UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE BR. 109 MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 10/65) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija br. 109 Međunarodne organizacije rada o platama, radnom vremenu na brodu i brojnom stanju posade, usvojena na Četrdesetprvom zasedanju u Ženevi 14. maja 1958. godine, koja u originalu na francuskom jeziku i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O PLATAMA, RADNOM VREMENU NA BRODU I BROJNOM STANJU POSADE
(REVIDIRANA 1958. GODINE)
Opšta konvencija Međunarodne organizacije rada,
koju je, u Ženevi, sazvao Administrativni savet Međunarodnog biroa rada i koja se sastala 29. aprila 1958. godine u svoje 41. zasedanje,
pošto je odlučila da usvoji razne predloge u vezi opšte revizije Konvencije o platama, radnom vremenu na brodu i brojnom stanju posade (revidirane), od 1949. godine, pitanje koje predstavlja drugu tačku dnevnog reda zasedanja,
smatrajući da bi ovi predlozi trebalo da dobiju oblik međunarodne konvencije,
usvaja, na dan četrnaestog maja hiljadu devet stotina pedeset osme godine, sledeću konvenciju, koja će biti nazvana Konvencija o platama, radnom vremenu na brodu i brojnom stanju posade (revidirana), od 1958, godine:
OPŠTE ODREDBE
Ničim se u ovoj konvenciji ne dira u odredbe o platama, radnom vremenu na brodovima ili brojnom stanju posade predviđene zakonom, odlukom, običajem ili sporazumom između brodovlasnika i pomoraca, koje obezbeđuju pomorcima bolje uslove od onih koji su predviđeni ovom konvencijom.
1. Ova konvencija se primenjuje na svaki brod državnog ili privatnog vlasništva, koji je:
a) na mašinski pogon;
b) registrovan na teritoriji na kojoj je ova konvencija na snazi;
c) namenjen prevozu robe ili putnika u trgovačke svrhe;
d) namenjen za putovanje morem.
2. Ova konvencija se ne primenjuje:
a) na brodove čija je bruto nosivost manja od 500 tona;
b) na drvene brodove primitivne konstrukcije kao što su "dhows" ili žonke;
c) na brodove namenjene ribolovu ili poslovima koji su u direktnoj vezi sa ribolovom;
d) na brodove koji plove u vodama nekog ušća.
Ova konvencija se primenjuje na sva lica koja su zapošljena u bilo kakvoj funkciji na brodu, izuzev:
a) zapovednika broda;
b) kormilara koji nije član posade;
c) lekara;
d) bolničkog osoblja isključivo zapošljenog u radu ambulante;
e) brodskog sveštenika;
f) lica koja se bave isključivo vaspitnim delatnostima;
g) muzičara;
h) lica čija je služba u vezi tovara na brodu;
i) lica koja isključivo rade za svoj sopstveni račun ili koja su isključivo plaćena prema udelu;
j) lica koja se ne nagrađuju za svoje usluge ili koja se nagrađuju jedino nominalnom nadnicom ili platom;
k) lica zapošljena na brodu ne od strane brodovlasnika nego nekog drugog lica, izuzev onih koji su u službi nekog radio-telegrafskog preduzeća;
l) putujućih dokara (lučkih radnika) koji nisu članovi posade;
m) lica na brodovima za lov kitova, bilo na plovećim fabrikama, bilo na brodovima za prevoz s tim u vezi, ili zapošljenih u nekom drugom svojstvu radi lova na kitove ili sličnih poslova pod uslovima utvrđenim nacionalnim zakonodavstvom ili odredbama nekog posebnog kolektivnog ugovora za lovca kitova ili sličnog ugovora zaključenog od strane neke organizacije pomoraca, kojima se određuju radno vreme i drugi uslovi rada;
n) lica koja nisu članovi posade (nalazili se ili ne na spisku), ali koja su zapošljena dok je brod u pristaništu na poslovima oko popravke, čišćenja, utovara ili istovara brodova ili na sličnim poslovima ili na dužnostima smene, održanja, nadzora ili čuvanja.
U ovoj konvenciji:
a) izraz "oficir" označava svako lice izuzev zapovednika broda koje je kao oficir uneto u spisak posade ili koje ispunjava dužnost koju nacionalno zakonodavstvo, kolektivni ugovor ili običaji priznaju kao dužnost oficira;
b) izraz "niže osoblje" označava sve članove posade, osim zapovednika broda i oficira, i obuhvata pomorce koji imaju svedočanstvo;
c) izraz "kvalifikovani mornar" označava svako lice koje se, prema nacionalnom zakonodavstvu ili, ako tog zakonodavstva nema, prema kolektivnom ugovoru smatra da raspolaže stručnom spremom potrebnom za ispunjavanje svake dužnosti čije izvršenje može da se zahteva od nekog člana nižeg osoblja zapošljenog u službi na palubi, osim dužnosti rukovodećeg ili specijalizovanog člana nižeg osoblja;
d) izraz "osnovna nadnica ili plata" označava novčanu nagradu oficira ili nekog člana nižeg osoblja, izuzimajući troškove za ishranu, nagradu za prekovremeni rad, premije ili ostala davanja u novcu ili naturi.
1. Svaka država članica koja ratifikuje ovu konvenciju može, izjavom koju će priključiti svojoj ratifikaciji, da izostavi iz iste II deo Konvencije.
2. Pod rezervom odredaba takve izjave, odredbe II dela Konvencije imaće isto dejstvo kao i ostale odredbe Konvencije.
3. Svaka država članica koja da ovakvu izjavu pružiće i podatke o osnovnoj nadnici ili plati za kalendarski mesec službe kvalifikovanog pomorca zapošljenog na brodu na koji se primenjuje Konvencija.
4. Svaka država članica koja da ovakvu izjavu može, naknadno, novom izjavom saopštiti generalnom direktoru da prihvata II deo; počev od dana registrovanja ovakve izjave od strane generalnog direktora, odredbe II dela primenjivaće se na državu članicu o kojoj je reč.
5. Sve dok je izjava koja je učinjena saglasno paragrafu 1. ovog člana na snazi u pogledu II dela država članica može da izjavi da namerava prihvatiti ovaj deo kao da ima snagu preporuke.
PLATE
1. Osnovna nadnica ili plata za jednomesečni rad kvalifikovanog pomorca zapošljenog na brodu na koji se primenjuje ova konvencija ne može biti niža od 16 funti u valuti Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske ili 64 SAD dolara ili od odgovarajućeg iznosa u valuti neke druge zemlje.
2. U slučaju promene vrednosti al pari funte ili dolara koja je bila saopštena Međunarodnom monetarnom fondu posle 29. juna 1946, ili u slučaju svake docnije promene ove vrste koja će biti saopštena posle usvajanja ove konvencije:
a) minimalna osnovna plata propisana u paragrafu 1. ovog člana u odnosu na valutu u vezi koje je učinjeno saopštenje, biće tako prilagođena da se održi ekvivalent sa drugom valutom;
b) izjednačenje će saopštiti generalni direktor Međunarodnog biroa rada članovima Međunarodne organizacije rada;
c) ovako izjednačena minimalna osnovna plata biće obavezna za države članice koje su ratifikovale Konvenciju na isti način kao plata propisana paragrafom 1. ovog člana i primenjivaće se na svaku državu članicu najdocnije od početka drugog kalendarskog meseca koji usleđuje mesecu u toku koga generalni direktor saopštava promenu državama članicama.
1. Kad se radi o brodovima na kojima su zapošljene grupe nižeg osoblja i gde je potreban veći broj posade nego što bi inače bio korišćen, nadnica ili osnovna minimalna plata kvalifikovanog pomorca biće tako određena da odgovara minimalnoj osnovnoj nadnici ili plati kako je određeno u prethodnom članu.
2. Ovo izjednačenje izvršiće se saglasno principu "za jednak rad, jednaka plata" i vodiće se strogo računa:
a) o prekobrojnim članovima nižeg osoblja ovih grupa koje su zapošljene;
b) o povećanju ili smanjenju troškova brodovlasnika zbog upošljavanja ovih grupa lica.
3. Odgovarajuća plata biće određena kolektivnim ugovorima sklopljenim između zainteresovanih organizacija brodovlasnika i pomoraca ili će je u nedostatku ovakvih kolektivnih ugovora, pod uslovom da ovu konvenciju ratifikuju obe zainteresovane zemlje, odrediti nadležne vlasti teritorije grupe pomoraca o kojima je reč.
U slučaju kad se hrana ne daje besplatno, minimalna osnovna nadnica ili plata biće povećana za iznos koji će se utvrditi kolektivnim ugovorom zaključenim između zainteresovanih organizacija brodovlasnika i pomoraca ili će je, ako ugovor ne postoji, odrediti nadležna vlast.
1. Stopa koja će se koristiti za određivanje ekvivalenta u nekoj drugoj valuti osnovne nadnice ili plate predviđene u članu 6. biće odnos između vrednosti al pari te valute i vrednosti al pari funte Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske ili SAD dolara.
2. Kad se radi o valuti jedne države članice Međunarodne organizacije rada, koja je članica Međunarodnog monetarnog fonda vrednost al pari biće vrednost koja je na snazi na osnovu Statuta Međunarodnog monetarnog fonda.
3. Ako se radi o valuti neke države članice Međunarodne organizacije rada koja nije članica Međunarodnog monetarnog fonda, vrednost al pari biće zvanični kurs u odnosu na zlato ili na SAD dolar čija su težina i finoća važile na dan 1. jula 1944. i upotrebljavane za plaćanja i transfere u međunarodnim tekućim transakcijama.
4. Ako se radi o valuti na koju se ne primenjuju odredbe jednog ili drugog od dva prethodna paragrafa:
a) stopu koju treba usvojiti u smislu ovog člana utvrdiće zainteresovana država članica Međunarodne organizacije rada;
b) zainteresovana država članica će saopštiti svoju odluku generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, koji će o tome odmah obavestiti ostale države članice koje su ratifikovale ovu konvenciju;
c) u toku perioda od šest meseci, počev od dana kad generalni direktor Međunarodnog biroa rada bude dostavio ovo obaveštenje, svaka druga država članica koja je ratifikovala Konvenciju moći će obavestiti generalnog direktora da ima primedbe na tu odluku; u tom slučaju, generalni direktor će o tome obavestiti zainteresovanu državu članicu i ostale članice koje su ratifikovale Konvenciju i podneće pitanje komitetu predviđenom članom 22;
d) ove odredbe primenjivaće se u slučaju eventualne izmene odluke zainteresovane države članice.
5. Svaka izmena osnovne nadnice ili plate nastala usled izmene stope korišćene za određivanje ekvivalenta u nekoj drugoj valuti, počeće da proizvodi dejstvo najdocnije početkom drugog kalendarskog meseca posle onog kad je stupila na snagu izmena koja je doneta u pogledu odnosa vrednosti al pari valuta o kojima je reč.
Svaka država članica treba da preduzme potrebne mere:
a) da obezbedi, putem sistema kontrole i sankcija, da isplaćene nagrade ne budu niže od stopa utvrđenih ovom konvencijom;
b) da obezbedi da svako lice koje je bilo nagrađivano po stopi nižoj nego što je predviđeno odredbama ove konvencije može da dobije, po brzom i jeftinom postupku, bilo sudskim putem bilo ma kakvim drugim zakonskim putem, iznos koji mu se duguje.
RADNO VREME NA BRODOVIMA
Ovaj deo Konvencije se ne primenjuje:
a) na drugog kapetana ili na glavnog mašinistu;
b) na komesara;
c) na svakog drugog oficira - šefa službe koji ne čuva stražu;
d) na svako lice zapošljeno u administraciji ili koje pripada opštoj službi koje:
i) služi u višem činu definisanom u kolektivnom ugovoru zaključenom između zainteresovanih organizacija brodovlasnika i pomoraca; ili,
ii) radi uglavnom za svoj sopstveni račun, ili
iii) je plaćeno jedino prema proviziji ili uglavnom prema udelu.
U ovom delu Konvencije:
a) izraz "brod kratkolinijske-obalne plovidbe" označava svaki brod koji je isključivo određen za putovanja u toku kojih se on ne udaljuje iz zemalja iz kojih izlazi više od luka susednih zemalja, unutar geografskih granica koje:
i) su jasno definisane nacionalnim zakonodavstvom ili kolektivnim ugovorom između organizacija brodovlasnika i pomoraca;
ii) su jednoobrazne u pogledu primenjivanja svih odredaba ovog dela Konvencije;
iii) su bile saopštene od strane zainteresovane države članice u momentu registrovanja njihove ratifikacije izjavom priloženom uz pomenutu ratifikaciju;
iv) su bile utvrđene posle savetovanja sa ostalim zainteresovanim državama članicama;
b) izraz "brod dugolinijske plovidbe" označava svaki drugi brod osim broda kratkolinijske plovidbe;
c) izraz "putnički brod" označava svaki brod koji ima dozvolu da prevozi više od dvanaest putnika;
d) izraz "radno vreme" označava vreme za koje jedan član posade treba prema naređenju nekog rukovodioca da izvrši posao za brod ili brodovlasnika.
1. Ovaj član se primenjuje na oficire i na članove nižeg osoblja zapošljenog u službi na palubi, na mašinama ili radio-telegrafiji na brodu kratkolinijske plovidbe.
2. Normalno radno vreme oficira ili člana nižeg osoblja ne sme prekoračiti:
a) kada je brod na moru, dvadeset četiri časa za svaki period od dva uzastopna dana;
b) kada je brod u luci;
i) na dan nedeljenog odmora: vreme potrebno za vršenje tekućih poslova ili održavanja čistoće, i to do dva časa;
ii) ostalih dana: osam časova ukoliko kolektivnim ugovorom nije predviđeno kraće radno vreme;
c) sto dvanaest časova za svaki period od dve uzastopne nedelje.
3. Svaki radni sat određen izvan granica predviđenih pod a) i b) paragrafa 2. smatraće se kao prekovremeni sat, za koji će zainteresovani imati pravo na naknadu, saglasno odredbama člana 18. ove konvencije.
4. Ako ukupan broj ispunjenih radnih časova u toku jednog perioda od dve uzastopne nedelje, isključujući časove koji se smatraju prekovremenim, prekorače sto dvanaest, oficir ili zainteresovani mornar ima pravo na naknadu u obliku poštede od službe i od prisustva, koja se daje u pristaništu, ili u ma kom drugom obliku, prema onom što bude određeno kolektivnim ugovorom između zainteresovanih organizacija brodovlasnika i pomoraca.
5. Nacionalnim zakonodavstvom ili kolektivnim ugovorima odrediće se slučajevi u kojima neki brod treba da se smatra kao da je na moru i slučajevi kad treba smatrati da je u luci, na osnovu ovog člana.
1. Ovaj član se primenjuje na oficire i na članove nižeg osoblja zapošljene u službi na palubi, oko mašina i radio-telegrafiji na brodu dugolinijske plovidbe.
2. Kad je brod na moru i u dane dolaska i polaska, normalno radno vreme oficira ili člana nižeg osoblja ne sme prekoračiti osam časova dnevno.
3. Kad je brod u luci, normalno radno vreme oficira ili člana nižeg osoblja ne sme prekoračiti:
a) na dan nedeljnog odmora: vreme potrebno za vršenje tekućih poslova ili održavanje čistoće, i to do dva sata;
b) ostalih dana: osam časova, ukoliko kolektivnim ugovorom nije predviđeno kraće radno vreme.
4. Svaki radni sat ispunjen preko dnevnih granica predviđenih u gornjim paragrafima smatraće se kao prekovremeni sat, za koji zainteresovani ima pravo na naknadu saglasno odredbama člana 18. ove konvencije.
5. Ako ukupan broj radnih časova, isključujući sate koji se smatraju prekovremenim, premaši četrdeset osam u toku jedne nedelje, zainteresovani će imati pravo na naknadu u obliku poštede od službe i od prisustva, koja će se dati u nekoj luci, ili u ma kom drugom obliku, prema tome kako bude određeno kolektivnim ugovorom između zainteresovanih organizacija brodovlasnika i pomoraca.
6. Nacionalnim zakonodavstvom i kolektivnim ugovorima odrediće se slučajevi u kojima će se smatrati da je brod na moru i slučajevi u kojima će se smatrati da je u luci, na osnovu ovog člana.
1. Ovaj član se primenjuje na službenike opšte službe.
2. Kad je u pitanju putnički brod, normalno radno vreme ne sme da prekorači:
a) kad je brod na moru i u dane polaska i dolaska: deset časova u toku četrnaest časova;
b) kad je brod u luci:
i) kada su putnici na brodu: deset časova u toku četrnaest časova;
ii) u ostalim slučajevima:
na dan koji prethodi danu nedeljnog odmora - pet časova;
na dan nedeljnog odmora: pet časova za osoblje zapošljeno u kuhinji i trpezariji, a za ostalo osoblje - vreme potrebno za vršenje tekućih poslova ili održavanje čistoće - najviše dva sata;
ostalih dana: osam časova.
3. Kad je u pitanju brod koji nije putnički, normalno radno vreme ne sme prekoračiti:
a) kad je brod na moru i u dane dolaska i polaska: devet časova u toku trinaest časova;
b) kad je brod u luci:
na dan nedeljnog odmora: 5 časova;
na dan koji prethodi danu nedeljnog odmora: 6 časova;
ostalih dana: osam časova u toku 12 časova.
4. Ako ukupan broj ispunjenih radnih časova premašuje sto dvanaest u toku perioda od dve uzastopne nedelje: zainteresovani će imati prava na naknadu u obliku periodične poštede od službe i prisustva, koja se daje u nekoj luci, ili u kakvom drugom obliku, prema tome kako bude određeno kolektivnim ugovorom između zainteresovanih organizacija brodovlasnika i pomoraca.
5. Nacionalnim zakonodavstvom ili kolektivnim ugovorima između zainteresovanih organizacija brodovlasnika i pomoraca mogu se predvideti posebni modaliteti za regulisanje radnog vremena noćnih stražara.
1. Ovaj član se primenjuje na oficire i članove nižeg osoblja zapošljene na trgovačkim kratkolinijskim i dugolinijskim brodovima.
2. Pošteda od službe i prisustva koja se daje u luci treba da se ugovori između zainteresovanih brodovlasnika i pomoraca podrazumevajući da će oficiri i niže osoblje koristiti u luci najveću poštedu koja je moguća i da se ta pošteda neće računati kao odmor.
1. Nadležna vlast može izuzeti od primene ovog dela Konvencije sve oficire koji iz njega nisu isključeni na osnovu člana 11. pod sledećim uslovima:
a) oficiri treba da imaju prava, na osnovu kolektivnih ugovora, na uslove zapošljenja za koje nadležna vlast potvrdi da predstavljaju punu kompenzaciju za neprimenjivanje ovog dela Konvencije;
b) kolektivni ugovor treba da je sklopljen prvi put pre 30. juna 1946. i da je Konvencija još na snazi bilo neposredno, bilo putem obnavljanja.
2. Svaka država članica koja se poziva na odredbe paragrafa 1, podneće generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada potpune podatke o svim kolektivnim ugovorima ove vrste, a generalni direktor će podneti odboru pomenutom u članu 22. izvod iz podataka koje bude dobio.
3. Ovaj odbor će ispitati da li se kolektivnim ugovorima, u vezi kojih će primiti izveštaj, predviđaju uslovi zapošljenja koji predstavljaju punu naknadu za neprimenjivanje ovog dela Konvencije. Svaka država članica koja bude ratifikovala Konvenciju, obavezuje se da vodi računa o svakoj primedbi ili predlogu odbora u vezi ovakvih kolektivnih ugovora, osim toga, ona se obavezuje da ove primedbe ili predloge saopšti organizacijama brodovlasnika ili oficira koje učestvuju u ovakvim kolektivnim ugovorima.
1. Stopa ili stope naknade za prekovremene časove biće propisane nacionalnim zakonodavstvom ili određenim kolektivnim ugovorom, ali u svim slučajevima stopa naknade za prekovremeni rad biće uvećana za najmanje dvadeset pet odsto u odnosu na jednočasovnu stopu osnovne nadnice ili plate.
2. Kolektivnim ugovorima može se predvideti, umesto plaćanja u novcu, pošteda od službe i od prisustva na brodu ili naknada u ma kakvom obliku.
1. Prekovremeni rad će se izbegavati u najvećoj mogućoj meri.
2. Vreme potrebno za izvršenje sledećih poslova neće ulaziti u normalno radno vreme niti će se smatrati kao prekovremeni, shodno ovom delu Konvencije:
a) poslovi koje zapovednik broda smatra potrebnim i hitnim za očuvanje bezbednosti broda, tovara ili ukrcanih lica;
b) poslovi koje zapovednik broda zahteva u cilju pružanja pomoći drugim brodovima ili licima u nevolji;
c) prozivanja, požarne vežbe, vežbe ukrcanja i vežbe slične onima koje bude propisane Međunarodnom konvencijom za očuvanje ljudskog života na moru i koja je na snazi u to vreme;
d) prekovremeni poslovi u vezi carinskih formalnosti, karantina ili ostalih sanitarnih formalnosti;
e) redovni i neophodni poslovi koje oficiri treba da obave u vezi utvrđivanja položaja broda i meteoroloških posmatranja;
f) prekovremeni časovi koje zahteva redovna smena straže.
3. Ništa se u ovoj konvenciji neće tumačiti kao ograničavanje prava i obaveze zapovednika broda da zahteva obavljanje poslova koje smatra potrebnim za bezbednost i dobro funkcionisanje broda, ni obaveze nekog oficira ili člana osoblja da obavi te poslove.
1. Nije dozvoljeno nijednom članu osoblja mlađem od šesnaest godina da radi noću.
2. Prema ovom članu, "noć" označava najmanje devet uzastopnih časova u periodu koji počinje pre ponoći a završava se posle pola noći i koji će odrediti nacionalno zakonodavstvo ili kolektivni ugovori.
BROJNO STANJE POSADE
1. Svaki brod na koji se primenjuje ova konvencija mora imati posadu čiji su broj i sposobnost dovoljni da se:
a) obezbedi sigurnost ljudskih života na moru;
b) sprovode odredbe III dela ove konvencije;
c) izbegava svaki premor posade i da se ukine ili smanji ukoliko je moguće prekovremeni rad.
2. Svaka država članica obavezuje se da zavede ili da se uveri da na njenoj teritoriji postoji efikasan postupak za isleđivanje ili rešavanje svake žalbe ili svakog sukoba u vezi sa posadom broda.
3. Predstavnici organizacija brodovlasnika i pomoraca će učestvovati u ovom postupku zajedno s drugim licima ili vlastima ili bez njih.
PRIMENA KONVENCIJE
1. Ova se konvencija može staviti u dejstvo putem: a) zakonodavstva; b) kolektivnih ugovora zaključenih između brodovlasnika i pomoraca (izuzev paragrafa 2. člana 21); c) kombinacije zakonodavstva i kolektivnih ugovora zaključenih između brodovlasnika i pomoraca. Osim ako se ovom konvencijom predviđa neka suprotna odredba, ova konvencija će se primenjivati na svaki brod registrovan na teritoriji države članice koja je bude ratifikovala i na svako lice zapošljeno na brodu.
2. Kada sve odredbe ove konvencije budu stavljene u dejstvo putem kolektivnog ugovora, saglasno paragrafu 1. ovog člana, i pored odredaba predviđenih članom 10. ove konvencije, država članica neće biti obavezna da preduzima mere saglasno članu 10. ove konvencije u pogledu odredaba Konvencije koje budu stavljene na snagu kolektivnim ugovorom.
3. Svaka država članica koja bude ratifikovala Konvenciju dostaviće generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada obaveštenja o merama na osnovu kojih se primenjuje Konvencija, uključivši tačne podatke o svim važećim kolektivnim ugovorima kojima se stavlja u dejstvo bilo koja odredba ove konvencije.
4. Svaka država članica koja bude ratifikovala ovu konvenciju obavezuje se da uzme učešće putem tripartitne delegacije u svakom odboru u kame su predstavljene vlade, organizacije brodovlasnika i pomoraca, i u kome predstavnici Mešovite pomorske komisije Međunarodnog biroa rada prisustvuju u savetodavnom svojstvu i koji bude obrazovan u cilju razmatranja mera preduzetih radi stavljanja Konvencije u dejstvo.
5. Generalni direktor će podnositi ovom odboru kratak pregled obaveštenja koja bude dobijao na osnovu gornjeg paragrafa 3.
6. Odbor će razmatrati da li se kolektivnim ugovorima u vezi kojih će dobiti izveštaj stavljaju u potpunosti u dejstvo odredbe Konvencije. Svaka država članica koja bude ratifikovala ovu konvenciju obavezuje se da vodi računa o svakoj primedbi ili predlogu odbora u vezi primene Konvencije; ona se, osim toga, obavezuje da obavesti organizacije brodovlasnika i pomoraca strane u kolektivnom ugovoru na koji se odnosi paragraf 1. o svakoj primedbi ili predlogu pomenutog odbora u pogledu efikasnosti tog kolektivnog ugovora za stavljanje u dejstvo odredaba Konvencije.
1. Svaka država članica koja ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se da primenjuje njene odredbe na brodove registrovane na svojoj teritoriji i, osim u slučajevima gde se Konvencija primenjuje na osnovu kolektivnih ugovora, da donese zakon kojim će se:
a) utvrditi odgovornosti brodovlasnika i zapovednika broda u pogledu Konvencije;
b) propisati odgovarajuće kazne za svako kršenje odredaba Konvencije;
c) ustanoviti u cilju primene IV dela ove konvencije, odgovarajući zvanični sistem kontrole;
d) zahtevati, radi primene III dela ove konvencije, s jedne strane, spisak ispunjenih radnih časova i, s druge strane, naknade za prekovremene radne časove i prekoračenja;
e) obezbediti pomorcima isti način dobivanja plate za prekovremeni rad i prekoračenje kao što koriste za dobivanje drugih zaostalih plata.
2. Zainteresovane organizacije brodovlasnika i pomoraca biće, kolikogod je moguće, konsultovane za donošenje ma koje zakonske mere ili propisa radi stavljanja u dejstvo odredaba ove konvencije.
U cilju da se ustanovi uzajamna pomoć radi primene ove konvencije, svaka od država članica koja bude ratifikovala ovu konvenciju obavezuje se da propiše nadležnoj vlasti svake luke na svojoj teritoriji da obavesti konzularnu ili ma koju drugu nadležnu vlast druge države članice koja je ratifikovala Konvenciju, o svakom slučaju za koji sazna da se brod registrovan na teritoriji te druge države članice ne pridržava odredaba ove konvencije.
ZAVRŠNE ODREDBE
1. Ovom konvencijom revidiraju se konvencije od 1946. i 1949. godine o platama, radnom vremenu na brodovima i brojnom stanju osoblja.
2. U smislu člana 28. Konvencije o radnom vremenu na brodu i brojnom stanju posade iz 1936. godine, treba smatrati da ova konvencija revidira gore pomenutu konvenciju.
Formalne ratifikacije ove konvencije biće saopštene generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.
1. Ova konvencija vezivaće samo države članice Međunarodne organizacije rada čije ratifikacije bude registrovao generalni direktor.
2. Ona će prvobitno stupiti na snagu šest meseci od dana kada budu ispunjeni sledeći uslovi:
a) kad budu registrovane ratifikacije devet od sledećih država članica: Savezne Republike Nemačke, Argentine, Australije, Belgije, Brazila, Kanade, Čilea, Kine, Danske, Španije, Sjedinjenih Američkih Država, Finske, Francuske, Grčke, Indije, Irske, Italije, Japana, Norveške, Holandije, Poljske, Portugalije, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Švedske, Turske, SSSR, Jugoslavije;
b) kad najmanje pet od država članica čije su ratifikacije registrovane poseduju na dan registrovanja trgovačku flotu od najmanje milion bruto registarskih tona;
c) kad celokupna tonaža trgovačke flote, koju će na dan registrovanja posedovati države članice čije su ratifikacije registrovane, bude iznosila najmanje petnaest miliona bruto registarskih tona.
3. Prethodne odredbe su usvojene kako bi države članice olakšale, podstakle i ubrzale ratifikaciju ove konvencije.
4. Posle svog prvobitnog stupanja na snagu, ova konvencija će za svaku državu članicu stupiti na snagu šest meseci pošto njena ratifikacija bude registrovana.
1. Svaka država članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može je otkazati po isteku 5 godina od dana njenog prvobitnog stupanja na snagu, aktom koji će dostaviti generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada a koji će ovaj registrovati. Otkaz će početi da proizvodi dejstvo godinu dana posle registracije.
2. Svaka država članica koja je ratifikovala ovu konvenciju a koja, u roku od godine dana po isteku perioda od pet godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude koristila pravo otkaza predviđeno ovim članom, biće u obavezi za novi period od pet godina, a zatim će moći otkazati po isteku svakog perioda od pet godina pod uslovima predviđenim ovim članom.
1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada obavestiće sve države članice Međunarodne organizacije rada, o registrovanju svih ratifikacija, izjava i otkaza koje mu budu saopštile države članice Organizacije.
2. Obaveštavajući države članice Organizacije o poslednjem registrovanju ratifikacija, koje je potrebno za stupanje Konvencije na snagu, generalni direktor će im skrenuti pažnju na datum kad će ova konvencija stupiti na snagu.
Generalni direktor Međunarodnog biroa rada saopštiće generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, radi registracije, saglasno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, potpuna obaveštenja o svim ratifikacijama, izjavama i otkazima koje bude registrovao na osnovu prethodnih članova.
Po isteku svakog perioda od deset godina počev od stupanja na snagu ove konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada treba da podnese Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i da odluči da li je potrebno staviti na dnevni red Konferencije pitanje njene potpune ili delimične revizije.
1. U slučaju da Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se u potpunosti ili delimično revidira ova konvencija, ukoliko nova konvencija ne predviđa drukčije:
a) ratifikacija nove konvencije od strane neke države članice povlači punopravno, bez obzira na gornji član 28, neposredan otkaz ove konvencije pod uslovom da je nova revidirana konvencija stupila na snagu;
b) počev od datuma stupanja na snagu nove revidirane konvencije, ova konvencija prestaće da bude otvorena za ratifikaciju od strane država članica.
2. Ova konvencija će u svakom slučaju ostati na snazi po obliku i sadržini za države članice koje je budu ratifikovale, a koje ne budu ratifikovale novu revidiranu konvenciju.
Francuski i engleski tekst ove konvencije su podjednako punovažni.
Gornji tekst je autentičan tekst Konvencije koju je usvojila Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada na svom četrdeset prvom zasedanju, održanom u Ženevi, koje je završeno 14. maja 1958. godine.
U potvrdu čega su stavili svoje potpise na dan 28. maja 1958:
|
Predsednik Konferencije, |
|
Ichiro Kawasaki, s. r. |
|
|
|
Generalni direktor |
|
Međunarodnog biroa rada, |
|
David A. Morse, s. r. |
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".