ODLUKAO BLIŽIM USLOVIMA PRIMENE ČL. 26 I 27 ZAKONA O BANKAMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA("Sl. glasnik RS", br. 37/2004, 48/2004, 86/2004, 108/2004, 129/2004, 77/2005 i 16/2006) |
1. Ovom odlukom uređuju se bliži uslovi primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, i to način izračunavanja i dozvoljeni iznos:
1) novčanog dela akcionarskog kapitala banke i druge finansijske organizacije (u daljem tekstu: banka);
2) pokazatelja adekvatnosti kapitala banke;
3) pokazatelja učešća banke u kapitalu pravnog lica;
4) pokazatelja trajnih ulaganja banke;
5) pokazatelja najvećeg mogućeg kredita banke;
6) pokazatelja najvećeg mogućeg kredita banke u odnosu na lica povezana s bankom;
7) pokazatelja ukupnog iznosa velikih kredita i najvećih mogućih kredita banke;
8) pokazatelja likvidnosti banke;
9) pokazatelja deviznog rizika banke.
2. Pojedini pojmovi, u smislu ove oduke, imaju sledeća značenja:
a) Jedan zajmoprimac
Jednim zajmoprimcem smatraju se sva lica povezana na način utvrđen u ovoj tački.
b) Povezana lica
Povezanim licima smatraju se međusobno povezana lica kod kojih je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
1) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima, direktno ili indirektno, kontrolu nad drugim licem ili drugim licima;
2) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima kod drugog ili kod drugih lica, direktno ili indirektno, učešće, kvalifikovano učešće, značajan uticaj na poslovanje drugog ili drugih lica ili ako Narodna banka Srbije na osnovu dokumentacije proceni da to lice vrši značajan uticaj na poslovanje drugog ili drugih lica ili;
3) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos iz odredaba pod 1 ili 2 ovog stava povezana tako da postoji mogućnost da usled pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja jednog lica može doći do pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja jednog ili više drugih lica, a, prema proceni Narodne banke Srbije na osnovu dokumentacije, može postojati mogućnost prenosa gubitaka, dobiti ili kreditne sposobnosti;
4) da su pravno i fizičko lice povezani tako da je fizičko lice punomoćnik pravnog lica i da obavlja određene poslove i zadatke u njegovo ime i za njegov račun;
5) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice vlasnik ili osnivač pravnog lica, član upravnog ili nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja kod drugog ili drugih pravnih lica;
6) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da su članovi uže porodice fizičkog lica vlasnika ili osnivača pravnog lica članovi upravnog ili nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja kod drugog ili drugih pravnih lica;
7) da su članovi uže porodice fizičkih lica koja su članovi upravnog ili nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima kod jednog pravnog lica istovremeno članovi upravnog ili nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima kod drugog ili drugih pravnih lica.
Pod članovima uže porodice fizičkog lica, u smislu ove odluke, podrazumevaju se lica iz prvog i drugog naslednog reda i lica koja su pod starateljstvom tog lica.
v) Kontrola
Kontrolom jednog lica nad drugim licem ili drugim licima smatra se kontrola koja se ostvaruje upravljanjem, učešćem u kapitalu ili drugim odnosima između lica koji jednom licu, direktno ili indirektno, omogućavaju upravljanje drugim licem ili licima i dominantan uticaj nad tim licem ili licima, odnosno dominantan uticaj pri donošenju poslovnih odluka tog lica ili tih lica.
Jedno lice ima kontrolu nad drugim licem:
1) kada direktno ili indirektno ima učešće u kapitalu tog lica iznad 50%;
2) kada direktno ili indirektno ima iznad 50% glasova u tom licu;
3) kada ima pravo da imenuje većinu članova upravnog ili nadzornog odbora tog lica;
4) kada vrši ili ima pravo da vrši dominantan uticaj nad poslovanjem tog lica;
5) kada, na osnovu ugovora zaključenog s jednim akcionarom ili s više akcionara - vlasnika jednog lica ili sa ostalim licima, može da ostvaruje njihova glasačka prava koja mu, zajedno s njegovim glasačkim pravima, omogućavaju većinu potrebnu za imenovanje većine članova upravnog ili nadzornog odbora.
Jedno lice vrši dominantan uticaj nad drugim licem ili licima:
1) kada ova lica imaju zajedničko rukovodstvo;
2) kada organi upravljanja ovih lica imaju iste članove;
3) u ostalim slučajevima kada Narodna banka Srbije na osnovu dokumentacije proceni da jedno lice vrši dominantan uticaj nad drugim licem ili licima.
g) Učešće, kvalifikovano učešće i značajan uticaj
Učešćem jednog lica u drugom licu ili drugim licima smatra se upravljačka ili imovinska povezanost tog i drugih lica koja podrazumeva direktno ili indirektno vlasništvo od najmanje 20% kapitala ili glasačkih prava.
Kvalifikovanim učešćem smatra se upravljačka ili imovinska povezanost tog i drugih lica koja podrazumeva direktno ili indirektno vlasništvo od najmanje 10% kapitala ili glasačkih prava, ili manje od 10% ako Narodna banka Srbije na osnovu dokumentacije proceni da postoji značajan uticaj na upravljanje drugim licem ili licima, odnosno značajan uticaj pri donošenju poslovnih odluka tog lica ili tih lica.
Značajnim uticajem smatra se pravo učestvovanja u donošenju poslovnih politika drugog ili drugih lica bez mogućnosti kontrole nad sprovođenjem tih politika ili kada Narodna banka Srbije na osnovu dokumentacije proceni da jedno lice vrši značajan uticaj nad drugim licem ili licima.
d) Indirektna učešća
Indirektnim učešćima smatraju se učešća u kapitalu pravnog lica ili sticanje glasačkih prava kod pravnog lica preko trećeg lica.
Indirektni imalac akcija, udela ili drugih prava koja mu obezbeđuju učešće u kapitalu pravnog lica ili u glasačkim pravima kod pravnog lica jeste:
1) lice za čiji je račun drugo lice (direktni imalac) steklo akcije, udele ili druga prava kod pravnog lica;
2) lice koje je na način utvrđen ovom odlukom povezano s direktnim imaocem akcija, udela ili drugih prava kod pravnog lica.
đ) Jedan akcionar
Jednim akcionarom banke smatraju se sva lica koja ispunjavaju jedan od uslova iz odeljka pod b) ove tačke, izuzev uslova iz stava 1. odredba pod 3 tog odeljka.
e) Lice povezano s bankom
Licem povezanim s bankom smatra se:
1) akcionar banke - pravno ili fizičko lice iz odeljka pod đ) ove tačke, koje direktno ili indirektno poseduje najmanje 10% akcionarskog kapitala banke, ili manje od 10% ako Narodna banka Srbije na osnovu dokumentacije proceni da taj akcionar ima značajan uticaj na poslovanje banke;
2) direktor banke, član upravnog, odnosno nadzornog odbora ili drugog organa banke, lice s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u banci kao i lica koja su članovi njihove uže porodice;
3) pravno lice u kome banka direktno ili indirektno ima najmanje 10% učešća u kapitalu ili glasova u organima upravljanja;
4) fizičko lice ako je član organa upravljanja ili direktor pravnog lica iz odredbe pod 3 ovog stava, kao i lica koja su članovi uže porodice tog fizičkog lica.
Pravno lice - davalac finansijskog lizinga u smislu zakona kojim je uređen finansijski lizing, koje je osnovala banka, ne smatra se licem povezanim s bankom.
ž) Ovlašćeni procenjivač
Ovlašćenim procenjivačem smatra se sudski veštak odgovarajuće struke ili organ koji je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, nadležan za vođenje poreskog postupka.
Novčani deo akcionarskog kapitala
3. Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedionica je dužna da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedno-kreditna organizacija je dužna da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 1.200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedno-kreditna zadruga je dužna da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Izuzetno od stava 4. ove tačke, štedno-kreditna zadruga koja je osnovana kao zemljoradnička dužna je da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
4. Elementi novčanog dela akcionarskog kapitala banke su sledeći:
1) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u novčanom obliku po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke - u visini nominalne vrednosti tih akcija;
2) emisiona premija banke;
3) rezerve banke, uključujući i rezerve za neidentifikovane gubitke;
4) deo neraspoređene dobiti iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu banke, za koju je skupština banke odlučila da će biti raspoređena u okviru osnovnog kapitala;
5) stečene sopstvene akcije banke, kao odbitna stavka;
6) nepokriveni gubitak banke iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu, kao odbitna stavka;
7) privremeni gubitak banke u toku godine, kao odbitna stavka;
8) nedostajući iznos rezervi za neidentifikovane gubitke, kao odbitna stavka.
Pod novčanim delom akcionarskog kapitala banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir elemenata iz stava 1. odredbe od 1 do 4 ove tačke, umanjen za odbitne stavke iz odredaba od 5 do 8 tog stava.
Pokazatelj adekvatnosti kapitala
5. Banka je dužna da odnos između kapitala banke iz tačke 6. ove odluke i rizične aktive banke iz tačke 12. te odluke (u daljem tekstu: pokazatelj adekvatnosti kapitala) održava tako da ne bude manji od 12%.
6. Pod kapitalom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se ukupan kapital iz stava 2. ove tačke, umanjen za odbitne stavke od tog kapitala iz tačke 9. te odluke.
Ukupni kapital banke čini zbir osnovnog kapitala iz tačke 7. stav 2. ove odluke i dopunskog kapitala iz tačke 8. te odluke.
7. Elementi osnovnog kapitala banke su sledeći:
1) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u novčanom obliku po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija;
2) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u nenovčanom obliku po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija;
3) emisiona premija banke;
4) rezerve banke, izuzev rezerve za neidentifikovane gubitke;
5) deo neraspoređene dobiti banke iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu banke, za koju je skupština banke odlučila da će biti raspoređena u okviru osnovnog kapitala;
6) stečene sopstvene akcije banke, kao odbitna stavka;
7) nepokriveni gubitak banke iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu, kao odbitna stavka;
8) nematerijalna ulaganja banke, kao odbitna stavka;
9) potraživanja od akcionara banke sa učešćem u kapitalu većim od 10%, koja nisu odobrena po tržišnim uslovima, kao odbitna stavka;
10) potraživanja od članova upravnog i nadzornog odbora banke, direktora banke i lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u banci, koja nisu odobrena po tržišnim uslovima, kao odbitna stavka;
11) privremeni gubitak banke u toku godine, kao odbitna stavka.
Pod osnovnim kapitalom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir elemenata iz stava 1. odredbe od 1 do 5 ove tačke, umanjen za odbitne stavke iz odredaba od 6 do 11 tog stava.
8. Dopunski kapital banke, u smislu ove odluke, čine:
1) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u novčanom obliku po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke;
2) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u nenovčanom obliku po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke;
3) rezerva za neidentifikovane gubitke;
4) deo revalorizacione rezerve banke koji se odnosi na osnovna sredstva banke i učešće u kapitalu;
5) subordinirane obaveze banke iz tačke 10. te odluke.
9. Odbitne stavke od ukupnog kapitala banke iz tačke 6. stav 2. ove odluke čine:
1) učešće u kapitalu druge banke veće od 10% kapitala te druge banke;
2) subordinirano potraživanje od druge banke u kojoj banka poseduje više od 10% kapitala;
3) nedostajući iznos rezervi za neidentifikovane gubitke.
Pod kapitalom druge banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se kapital obračunat u skladu s tom odlukom.
10. Subordiniranom obavezom, u smislu ove odluke, smatra se obaveza:
- kojoj je rok dospeća najmanje pet godina;
- za koju je ugovoreno da se, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, može izmiriti tek nakon izmirenja svih obaveza banke koje nisu subordinirane;
- po kojoj poverilac banke nije istovremeno i dužnik banke po subordiniranom potraživanju banke;
- po kojoj banka nije izdala nikakav instrument obezbeđenja plaćanja.
Subordinirana obaveza može se uključiti u dopunski kapital banke nakon što Narodna banka Srbije, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ove tačke.
Iznos subordinirane obaveze koji se uključuje u dopunski kapital banke umanjuje se za po 20% izvornog iznosa godišnje u poslednje četiri godine pre dospeća te obaveze, a nakon dospeća više se ne može uključivati u kapital banke.
11. U kapital se pojedine pozicije uključuju na sledeći način:
- dopunski kapital u ukupan kapital - najviše do visine osnovnog kapitala;
- obrazovane rezerve za neidentifikovane gubitke u dopunski kapital - najviše do 1,25% rizične bilansne i vanbilansne aktive;
- subordinirane obaveze u delu koji je uplaćen banci u dopunski kapital banke - samo do visine 50% osnovnog kapitala te banke.
12. Pod rizičnom aktivom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir rizične bilansne aktive i rizičnih vanbilansnih stavki banke, umanjen za iznos obrazovanih rezervi za identifikovane gubitke.
13. Pod rizičnom bilansnom aktivom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir knjigovodstvenih vrednosti bilansnih potraživanja banke umanjenih za deo obrazovanih rezervi za identifikovane gubitke po bilansnoj aktivi i pomnoženih sledećim ponderima rizika:
1) ponderom 0%:
- gotovina u blagajni, sredstva na žiro računu, zlato i drugi plemeniti metali,
- hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije,
- potraživanja od Narodne banke Srbije ili Republike Srbije i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,
- potraživanja obezbeđena bezuslovnom garancijom fondova koje je osnovala Republika Srbija, plativom na prvi poziv,
- potraživanja osigurana kod fondova koje je osnovala Republika Srbija, u visini osiguranog iznosa,
- potraživanja od vlada i centralnih banaka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,
- pokriveni akreditivi za koje je pokriće obezbeđeno na posebnom računu kratkoročnih depozita na ime pokrića po akreditivima do visine pokrivenosti,
- potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod banke, u visini depozita, pod uslovom da je ugovoreno da depozit služi kao obezbeđenje za ta potraživanja banke, da rok dospeća depozita odgovara roku dospeća potraživanja i da jedino banka može raspolagati tim depozitom u visini dospelog nenaplaćenog potraživanja,
- potraživanja obezbeđena zalogom na zlatu, ostalim plemenitim metalima, kratkoročnim hartijama od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, obveznicama Republike Srbije do visine njihove tržišne vrednosti ili hartijama od vrednosti koje su izdale vlade i centralne banke zemalja članica OECD-a, u vrednosti zaloge,
- odbitne stavke od osnovnog kapitala iz tačke 7. stav 1. odredbe pod 8, 9 i 10 ove odluke i odbitne stavke od ukupnog kapitala iz tačke 9. stav 1. odredbe pod 1 i 2 te odluke;
2) ponderom 20%:
- potraživanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Standard&Poor's, Fitch-IBCA ili Thompson BankWatch, rangirane s najmanje BBB li koje je izvršio Moody's - s najmanje Baa3, kao i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,
- potraživanja od međunarodnih razvojnih banaka (IBRD, EBRD, EIB, IFC i sl.), kao i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;
3) ponderom 50%:
- sredstva na računima banaka koje nisu rangirane na način iz odredbe pod 2, alineja prva, ove tačke, osim dela sredstava koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza,
- potraživanja od pravnih lica obezbeđena hipotekom na nepokretnosti čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri godine, da u tom periodu na tržištu nije došlo do značajnijih promena u cenama nepokretnosti i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 360 dana,
- potraživanja banke po osnovu stambenih kredita obezbeđena hipotekom na nepokretnosti čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri godine, da u tom periodu na tržištu nije došlo do značajnih promena u cenama nepokretnosti i da od prvobitnog datuma dospeća nije prošlo više od 360 dana,
- potraživanja od poljoprivrednih gazdinstava u visini procenjene vrednosti uskladištene robe za koju je izdata skladišnica, umanjene za naknade skladištaru, pod uslovom da je skladišnica preneta indosamentom na banku i da banka raspolaže dokazom o prenosu te skladišnice na banku i njenom prepisu u registar skladišta;
4) ponderom 100%: ostala bilansna aktiva.
14. Pod rizičnim vanbilansnim stavkama banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir knjigovodstvenih vrednosti vanbilansnih stavki banke umanjenih za deo obrazovanih rezervi za identifikovane gubitke po vanbilansnim stavkama i pomnoženih sledećim faktorima kreditne konverzije:
1) faktorom 0%:
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća do jedne godine ili kredita koje banka može bezuslovno i bez najave da otkaže,
- obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", broj 36/2002),
- vanbilansne stavke obezbeđene gotovinskim depozitom položenim kod banke, u visini depozita,
- vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja;
2) faktorom 20%: dokumentarni akreditivi obezbeđeni zalogom na robi koja se plaća akreditivom;
3) faktorom 50%:
- činidbene garancije,
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća preko jedne godine ili kredita koje banka ne može bezuslovno i bez najave da otkaže;
4) faktorom 100%:
- plative garancije,
- avali i akcepti menica,
- nepokriveni akreditivi,
- potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini,
- ostale preuzete neopozive obaveze.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, osnovica na koju se primenjuje faktor kreditne konverzije iz tog stava umanjuje se za 50% knjigovodstvene vrednosti vanbilansne stavke ako je vanbilansna stavka obezbeđena na način iz tačke 13. odredba pod 3 ove odluke.
Pokazatelj učešća u kapitalu pravnog lica
15. Učešće banke u kapitalu pravnog lica pojedinačno ne može biti veće od 15% kapitala banke.
16. Pod učešćem banke u kapitalu pravnog lica, u smislu ove odluke, podrazumevaju se ulaganja kojima banka stiče udeo ili akcije preduzeća, organizacije za osiguranje, berze, berzanskog posrednika ili drugog pravnog lica, osim akcija banaka.
Akcije i udeli stečeni naplatom potraživanja (zamenom ispunjenja) uključuju se u obračun učešća banke u kapitalu pravnog lica nakon godinu dana od dana sticanja.
17. Banka može iz obračuna pokazatelja učešća u kapitalu pravnog lica isključiti akcije i udele pribavljene isključivo radi dalje prodaje ili radi ostvarivanja kratkoročne dobiti na osnovu razlike između njihove nabavne i prodajne vrednosti - ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da su akcije ili udeli pribavljeni u toku godinu dana pre dana obračuna;
- da je učešće banke u osnovnom kapitalu tog pravnog lica manje od 10%.
18. Pod trajnim ulaganjima banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir učešća banke u kapitalu pravnih lica i ulaganja u osnovna sredstva banke.
Banka je dužna da ukupan obim trajnih ulaganja iz stava 1. ove tačke usklađuje tako da ne bude veći od 60% kapitala banke.
19. Sredstva stečena naplatom potraživanja (zamenom ispunjenja) uključuju se u obračun ulaganja u osnovna sredstva banke posle godinu dana od dana sticanja, pod uslovom da nisu stavljena u funkciju poslovanja banke.
Pokazatelj najvećeg mogućeg kredita
20. Najveći mogući kredit banke jednom zajmoprimcu ne može biti veći od 25% kapitala banke.
Pod velikim kreditom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se kredit dat jednom zajmoprimcu koji je veći od 10% kapitala banke.
21. Velikim, odnosno najvećim mogućim kreditom banke iz tačke 20. ove odluke smatra se zbir knjigovodstvenih vrednosti svih kredita, drugih potraživanja i garancija koji su dati jednom zajmoprimcu, koji se obračunava kao zbir svih bilansnih potraživanja i vanbilansnih stavki banke, osim:
- sredstava po viđenju i sredstava oročenih do sedam dana na računima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Standard&Poor's, Fitch-IBCA ili Thompson BankWatch, rangirane s najmanje BBB ili koje je izvršio Moody's - s najmanje Baa3, umanjenih za deo koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza;
- potraživanja od Narodne banke Srbije ili Republike Srbije i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;
- potraživanja obezbeđenih hartijama od vrednosti Narodne banke Srbije ili Republike Srbije;
- potraživanja obezbeđenih gotovinskim depozitom kod banke, pod uslovom da je ugovoreno da depozit služi kao obezbeđenje za određena potraživanja banke, da rok dospeća depozita odgovara roku dospeća potraživanja i da jedino banka može raspolagati tim depozitom u visini dospelog nenaplaćenog potraživanja;
- pokrivenih akreditiva za koje je pokriće obezbeđeno na posebnom računu kratkoročnih depozita na ime pokrića po akreditivima do visine pokrivenosti;
- potraživanja od vlada i centralnih banaka zemalja članica OECD-a i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;
- potraživanja obezbeđenih bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Standard&Poor's, Fitch-IBCA ili Thompson BankWatch, rangirane s najmanje BBB ili koje je izvršio Moody's - s najmanje Baa3, ali ne i bezuslovnim garancijama koje je izdala banka većinski akcionar banke, odnosno banka iz iste bankarske grupe, izuzev ako postoji prethodna pismena saglasnost Narodne banke Srbije koju ona daje ako banka dostavi spisak važećih garancija i odluku kojom se upravni odbor te banke obavezuje da će banka aktivirati pomenute garancije i ako iznos izdatih garancija ne prelazi četvorostruki iznos kapitala banke u momentu izdavanja garancija;
- odbitnih stavki od osnovnog kapitala iz tačke 7. stav 1. odredbe pod 9 i 10 ove odluke i odbitnih stavki od ukupnog kapitala iz tačke 9. stav 1. odredbe pod 1 i 2 te odluke.
Pokazatelj najvećeg mogućeg kredita u odnosu na lica povezana s bankom
22. Najveći mogući kredit jednom zajmoprimcu, ako je zajmoprimac lice povezano s bankom, ne može biti veći od 5% kapitala banke.
23. Odredbe tač. 2. i 21. ove odluke primenjuju se i na obračun najvećeg mogućeg kredita iz tačke 22. te odluke.
24. Za odobravanje velikog kredita jednom zajmoprimcu kojim banka povećava svoju izloženost prema tom zajmoprimcu tako da ona prelazi 10, odnosno 20% kapitala banke - potrebna je prethodna saglasnost upravnog odbora banke.
Prethodna saglasnost upravnog odbora banke neophodna je i pri svakom povećanju izloženosti banke prema licu povezanim s bankom za po 1% kapitala banke.
Pokazatelj ukupnog iznosa velikih kredita i najvećih mogućih kredita
25. Ukupan iznos velikih kredita i najvećih mogućih kredita banke ne može biti veći od 400% kapitala banke.
26. Banka je dužna da odnos između zbira likvidnih potraživanja prvog reda i likvidnih potraživanja drugog reda iz tačke 27. ove odluke, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju i bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća iz tačke 28. te odluke, s druge strane (u daljem tekstu: pokazatelj likvidnosti), održava tako da:
- iznosi najmanje 1,0 - kad je obračunat kao prosek svih radnih dana u mesecu,
- iznosi najmanje 0,8 - kad je obračunat za radni dan,
- ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana.
Banka je dužna da o neusklađenosti pokazatelja likvidnosti sa stavom 1, alineje druga i treća, ove tačke u toku dva uzastopna radna dana obavesti Narodnu banku Srbije, i to narednog radnog dana.
27. Likvidna potraživanja banke prvog reda, u smislu ove odluke, čine gotovina i potraživanja banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna po osnovu:
1) gotovine u blagajni, sredstava na žiro računu, zlata i drugih plemenitih metala;
2) sredstava na računima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Standard&Poor's, Fitch-IBCA ili Thompson BankWatch, rangirane s najmanje BBB ili koje je izvršio Moody's - s najmanje Baa3;
3) depozita kod Narodne banke Srbije;
4) čekova i drugih novčanih potraživanja u postupku realizacije;
5) neopozivih kreditnih linija odobrenih banci;
6) akcija i obveznica kotiranih na berzi.
Ostala potraživanja banke koja dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti predstavljaju, u smislu ove odluke, likvidna potraživanja banke drugog reda.
28. Obaveze banke po viđenju i bez ugovorenog roka dospeća, u smislu ove odluke, čini deo njenih sledećih obaveza:
1) 40% depozita po viđenju banaka,
2) 20% depozita po viđenju ostalih deponenata,
3) 10% štednih uloga,
4) 5% garancija i drugih oblika jemstva,
5) 20% neiskorišćenih odobrenih neopozivih kreditnih linija.
Ostale obaveze banke koje dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti predstavljaju, u smislu ove odluke, obaveze banke sa ugovorenim rokom dospeća.
29. Likvidna potraživanja banke obračunavaju se po tržišnoj vrednosti, a ako tu vrednost nije moguće utvrditi - po knjigovodstvenoj vrednosti.
Dinarska protivvrednost likvidnih potraživanja i obaveza banke iz tač. 27. i 28. ove odluke koji glase na stranu valutu utvrđuje se po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna.
Ako potraživanje ili obaveza banke iz tač. 27. i 28. ove odluke dospevaju u anuitetima, u obračun pokazatelja likvidnosti uključuju se anuiteti tog potraživanja ili obaveze koji dospevaju u roku od mesec dana od dana vršenja obračuna.
Za potrebe izračunavanja pokazatelja likvidnosti, depoziti banke po viđenju i depoziti s dnevnom avizom smatraju se depozitima oročenim na jedan dan.
30. U obračun pokazatelja likvidnosti ne uključuju se potraživanja banke koja se, prema stepenu naplativosti, klasifikuju u kategorije V, G i D u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija aktive i vanbilansnih stavki i visina posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija.
31. Banka je dužna da odnose između aktive i pasive održava tako da ukupna rizična devizna pozicija banke iz tačke 32. ove odluke na kraju svakog radnog dana ne bude veća od 30% kapitala banke (u daljem tekstu: pokazatelj deviznog rizika).
Banka je dužna da o neusklađenosti pokazatelja deviznog rizika sa stavom 1. ove tačke u toku dva uzastopna radna dana obavesti Narodnu banku Srbije, i to narednog radnog dana.
32. Pod ukupnom rizičnom deviznom pozicijom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir dugih i kratkih otvorenih neto deviznih pozicija banke po svim valutama i plemenitim metalima.
33. Pod otvorenom neto deviznom pozicijom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se razlika između potraživanja i obaveza banke u jednoj stranoj valuti ili plemenitom metalu, korigovanim u skladu sa tačkom 37. te odluke, a može biti:
- otvorena duga pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti veća od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti;
- otvorena kratka pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti manja od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.
34. Otvorena neto devizna pozicija banke iskazuje se odvojeno za sledeća potraživanja i obaveze: u SAD dolarima, u evrima, zbirno u ostalim stranim valutama i zbirno u zlatu i ostalim plemenitim metalima.
U obračun otvorene neto devizne pozicije banke iz stava 1. ove tačke uključuju se i potraživanja u dinarima, indeksirana deviznom klauzulom.
Pod deviznom klauzulom, u smislu ove odluke, podrazumeva se odredba sadržana u ugovoru kojom se ugovorena dinarska vrednost vezuje za vrednost neke druge valute.
Pri obračunu ukupne rizične devizne pozicije banke ne mogu se međusobno prebijati otvorene kratke i duge pozicije po različitim valutama.
35. Pod deviznim potraživanjima, u smislu ove odluke, podrazumevaju se potraživanja banke u stranoj valuti, u dinarima indeksirana deviznom klauzulom, u zlatu i u ostalim plemenitim metalima - umanjena za izvršene ispravke vrednosti tih potraživanja, i to:
1) gotovina, gotovinski ekvivalenti, zlato i ostali plemeniti metali;
2) potraživanja po kreditima;
3) potraživanja po hartijama od vrednosti;
4) potraživanja po sporazumima o rekupovini;
5) ostala devizna potraživanja.
36. Pod deviznim obavezama, u smislu ove odluke, podrazumevaju se obaveze banke u stranoj valuti, u dinarima indeksirane deviznom klauzulom, u zlatu i ostalim plemenitim metalima, i to:
1) obaveze po depozitima;
2) obaveze po kreditima;
3) obaveze po hartijama od vrednosti;
4) obaveze po sporazumima o rekupovini;
5) ostale devizne obaveze.
37. Iz obračuna devizne pozicije banke izuzimaju se potraživanja od Republike Srbije u skladu sa Odlukom o načinu i uslovima regulisanja obaveza Republike Srbije prema ovlašćenim bankama iz člana 16. Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni glasnik RS", broj 92/2002).
38. Dinarska protivvrednost potraživanja i obaveza u stranoj valuti utvrđuje se prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke.
Dinarska vrednost potraživanja u zlatu i drugim plemenitim metalima utvrđuje se prema poslednjoj ceni fine unce zlata, odnosno drugog plemenitog metala utvrđenoj na Londonskoj berzi.
39. Odredbe tač. od 31. do 38. ove odluke ne primenjuju se na druge finansijske organizacije.
40. Banka je dužna da Narodnu banku Srbije obaveštava o sprovođenju ove odluke, i to u rokovima i na način koji su propisani posebnim uputstvom Narodne banke Srbije.
41. Banka je dužna da do 31. marta 2005. godine sa odredbama ove odluke uskladi pokazatelj najvećeg mogućeg kredita banke, pokazatelj najvećeg mogućeg kredita banke u odnosu na lica povezana s bankom i pokazatelj ukupnog iznosa velikih kredita i najvećih mogućih kredita banke.
42. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o bližim uslovima primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Službeni list SRJ", broj 39/2002).
43. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
Samostalne odredbe Odluke o izmenama i dopuni
Odluke o
bližim uslovima primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim
organizacijama
("Sl. glasnik RS", br. 129/2004)
4. Banka je dužna da svoje poslovanje uskladi sa odredbama ove odluke do 31. marta 2005. godine.
5. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
Samostalne odredbe Odluke o izmeni
Odluke o bližim uslovima
primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama
("Sl. glasnik RS", br. 77/2005)
2. Banka je dužna da svoje poslovanje uskladi sa odredbom ove odluke do 31. decembra 2005. godine.
3. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
Samostalne odredbe Odluke o izmenama
Odluke
o bližim uslovima primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i
drugim finansijskim organizacijama
("Sl. glasnik RS", br. 16/2006)
3. Banka čiji je pokazatelj deviznog rizika na dan stupanja na snagu ove odluke veći od procenta propisanog tačkom 31. stav 1. Odluke o bližim uslovima primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, i to zbog toga što su se u obračun devizne pozicije banke uključila potraživanja koja su do tog dana bila izuzeta - dužna je da obezbedi da se taj procent dalje ne povećava, odnosno da procent za koji je prekoračila pokazatelj deviznog rizika smanji na dan 30. juna 2006. godine za najmanje 50%, a na dan 31. decembra 2006. godine dužna je da ima propisani pokazatelj deviznog rizika.
4. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".