DIREKTIVA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA (EZ) KOJOM SE MENJA DIREKTIVA SAVETA 80/987/EEZ O PRIBLIŽAVANJU ZAKONA ZEMALJA ČLANICA U VEZI SA ZAŠTITOM ZAPOSLENIH U SLUČAJU NESOLVENTNOSTI NJIHOVOG POSLODAVCAbr. 2002/74 od 23. septembra 2002. godine- "Sl. list EZ", br. L 270 od 8.10.2002. godine - |
EVROPSKI PARLAMENT I SAVET EVROPSKE UNIJE,
S obzirom na Ugovor kojim se osniva Evropska Zajednica, i posebno na njen član 137 (2),
S obzirom na predlog Komisije1,
S obzirom na mišljenje Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja2,
Pošto je konsultovan Komitet Regiona,
Delujući u skladu sa postupkom postavljenim u članu 251 Ugovora3,
Budući da:
(1) Povelja Zajednice o osnovnim socijalnim pravima za radnike usvojena 9. decembra 1989 utvrđuje, u tački 7, da kompletiranje unutrašnjeg tržišta mora voditi do poboljšanja životnih i radnih uslova radnika u Evropskoj Zajednici i da poboljšanje mora obuhvatati, gde je to neophodno, razvoj određenih vidova regulative iz oblasti zapošljavanja kao što su procedure za kolektivne viškove radne snage i one procedure koje se tiču bankrotstva.
(2) Direktiva 80/987/EEZ4 teži tome da obezbedi minimalni stepen zaštite za zaposlene u slučaju nesolventnosti poslodavca. U tom cilju, ona primorava države članice da osnuju telo koje garantuje isplatu zaostalih potraživanja zaposlenih kojih se to tiče.
(3) Promene u zakonu o nesolventnosti u državama članicama i razvoj unutrašnjeg tržišta znače da se izvesne odredbe te Direktive moraju prilagoditi.
(4) Zakonska sigurnost i transparentnost takođe zahtevaju razjašnjenje u pogledu oblasti i određenih definicija Direktive 80/987/EEZ. Posebno treba ukazati na moguća izuzeća data državama članicama u ozakonjenim odredbama Direktive i stoga takođe treba brisati Aneks.
(5) Da bi se osigurala pravična zaštita za zaposlene kojih se to tiče, treba prilagoditi definiciju stanja nesolventnosti novim zakonskim tendencijama u zemljama članicama, a takođe uključiti u okviru ovog koncepta i druge postupke za rešavanje nesolventnosti, osim likvidacije. U ovom kontekstu, da bi odredile odgovornost institucije koja je garant, države članice treba da su sposobne da ustanove, da tamo gde situacija nesolventnosti rezultira u nekoliko postupaka za rešavanje nesolventnosti, da se ta situacija tretira kao jedinstveni postupak za rešavanje nesolventnosti.
(6) Treba osigurati da se radnici, na koje se odnosi Direktiva 97/81/EZ od 15. decembra 1997 u vezi sa Okvirnim sporazumom o radu na nepuno radno vreme zaključenom od strane UNICE, CEEP i ETUC5, Direktiva Saveta 1999/70/EZ od 28. juna 1999 koja se tiče okvirnog sporazuma o radu na određeno vreme zaključenom od strane ETUC, UNICE i CEEP6 i Direktiva Saveta 91/383/EEZ od 25. juna 1991 kojom su dopunjene mere za podsticanje poboljšanja u bezbednosti i zdravstvenim uslovima na radu radnika koji su u radnom odnosu na određeno vreme ili privremeno zaposleni7, ne isključuju iz domena ove Direktive.
(7) Da bi se obezbedila zakonska sigurnost za zaposlene u slučaju nesolventnosti poduhvata koji se obavljaju u nekoliko zemalja članica, i da se ojačaju radnička prava u skladu sa ustanovljenim precedentnim pravom (sudskim pravom zasnovanim na prethodnim slučajevima), treba uvesti odredbe koje izričito utvrđuju koja institucija je odgovorna da zadovolji zahteve za isplatu u ovim slučajevima i koja postavlja kao cilj saradnje, između nadležnih administrativnih vlasti država članica, rano podmirenje zaostalih potraživanja zaposlenih. Štaviše, neophodno je osigurati da su relevantni dogovori izvršeni kao što treba donošenjem odredbi za saradnju između nadležnih administrativnih vlasti u državama članicama.
(8) Države članice mogu postaviti ograničenja za odgovornost institucije koja je garant a koja treba da budu saglasna sa socijalnim ciljem Direktive i mogu uzeti u obzir različite nivoe potraživanja.
(9) Da bi se olakšala identifikacija postupaka za rešavanje nesolventnosti, a posebno u situacijama kada njene dimenzije prelaze državne granice, treba doneti odredbu za državu članicu da obavesti Komisiju i druge države članice o vrstama postupaka za rešavanje nesolventnosti koji prouzrokuju intervenciju institucije koja je garant.
(10) Shodno tome Direktiva 80/987/EEZ treba da se izmeni.
(11) Pošto ciljevi predložene akcije, naime izmena izvesnih odredbi Direktive 80/987/EEZ da se uzmu u obzir promene u aktivnostima poduhvata u Zajednici, ne mogu biti u dovoljnoj meri postignuti od strane država članica i mogu stoga biti bolje postignuti na nivou Zajednice, Zajednica može usvojiti mere, u skladu sa principom supsidijarnosti kako je izloženo u članu 5 Ugovora. U skladu sa principom proporcionalnosti, kako je izloženo u tom članu, ova Direktiva ne ide van onoga što je neophodno da se postigne taj cilj.
(12) Komisija treba da podnese Evropskom parlamentu i Savetu izveštaj o implementaciji i primeni ove Direktive, a posebno što se tiče novih oblika zapošljavanja koji se pojavljuju u državama članicama,
_________________________
1 OJ C 154E, 29.5.2001, str. 109*
2 OJ C 221, 7.8.2001, str. 110*
3 Mišljenje Evropskog parlamenta od 29. novembra 2001 (još neobjavljeno u Službenom listu), Zajednički stav Saveta od 18. februara 2002 (OJ C 119 E, 22.5.2002, str. 1) (još neobjavljen u Službenom listu) i Odluka Evropskog parlamenta od 14. maja 2002 (još neobjavljena u Službenom listu). Odluka Saveta od 27. juna 2002.*
4 OJ L 283, 28.10.1980, str. 23. Direktiva kako je poslednji put izmenjena Aktom o pristupanju iz 1994.*
5 OJ L 14, 20.1.1998., str. 9. Direktiva kako je poslednji put izmenjena Direktivom 98/23/EZ (OJ L 131, 5.5.1998, str. 10).*
6 OJ L 175, 10.7.1999, str. 43*
7 OJ L 206, 29.7.1991, str. 19*
USVOJILI SU OVU DIREKTIVU:
Direktiva 80/987/EEZ se ovim menja na sledeći način.
1. naslov će se zameniti sledećim:
"Direktiva Saveta 80/987/EEZ od 20. oktobra 1980 o zaštiti zaposlenih u slučaju nesolventnosti njihovog poslodavca";
2. Odeljak I će se zameniti sledećim:
"ODELJAK I
Domen i definicije
Član 1
1. Ova Direktiva će se primenjivati na zahteve zaposlenih koji proističu iz ugovora o zapošljavanju ili radnih odnosa, a koji postoje protiv poslodavaca koji su u stanju nesolventnosti u smislu člana 2(1).
2. Države članice mogu, putem izuzeća, da isključe zahteve određenih kategorija zaposlenih iz domena ove Direktive, posredstvom postojanja drugih oblika jemstva, ukoliko je utvrđeno da ona nude osobama kojih se to tiče, stepen zaštite jednak onom koji proističe iz ove Direktive.
3. Tamo gde se ovakva odredba već primenjuje u njihovom nacionalnom zakonodavstvu, države članice mogu nastaviti da isključuju iz domena ove Direktive:
(a) kućnu poslugu koju je zaposlilo fizičko lice;
(b) ribare koji su plaćeni na osnovu udela od vrednosti ukupnog ulova.
1. U svrhe ove Direktive, smatraće se da je poslodavac u stanju nesolventnosti kada je podnet zahtev za otvaranje zbirnih postupaka na osnovu nesolventnosti poslodavca, kako je predviđeno u zakonima, uredbama i administrativnim odredbama države članice, i povlačeći za sobom delimično ili totalno lišavanje poslodavca njegove imovine i postavljanje likvidatora ili osobe koja vrši sličan posao, i kad je ovlašćeno lice koje je kompetentno shodno pomenutim odredbama:
(a) ili odlučilo da otvori postupke, ili
(b) utvrdilo da je poslodavčev poduhvat ili posao definitivno gotov i da je raspoloživ imetak nedovoljan da dozvoli otvaranje postupaka.
2. Ova Direktiva nema predrasude prema nacionalnom zakonu što se tiče definicije pojmova "zaposleni", "poslodavac", "plaćanje", "pravo koje prenosi neposredno ovlašćenje" i "pravo koje prenosi buduće ovlašćenje".
Međutim države članice ne mogu isključiti iz domena ove Direktive:
(a) zaposlene sa delimičnim radnim vremenom u okviru značenja Direktive 97/81/EU;
(b) radnike sa ugovorima na određen vremenski period u okviru značenja Direktive 1999/70/EU
(c) radnike sa statusom privremeno zaposlenih u okviru značenja člana 1(2) Direktive 91/383/EEZ.
3. Države članice ne mogu određivati minimalno trajanje za ugovore o zapošljavanju ili radni odnos da bi radnici stekli potrebna svojstva za zahteve po ovoj Direktivi.
4. Ova Direktiva ne sprečava države članice da prošire zaštitu radnika na druge situacije nesolventnosti, na primer gde su isplate defakto obustavljene na trajnoj osnovi, a koje su ustanovljene postupcima drugačijim od onih pomenutih u stavu 1. kako je predviđeno nacionalnim zakonom.
Takvi postupci neće, međutim stvoriti jemstvenu obavezu za institucije drugih država članica u slučajevima pomenutim u Odeljku IIIa".
3. Članovi 3 i 4 zameniće se sledećim:
Države članice će preduzeti mere neophodne da se osigura da će institucije garanti garantovati, shodno članu 4, isplatu zaostalih potraživanja zaposlenih proisteklih iz ugovora o zapošljavanju ili radnog odnosa, uključujući, gde je predviđeno nacionalnim zakonom, otpremninu po prekidu radnog odnosa.
Zahtevi preuzeti od strane institucije garanta biće zaostali zahtevi za isplatu vezani za period pre i/ili, ako je primenljivo, posle datog datuma koji je odredila država članica.
1. Države članice imaće opciju da ograniče odgovornost institucija garanata pomenutih u članu 3.
2. Kada države članice upotrebe opciju pomenutu u stavu 1, posebno će označiti dužinu perioda u toku kog institucija garant treba da isplati zaostale zahteve. Međutim, ovo ne može biti kraće od perioda kojim je obuhvaćena isplata tri poslednja meseca radnog odnosa pre i/ili posle datuma pomenutog u članu 3. Države članice mogu uključiti ovaj minimalni period od tri meseca u referentni period sa trajanjem ne manjim od šest meseci,
Države članice koje imaju referentni period koji nije kraći od 18 meseci mogu ograničiti period za koji institucija garant isplaćuje zaostale zahteve na osam nedelja. U ovom slučaju, za računanje minimalnog perioda, koriste se oni periodi koji su najpovoljniji za zaposlene.
3. Štaviše, države članice mogu postaviti "plafone" za isplate koje vrši institucija garant. Ovi "plafoni" ne smeju pasti ispod nivoa koji je socijalno saglasan sa socijalnim ciljem ove Direktive.
Kada država članica izvrši ovu opciju, obavestiće Komisiju o metodama upotrebljenim da se odredi "plafon"";
4. sledeći Odeljak biće ubačen:
"ODELJAK IIIa
Odredbe koje se odnose na transnacionalne situacije
1. Kad je neki poduhvat koji se obavlja na teritorijama bar dve države članice u stanju nesolventnosti u smislu člana 2(1) institucija odgovorna za isplatu zaostalih zahteva zaposlenih biće ona u državi članici u kojoj oni rade ili po običaju rade.
2. Stepen prava zaposlenih biće određen zakonom koji upravlja kompetentnom institucijom garantom.
3. Države članice će preduzeti mere neophodne da se osigura da se, u slučajevima pomenutim u stavu 1, odluke donete u kontekstu postupaka za rešavanje nesolventnosti pomenutih u članu 2(1), koji su zahtevani u drugoj državi članici, uzmu u obzir kada se određuje stanje nesolventnosti poslodavca u smislu ove Direktive.
1. U svrhe implementacije člana 8a, države članice će preduzeti mere da podele relevantne informacije između nadležnih administrativnih vlasti i/ili institucija garanata pomenutih u članu 3, a posebno omogućavajući da se informiše institucija garant koja je odgovorna za isplatu zaostalih zahteva zaposlenih.
2. Države članice će obavestiti Komisiju i ostale države članice o detaljima kontakta između njihovih nadležnih administrativnih vlasti i/ili institucija garanata. Komisija će ovu komunikaciju učiniti pristupačnom javnosti.";
5. u članu 9 dodaće se sledeći stav:
"Implementacija ove Direktive neće ni u kom slučaju biti dovoljan razlog za nazadovanje u odnosu na tekuću situaciju u državama članicama i u odnosu na opšti nivo zaštite radnika u oblasti pokrivenoj njom.";
6. u članu 10 dodaće se sledeća tačka:
"(c) da odbije ili smanji odgovornost pomenutu u članu 3, ili obavezu garanta pomenutu u članu 7, u slučajevima kada je zaposleni, sam ili sama ili zajedno sa njegovim ili njenim bliskim rođacima, bio/la vlasnik bitnog dela poslodavčevog poduhvata ili posla i imao/la značajan uticaj na njegovo delovanje.";
7. sledeći član će biti ubačen.
Države članice će obavestiti Komisiju i druge države članice o tipovima nacionalnih postupaka za rešavanje nesolvantnosti koji spadaju u domen ove Direktive, i takođe o bilo kojim izmenama sa njima u vezi. Komisija će objaviti saopštenja u "Official Journal of the European Communities" (Službeni list Evropske Zajednice).";
8. Aneks će se brisati.
Član 2
1. Države članice će doneti na snagu zakone, uredbe i administrativne odredbe neophodne za prilagođavanje sa ovom Direktivom pre 8. oktobra 2005. Otuda će odmah informisati Komisiju.
One će primeniti odredbe pomenute u prvom podparagrafu na bilo koje stanje insolventnosti poslodavca koje se desi posle datuma stupanja na snagu ovih odredbi.
Kada država članica usvoji ove mere, one će sadržati referencu na ovu Direktivu ili biti propraćene takvom referencom u slučaju njihovog službenog objavljivanja. Metode pravljenja takve reference postaviće države članice.
2. Države članice će dostaviti Komisiji tekst odredbi nacionalnog zakona koji su usvojili u oblasti obuhvaćenoj ovom Direktivom.
Član 3
Direktiva će stupiti na snagu na dan njenog objavljivanja u Službenom listu Evropske Zajednice.
Član 4
Najkasnije do 8. oktobra 2010, Komisija će podneti Evropskom parlamentu i Savetu izveštaj o implementaciji i primenjivanju ove Direktive u državama članicama.
Ova Direktiva je upućena državama članicama.
Doneto u Briselu, 23. septembra 2002.
Za Evropski parlament |
|
Za Savet |
Predsednik |
|
Predsednik |
P. COX |
|
M. FISCHER BOEL |