ZAKONO KONVENCIJAMA - PROJEKT KONVENCIJE O NAMEŠTENJU MORNARA koje su, na osnovu Versaljskog ugovora o miru od 28 juna 1919 godine, i na osnovu odgovarajućih odredaba drugih ugovora o miru, usvojene na međunarodnim konferencijama rada, održanim u Vašingtonu, Đenovi i Ženevi 1919 - 1926 godine("Sl. Novine Kraljevine Jugoslavije", br. 44-XVI/30) |
ČLAN 1
Odobravaju se i dobijaju zakonsku silu: Međunarodna Bernska Konvencija od 1906 godine o upotrebi belog (žutog) fosfora u izradi žižica, - Projekt Konvencije o naknadi za nezaposlenost u slučaju gubitka zbog brodoloma, - Projekt Konvencije o nameštanju mornara, - Projekt Konvencije o upotrebi olovnog belila u bojadisanju, - Projekt Konvencije o pravima udruživanja i koaliranja poljoprivrednih radenika, - Projekt Konvencije o ugovoru o najmu mornara, - Projekt Konvencije o rapatriranju mornara, - Projekt Konvencije o osiguranju za slučaj bolesti industrijskih i trgovačkih radenika i domaće posluge, čiji originali i prevodi glase:
PROJEKT KONVENCIJE O NAMEŠTENJU MORNARA
Opšta Konferencija Međunarodne Organizacije Rada Društva Naroda,
Sazvana u Đenovi od Upravnog Saveta Međunarodnog Biroa Rada, 15. juna 1920.
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na "kontrolu pogodaba zaposlavanja mornara; nameštenje; uslove primene na mornare konvencije i preporuka učinjenih u Vašingtonu prošlog meseca novembra po pitanju nezaposlenosti i osiguranja protiv nezaposlenosti," pitanje koje je sačinjavalo drugu tačku dnevnog reda na zasedanju Konferencije održane u Đenovi, i
Pošto je odlučila da ovi predlozi budu redigovani u obliku predloga Međunarodne Konvencije,
usvaja predlog niže navedene Konvencije, koju treba da ratifikuju Članovi Međunarodne Organizacije Rada, saobrazno odredbama dela koji se odnosi na Rad u Versaljskom Ugovoru od 28. juna 1919., u Sen-Žermenskom Ugovoru od 10. septembra 191.9., u Nejskom Ugovoru od 27. novembra 1919., i u Veliko-Trijanonskom Ugovoru od 4. juna 1920:
Radi primene ove Konvencije izraz "mornari" obuhvata sva lica upotrebljena kao članovi posade na brodovima, koji obavljaju pomorsku plovidbu, izuzimajući oficire.
Nameštenje mornara ne može biti predmetom trgovine koju vrši u lukrativnom cilju ma kakvo lice, društvo ili ustanova. Nikakva operacija nameštenja ne može izazvati od strane mornara ma kog broda ma kakvu bilo nagradu, posrednu ili neposrednu, kakvom licu, društvu ili ustanovi.
U svakoj zemlji zakon će propisati kaznene sankcije za svaku povredu odredaba ovog člana.
Odstupajući od odredaba člana 2, svako lice, društvo ili ustanova koje sad obavlja u lukrativnom cilju posao nameštenja može biti privremeno ostavljeno, po ovlašćenju Vlade, da produži ovaj posao, pod pogodbom da njegove operacije budu potčinjene kontroli Vlade, koja bi štitila prava sviju zainteresovanih strana.
Svaki Član, ratifikujući ovu Konvenciju, obavezuje se da preduzme sve potrebne mere radi, što je mogućno bržeg, ukidanja posredovanja u nameštenju mornara, koje se vrši u lukrativnom cilju.
Svaki Član, ratifikujući ovu Konvenciju, biće dužan da pazi da bude organizovan i održavan jedan sistem, stvaran i koji odgovara potrebama, besplatnih ustanova za nameštenje mornara. Ovaj sistem moćiće biti organizovan i održavan:
1) bilo od predstavničkih udruženja brodovlasnika i mornara koja bi radila zajednički pod kontrolom jedne centralne vlasti;
2) bilo, kad ne postoji ovako kombinovana akcija, od same Države.
Poslove ovih ustanova za nameštenja vodiće lica koja imaju praktičnog pomorskog iskustva.
Kad jednovremeno postoje ustanove raznih tipova za nameštenja biće preduzete mere da se koordinira njihov rad na nacionalnoj bazi.
Biće ustanovljeni komiteti sastavljeni od jednakog broja predstavnika brodovlasnika i mornara, koji će biti konsultovani za sve što se odnosi na rad ovih ustanova.
Za ostalo, pripadaće Vladi svake zemlje da precizira vlast ovih komiteta, naročito što se tiče izbora njihovog predsednika van njihovih članova, njihove potčinjenosti državnoj kontroli i prava da prime pomoć od lica koja se interesuju blagostanjem mornara.
U toku operacija za nameštenje, mornar treba da sačuva pravo izbora broda, a brodovlasnik pravo da izbere svoju posadu.
Ugovor o najmljivanju mornara treba da sadrži sve potrebne garantije za zaštitu svih zainteresovanih strana, i biće date mornarima sve olakšice da ispitaju ovaj ugovor pre i posle potpisa.
Svaki Član, ratifikujući ovu Konvenciju, preduzeće mere da olakšice za nemeštenjem mornara, predviđene ovom Konvencijom budu, obraćajući se po potrebi narodnim ustanovama, na raspoloženju mornara sviju zemalja koje su ratifikovale ovu Konvenciju, pod rezervom da su pogodbe rada približno iste.
Pripadaće svakoj zemlji da odluči da li će usvojiti ili ne odredbe slične ovima u ovoj Konvenciji, što se tiče oficira zapovednika i oficira mehaničara.
Svaki Član koji bude ratifikovao ovu Konvenciju biće dužan da saopšti Međunarodnom Birou Rada sva obaveštenja, statistike i drugo, čim bi mogao raspolagati, što se tiče nezaposlenosti mornara i funkcionisanja svojih ustanova za nameštenje mornara.
Pripadaće Međunarodnom Birou Rada da obezbedi, u sporazumu sa Vladama i zainteresovanim organizacijama u svakoj zemlji, koordinaciju raznih narodnih sistema nameštenja mornara.
Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada koji, ratifikuje ovu Konvenciju obvezuje se da je primeni na one od svojih kolonija ili poseda ili na one od svojih protektorata koji ne upravljaju sami sobom potpuno nezavisno, pod ovim rezervama:
a) da odredbe Konvencije ne postanu neprimenljivim usled mesnih prilika;
b) da izmene koje bi bile potrebne radi prilagođivanja Konvencije mesnim prilikama mogu biti u nju unesene.
Svaki Član biće dužan da notifikuje Međunarodnom Birou Rada svoju odluku što se tiče svake od njegovih kolonija ili poseda ili svakog od njegovih protektorata koji ne upravljaju sami sobom potpuno nezavisno.
Službene ratifikacije ove Konvencije pod pogodbama predviđenim u XIII Delu Ugovora u Versalju od 28. juna 1919., Ugovora u Sen-Žermenu od 10. septembra 1919., Ugovora u Neji od 27. novembra 1919., i Ugovora u Velikom Trianonu od 4. juna 1920., biće saopštene Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ih registrovati.
Čim ratifikacije dvaju Članova Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane u Sekretarijatu, Generalni Sekretar Društva Naroda obavestiće o tome sve Članove Međunarodne Organizacije Rada.
Ova će Konvencija stupiti na snagu na dan kad ovu notifikaciju bude izvršio Generalni Sekretar Društva Naroda; ona će obvezati samo Članove koji budu registrovali svoju ratifikaciju u Sekretarijatu. Po tome, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog drugog Člana onog dana, kad ratifikacija ovog Člana bude registrovana u Sekretarijatu.
Pod rezervom odredaba člana 14, svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju obvezuje se da primeni njezine odredbe najdocnije 1. jula 1922., i da preduzme takve mere koje bi bile potrebne da učine stvarnim ove odredbe.
Svaki Član koji bi ratifikovao ovu Konvenciju može je otkazati po isteku vremena od pet godina od dana prvobitnog stavljanja na snagu Konvencije, i to aktom saopštenim Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će taj akt registrovati. Otkaz će imati dejstva na godinu dana pošto je bio registrovan u Sekretariatu.
Upravni Savet Međunarodnog Biroa Rada biće dužan, bar jedanput za deset godina, da podnese Opštoj Konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije i odlučiće da li ima mesta da stavi na dnevni red ove Konferencije pitanje o reviziji ili izmeni rečene Konvencije.
Francuski i engleski tekst ove Konvencije ravnopravni su.
ČLAN 2
Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu silu pošto se ispune odredbe predviđene u Konvencijama, a po obnarodovanju u "Službenim Novinama".
Preporučujemo Našem Ministru Pravde da ovaj Zakon obnaroduje, Našem Ministru Inostranih Poslova i Našem Ministru Socijalne Politike i Narodnog Zdravlja da se o njegovom izvršenju staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.