ZAKONO KONVENCIJAMA - PROJEKT KONVENCIJE O UGOVORU O NAJMU MORNARA koje su, na osnovu Versaljskog ugovora o miru od 28 juna 1919 godine, i na osnovu odgovarajućih odredaba drugih ugovora o miru, usvojene na međunarodnim konferencijama rada, održanim u Vašingtonu, Đenovi i Ženevi 1919-1926 godine("Sl. Novine Kraljevine Jugoslavije", br. 44-XVI/30) |
ČLAN 1
Odobravaju se i dobijaju zakonsku silu: Međunarodna Bernska Konvencija od 1906 godine o upotrebi belog (žutog) fosfora u izradi žižica, - Projekt Konvencije o naknadi za nezaposlenost u slučaju gubitka zbog brodoloma, - Projekt Konvencije o nameštanju mornara, - Projekt Konvencije o upotrebi olovnog belila u bojadisanju, - Projekt Konvencije o pravima udruživanja i koaliranja poljoprivrednih radenika, - Projekt Konvencije o ugovoru o najmu mornara, - Projekt Konvencije o rapatriranju mornara, - Projekt Konvencije o osiguranju za slučaj bolesti industrijskih i trgovačkih radenika i domaće posluge, čiji originali i prevodi glase:
PROJEKT KONVENCIJE O UGOVORU O NAJMU MORNARA
Opšta Konferencija Međunarodne Organizacije Rada Društva Naroda.
Sazvana u Ženevi od strane Upravnog Saveta Međunarodnog Biroa Rada, gde se i sastala 7. juna 1926. godine, u svome devetom zasedanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na ugovor o najmu mornara, pitanje koje je obuhvaćeno prvom tačkom dnevnog reda zasedanja, i
Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju oblik jednog projekta Međunarodne Konvencije,
usvaja danas, dvadeset četvrtoga juna hiljadu devet stotina dvadeset i šeste, donji projekt Konvencije koju će ratifikovati Članovi Međunarodne Organizacije Rada odredbama XIII Dela Versaljskoga Ugovora i Delova drugih Ugovora o Miru koji ovom odgovaraju.
Ova se Konvencija primenjuje na sve pomorske brodove registrovane u zemlji jednoga od Članova koji je ratifikovao ovu Konvenciju i na sve brodovlasnike, kapetane i mornare ovih brodova.
Ona se ne primenjuje:
na ratne brodove,
na državne brodove koji nisu u trgovačkoj službi,
ka brodove određene za nacionalnu kabotažu,
na jahte za uživanje,
na brodove pod imenom "Indian country craft",
na ribarske lađe,
na brodove ispod 100 tona ili 300 metara kubnih bruto zapremini i kad se tiče brodova koji služe za "home trade" (domaću trgovinu), čija je zapremina manja od zapremine koja je predviđena naročito za ove brodove nacionalnim zakonodavstvom, koje je na snazi u vremenu usvajanja ove Konvencije.
U cilju primene ove Konvencije niži izrazi moraju imati ovo značenje:
a) izraz "brod" označuje svaki brod ili lađu ma kakve prirode bili, javne ili privatne svojine, koji obično vrše pomorsku plovidbu;
b) izraz "mornar" označava svako lice zaposleno ili najmljeno na brodu, u ma kakvom svojstvu, i koje se ubraja u posadu, izuzev kapetana, pilota, đaka na školskim brodovima i učenika kad su vezani naročitim ugovorom o stručnom obrazovanju; ovaj izraz isključuje posadu ratne flote ostala lica koja su u stalnoj državnoj službi;
v) izraz "kapetan" označava svako lice, koje komanduje jednim brodom i kome je on poveren, izuzimajući pilote;
g) izraz "brodovi u službi domaće trgovine" odnosi se na brodove koji su u službi trgovine koja se vrši između pristaništa jedne opredeljene zemlje i pristaništa koje susedne zemlje u geografskim granicama, koje su određene nacionalnim zakonodavstvom.
Ugovor o najmu potpisuje brodovlasnik ili njegov zastupnik i mornar. Mornaru i, eventualno, njegovom savetodavcu, moraju se dati olakšice da ispitaju ugovor o najmu pre nego što on bude potpisan.
Uslovi, pod kojima mornar potpisuje ugovor, moraju biti utvrđeni nacionalnim zakonodavstvom, tako, da osiguravaju kontrolu nadležne javne vlasti.
Prethodne odredbe, koje se tiču potpisivanja ugovora, smatraju se za ispunjene ako se ustanovi jednim aktom nadležne vlasti da su odredbe ugovora bile podnete pismeno ovoj vlasti, i da je na njih pristao istovremeno brodovlasnik ili njegov predstavnik i mornar.
Nacionalno zakonodavstvo mora da predvidi odredbe koje garantuju da je mornar razumeo smisao odredaba ugovora.
Ugovor ne sme sadržavati nikakvu odredbu koja bi bila u suprotnosti sa nacionalnim zakonodavstvom ili ovom Konvencijom.
Nacionalno zakonodavstvo mora predvideti i sve druge formalnosti i garantije koje se tiču zaključivanja ugovora, a koje se smatraju potrebnim radi zaštite interesa brodovlasnika i mornara.
Biće preduzete pogodne mere, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom koje će garantovati, da ugovor o najmu ne sadrži nikakav uslov kojim bi se stranke unapred saglašavale da odstupe od normalnih pravila o nadležnosti sudova.
Ova odredba se ne sme tumačiti kao da isključuje pribegavanje arbitraži.
Svaki mornar mora dobiti jedan dokumenat koji sadrži napomenu o tome šta on ima da radi na brodu. Nacionalno zakonodavstvo mora odrediti oblik ovoga dokumenta, napomene koje se u njemu moraju nalaziti i uslove pod kojima se ima sačiniti.
Ovaj dokumenat ne može sadržavati nikakvu ocenu o kakvoći rada mornara i nikakvo naznačenje o njegovoj plati.
Ugovor o najmu može biti zaključen bilo za određeno trajanje, bilo za putovanje, ili, ako nacionalno zakonodavstvo to dopušta, za neodređeno trajanje.
Ugovor o najmu mora jasno označavati uzajamna prava i obveze svake stranke.
Ugovor o najmu mora obavezno sadržavati ova naznačenja:
1) Ime i prezime mornara, dan njegova rođenja ili doba starosti, kao i mesto njegovog rođenja;
2) Mesto i dan zaključenja ugovora;
3) Označenje broda ili brodova, na kome ili na kojima se mornar obvezuje da služi;
4) Brojno stanje posade broda, ako nacionalno zakonodavstvo propisuje ovo naznačenje;
5) Putovanje ili putovanja koja će se učiniti, ako mogu biti određena u trenutku stupanja u najam;
6) Službu koju će mornar morati da vrši;
7) Ako je mogućno mesto i dan kada će mornar biti dužan da se javi na brodu radi započinjanja službe;
8) Sledovanja u hrani mornaru, izuzev slučaja gde nacionalno zakonodavstvo predviđa kakav drugi režim;
9) Iznos plate;
10) Kraj ugovora, to jest:
a) ako je ugovor bio zaključen za jedno određeno trajanje, datum utvrđen za isticanje ugovora;
b) ako je ugovor bio zaključen za putovanje, mesto opredeljenja ugovoreno za kraj ugovora i naznačenje roka po isteku koga će mornar biti oslobođen posle prispeća u ovo mesto;
v) ako je ugovor bio zaključen za jedno neodređeno trajanje, uslove pod kojima će svaka stranka moći da otkaže ugovor, kao i rok otkaza, s tim da ovaj rok ne može biti kraći za brodovlasnika nego za mornara;
11) Godišnje plaćeno odsustvo, koje se daje mornaru posle jedne godine provedene u službi u istoj posadi, ako nacionalno zakonodavstvo predviđa jedno takvo odsustvo.
12) Sva druga naznačenja koja može da propiše nacionalno zakonodavstvo.
Kad nacionalno zakonodavstvo predviđa na brodu spisak posade ono mora naznačiti, da ugovor o najmu treba da se prepiše u spisak posade ili da mu se priloži.
Da bi se mornaru dalo prilike da se uveri o prirodi i obimu svojih prava i dužnosti, nacionalno zakonodavstvo mora predvideti odredbe, koje utvrđuju potrebne mere, kako bi mornar mogao da se tačno obavesti na brodu o uslovima svoga zaposlenja, bilo isticanjem uslova ugovora o najmu na jednom mestu koje je lako pristupačno posadi, bilo kakvom drugom pogodnom merom.
Ugovor o najmu na neodređeno trajanje ističe otkazom ugovora od jedne ili druge stranke u pristaništu utovara ili istovara broda, i pod uslovom da predviđeni rok otkaza, koji mora biti najmanje dvadeset i četiri sata, bude poštovan.
Otkaz se mora dati napismeno; nacionalno zakonodavstvo mora da odredi uslove pod kojima otkaz mora biti dat, tako da bi se izbegao svaki docniji spor između stranaka.
Nacionalno zakonodavstvo mora da utvrdi izuzetne okolnosti u kojima otkazni rok, čak i kad je pravilno dat, neće imati za posledicu raskinuće ugovora.
Ugovor o najmu, bilo da je zaključen za putovanje, za određeno trajanje ili neodređeno trajanje, biće pravno raskinut u ovim slučajevima:
a) uzajamni pristanak stranaka;
b) smrt mornara;
v) propast ili apsolutna plovna nesposobnost broda;
g) svaki drugi uzrok predviđen nacionalnim zakonodavstvom ili ovom Konvencijom.
Nacionalno zakonodavstvo mora utvrditi okolnosti pod kojima brodovlasnik ili kapetan može odmah otpustiti mornara.
Nacionalno zakonodavstvo mora takođe utvrditi okolnosti u kojima mornar ima prava da zahteva svoje neposredno iskrcavanje.
Ako mornar dokaže brodovlasniku ili njegovom zastupniku, bilo da ima mogućnosti da dobije zapovedništvo kakvog broda ili mesto oficira ili oficira mehaničara ili ma kakvo drugo mesto zaposlenja veće od onoga koje zauzima, bilo da usled prilika koje su nastupile posle njegovog ugovora o najmu, njegov odlazak ima za njega kapitalan interes, može tražiti svoj otpust pod uslovom da osigura, bez novih troškova za brodovlasnika, svoju zamenu jednim stručnim licem, koje prima i brodovlasnik ili njegov zastupnik.
U ovom slučaju, mornar ima prava na platu koja odgovara trajanju njegove službe.
Ma kakav bio uzrok isticanju ili raskidanju ugovora, oslobođenje od ovake obveze mora biti konstatovano na dokumentu koji se izdaje mornaru prema članu 5, i u spisku posade, jednim specialnim naznačenjem koje mora biti, na zahtev jedne ili druge stranke, snabdeveno vizom nadležne javne vlasti.
U svakom slučaju, mornar ima prava da zahteva od kapetana jedno zasebno izdato uverenje o kakvoći svoga rada, ili u najmanju ruku da li je potpuno ispunio obveze svoga ugovora.
Nacionalno zakonodavstvo će predvideti pogodne mere koje će osigurati poštovanje odredaba ove Konvencije.
Zvanične ratifikacije ove Konvencije pod uslovima predviđenim u XIII Delu Versaljskog Ugovora i u Delovima ostalih Ugovora o Miru koji ovom odgovaraju biće dostavljene Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ih registrovati.
Ova će Konvencija stupiti na snagu čim ratifikacije dvaju Članova Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane od strane Generalnog Sekretara.
Ona će biti obavezna samo za Članove čija ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.
Posle toga ova će Konvencija stupiti na snagu za svakoga Člana onoga dana kada njegova ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.
Čim ratifikacije dvaju Članova Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane u Sekretarijatu, Generalni Sekretar Društva Naroda notifikovaće ovu činjenicu svima Članovima Međunarodne Organizacije Rada. On će im isto tako notifikovati registrovanje ratifikacija koje će mu posle toga biti dostavljene od svih drugih Članova Organizacije.
Pod rezervom odredaba člana 17., svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju obvezuje se da primeni odredbe članova 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14. i 15. najdalje 1-og januara 1928., i da preduzme mere koje će biti potrebne da učini stvarnim ove odredbe.
Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da je primeni na svoje kolonije, posede i protektorate, shodno odredbama člana 421. Versaljskog Ugovora i članova ostalih Ugovora o Miru koji ovom odgovaraju.
Svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju može je otkazati posle isteka jednog perioda od deset godina posle datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, jednim aktom upućenim Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ga registrovati. Otkaz stupa na snagu godinu dana po njegovu registrovanju u Sekretarijatu.
Upravni Savet Međunarodnog Biro-a Rada biće dužan, bar jedanput svakih deset godina, da podnese Opštoj Konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije, i odlučiće da li ima mesta staviti na dnevni red Konferencije pitanje revizije ili izmene pomenute Konvencije.
Punovažni su francuski i engleski tekst ove Konvencije.
ČLAN 2
Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu silu pošto se ispune odredbe predviđene u Konvencijama, a po obnarodovanju u "Službenim Novinama".
Preporučujemo Našem Ministru Pravde da ovaj Zakon obnaroduje, Našem Ministru Inostranih Poslova i Našem Ministru Socijalne Politike i Narodnog Zdravlja da se o njegovom izvršenju staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.