,
- prodajom preduzeća ili njegovog dela.
a) Izdavanje i prodaja deonica radi prodaje društvenog kapitala
Izdavanje i prodaja deonica radi prodaje društvenog kapitala (u daljem tekstu: izdavanje i prodaja deonica) vrši se na način i pod uslovima utvrđenim odlukom o njihovom izdavanju.
Deonice iz stava 1. ovog člana koje se uplaćuju u ratama i sa popustom su obične i neprenosive do konačne otplate.
Deonice iz stava 2. ovog člana dobijaju svojstva deonica u smislu zakona kojima se uređuju hartije od vrednosti, pod uslovom da su uplaćene u celini i da su ispunjeni drugi uslovi utvrđeni tim zakonima.
Deonica iz člana 10. stav 2. ovog zakona daje pravo na upravljanje u skladu sa odlukom o njihovom izdavanju, a pravo na dividendu i pravo na deo ostatka imovine posle isplate poverilaca u slučaju stečaja ili likvidacije preduzeća srazmerno uplaćenom delu vrednosti te deonice uvećanom za srazmerni iznos odobrenog popusta.
Organizovanje preduzeća kao društva izdavanjem i prodajom deonica vrši se pod uslovom da zaposleni u preduzeću upišu nominalnu vrednost deonica u iznosu od najmanje 10 odsto od vrednosti društvenog kapitala tog preduzeća s tim da direktor i druga lica koja, u skladu sa statutom, obavljaju poslove rukovođenja u preduzeću upišu deonice u nominalnoj vrednosti koju čini iznos njihove neto zarade iz poslednja dva godišnja obračuna, a najviše u dinarskoj protivvrednosti 30.000 DEM.
Vrednost društvenog kapitala u postupku izdavanja deonica preduzeće utvrđuje na osnovu knjigovodstvene vrednosti društvenog kapitala prema bilansu stanja na dan donošenja odluke o izdavanju deonica ili na osnovu procene.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako prinos trajnog kapitala preduzeća u poslednje tri godine prelazi prosečnu stopu od 12 odsto neto vrednosti tog kapitala, vrši se srazmerno povećanje vrednosti društvenog kapitala ili procena njegove vrednosti.
Vrednost poslovnih zgrada i drugih nepokretnosti utvrđuje se procenom.
Procenu vrednosti društvenog kapitala iz st. 2. i 3. ovog člana vrši stručna organizacija koju agencija ovlasti.
Način utvrđivanja knjigovodstvene vrednosti, odnosno procene vrednosti društvenog kapitala iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, propisaće ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Zaposleni u preduzeću i lica koja su ranije bila zaposlena u tom preduzeću, odnosno naslednici prvog naslednog reda tih lica (u daljem tekstu: zaposleni u preduzeću) mogu kupovati deonice sa popustom i to najduže dve godine, računajući od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Deonice iz stava 1. ovog člana mogu se izdavati do jedne trećine od vrednosti društvenog kapitala preduzeća.
Preostali deo deonica preduzeće iznosi na prodaju bez popusta domaćim ili stranim pravnim ili fizičkim licima, javnim pozivom za upis deonica.
Javni poziv za upis deonica iz člana 14. ovog zakona sadrži: uslove upisa deonica, rokove za upis i plaćanje, visinu popusta i druge podatke određene odlukom o izdavanju deonica.
Zaposleni u preduzeću imaju pravo na popust od 20 odsto od nominalne vrednosti kupljenih deonica, kao i na dodatni popust od 1 odsto za svaku punu godinu radnog staža u tom preduzeću, s tim što ukupan popust ne može biti veći od 60 odsto od nominalne vrednosti kupljenih deonica.
Zaposleni u preduzeću imaju pravo na popust iz stava 1. ovog člana i u slučaju kupovine deonica koje izdaje preduzeće čiji je vlasnik ili suvlasnik preduzeće u kome su zaposleni.
Nominalna vrednost kupljenih deonica sa popustom iz st. 1. i 2. ovog člana po pojedincu ne može biti veća od dinarske protivvrednosti 20.000 DEM.
Preduzeće je dužno da novčana sredstva ostvarena prodajom deonica bez popusta izdvaja na poseban račun i da ih u roku od 90 dana uplati: Fondu za razvoj 60 odsto, penzijskom fondu 30 odsto i Fondu za zapošljavanje 10 odsto, odnosno da ta sredstva uplati holding preduzeću.
Preduzeće je dužno da 50 odsto novčanih sredstava ostvarenih prodajom deonica sa popustom uplati penzijskom fondu u roku od 30 dana, odnosno holding preduzeću. Ostatak sredstava ostvaren po ovom osnovu unosi se u poslovni fond preduzeća.
Novčana sredstva uplaćena Fondu za razvoj koriste se za proizvodno i svojinsko prestruktuiranje i razvoj. Novčana sredstva uplaćena penzijskom fondu koriste se za ulaganja u hartije od vrednosti i druge razvojne namene. Novčana sredstva uplaćena fondu za zapošljavanje koriste se za podsticanje otvaranja novih radnih mesta, finansiranje prekvalifikacije i rešavanje problema privremene nezaposlenosti.
Društveni kapital preduzeća umanjuje se za iznos prodatih deonica - bez popusta i za iznos prodatih deonica sa popustom izuzev dela sredstava ostvarenih po ovom osnovu koji se ulaže u poslovni fond preduzeća.
Preduzeće je dužno da vodi evidenciju o upisanim deonicama i o realizovanim popustima, nad kojom nadzor vrši agencija.
Preduzeće ne može da kreditira kupovinu deonica.
Otkup deonica može da se vrši odjednom ili u ratama.
Ako kupac otplaćuje deonice u ratama dužan je da otplatu izvrši u potpunosti najdocnije u roku od pet godina od dana upisa deonica, u skladu sa odlukom o izdavanju deonica.
Ako se otkup deonica vrši u ratama preduzeće je dužno da izvrši godišnju revalorizaciju vrednosti neotkupljenog dela deonica u skladu sa rastom cena na malo.
O upisu deonica koje se uplaćuju u ratama izdaje se potvrda.
Ako se upisane deonice plaćaju u ratama prva mesečna rata se mora uplatiti najkasnije sledećeg meseca od dana izvršenog upisa, s tim da se u prvoj godini uplati najmanje 20 odsto upisanog iznosa nominalne vrednosti tih deonica.
Vrednost preostalog dela deonica uplaćuje se u ratama koje godišnje ne mogu iznositi manje od 20 odsto od revalorizovane vrednosti upisanih deonica.
Ako se uplata prve mesečne rate upisanih deonica ne izvrši u roku od 30 dana od dana isteka roka iz člana 21. stav 1. ovog zakona briše se upis deoničara u evidenciji koju vodi preduzeće.
U slučaju da se preostale mesečne rate ne uplaćuju u rokovima utvrđenim odlukom o izdavanju deonica ili ugovorom, preduzeće je dužno da na to upozori lice koje je upisalo deonice i odredi mu rok u kome je dužno da izvrši uplatu.
Ako lice iz stava 2. ovog člana ne izvrši uplatu ni u naknadno ostavljenom roku, gubi pravo na deo upisanih deonica čiju vrednost nije uplatilo i snosi druge posledice u skladu sa ugovorom.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, deonice se mogu pod istim uslovima, ponovo ponuditi na prodaju.
Deonice izdate po osnovu zarade zaposlenih ne mogu se koristiti za otkup deonica koje se izdaju po osnovu ovog zakona.
Holding preduzeće na koje su članice prenele društveni kapital može, pod uslovima predviđenim ovim zakonom, izdavati deonice u skladu sa ugovorom.
Zaposleni u holding preduzeću i u preduzećima u njegovom sastavu (zavisnim preduzećima) mogu da kupuju deonice koje izdaje složeni oblik organizovanja i koje izdaje zavisno preduzeće, s tim što ukupna nominalna vrednost deonica koje se kupuju sa popustom ne može preći po zaposlenom iznos iz člana 16. stav 3. ovog zakona.
Ako u predviđenom roku deonice nisu prodate u smislu člana 12. ovog zakona, preduzeće ih može ponovo ponuditi na prodaju svim licima iz člana 14. ovog zakona, pod uslovima koji su za ta lica utvrđeni ovim zakonom.
Po isteku predviđenog roka, neprodate deonice preduzeće može ponovo ponuditi na prodaju svim licima iz člana 14. ovog zakona, po uslovima utvrđenim ovim zakonom, s tim da ukupan nominalni iznos deonica sa popustom može iznositi 50 odsto vrednosti društvenog kapitala preduzeća i da ograničenja iz člana 16. stav 3. i člana 24. stav 2. ovog zakona, mogu iznositi 30.000 DEM. u protivdinarskoj vrednosti.
b) Izdavanje deonica radi povećanja kapitala (dokapitalizacija)
Preduzeće može izdavati i prodavati deonice radi povećanja kapitala domaćim ili stranim pravnim ili fizičkim licima, na osnovu odluke koju donosi organ upravljanja tog preduzeća.
Odlukom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se da li su deonice sa pravom upravljanja ili bez prava upravljanja.
Ako su deonice sa pravom upravljanja vrši se procena vrednosti društvenog kapitala preduzeća.
Ako izdavanjem deonica iz stava 1. ovog člana preduzeće pribavlja stvari i prava, njihova novčana vrednost utvrđuje se procenom.
Procenu iz st. 3. i 4. ovog člana, na način koji propiše ministarstvo nadležno za poslove finansija, vrši stručna organizacija koju agencija ovlasti.
Zaposleni u preduzeću mogu kupovati deonice iz stava 1. ovog člana sa popustom u iznosu i pod uslovima koji su ovim zakonom propisani za izdavanje i prodaju deonica radi prodaje društvenog kapitala.
Ako preduzeće izdaje i prodaje deonice radi prodaje društvenog kapitala i radi povećanja kapitala, zaposleni mogu ostvariti popust najviše u iznosu utvrđenom u članu 14. stav 2. članu 16. i članu 25. stav 2. ovog zakona.
Deonice koje preduzeće izdaje radi povećanja kapitala mogu se prodavati ispod nominalne vrednosti do visine poreskih olakšica realizovanih na osnovu zakona.
Ako se deonice, koje se izdaju radi povećanja kapitala, otplaćuju u ratama, primenjuju se odredbe čl. 19. do 22. ovog zakona.
Novčana sredstva ostvarena prodajom deonica iz člana 26. stav 1. ovog zakona pripadaju preduzeću.
v) Prodaja preduzeća ili njegovog dela
Preduzeće ili njegov deo mogu se prodati domaćem ili stranom pravnom ili fizičkom licu.
Prodaja preduzeća ili njegovog dela vrši se javnom licitacijom.
Ako javna licitacija ne uspe, prodaja preduzeća ili njegovog dela vrši se prikupljanjem ponuda.
Uslove prodaje, kao i potrebne garancije određuje Fond za razvoj.
Ugovor o prodaji preduzeća zaključuju Fond za razvoj i kupac, a ugovor o prodaji dela preduzeća zaključuje i preduzeće.
Novčana sredstva ostvarena prodajom preduzeća ili njegovog dela kupac uplaćuje na račun fondova u skladu sa članom 17. ovog zakona, odnosno holding preduzeća, u roku od 30 dana.
Novčana sredstva ostvarena prodajom dela preduzeća koji se organizuje kao novo pravno lice unose se u poslovni fond preduzeća.
Prodajom preduzeća smatra se i prodaja pojedinih sredstava preduzeća koja dovodi do likvidacije preduzeća.
Prodajom dela preduzeća smatra se prodaja pogona, poslovnih jedinica, profitnih centara, kao i sredstava veće vrednosti koja čine tehničko-tehnološku celinu.
g) Davanje u zakup i zaključivanje ugovora o vođenju poslova preduzeća
Preduzeće može da zaključi ugovor o davanju u zakup dela sredstava ili ugovor o vođenju poslova preduzeća sa domaćim ili stranim pravnim i fizičkim licima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, preduzeće je dužno da sprovede postupak licitacije ili prikupljanja ponuda i izvrši procenu vrednosti sredstava koja se daju u zakup, odnosno procenu vrednosti društvenog kapitala kada zaključuje ugovor o vođenju poslova, u skladu sa ovim zakonom.
Ako se ugovorom o davanju sredstava preduzeća u zakup predvidi da se uz plaćanje zakupnine vrši i otkup sredstava ili ako se ugovorom o vođenju poslova predvidi da lice koje vodi poslove otkupljuje deonice ili sredstva preduzeća, odnosno ako se ovim ugovorima daje pravo učešća u dobiti, ugovor se zaključuje uz saglasnost agencije.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija propisaće uslove i način davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.
U slučaju iz stava 1. ovog člana preduzeće može da istovremeno sa zaključivanjem ugovora donese odluku o organizovanju preduzeća kao društva u skladu sa ovim zakonom.
U slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća, preostali deo likvidacione odnosno stečajne mase posle završenog postupka, prenosi se Fondu za razvoj srazmerno učešću društvenog kapitala u kapitalu preduzeća.
Vrednost društvenog kapitala koja je utvrđena u postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine u vremenu od 1. januara 1990. godine, kao i vrednost upisanih deonica ili udela radi prodaje društvenog kapitala ili radi dokapitalizacije, revalorizuju se u skladu sa propisima o revalorizaciji, na način koji propiše ministar finansija.
Revalorizaciju iz stava 1. ovog člana preduzeće će izvršiti do 15. novembra 1994. godine.
Preduzeće će odlukom nadležnog organa utvrditi način i rokove plaćanja utvrđene razlike, u skladu sa članom 19. Zakona.
U roku iz stava 2. ovog člana preduzeće će agenciji dostaviti podatke o izvršenoj revalorizaciji i odluku iz stava 3. ovog člana.
Preduzeće će uputiti poziv kupcima deonica ili udela da se u određenom roku pismeno izjasne da li prihvataju da razliku između revalorizovanog i uplaćenog iznosa plate u skladu sa odlukom iz stava 3. ovog člana.
Kupcima deonica ili udela koji ne prihvate da plate utvrđenu razliku ili ne dostave pismene izjave u roku iz stava 5. ovog člana preduzeće će na osnovu uplaćenih i revalorizovanih iznosa utvrditi odlukom nov odnos između društvenog i deoničkog kapitala.
Agencija će izvršiti proveru ispravnosti izvršene revalorizacije i postupka i o tome doneti rešenje i dostaviti ga preduzeću u roku od šest meseci od dana prijema dokumentacije iz stava 4. ovog člana. Ako agencija utvrdi neispravnost izvršene revalorizacije ili postupka ili utvrdi da procena vrednosti društvenog kapitala nije bila utvrđena u skladu sa Zakonom, istim rešenjem odrediće se rok u kome je preduzeće dužno da otkloni utvrđene neispravnosti, odnosno u kome se mora izvršiti nova procena vrednosti društvenog kapitala.
Rešenje agencije iz stava 7. ovog člana, kao i rešenje agencije kojim se konstatuje da je preduzeće otklonilo neispravnosti utvrđene od strane agencije, preduzeće je dužno dostaviti vlasnicima deonica ili udela u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.
Ako preduzeće ne izvrši revalorizaciju na način i u rokovima iz st. 1. do 4. ovog člana ili ne otkloni neispravnosti u roku koji mu je određen u smislu st. 7. i 8. ovog člana, postupak će sprovesti agencija i o tome doneti rešenje i dostaviti ga preduzeću. Preduzeće je dužno da rešenje dostavi vlasnicima deonica ili udela u roku od 15 dana od dana prijema.
Protiv rešenja agencije iz st. 7. i 9. ovog člana preduzeće i vlasnici deonica ili udela mogu podneti tužbu privrednom sudu u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Rešenje iz st. 7. i 9. ovog člana agencija će dostaviti registarskom sudu.
Na osnovu rešenja iz stava 11. ovog člana i odluka iz st. 3. i 6. ovog člana preduzeće će u roku od 60 dana od dana prijema rešenja izvršiti odgovarajuće promene u opštim aktima i podneti zahtev registarskom sudu za izmene upisanih podataka.
Preduzeće je dužno da revalorizovane uplate prenese fondovima iz člana 17. Zakona u roku od 15 dana od dana primljene uplate.
Pod uslovima, na način i u rokovima iz st. 1. do 4. ovog člana sprovešće se i postupak revalorizacije društvenog kapitala koji je prodat ugovorom o prodaji preduzeća ili njegovog dela i uplaćenog iznosa.
Postupak revalorizacije iz stava 14. ovog člana sprovešće Fond za razvoj i podatke o tome dostaviće agenciji.
U pogledu ispravnosti izvršene revalorizacije iz stava 14. ovog člana od strane agencije, shodno se primenjuju odredbe st. 7. do 10. ovog člana.
Ugovorom sa kupcem preduzeća ili dela preduzeća utvrđuje se rok plaćanja razlike između uplaćenog i revalorizovanog iznosa, s tim da taj rok ne može biti duži od šest meseci od dana zaključenja ugovora.
Ako se ne zaključi ugovor iz stava 17. ovog člana u roku od 30 dana od dana prijema rešenja agencije iz stava 7. odnosno stava 9. ovog člana, agencija će rešenjem poništiti ugovor o prodaji preduzeća ili dela preduzeća.
Rešenje iz stava 18. ovog člana agencija će dostaviti Fondu za razvoj, preduzeću i kupcu preduzeća ili dela preduzeća.
Protiv rešenja iz stava 18. ovog člana kupac i prodavac mogu podneti tužbu privrednom sudu u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Na osnovu rešenja agencije Fond za razvoj, odnosno preduzeće podneće zahtev registarskom sudu za promenu upisanih podataka.
Preduzeće koje je vršilo statusne promene (spajanje, pripajanje, podelu, osnivanje preduzeća zajedničkim ulaganjem kapitala i dr.), pretvaranje potraživanja u trajni ulog ili prinudno poravnanje, u vremenu od 1. januara 1990. godine, izvršiće procenu vrednosti kapitala svih učesnika i utvrditi međusobni odnos kapitala učesnika.
Procenu vrednosti kapitala i utvrđivanje međusobnih odnosa kapitala učesnika preduzeće će sa pratećom dokumentacijom, dostaviti agenciji u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Agencija će po prijemu dokumentacije iz stava 23. ovog člana izvršiti, u roku od 60 dana od prijema dokumentacije, proveru ispravnosti izvršene procene vrednosti kapitala i utvrđenog međusobnog odnosa kapitala učesnika.
U pogledu provere ispravnosti iz stava 24. ovog člana shodno se primenjuju odredbe st. 7. do 10. ovog člana.
Privredni sudovi, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostaviće agenciji podatke o preduzećima koja su u vremenu od 1. januara 1990. godine izvršila statusne promene (spajanje, pripajanje, podelu, osnivanje preduzeća zajedničkim ulaganjem kapitala i dr.), pretvaranje potraživanja u trajni ulog ili prinudno poravnanje.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 novih dinara, kazniće se za privredni prestup preduzeće ako:
1) ne objavi da pristupa organizovanju preduzeća kao društva, odnosno ne izvrši javni poziv za otkup deonica (član 7. stav 4. ovog zakona);
2) ne obavesti agenciju o organizovanju preduzeća kao društva ili ne dostavi potrebnu dokumentaciju (član 8. stav 1. ovog zakona);
3) pristupi organizovanju suprotno uslovima iz člana 12. ovog zakona;
4) ne postupi u skladu sa članom 13. članom 26. i članom 32. stav 2. ovog zakona;
5) kod izdavanja deonica postupi suprotno čl. 15, 19. i 21. ovog zakona;
6) popusti i vrednost deonica po pojedincu, prelazi iznos iz člana 16. st. 1. i 3. i člana 24. stav 2. ovoga zakona;
7) novčana sredstva ostvarena prodajom deonica, odnosno prodajom preduzeća ili njegovog dela ne izdvaja na poseban račun i ne uplaćuje fondovima u propisanom roku (čl. 17. i 29. ovog zakona);
8) ne vodi evidenciju upisanih deonica o realizovanim popustima (član 18. ovog zakona);
9) prodaju preduzeća ili dela preduzeća ne vrši na način utvrđen u članu 28. ovog zakona;
10) ne postupi ili postupi suprotno odredbama člana 34a ovog zakona.
Novčanom kaznom od 500 do 10.000 novih dinara, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u preduzeću.
Preduzeće koje je do stupanja na snagu ovog zakona donelo odluku o izdavanju deonica i odluku o organizovanju preduzeća kao društva, a nije izvršilo upis u sudski registar, postupak organizovanja preduzeća kao društva nastavlja po odredbama ovog zakona.
Preduzeće koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona, izvršilo svojinsko organizovanje, dužno je da o tome obavesti agenciju u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i dostavi joj podatke iz člana 8. stav 1. ovog zakona.
Agencija je dužna da u roku od tri meseca od dana dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana izvrši proveru zakonitosti organizovanja preduzeća kao društva izvršenog do dana stupanja na snagu ovog zakona, i proveru procene vrednosti društvenog kapitala izvršene od strane preduzeća.
Ako agencija utvrdi da postupak organizovanja preduzeća iz stava 1. ovog člana u društvo nije sproveden u skladu sa propisima na osnovu kojih je izvršeno to organizovanje pokrenuće postupak pred privrednim sudom.
Ako agencija utvrdi da je vrednost društvenog kapitala, određena od strane preduzeća, manja od 2/3 vrednosti društvenog kapitala tog preduzeća koju utvrdi agencija ili ako je postupak pribavljanja dodatnog kapitala ili prodaje preduzeća izvršen putem internih deonica izdatih po osnovu povećanja akontacija čistih ličnih dohodaka, a po osnovu tih deonica nisu plaćeni porezi i doprinosi utvrđeni propisima u Republici naložiće mere koje je preduzeće dužno da preduzme u roku koji utvrdi agencija, a koji ne može biti duži od 90 dana.
Ako preduzeće ne postupi u smislu stava 4. ovog člana, odnosno ako je preduzeće izvršilo svojinske promene suprotno uslovima iz člana 38. ovog zakona, agencija će poništiti radnje i akta kojima je izvršena promena oblika svojine, odnosno organizovanja preduzeća.
Protiv akta agencije iz stava 5. ovog člana preduzeće može, u roku od 30 dana od dana prijema tog akta, pokrenuti upravni spor tužbom Vrhovnom sudu Srbije.
Akt iz stava 5. ovog člana agencija dostavlja i nadležnom registarskom sudu.
Kad se ponište akti na osnovu kojih je izvršen upis promene statusa preduzeća u sudski registar, taj upis se briše.
Inicijativu za pokretanje postupka iz stava 3. ovog člana mogu podneti i zaposleni u preduzeću.
Preduzeće koje obavlja delatnost u oblasti infrastrukture (elektroprivreda, železnički i PTT saobraćaj, radio-televizija), korišćenja i upravljanja dobrima od opšteg interesa (rude, vode, mineralne vode, putevi, šume, poljoprivredno zemljište), komunalne i druge delatnosti koje su nezamenljiv uslov života i rada građana i rada preduzeća na određenom području, kao i delatnosti istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i prometa nafte i prirodnog gasa, ne može da se pretvori u mešovito ili privatno preduzeće, do donošenja posebnog zakona kojim će se odrediti koja su prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, odnosno druga sredstva u državnoj svojini, odnosno zakona kojim će se urediti zaštita, korišćenje i unapređivanje dobara od opšteg interesa i utvrditi uslovi pod kojima se ta dobra, odnosno sredstva mogu pretvarati u druge oblike svojine.
Akti i radnje koje su preduzeća iz stava 1. ovog člana donela radi prodaje društvenog kapitala, odnosno organizovanja u mešovito ili privatno preduzeće, posle 19. marta 1991. godine, ništavi su.
Fond za razvoj i agencija osnovaće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do obrazovanja fondova iz člana 17. ovog zakona, novčana sredstva koja se uplaćuju tim fondovima u skladu sa ovim zakonom uplaćivaće se na poseban privremeni račun Službe društvenog knjigovodstva Srbije, odnosno Fonda za razvoj privrede.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
*Novčane kazne za prekršaje određene ovim zakonom izmenjene su Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 48/94).