ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O ZAŠTITI SVETSKE KULTURNE I PRIRODNE BAŠTINE("Sl. list SFRJ", br. 56/74) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, potpisana u Parizu 23. novembra 1972. godine, u originalu na arapskom, engleskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
O ZAŠTITI SVETSKE KULTURNE I PRIRODNE BAŠTINE
Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, na svom XVII zasedanju održanom u Parizu od 17. oktobra do 21. novembra 1972. godine,
konstatujući da kulturnoj baštini i prirodnoj baštini sve više preti uništenje, ne samo usled klasičnih uzroka propadanja već i zbog promena u društvenom i ekonomskom životu koje otežavaju situaciju unošenjem novih fenomena oštećenja i razaranja,
smatrajući da oštećenje ili nestanak svakog primerka kulturne ili prirodne baštine predstavlja osiromašenje baštine svih naroda sveta,
smatrajući da zaštita te baštine na nacionalnom planu često biva nepotpuna zbog obimnosti sredstava koja su za nju potrebna i nedostatka ekonomskih, naučnih i tehničkih sredstava u zemlji gde se nalazi objekat koji treba zaštiti,
napominjući da se u Ustavu UNESCA predviđa da će Organizacija pomagati na održavanju, napretku i širenju znanja, vodeći brigu o održavanju i zaštiti baštine celog sveta i dajući u tom cilju potrebne preporuke zainteresovanim nacijama za međunarodne konvencije,
smatrajući da su postojeće međunarodne konvencije, preporuke i rezolucije o kulturnim i prirodnim dobrima dokaz toga od kolikog je značaja za sve narode sveta očuvanje tih jedinstvenih i nezamenjivih dobara, bez obzira na to kojoj zemlji pripadaju,
smatrajući da su izvesna dobra kulturne i prirodne baštine od izuzetnog značaja i da ih stoga treba zaštititi kao deo opšte baštine celog čovečanstva,
smatrajući da je, s obzirom na veličinu i ozbiljnost novih opasnosti koje im prete, cela međunarodna zajednica dužna da učestvuje u zaštiti one kulturne i prirodne baštine koja ima izuzetnu univerzalnu vrednost, ukazivanjem kolektivne pomoći koja, ne zamenjujući akciju zainteresovane države, predstavlja efikasnu dopunu iste,
smatrajući da je u tu svrhu neophodno usvojiti nove odredbe u formi konvencije, na osnovu kojih će se uspostaviti efikasan sistem kolektivne zaštite kulturne i prirodne baštine od izuzetne opšte vrednosti, organizovan na trajnoj osnovi i u skladu sa modernim naučnim metodama,
odlučivši na XVI zasedanju da će to pitanje biti predmet jedne međunarodne konvencije,
usvaja na današnji dan, 16. XI 1972, ovu konvenciju.
I DEFINICIJA KULTURNE I PRIRODNE BAŠTINE
Za svrhe ove konvencije pod "kulturnom baštinom" podrazumevaju se:
spomenici: dela arhitekture, monumentalna vajarska ili slikarska dela, elementi ili strukture arheološkog karaktera, natpisi, većina i grupe elemenata koje imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa istorijskog, umetničkog ili naučnog gledišta;
grupna zdanja: grupe izolovanih ili povezanih građevina, koje po svojoj arhitekturi, jedinstvu i uklopljenosti u pejsaž predstavljaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa istorijske, umetničke ili naučne tačke gledišta;
znamenita mesta: dela ljudskih ruku ili kombinovana dela ljudskih ruku i prirode, kao i zone, uključujući tu arheološka nalazišta koja su od izuzetnog univerzalnog značaja sa istorijske, estetske i etnološke ili antropološke tačke gledišta.
Za svrhe ove konvencije pod "prirodnom baštinom" podrazumevaju se:
spomenici prirode koji se sastoje od fizičkih ili bioloških formacija ili skupina tih formacija, a koji imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa estetske ili naučne tačke gledišta.
geološke i fiziografske formacije i tačno određene zone koje predstavljaju habitat ugroženih vrsta životinja i biljaka od izuzetne univerzalne vrednosti sa naučne i konzervatorske tačke gledišta;
znamenita mesta prirode ili tačno određene prirodne zone koje imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa tačke gledišta nauke, konzerviranja ili prirodnih lepota.
Dužnost je svake države članice ove konvencije da utvrdi i razgraniči razna dobra koja se nalaze na njenoj teritoriji, a spomenuta su u čl. 1. i 2.
II NACIONALNA I MEĐUNARODNA ZAŠTITA KULTURNE I PRIRODNE BAŠTINE
Svaka država članica ove konvencije priznaje da u njenu dužnost prvenstveno spadaju pronalaženje zaštita, konzerviranje, popularizacija i prenošenje budućim generacijama kulturne i prirodne baštine koja se nalazi na njenoj teritoriji. U tom cilju ona će nastojati da deluje sopstvenim naporima, maksimalno koristeći sve raspoložive mogućnosti a ako zatreba - međunarodnu pomoć i saradnju koja joj se pruži pre svega u finansijskom, umetničkom, naučnom i tehničkom pogledu.
U cilju garantovanja efikasne zaštite i očuvanja, kao i što aktivnije popularizacije kulturne i prirodne baštine na sopstvenoj teritoriji i pod uslovima koji odgovaraju svakoj zemlji države članice ove konvencije nastojaće, po mogućstvu:
a) da usvoje opštu politiku usmerenu na to da se kulturnoj i prirodnoj baštini dâ određena funkcija u životu zajednice i da se zaštita te baštine uključi u programe opšteg planiranja,
b) da na svojoj teritoriji formiraju, ukoliko to još nisu jednu ili više službi za zaštitu, održavanje, revalorizovanje kulturne i prirodne baštine, koje će imati na raspolaganju odgovarajuće osoblje i sredstva kako bi mogle izvršiti postavljene zadatke,
c) da razvijaju naučna i tehnička proučavanja i istraživanja, kao i da usavrše takve metode rada na osnovu kojih će država moći da se suprotstavi opasnostima koje ugrožavaju njene kulturne i prirodne baštine,
d) da preduzimaju odgovarajuće zakonske, naučne, tehničke, administrativne i finansijske mere koje su potrebne za pronalaženje, zaštitu, održavanje, popularizaciju i obnavljanje te baštine,
e) da rade na uspostavljanju nacionalnih ili regionalnih centara za obuku na polju zaštite, održavanja i popularizacije kulturne i prirodne baštine i na stimulisanju naučnog istraživanja na tom polju.
1) Poštujući u potpunosti suverenost država na čijoj se teritoriji nalazi kulturna i prirodna baština o kojoj je reč u čl. 1. i 2, ne kršeći prava vlasništva predviđena u nacionalnom zakonodavstvu države članice ove konvencije priznaju da ta baština predstavlja univerzalnu baštinu na čijoj zaštiti treba da sarađuje cela međunarodna zajednica.
2) Države članice se obavezuju da u skladu sa odredbama Konvencije pružaju pomoć na utvrđivanju, zaštiti, konverzaciji i popularizaciji kulturne i prirodne baštine o kojoj je reč u tač. 2. i 4. člana 11, ako države na čijoj se teritoriji ona nalazi budu to zatražile.
3) Svaka država članica ove konvencije obavezuje se da neće namerno preduzimati nikakve mere koje bi mogle, posredno ili neposredno, ići na uštrb kulturne i prirodne baštine o kojoj je reč u čl. 1. i 2, a koja se nalazi na teritoriji drugih država članica ove konvencije.
Za svrhe ove konvencije, pod međunarodnom zaštitom svetske kulturne i prirodne baštine podrazumeva se uspostavljanje međunarodnog sistema saradnje i pomoći, kako bi se dala podrška državama članicama ove konvencije u njihovim naporima na očuvanju i utvrđivanju te baštine.
III MEĐUVLADIN KOMITET ZA ZAŠTITU SVETSKE KULTURNE I PRIRODNE BAŠTINE
1) Ovim se pri Organizaciji ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu obrazuju Međuvladin komitet za zaštitu kulturne i prirodne baštine od izuzetno visoke univerzalne vrednosti pod nazivom Komitet za svetsku baštinu. On je sastavljen od 15 država članica ove konvencije koje budu izabrane od država članica ove konvencije na sednici Generalne skupštine za vreme redovnog zasedanja Generalne konferencije Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. Broj država članica Komiteta povećava se do 21, počevši od redovne sednice Generalne konferencije posle stupanja na snagu ove konvencije u najmanje 40 država.
2) Prilikom izbora članova Komiteta treba da bude zagarantovana jednaka zastupljenost raznih regiona i kultura sveta.
3) Sednicama Komiteta mogu prisustvovati sa savetodavnim pravom glasa jedan predstavnik Međunarodnog centra za proučavanje konzervacije i restauracije kulturnih dobara (centar u Rimu), jedan predstavnik Međunarodnog saveta za spomenike i znamenita mesta (ICOMOS), jedan predstavnik Međunarodne unije za konzervaciju prirode i njenih resursa (UICN), kojima će se moći pridodati na traženje država članica koje zasedaju u Generalnoj skupštini za vreme redovnih sastanaka Generalne konferencije Organizacije ujedinjenih nacija za nauku, prosvetu i kulturu, predstavnici drugih međuvladinih ili nevladinih organizacija koje imaju slične ciljeve.
1) Mandat država članica u Komitetu za svetsku baštinu trajaće od završetka redovne sednice Generalne konferencije na kojoj su one bile izabrane, pa do završetka njene treće uzastopne redovne sednice.
2) Međutim, mandat trećine članova imenovanih na prvim izborima prestaće posle prve redovne sednice Generalne konferencije koja sledi iza one na kojoj su oni bili izabrani, mandat sledeće trećine članova izabranih u isto vreme prestaće na kraju druge redovne sednice sledeće Generalne konferencije posle one na kojoj su oni bili izabrani. Imena tih članova izabraće žrebom predsednik Generalne konferencije posle prvih izbora.
3) Države članice Komiteta imenovaće kao svoje predstavnike u njemu lica koja su kvalifikovana na polju kulturne ili prirodne baštine.
1) Komitet za svetsku baštinu doneće svoj pravilnik.
2) Komitet može bilo kad pozivati na svoja zasedanja javne i privatne organizacije, kao i privatna lica, radi konsultacije o pojedinim pitanjima.
3) Komitet može formirati savetodavne organe koje bude smatrao nužnim za obavljanje svog zadatka.
1) Svaka država članica ove konvencije dostaviće Komitetu za svetsku baštinu, prema mogućnostima, inventar dobara kulturne i prirodne baštine koja se nalaze na njenoj teritoriji i koja se mogu uključiti u spisak o kome se govori u tački 2. ovog člana. Taj inventar, koji neće biti iscrpan, sadržavaće podatke o mestu na kome se nalaze ta dobra, kao i o vrednosti koju ona imaju.
2) Na osnovu inventara koje države budu podnele shodno tački 1., Komitet će ustanoviti i voditi evidenciju i objaviti pod naslovom "Spisak svetske baštine" spisak dobara kulturne baštine i prirodnog nasleđa, kako je to navedeno u čl. 1. i 2. ove konvencije, za koja bude smatrao da imaju izuzetnu univerzalnu vrednost po kriterijumima koji budu ustanovljeno. Ažuriran spisak ukome je izvršena revizija biće objavljen najmanje svake druge godine.
3) Da bi neko od dobara bilo uneto u Spisak svetske baštine, potrebna je saglasnost zainteresovane države. Upis nekog dobra koje se nalazi na nekoj teritoriji koja je predmet revandikacije suverenosti ili jurisdikcije od strane više država, neće prejudicirati prava strana u sporu.
4) Komitet će na osnovu spiska svetske baštine, prema potrebi, sastavljati, ažurirati i objavljivati "Spisak svetske baštine u opasnosti", spisak dobara čija zaštita zahteva velike konzervatorske radove za koje je tražena pomoć u smislu Konvencije. U ovom spisku će se dati procena vrednosti tih operacija. U spisak dobara mogu biti uneta samo ona dobra kulturne i prirodne baštine kojima preti ozbiljna i konkretna opasnost, kao što su pretnja uništenjem usled ubrzanog propadanja, projekti velikih javnih i privatnih radova, nagli urbani i turistički razvoj, rušenje usled promena u korišćenju ili posedu zemljišta, duboke promene iz nepoznatih razloga, napuštanje iz bilo kojih razloga, izbijanje ili pretnja da će izbiti oružani sukobi, katastrofe i kataklizme, požari, zemljotresi, kliženje tla, vulkanske erupcije, promene nivoa voda, poplave i veliki morski seizmički talasi. U slučaju nužde, Komitet će moći u svako doba da vrši dopune Spiska svetske baštine u opasnosti i o svakom novom upisu odmah da izda saopštenje.
5) Komitet će odrediti kriterijume na osnovu kojih će vršiti upis nekog dobra kulturne i prirodne baštine u jedan od spiskova o kojima je reč u tač. 2. i 4. ovog člana.
6) Pre nego što se odbije neka molba za upis u jedan od dva spiska o kojima je reč u tač. 2. i 4. ovog člana, Komitet će konsultovati državu članicu na čijoj se teritoriji nalazi to dobro kulturne i prirodne baštine.
7) U dogovoru sa zainteresovanim državama Komitet će koordinirati i stimulisati potrebne studije i istraživanja da bi se sastavili spiskovi o kojima je reč u tač. 2. i 4. ovog člana.
Činjenica da neko dobro kulturne i prirodne baštine nije ušlo u jedan od dva spiska iz tač. 2. i 4. člana 11, nikako ne znači da ono nema izuzetnu univerzalnu vrednost za neke druge svrhe od onih koje iziskuju upis u ove spiskove.
1) Komitet za svetsku baštinu će primati i proučavati molbe za međunarodnu pomoć koje budu dostavljale države članice ove konvencije u pogledu dobara kulturne i prirodne baštine koja se nalaze na njihovim teritorijama a koja su uneta ili imaju uslova da budu uneta u spiskove o kojima je re u tač. 2. i 4. člana 11. Takvi zahtevi moći će da se podnose u svrhu zaštite konzerviranja, popularizacije ili rehabilitacije tih dobara.
2) Zahtevi za međunarodnu pomoć, primenjujući tačku 1. ovog člana, moći će da imaju takođe za cilj da se pronađu dobra kulturne i prirodne baštine koja su definisana u čl. 1. i 2, ukoliko preliminarna istraživanja budu dokazala da će dalja istraživanja biti opravdana.
3) Komitet će donositi odluku o tome kako treba postupiti u vezi s tim zahtevima i odrediti, tamo gde bude trebalo, kakvog karaktera i obima treba da bude njegova pomoć i daće ovlašćenje da se u njegovo ime zaključe potrebni sporazumi sa zainteresovanim vladama.
4) Komitet će odrediti prioritetni red svojih intervencija. U tom cilju on će imati u vidu odnosni značaj dobra koje treba zaštititi za svetsku kulturnu i prirodnu baštinu, potrebu da se obezbedi međunarodna zaštita za najreprezentativnija dobra prirode ili duha i istorije naroda sveta, hitnost radova koje treba preduzeti, sredstva kojima raspolažu države na čijoj se teritoriji nalaze ta ugrožena dobra i posebno meru u kojoj će moći da osiguraju zaštitu tih dobara svojim sopstvenim sredstvima.
5) Komitet će sastaviti, ažurirati i objaviti spisak dobara za koja je data međunarodna pomoć.
6) Komitet donosi odluku o upotrebi sredstava iz fonda koji se formira u skladu sa članom 15. ove konvencije. On će tražiti način da se povećaju sredstva i preduzimati potrebne mere u tom smislu.
7) Komitet sarađuje sa međunarodnim i vladinim nacionalnim i nevladinim organizacijama čiji su ciljevi slični ciljevima ove konvencije. Da bi izradio svoje programe i izveo svoje projekte, Komitet se može obraćati ovim organizacijama, a naročito Međunarodnom centru za proučavanje konzervacije i restauracije kulturnih dobara (centar u Rimu), Međunarodnom savetu za spomenike i znamenita mesta (ICONOS) ili Međunarodnoj uniji za konzervaciju prirode i njenih resursa (UICN), kao i javnim i privatnim organizacijama i pojedincima.
8) Komitet donosi odluke dvotrećinskom većinom članova koji su prisutni i koji glasaju. Kvorum sačinjava većina članova Komiteta.
1) Komitetu za svetsku baštinu pomaže sekretarijat, koji imenuje generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
2) Generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, koristeći se u najvećoj meri uslugama Međunarodnog centra za proučavanje konzervacije i restauracije kulturnih dobara (centar u Rimu), Međunarodnog saveta za spomenike i znamenita mesta (ICONOS) i Međunarodne unije za konzervaciju prirode i njenih resursa (UICN) u okviru njenih nadležnosti i odgovarajućih funkcija priprema dokumentaciju Komiteta i dnevni red njegovih sastanaka i sprovodi njegove odluke.
IV FOND ZA ZAŠTITU SVETSKE KULTURNE I PRIRODNE BAŠTINE
1) Ovim se osniva Fond za zaštitu svetske kulturne i prirodne baštine od izuzetne univerzalne vrednosti, koji nosi naziv "Fond za svetsku baštinu".
2) Ovaj fond će biti Fond depozita u skladu sa odredbama Pravilnika o finansijama Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
3) Sredstva Fonda se sastoje od:
a) obaveznih i dobrovoljnih doprinosa država članica ove konvencije,
b) priloga, poklona ili zaveštanja koje mogu priložiti:
i) druge države,
ii) Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, ostale organizacije iz sistema Ujedinjenih nacija, posebno programa Ujedinjenih nacija za razvoj i druge međuvladine organizacije,
iii) privatne ili javne organizacije ili privatna lica,
c) svake kamate koja se dobija od sredstava Fonda,
d) iznosa prikupljenih priloga od manifestacija organizovanih u korist Fonda,
e) svih drugih sredstava koja su odobrena pravilnikom, a koji će izraditi Komitet za svetsku baštinu.
4) Prilozi Fondu i ostali oblici pomoći u korist Komiteta mogu se koristiti jedino u svrhe koje ovaj odredi. Komitet će primati priloge koji budu određeni za jedan određeni program ili neki specifični program, pod uslovom da Komitet odluči da ostvari ovaj program ili da sprovede taj projekt. Prilozi koji budu namenjeni Fondu ne smeju biti politički uslovljeni.
1) Bez štete po bilo koji dopunski dobrovoljni prilog, države članice ove konvencije obavezuju se da redovno svake druge godine uplaćuju u Fond za svetsku baštinu priloge čiju sumu, sastavljenu od jednakog procenta za sve države određuje generalna skupština država članica ove konvencije, na sastanku zasedanja Generalne konferencije Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. Za donošenje ove odluke generalne skupštine potrebno je da glasa većina država članica koje su prisutne i koje su glasale a koje nisu dale izjavu iz tačke 2. ovog člana. Taj obavezni doprinos država članica ove konvencije ni u kom slučaju ne može iznositi više od jednog procenta od njihovog doprinosa za redovni budžet Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
2) Međutim, svaka država članica na koju se odnose čl. 31. i 32. ove konvencije može, prilikom deponovanja svojih instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju, izjaviti da se smatra obaveznom u smislu odredbe tačke 1. ove konvencije.
3) Svaka država članica ove konvencije koja dâ pomenutu izjavu iz tačke 2. ovog člana, može istu povući u bilo kom trenutku, obaveštavajući o tome generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. Međutim, povlačenje te izjave neće važiti u pogledu obaveznog doprinosa koji je pomenuta država dužna da plati do datuma sledeće generalne skupštine država članice ove konvencije.
4) Da bi Komitet mogao efikasno planirati svoju delatnost, doprinosi država članica ove konvencije koje su dale izjavu iz tačke 2. ovog člana dostavljaće se redovno najmanje svake druge godine, i oni ne bi trebalo da iznose manje od doprinosa koje bi bile dužne da plate da su vezane odredbama iz tačke 1. ovog člana.
5) Svaka država članica ove konvencije koja zakasni sa uplatom redovnog ili dobrovoljnog doprinosa za tekuću godinu i neposredno prethodnu kalendarsku godinu, neće se moći birati za člana Komiteta za svetsku baštinu, iako se ova odredba neće primenjivati prilikom prvog izbora.
Ako je ta država već članica Komiteta njen mandat će prestati u trenutku kada se budu vršili izbori predviđeni u tački 1. člana 8. ove konvencije.
Države članice ove konvencije razmotriće ili podržati stvaranje nacionalnih, javnih ili privatnih fondacija ili udruženja koja imaju za cilj apelovanje na darežljivost u korist zaštite kulturne i prirodne baštine, kao što je to definisano u čl. 1. i 2. ove konvencije.
Države članice ove konvencije pružaju pomoć u organizovanju međunarodnih kampanja za ubiranje novca za Fond za svetsku baštinu pod pokroviteljstvom Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu. One će davati olakšice za prikupljanje novca koje u te svrhe vrše organizacije pomenute u tački 3. člana 15.
V USLOVI I MODALITETI ZA MEĐUNARODNU POMOĆ
Svaka država članica ove konvencije može zatražiti međunarodnu pomoć u korist kulturne i prirodne baštine od izuzetne univerzalne vrednosti, koja se nalazi na njenoj teritoriji. Uz svoju molbu, ona će priložiti sve podatke i dokumentaciju predviđenu u članu 21. kojom raspolaže i koja će omogućiti Komitetu da donese svoju odluku.
Prema odredbi tačke 2. člana 13, stava c člana 22. i člana 23. međunarodna pomoć koju predviđa ova konvencija može se dodeliti jedino za dobra kulturne i prirodne baštine koja je Komitet za svetsku baštinu uneo ili će uneti u jedan od spiskova o kojima je reč u tač. 2. i 4. člana 11.
1) Komitet za svetsku baštinu određuje proceduru po kojoj će se razmatrati molbe za međunarodnu pomoć koje su mu upućene i navešće elemente koje treba da sadrži molba u kojoj se navode predviđene operacije, potrebni radovi, procena cena koštanja istih, stepen hitnosti i razlozi zbog kojih sredstva države koja traži pomoć nisu dovoljna da ona snosi sve troškove. Kadgod bude moguće, te molbe će biti potkrepljene izveštajima stručnjaka.
2) Komitet će davati prioritet razmatranju molbi podnetih zbog katastrofa i prirodnih nepogoda, jer one mogu iziskivati preduzimanje hitnih mera, a za takve izuzetne slučajeve Komitet treba da ima na raspolaganju rezervni fond.
3) Pre donošenja odluke, Komitet će sprovesti studije ili konsultacije koje bude smatrao potrebnim.
Pomoć Komiteta za svetsku baštinu može se pružiti u sledećim formama:
a) studije o umetničkim, naučnim i tehničkim problemima koje iziskuju zaštita, održavanje, popularisanje i rehabilitacija kulturne i prirodne baštine, kao što je navedeno u tač. 2. i 4. člana 11. ove konvencije,
b) službe stručnjaka, tehničara i kvalifikovanih radnika da bi se obezbedilo tačno izvođenje usvojenog projekta,
c) osposobljavanje stručnjaka svih nivoa u oblasti pronalaženja, zaštite, konzervacije, popularisanja i rehabilitacije kulturne i prirodne baštine,
d) snabdevanje opremom koju zainteresovana država ne poseduje ili je ne može nabaviti,
e) zajmovi sa smanjenom kamatom ili bez kamate, sa velikim rokom otplate,
f) subvencije, u izuzetnim i naročito obrazloženim slučajevima, bez obaveze otplaćivanja.
Komitet za svetsku baštinu takođe može pružati međunarodnu pomoć nacionalnim ili regionalnim centrima za osposobljavanje stručnjaka svih nivoa u oblasti pronalaženja, zaštite, konzervacije, popularisanja i rehabilitacije kulturne i prirodne baštine.
Pre dodeljivanja veoma obimne međunarodne pomoći moraju se izvršiti detaljna naučna, ekonomska i tehnička proučavanja. Za ovakvu studiju mora se koristiti najmodernija tehnika za zaštitu, konzervaciju, popularisanje i rehabilitaciju kulturne i prirodne baštine i ona mora odgovarati ciljevima ove konvencije. U toj studiji takođe treba tražiti način da se racionalno koriste raspoloživi resursi zainteresovane države.
U načelu, samo deo potrebnih radova treba da bude finansiran od međunarodne zajednice. Doprinos države koja prima međunarodnu pomoć predstavljaće bitan deo resursa svakog programa ili projekta, osim kad to njene mogućnosti ne dozvoljavaju.
Komitet za svetsku baštinu i država kojoj se daje pomoć navešće u sporazumu koji budu sklopili uslovi pod kojima će se sprovoditi neki program ili projekt, kako bi se olakšala međunarodna pomoć u skladu sa odredbama ove konvencije. Država koja prima međunarodnu pomoć ima obavezu da dalje čuva, održava i populariše dobra koja se na taj način štite, ispunjavajući uslove koji su u sporazumu utvrđeni.
1) Države članice ove konvencije zalagaće se u najvećoj meri da svim odgovarajućim sredstvima, a naročito obrazovnim i informativnim programima stimulišu među svojim narodima poštovanje i uvažavanje kulturne i prirodne baštine koja je definisana u čl. 1. i 2. ove konvencije.
2) One se obavezuju da široko informišu javnost o opasnostima koje prete toj baštini kao i o preduzetim merama o primeni ove konvencije.
Države članice ove konvencije koje dobijaju međunarodnu pomoć na osnovu Konvencije, preduzeće potrebne mere u cilju upoznavanja značaja dobra za koje se prima pomoć i uloge koju je ta pomoć odigrala.
1) Države članice ove konvencije navode u izveštajima koje dostavljaju Generalnoj konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, u rokovima i na način koje ona odredi, zakonodavne i administrativne odredbe i ostale mere koje su preduzete u cilju primene ove konvencije, kao i pojedinosti iz iskustva stečenog na ovom polju.
2) Ovi izveštaji se podnose na znanje Komitetu za svetsku baštinu.
3) Komitet podnosi izveštaj o svom radu na svakoj redovnoj sednici Generalne konferencije Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Ova konvencija je sačinjena na arapskom, engleskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku, pri čemu su svih pet tekstova podjednako verodostojni.
1) Ova konvencija podleži ratifikaciji i prihvatanju od strane država članica Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, u skladu sa njihovim odgovarajućim ustavnim procedurama.
2) Instrumenti o ratifikaciji ili prihvatanju predaju se na čuvanje generalnom direktoru Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
1) Ova konvencija ostaje otvorena za pristupanje svim državama koje nisu članice Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, a koje Generalna konferencija Organizacije pozove da joj se priključe.
2) Pristupanje se vrši dostavljanjem instrumenata o pristupanju generalnom direktoru Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Ova konvencija stupa na snagu tri meseca posle predaje dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili o prihvatanju ili pristupanju, ali samo u odnosu na one države koje dostave svoje odgovarajuće instrumente o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju na dan isteka roka ili ranije. Za svaku drugu državu ona stupa na snagu tri meseca posle njene predaje instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju.
Na države članice ove konvencije koje imaju federalni ili nejedinstveni ustavni sistem primenjuju se sledeće odredbe:
a) u pogledu odredaba ove konvencije, čija je primena predmet zakonodavne delatnosti federalne ili centralne zakonodavne vlasti, obaveze federalne i centralne vlade biće iste kao obaveze država članica koje nisu federalne države;
b) u pogledu odredaba ove konvencije čija primena spada u zakonodavnu nadležnost pojedinih federalnih država, zemalja, pokrajina i kantona, koji po ustavnom sistemu federacije nisu obavezni da preduzimaju zakonodavne mere, federalna vlada obaveštava nadležne organe tih država, zemalja, pokrajina i kantona tih pokrajina, uz preporuku da ih usvoje.
1) Svaka država članica ove konvencije može otkazati ovu konvenciju.
2) Otkazivanje se saopštava pismenim putem i deponuje kod generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
3) Otkazivanje stupa na snagu dvanaest meseci posle prijema instrumenata o otkazivanju. Otkazivanje ne utiče na finansijske obaveze države koja predaje otkaz sve do datuma kad njeno povlačenje bude stupilo na snagu.
Generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu obaveštava države članice Organizacije, države koje nisu članice a koje su pomenute u članu 32, kao i Organizaciju ujedinjenih nacija, o deponovanju svih instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju koji se pominju u čl. 31. i 32. i o otkazivanjima koja se pominju u članu 35.
1) Generalna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu može izvršiti reviziju ove konvencije. Međutim, takva revizija će biti obavezna samo za države koje postanu članice te revidirane konvencije.
2) U slučaju da Generalna konferencija usvoji novu konvenciju, koja nastane posle delimične ili potpune revizije ove konvencije, i ako nova konvencija ne nalaže drugačije, ova konvencija će prestati da bude otvorena za ratifikaciju, prihvatanje ili pristupanje, počev od datuma kad nova revidirana konvencija bude stupila na snagu.
U skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova konvencija će biti registrovana u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija na molbu generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Sačinjeno u Parizu, na dan dvadeset trećeg novembra 1972, u dva autentična primerka, sa potpisom predstavnika Generalne konferencije sazvane na sedamnaesto zasedanje i generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, koji će biti deponovani u arhivi Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i čije će overene kopije biti upućene svim državama navedenim u čl. 31. i 32, kao i Ujedinjenim nacijama.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".