ZAKONO RATIFIKACIJI EVROPSKE KONVENCIJE O ZAŠTITI ARHEOLOŠKE BAŠTINE("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 9/90) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Evropska konvencija o zaštiti arheološke baštine, usvojena 6. maja 1969. godine u Londonu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
EVROPSKA KONVENCIJA
O ZAŠTITI ARHEOLOŠKE BAŠTINE
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije,
S obzirom da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva među njegovim članicama, posebno radi očuvanja i ostvarivanja ideala i načela koji su njihova zajednička baština,
Imajući u vidu Evropsku kulturnu konvenciju potpisanu 19. decembra 1954. u Parizu, a posebno član 5. te konvencije,
Potvrđujući da je arheološka baština od suštinskog značaja za poznavanje istorije civilizacija,
Svesne da moralna odgovornost za zaštitu evropske arheološke baštine, najranijeg izvora evropske istorije, kome ozbiljno preti uništenje, počiva pre svega na direktno zainteresovanim državama, ali i da je zajednička briga evropskih država,
Smatrajući da prvi korak u pravcu zaštite te baštine treba da bude primena najstrožih naučnih metoda na arheološka istraživanja ili otkrića, radi očuvanja njihovog punog istorijskog značaja i onemogućavanja nenadoknadivog gubitka naučnih informacija koji može nastati iskopavanjem bez dozvole nadležnih institucija,
Smatrajući da bi tako garantovana naučna zaštita arheoloških predmeta
(a) bila u interesu, posebno, javnih kolekcija i
(b) doprinela toliko potrebnoj reformi tržišta arheoloških iskopina,
Smatrajući da je neophodno zabraniti tajna iskopavanja, uspostaviti naučnu kontrolu arheoloških predmeta i obrazovanjem dati puni naučni značaj arheološkim iskopavanjima,
Saglasile su se o sledećem:
Za svrhu ove konvencije, pod arheološkim predmetima podrazumevaju se svi ostaci i predmeti ili bilo koji drugi tragovi ljudskog postojanja koji svedoče o epohama i civilizacijama za koje su iskopavanja ili otkrića glavni izvor ili jedan od glavnih izvora naučnih informacija.
Radi obezbeđenja zaštite nalazišta i lokaliteta u kojima leže skriveni arheološki predmeti, svaka strana ugovornica se obavezuje da preduzme one mere koje su moguće radi:
(a) razgraničavanja i zaštite lokaliteta i područja koja su od arheološkog značaja,
(b) stvaranja zone rezervata kako bi se očuvali materijalni dokazi za iskopavanje budućih generacija arheologa.
Radi davanja punog naučnog značaja arheološkim iskopavanjima na lokalitetima, područjima i zonama određenim u skladu sa članom 2. ove konvencije, svaka strana ugovornica se obavezuje da, u meri u kojoj je to moguće:
(a) zabrani i ograniči iskopavanja bez dozvole nadležnih institucija,
(b) preduzme potrebne mere da se iskopavanja, na osnovu posebnih dozvola, povere samo kvalifikovanim licima,
(c) obezbedi kontrolu i čuvanje dobijenih rezultata.
1. Svaka strana ugovornica se obavezuje da preduzme sve praktično moguće mere za najbrže i najpotpunije širenje informacija o iskopavanjima i otkrićima u stručnim publikacijama.
2. Štaviše, svaka strana ugovornica će, takođe, razmotriti puteve i načine da:
(a) sačini nacionalni pregled arheoloških predmeta u društvenom vlasništvu, a gde je to moguće, i u privatnom vlasništvu,
(b) izradi naučni katalog arheoloških predmeta u društvenom vlasništvu, a, gde je to moguće, i u privatnom vlasništvu.
Imajući u vidu naučne, kulturne i obrazovne ciljeve ove konvencije, svaka strana ugovornica se obavezuje da:
(a) olakša kretanje arheoloških predmeta u naučne, kulturne i obrazovne svrhe,
(b) podstiče razmenu informacija između naučnih institucija, muzeja i nadležnih nacionalnih resora o:
(i) arheološkim predmetima,
(ii) iskopavanjima koja se vrše sa dozvolom, odnosno bez dozvole nadležnih organa,
(c) učini sve što je u njenoj moći da nadležni organi u državama porekla koje su strane ugovornice ove konvencije budu obavešteni o svakoj ponudi za koju se sumnja da potiče od iskopavanja bez dozvole ili od iskopavanja uz dozvolu nadležnih organa ili bez njihove saglasnosti za takvu ponudu, zajedno sa potrebnim pojedinostima o tome,
(d) nastoji da obrazovanjem stvara i razvija kod javnog mnjenja svest o značaju arheoloških nalaza za poznavanje istorije civilizacije, kao i o opasnosti koju nekontrolisana iskopavanja predstavljaju za ovu baštinu.
1. Svaka strana ugovornica se obavezuje da sarađuje na odgovarajući način kako bi se obezbedilo da međunarodno kretanje arheoloških predmeta ni na koji način ne ide na štetu zaštite kulturnog i naučnog interesa koji se vezuje za te predmete.
2. Svaka strana ugovornica se posebno obavezuje:
(a) što se tiče muzeja i drugih sličnih institucija čija je politika nabavke pod kontrolom države, da preduzme potrebne mere za izbegavanje nabavljanja arheoloških predmeta za koje se iz posebnog razloga sumnja da potiču od tajnih iskopavanja ili nezakonito od zvaničnih iskopavanja,
(b) što se tiče muzeja i drugih sličnih institucija koje se nalaze na teritoriji strane ugovornice, a nisu pod državnom kontrolom u pogledu politike nabavke
(i) da proslede tekst ove konvencije i
(ii) da ulože sve napore za dobijanje podrške spomenutih muzeja i institucija principima navedenim u prethodnom stavu,
(c) da ograniči, koliko je to moguće, obrazovanje, informisanjem, praćenjem i saradnjom, kretanje arheoloških predmeta za koje se iz određenog razloga sumnja da su pribavljeni iskopavanjem bez dozvole ili iskopavanjem sa dozvolom nadležnih institucija, ali bez njihove saglasnosti za takvo kretanje.
Radi obezbeđenja principa saradnje u zaštiti arheološke baštine koja je predmet ove konvencije, svaka strana ugovornica se obavezuje, u okviru obaveza preuzetih u skladu sa uslovima ove konvencije, da razmotri sva pitanja u vezi sa identifikacijom i utvrđivanjem autentičnosti koja pokrene bilo koja druga strana ugovornica i da aktivno sarađuje u meri u kojoj to dozvoljava njeno nacionalno zakonodavstvo.
Mere predviđene ovom konvencijom ne mogu ograničavati zakonitu trgovinu, odnosno vlasništvo nad arheološkim predmetima, niti uticati na zakonska pravila kojima se reguliše promet takvih predmeta.
Svaka strana ugovornica blagovremeno obaveštava generalnog sekretara Saveta Evrope o merama koje eventualno preduzima u vezi s primenom odredaba ove konvencije.
1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje državama članicama Saveta Evrope. Ona podleže ratifikaciji ili prihvatanju. Ratifikacioni instrumenti ili instrumenti o prihvatanju deponuju se kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ova konvencija stupa na snagu tri meseca nakon datuma deponovanja trećeg ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o prihvatanju.
3. U odnosu na državu potpisnicu koja naknadno ratifikuje ili prihvati Konvenciju, ona stupa na snagu tri meseca nakon datuma deponovanja njenog ratifikacionog instrumenta ili instrumenta o prihvatanju.
1. Nakon stupanja ove konvencije na snagu:
(a) bilo koja država koja nije članica Saveta Evrope, a koja je strana ugovornica Evropske kulturne konvencije potpisane 19. decembra 1954. godine u Parizu može pristupiti Konvenciji,
(b) Ministarski komitet Saveta Evrope može pozvati bilo koju drugu državu koja nije članica Saveta da pristupi Konvenciji.
2. Takvo pristupanje vrši se deponovanjem kod generalnog sekretara Saveta Evrope instrumenta o pristupanju, koji stupa na snagu tri meseca nakon datuma deponovanja.
1. Svaka država potpisnica, u vreme potpisivanja, odnosno deponovanja svog ratifikacionog instrumenta, odnosno instrumenta o prihvatanju, ili svaka država koja pristupa, prilikom deponovanja svog instrumenta o pristupanju, može navesti teritoriju, odnosno teritorije na koje će se ova konvencija primenjivati.
2. Svaka država potpisnica, prilikom deponovanja svog ratifikacionog instrumenta, odnosno instrumenta o prihvatanju ili u bilo kom trenutku nakon toga, odnosno svaka država koja pristupa, prilikom deponovanja svog instrumenta o pristupanju ili u bilo kom trenutku nakon toga, izjavom upućenom generalnom sekretaru Saveta Evrope može proširiti primenu ove konvencije na bilo koju drugu teritoriju, odnosno teritorije navedene u izjavi i za čije je međunarodne odnose odgovorna, odnosno u čije ime je ovlašćena da preuzima obaveze.
3. Bilo koja izjava data u skladu s prethodnim stavom može se povući shodno postupku predviđenom u članu 13. ove konvencije u odnosu na bilo koju teritoriju pomenutu u izjavi.
1. Ova konvencija ostaje na snazi neograničeno.
2. Bilo koja strana ugovornica može, sa svoje strane, otkazati ovu konvenciju obaveštavanjem generalnog sekretara Saveta Evrope.
3. Takav otkaz stupa na snagu šest meseci nakon datuma prijema obaveštenja o tome od generalnog sekretara.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta i svaku državu koja je pristupila ovoj konvenciji o:
(a) svakom potpisu,
(b) deponovanju svakog ratifikacionog instrumenta, instrumenta o prihvatanju ili pristupanju,
(c) svakom datumu stupanja ove konvencije na snagu u skladu sa članom 10. Konvencije,
(d) svakoj izjavi primljenoj u skladu sa odredbama st. 2. i 3. i člana 12,
(e) svakom obaveštenju primljenom u skladu sa odredbama člana 13, kao i o datumu stupanja otkaza na snagu.
Potvrđujući navedeno, potpisnici za to propisno ovlašćeni potpisali su ovu konvenciju.
Sačinjeno 6. maja 1969. godine u Londonu, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako verodostojna, u po jednom primerku koji ostaju deponovani u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će overene primerke proslediti svakoj državi potpisnici i državi koja pristupa.
ČLAN 3
O sprovođenju ovog zakona staraće se nadležni republički i pokrajinski organi.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ" - Međunarodni ugovori.