Cilj i zadaci
Cilj
- razvijanje interesovanja, muzičke osetljivosti i kreativnosti;
- osposobljavanje za razumevanje mogućnosti muzičkog izražavanja;
- razvijanje osetljivosti za muzičke vrednosti upoznavanjem umetničke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Zadaci
- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje);
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzičkih poruka;
- podsticanje stvaralačkog angažovanja u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje zvuka);
- upoznavanje tradicionalne i umetničke muzike svoga i drugih naroda;
- razvijanje kritičkog mišljenja (iskazivanje osećanja o muzici koja se izvodi i sluša);
- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti.
Sadržaje muzičke kulture čine sledeće aktivnosti: izvođenje (pevanje/sviranje), slušanje i stvaranje muzike.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- pevaju po sluhu;
- slušaju vredna dela umetničke i narodne muzike;
- izvode muzičke igre;
- sviraju na dečjim muzičkim instrumentima.
Izvođenje muzike
a) Pevanje:
- Pevanje pesama (učenje po sluhu) različitog sadržaja i raspoloženja, tradicionalne i umetničke muzike koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je moguće (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...).
- Pevanje i izvođenje muzičkih igara (igre uz pokret, didaktičke igre).
- Pevanje jednostavnih modela i namenskih pesama kao zvučne pripreme za postavku muzičke pismenosti.
b) Sviranje:
- Postupno upoznavanje muzičkih ritmičkih dečjih instrumenata i načina sviranja na njima (štapići, bubanj, zvečke, triangl, čineli, daire).
- Pravljenje dečjih instrumenata.
- Auditavno razlikovanje dečjih instrumenata po boji zvuka.
- Razvijanje ritmičkog pulsa i ritma sviranjem pratnje za brojalice i pesme na različitim izvorima zvuka (telo, predmeti, ritmički dečji instrumenti).
Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznati: zvuke koje stvara glas (govor-pevanje), stepene jačine zvuka (glasno-tiho), različita tempa (brz-spor), trajanje (kratak-dug), pesmu na osnovu karakterističnog odlomka melodije, načine na koje pesma učestvuje u porodičnom životu (porodična slavlja i praznici).
Slušanje muzike
- Slušanje vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu i kratkih instrumentalnih kompozicija različitog sadržaja i raspoloženja, kao i muzičkih priča.
- Slušanje narodnih pesama i igara.
U slušanim delima razlikovati: specifične zvuke iz okruženja, ljudske glasove (ženski, muški, dečji), muzičke instrumente, stepene jačine zvuka (glasno-tiho), različita tempa (brz-spor), trajanje (kratak-dug). Osposobljavati učenike da prepoznaju kompoziciju koju su ranije slušali, na osnovu karakterističnog odlomka.
Stvaranje muzike
- Oponašanje zvukova iz neposredne okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kući, zvuci grada, zvuci u prirodi...);
- Ritmičkim i zvučnim efektima kreirati jednostavne pratnje za brojalice, pesme, priče, stihove, muzičke igre, koristeći pri tom različite izvore zvuka (glas, telo, dečji ritmički instrumenti).
- Smišljanje malih ritmičkih celina pomoću različitih izvora zvuka (govorom, izgovaranjem grupa glasova, različitim predmetima, dečjim instrumentima).
- Sastavljanje malih muzičkih igara uz pokret.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- pevaju pesme po sluhu;
- slušaju vredna dela umetničke i narodne muzike;
- sviraju na dečjim muzičkim instrumentima;
- izvode dečje, narodne i umetničke muzičke igre.
Izvođenje muzike
a) Pevanje:
- Pevanje pesama (učenje po sluhu) različitog sadržaja i raspoloženja, tradicionalne i umetničke muzike koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je moguće (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...);
- Pevanje i izvođenje muzičkih igara (igre uz pokret, didaktičke igre).
- Pevanje jednostavnih modela i namenskih pesama kao zvučne pripreme za postavku muzičke pismenosti.
b) Sviranje:
- Sviranje pratnje za brojalice, pesme, igre na različitim izvorima zvuka (telo, predmeti, ritmički dečji instrumenti).
Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznati: tempo (brzo - sporo), dinamičke razlike (glasno - tiho, postepeno pojačavanje i utišavanje), različita raspoloženja (veselo, šaljivo, tužno, nežno, odlučno...) na osnovu izražajnih elemenata (dinamika, tempo, ritam, melodija), poznatu pesmu na osnovu karakterističnog odlomka melodije.
Slušanje muzike
- Slušanje vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu i kratkih instrumentalnih kompozicija različitog sadržaja i raspoloženja, kao i muzičkih priča.
- Slušanje narodnih pesama i igara.
U slušanim primerima prepoznati: različite tonske boje (glasove i instrumente), različita tempa, dinamičke razlike, različita raspoloženja na osnovu izražajnih elemenata, kao i kompoziciju koju su slušali, a na osnovu karakterističnog odlomka. Osposobljavati učenike da navedu primere prisustva muzike u svakodnevnom životu.
Stvaranje muzike
- Oponašanje zvukova iz neposredne okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kući, zvuci grada, zvuci u prirodi...).
- Ritmičkim i zvučnim efektima kreirati jednostavne pratnje za brojalice, pesme, priče, stihove, muzičke igre, koristeći pri tom različite izvore zvuka (glas, telo, dečji ritmički instrumenti).
- Kreiranje pokreta uz muziku koju pevaju ili slušaju učenici.
- Smišljanje malih ritmičkih celina pomoću različitih izvora zvuka (govor, izgovaranje grupe glasova, različitim predmetima, dečji instrumenti).
- Improvizovanje ritmičkog dijaloga na različitim izvorima zvuka.
Nastava muzičke kulture u osnovnoj školi, svojim sadržajima i aktivnostima značajno doprinosi celokupnom razvoju učenika. Kod učenika se razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo i uzvišeno, potpomaže njegov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepšava mu život.
Tokom nastave, u vidu osmišljenih aktivnosti, omogućuje se razvijanje sposobnosti izražavanja zvučnim sredstvima (glasom ili instrumentom), upoznavanje vrednih dela muzičke umetnosti i sticanje potrebe za samostalnim upoznavanjem muzičkih dela iz oblasti narodnog i umetničkog stvaralaštva.
Savladavanjem muzičke pismenosti i razvijanjem ukusa, osposobljavamo učenike da aktivno učestvuju u muzičkom životu svoje okoline.
Nastava muzičke kulture ostvaruje se međusobnim prožimanjem sledećih muzičkih aktivnosti:
- pevanje i sviranje, uz postupno upoznavanje i usvajanje ritmičkih struktura, muzičkog pisma i intonacije;
- slušanje muzike i usvajanje osnovnih pojmova iz opšte muzičke kulture;
- aktivnosti u muzičkom stvaralaštvu.
U razrednoj nastavi pevanje i sviranje ostvaruje se po sluhu, oponašanjem demonstracije učitelja, ili uz pomoć različitih zvučnih i vizuelnih pomagala (crteža, odnosno nekih dogovorenih znakova s učenicima). Upoznavanje muzičkog pisma započinje u trećem razredu i proteže se do kraja osnovnog školovanja. Usvajanje najosnovnije veštine čitanja nota omogućava učenicima lakše i tačnije pevanje jednostavnih melodija, kao i aktivno sticanje informacija o sviranju pojedinih instrumenata. Poželjno je povezivanje muzičkih sadržaja sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je to moguće ostvariti.
Zadaci nastave muzičke kulture u osnovnoj školi jesu:
- postupnost u usvajanju narodnih i umetničkih kompozicija različitih sadržaja;
- razvijanje izvođačkih veština učenika i njihov stvaralački pristup pevanju/sviranju;
- razvijanje intelektualnih i motoričkih sposobnosti učenika;
- razvijanje i podsticanje stvaralačkih mogućnosti muzičkog izražavanja učenika;
- upoznavanje osnovne muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti.
Preporuke za ostvarivanje programa u prvom razredu
Slušanje muzike
Slušanjem muzike ostvaruju se sledeći zadaci:
- sticanje iskustva u slušnom razlikovanju zvučnih boja (ljudski glasovi, neki instrumenti, zvuci iz životnog okruženja);
- razvijanje memorije učenika;
- navikavanje učenika na pažljivo slušanje muzike (što je uslov za kvalitetno doživljavanje muzičkih dela);
- upoznavanje muzičkih dela umetničkog i narodnog stvaralaštva.
Pevanje pesama po sluhu i uvođenje u osnove muzičke pismenosti
- Brojalice;
- Dečje pesme;
- Igre s pevanjem.
Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem (suprotnosti):
- dubok ton i visok ton;
- duži i kraći ton;
- glasno i tiho;
- brzo i sporo.
Sviranje
- Postupno upoznavanje muzičkih dečjih instrumenata i način sviranja pojedinog instrumenta (štapići, triangl, činele, bubanj, daire, zvečke, metalofon, ksilofon).
- Pravljenje vlastitih dečjih instrumenata.
- Razlikovanje pojedinih instrumenata sluhom po boji zvuka i njihovo različito kombinovanje prema izboru učenika.
- Izvođenje ritma pojedinih brojalica pomoću dečjih instrumenata.
- Utvrđivanje doživljaja ritmičkog pulsa odgovarajućom instrumentalnom pratnjom ostvarenom pomoću dečjih instrumenata.
- Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa sviranjem (suprotnosti):
- pevanje - sviranje;
- hor - jedan pevač;
- orkestar - jedan svirač;
- klavir - klavirista;
- violina - violinist;
- truba - trubač;
- harmonika - harmonikaš;
- bubanj - bubnjar
Muzičko stvaralaštvo
- Podsticanje učenika na izražajno pevanje.
- Obeležavanje pojedinih reči ili fraza tokom izvođenja melodije zvukom nekih instrumenata, prema izboru učenika.
- Oponašanje zvuka iz neposredne okoline spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kući, zvuci grada, zvuci u prirodi).
- Smišljanje malih ritmičkih celina ostvarenih govorom ili spontano izgovorenih grupa glasova.
- Potpuno slobodna zvučna improvizacija ostvarena rukama ili nogama, odnosno dečjim instrumentima.
- Slobodan, improvizovan zvučni razgovor ostvaren jednim od prethodno navedenih načina.
- Male, dogovorom sastavljene muzičke igre uz pokret.
Preporuke za ostvarivanje programa u drugom razredu
Dečje pesme i igre s pevanjem
(Učenici i škola; jesen; Božić i Nova godina; zima; proleće; majka i uspavanka; kuća, zavičaj i domovina; dečja igra; priroda, životinje i okolina; običaji; ostalo).
Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem: tonovi uzlaze - tonovi silaze; glasno - srednje; glasno - tiho; brzo - umereno; brzo - sporo; nežno - tužno; nežno - radosno. (Navedeni izrazi se upoznaju putem iskustva, bez postavljanja definicije).
Sviranje
- Pevanje dopuniti obeležavanjem svakog taktovnog dela udarcem o instrument u skladu sa tempom izvođenja;
- pomoću udaraljki izvesti neki ritam naučene melodije uz istovremeno ritmičko recitovanje ili pevanje;
- izvođenje ritma poznate melodije pljeskanjem ili ritmičkim instrumentom uz istovremeno zamišljanje melodije u sebi;
- ponavljanje kraćeg zadatog ritmičkog motiva (vežba pamćenja i brzog snalaženja);
- sviranje ritma pojedinih govornih reči s različitim brojem slogova ili kraćih rečenica.
Slušanje muzike
Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa slušanjem:
- orkestar, duvački orkestar;
- flauta - flautist;
- gitara - gitarist;
- dečji, ženski i muški glas.
Svi izrazi se upoznaju na liniji razumevanja značenja reči i prepoznavanja zvuka.
Muzičko stvaralaštvo
- Stalno podsticanje učenika na što izražajnije pevanje naučenih pesmica;
- oponašanje zvukova iz okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kući, gradu, prirodi - razgovor životinja, razgovor stabala šuštanjem lišća);
- izmišljanje malih ritmičkih celina ostvarenih spontano izgovorenim ili otpevanim grupama glasova (izmišljanje grupe sastavljene samo od samoglasnika ili samo od suglasnika), ko će duže, ko će zanimljivije, razigrane grupe glasova;
- improvizacija ostvarena rukama ili nogama, odnosno dečjim instrumentima (uz stajanje na jednom mestu ili kretanjem kroz prostor);
- slobodno improvizovani dijalozi pomoću dečjih instrumenata (deca biraju iste ili različite instrumente);
- improvizacija dečje melodije na vlastit ili od učitelja predložen stih;
- slobodno izmišljanje pokreta uz muziku (npr. za neko kolo uz naučenu novu melodiju).
Didaktičko - metodička uputstva
Nastavni predmet Muzička kultura treba kod učenika da razvije estetski doživljaj, maštu, veštine, navike i stvaralački impuls.
U osnovnoj školi nastava muzičke kulture, zajedno sa drugim nastavnim predmetima, utiče na svestrani razvoj ličnosti deteta i predstavlja jednu od važnih disciplina.
Obavezni i preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta treba da pruže znanja i informacije učenicima kako bi mogli da s razumevanjem i radošću prate, razlikuju, doživljavaju i procenjuju muzičke vrednosti.
Da bi bili realizovani ciljevi prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i zadaci programa obrazovanja i vaspitanja, potrebno je obezbediti nastavna sredstva u skladu sa važećim normativima.
Saznajni proces u nastavi muzičke kulture zasniva se na doživljavanju muzike kroz pesmu i slušanje muzike. Učenicima se prenose neophodni elementi, koji čine osnovu muzičke pismenosti i znanja, a u funkciji su boljeg razumevanja muzike.
Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Usvajanje znanja učenika zavisi od dobre organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Nastava treba da se odvija u vedroj i radnoj atmosferi. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Prema svojim sadržajima nastavni program se realizuje u nekoliko etapa. U prvoj etapi nastava se svodi na forme rada koje najviše odgovaraju psihofizičkom razvoju učenika. To su: brojalice, pesme, muzičke igre, slušanje muzike i sviranje na dečjim ritmičkim instrumentima.
Domaće pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati u okviru ovog predmeta ni u jednom razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa muzičkim životom društvene sredine uz učestvovanje na takmičenjima i muzičkim priredbama.
Sadržaj Muzičke kulture čine aktivnosti:
- izvođenje muzike (pevanje/sviranje),
- slušanje muzike,
- stvaranje muzike,
- horsko i orkestarsko muziciranje.
Zahtevi programa po aktivnostima
Izvođenje muzike
Pevanje u razrednoj nastavi je pevanje po sluhu. Učenici treba izražajno da pevaju određen broj časova i to u I razredu 20, a u II razredu 25 časova.
U I i II razredu postavljaju se zvučni slojevi tako što se pevanjem odgovarajućih pesama po sluhu stiče predstava o tonovima. Zvuk koji učenici pamte u raznim pesmama i igrama (igre opažanja, prepoznavanje tonova i ritmičkih kretanja) kasnije povezuju sa notnim pismom. Tako se postupno uvode u tajne pevanja iz notnog teksta.
Pevanje dečjih pesama u osnovnoj školi treba da bude osnovni sadržaj rada u nastavi muzičke kulture. Nastava nema zadatak da stvara umetnike, već kod učenika razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo i uzvišeno, potpomaže njihov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepšava mu život. Ovo se može postići samo praktičnom nastavom (pevanjem/sviranjem), a manje teoretisanjem.
Izborom kompozicija pruža se mogućnost i proširivanja znanja iz drugih oblasti. Učenjem pesama deca mogu lakše da savladaju pravilnu dikciju, kako našeg tako i stranog jezika. Prilikom izbora kompozicija nastavnik ima slobodu, ali mora paziti da budu zastupljene dečje, narodne, prigodne pesme drugih naroda, kao i pesme savremenog muzičkog stvaralaštva za decu. Nastavnik treba, radi aktualizacije programa, da nauči decu i neku pesmu koja nije navedena u preporučenom izboru za pevanje, ako to odgovara cilju i zadacima programa i ako zadovoljava kriterijume vaspitne i umetničke vrednosti.
Pre obrade pesme poželjno je da se ispriča priča čiji je sadržaj u vezi sa tekstom, kako bi se probudilo interesovanje za pesmu, a samim tim i razvila učenikova mašta.
Stvaranje pogodne atmosfere za učenje nove pesme potrebno je da bi dete svaku pesmu maksimalno pozitivno doživelo, da u sebi stvori one potrebne emocije koje su podstakle kompozitora i nadahnule ga da stvori pesmu. Nastavnik treba da peva iz srca, izražajno. Potrebno je takođe da vodi računa i ispravlja nepravilno disanje učenika pri pevanju ili loše držanje tela prilikom sedenja. Za pravilan izbor pesama neophodno je primeniti i didaktičke principe. To se posebno odnosi na princip postupnosti i dostupnosti. U okviru principa postupnosti treba imati u vidu tri pravila:
- od poznatog ka nepoznatom;
- od lakšeg ka težem;
- od bližeg ka daljem.
U muzičkoj nastavi za trajno usvajanje znanja veoma je značajan princip doživljaja. Kada je pesma usvojena i, ukoliko to zadovoljava tekst naučenu pesmu treba:
- dramatizovati;
- slobodno improvizovati pokretima;
- likovno izraziti;
- pratiti ritmičkim instrumentima.
Na početku godine trebalo bi davati lakše primere za obradu, a na kraju teže, kako bi učenici lakše shvatili i usvojili nove kompozicije, a samim tim postali sigurni u svoje mogućnosti. S principom postupnosti usko je povezan princip dostupnosti, jer samo dostupan program omogućava postepeno i uspešno razvijanje muzičkih sposobnosti učenika. Dostupan program ne bi trebalo mešati sa lakim, jer lakšim izborom ne stvara se veće interesovanje za savladavanje programa, kao ni mogućnost za uspešno muzičko razvijanje. Neželjeni efekti se javljaju i kod preteškog programa.
U trenucima kada učenici pokazuju zamor i dekoncentraciju na bilo kom času, nekoliko minuta pevanja veselih dečjih pesama, uz pokret, razvedriće premorena lica i omogućiti im da ponovo krenu na usvajanje novih znanja iz različitih predmeta. Svaki školski dan poželjno je početi i završiti pevanjem pesama.
Sviranje
Sviranje je dogradnja pevanju i postoje opravdani razlozi za postojanje te aktivnosti. U svakom odeljenju postoji jedan broj učenika koji ima veće ili manje poteškoće u pevanju. Da dete ne bi postalo malodušno, izbegavalo učestvovanje u muzici, pružati mu i druge mogućnosti afirmacije na muzičkom području, a to je upravo sviranje.
U I i II razredu učenici sviraju na dečjim ritmičkim instrumentima (bubanj, zvečke, štapići, triangl, čineli). Njih mogu napraviti i sami od najrazličitijih materijala (praznih kartonskih, drvenih ili plastičnih kutija, kanapa, žice, drveta, cevi, kukuruza, šišarke, kestena i dr. kao npr. svirale od zove ili vrbe, bubnjići od drveta i kože, tikve, itd.). U II razredu postepeno uvoditi melodijske instrumente (metalofon) i upućivati učenike da sviraju po sluhu jednostavne melodije.
Osnovni oblici sviranja na dečjim ritmičkim instrumentima:
I razred:
- sviranje takta,
- sviranje ritma.
II razred:
- sviranje takta,
- sviranje ritma,
- sviranje melodije,
- sviranje pauza.
Sviranje u I i II razredu, gde započinje ostvarivanje ove oblasti rada, vokalno-instrumentalni aranžman je jednostavan i sastoji se od dve do tri grupe instrumenata. Prva grupa instrumanata donosi osnovni ritam, druga grupa svira naglašen deo takta, a treća nenaglašeni deo takta. Sviranje aranžmana u I i II razredu se izvodi po sluhu, a postupak rada može biti podeljen u nekoliko etapa:
- učenike podeliti u grupe i dati im instrumente, a zatim pevanjem obnoviti staru ili naučiti novu pesmu;
- savladati ritam pesme pljeskanjem, i istovremeno pevati pesmu;
- učenici uzimaju svoje instrumente i sviraju naučeni ritam (svaka grupa instrumenata svira ritam koji je savladala pljeskanjem i istovremeno pevaju pesmu);
- uz upornost i ozbiljnost u radu prevazilaze se teškoće koje mogu nastati u zajedničkom sviranju (npr. prelazak na sviranje deonice neke druge grupe).
Muzičke igre
Najspontaniji način na koji dete izražava svoje muzičke sposobnosti (osećanje za ritam i doživljavanje melodije i teksta) jeste muzička igra. U nižim razredima planirano je izvođenje igara laganog tempa da bi se razvila veština pokreta. U situacijama kada su pravila igre složenija i zahtevaju veći napor dece nastavnik ih može podeliti u dve grupe, od kojih jedna peva, a druga izvodi pokret. Jednostavne reči pesama proširuju dečje poznavanje okoline u kojoj žive, prirode... i podstiču ih na pantomimičko izražavanje. Igre se izvode, uglavnom, kolektivno sa različitim rasporedom uloga. Posle stvorene atmosfere za novu igru, igra se uči prvo sa manjom grupom sposobnijih učenika, kako bi ostali od njih mogli da nauče. Igra se savlađuje u celini, a pevanje mora da počne tačnim intoniranjem početnog tona. Nove pokrete treba uvežbati pre savlađivanja čitave igre.
Muzičke igre mogu da budu: didaktičke, igre sa pevanjem, igre uz instrumentalnu pratnju, male muzičke dramatizacije. One omogućuju učenicima da nesvesno savladaju razne ritmičko-melodijske pojave koje će kasnije svesno obraditi u momentu opismenjavanja. Osnovni zadatak brojalica je razvijanje ritmičkog osećanja i pomoć onima sa labilnijim ritmom. Za razvijanje sluha mogu se izvoditi brojalice na zadatom tonu. Pri izvođenju brojalica treba da se stvori atmosfera igre, jer pored toga što u igri najbolje uče, učenici doživljavaju nastavu kao nešto što relaksira i zabavlja. U početnom radu na obradi brojalica pažnju treba posvetiti ravnomernom i razgovetnom ritmičkom izgovaranju slogova i reči brojalica u tempu. Treba ih takođe izgovarati umerenom jačinom i slobodnom intonacijom. Kasnije se može tražiti da ih izgovaraju na određenoj tonskoj visini. Početi sa radom brojalica koje su u 2/4 ili 4/4 taktu (jer je lakše za početak), a kasnije učiti i brojalice u 3/4 taktu. Zainteresovati učenike da sami sastavljaju nove brojalice, razbrajalice i sl. koristeći dvosložne, trosložne i četvorosložne reči. Pevane brojalice su zahtevnije za rad, jer, pored teksta i reči, dodaje se učenje melodije. Ritam brojalica se može izvoditi na više načina istovremeno: jedna grupa učenika izvodi ritam na udaračkim instrumentima, druga hoda, treća udara rukama.
Slušanje muzike
Organizacija časa slušanja muzike treba da bude sasvim jasna, sa pripremljenim očiglednim nastavnim sredstvima. Od prvog dana dete treba da bude u kontaktu sa dobrom muzikom koja odgovara njegovom uzrastu. Budući da muzika do njih dolazi auditivnim putem učenike treba psihički pripremiti kako bi svu svoju pažnju mogli usmeriti samo na muzički doživljaj.
Uzrastu I i II razreda odgovaraju najviše vokalno-instrumentalne kompozicije, koje po svom sadržaju moraju da im budu vrlo bliske Prilikom slušanja učenicima se može dozvoliti sloboda emotivnog izraza (crtežom, mimikom, pokretom, tekstom itd.). U I i II razredu treba više organizovati globalno slušanje muzike i inspirisati učenike da opažaju i uočavaju sve važnije elemente slušane kompozicije. Poželjno je da učenici sami objašnjavaju svoja osećanja i zapažanja posle odslušane kompozicije, a da nastavnik usmerava i sređuje njihove utiske. Kroz različit doživljaj umetničkog dela, učenici će razvijati svoju kritičnost, individualan odnos prema umetnosti, što je od posebnog značaja za njihova dalja iskustva.
Svoj doživljaj muzičkog dela učenici mogu izraziti pantomimom. Oni će spontano dočarati sviranje na instrumentu koji su prepoznali, a sam karakter slušane kompozicije podstaknuće ih na određene pokrete.
Slušanje muzičke priče je vrlo omiljen oblik kod mlađih učenika. Zbog dužine trajanja ovog književno-muzičkog oblika slušanje treba raščlaniti na dve do tri manje celine. Dobro je posle svake takve celine prekinuti slušanje i proveriti da li su učenici shvatili sadržaj priče do tog trenutka. Slušanje samostalnih muzičkih celina iz priče može se ponoviti i drugom prilikom, kao podsećanje na priču. Svako novo slušanje će dovesti do novih saznanja. Slušanje nekih kompozicija iz prethodnog razreda može se ponoviti i u sledećem razredu.
Dečje stvaralaštvo
Kroz slobodu izražavanja razvijaju se stvaralačke sposobnosti, fantazija, intuicija i individualnost. Nastava muzike treba učeniku da pruži što više prilika za oslobađanje i razvijanje njegovog muzičkog izražavanja. Stvaralački rad podstiče učenika da pronađe onaj način izražavanja koji mu najviše odgovara. Prvi stvaralački izraz deteta je igra. Dete u igri kroz pokret odmerava ritam, kroz dozivanje melodijski izraz i ta igra je značajna u muzičkom izražavanju deteta.
Najjednostavniji oblici stvaralaštva koji se mogu ostvarivati u I i II razredu jesu:
- improvizacija pokreta (učenici pokretima izražavaju tekst naučene pesme ili slušane kompozicije);
- ilustracija naučene pesme (korelacija sa likovnom kulturom gde učenici "preslikavaju" tekst ili sadržaj neke kompozicije);
- ilustracija nepoznate kompozicije (učenici individualno doživljavaju slušano delo, pa će prikaz odslušanog biti vrlo različit);
- prepoznavanje kompozicija preko ponuđenih ilustracija (učenici se opredeljuju za jednu od slika za koju smatraju da je inspirisala kompozitora);
- određivanje ritma za zadati tekst;
- improvizacija melodije na dati tekst (ovaj način stvaralaštva primenjivati od drugog razreda).
Razni pokušaji stvaralaštva, uz primenu dečjih instrumenata, kod učenika izaziva posebno interesovanje, jer se kod njih, u ulozi "izvođača", više razvija mašta i inspiracija za oblikovanje ritma i melodije. Ovakvim radom upućuju se na kasnije stvaralaštvo koje će doći do većeg izražaja.
Praćenje i vrednovanje rada učenika
U I razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje je opisno, a u II razredu brojčano. Ono je u funkciji praćenja napredovanja učenika.
Poznato je da dete rođenjem nosi u sebi klicu raznih muzičkih sposobnosti (osećaj za ritam, intonaciju, izražajnost u dinamici i tempu, osećaj za realizaciju muzičkih misli pokretom, grupno sviranje, itd.). Da bi se pratilo napredovanje učenika važno je da nastavnik upozna muzičke sposobnosti svakog učenika. Nekada se muzičke sposobnosti pojedinca mogu uočiti vrlo rano, ili je polagani rast nekih sposobnosti takav da ih često smatramo potpunim izostankom. Kroz nastavu muzičke kulture postavlja se zahtev da se kod učenika razvija estetski doživljaj, mašta, veštine, navike i stvaralački impuls.
Svakom učeniku treba omogućiti najbolji moguć razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada, bez pogrešnih reagovanja tipa: Ti nemaš sluha. Osnovni zadatak nastavnika jeste da hrabri i podstiče učenika.
Ocenjivanje je sastavni deo procesa učenja i nastave, a treba da podrži učenje i doprinese njegovoj uspešnosti. Ono zahteva maksimalno realne i objektivne kriterijume u ocenjivanju svakog učenika pojedinačno. Procene o tome koliko je koji učenik lepo i muzikalno interpretirao pesmu više su u domenu estetskog procenjivanja. Nastavnik razredne nastave treba da sagleda opšte angažovanje i rad učenika i prema tome da donese adekvatnu i realnu ocenu.
Celokupno gradivo ostvaruje se samo u školi.
Preporučene kompozicije za pevanje u prvom razredu
Himne
1. Svetosavska himna
2. Školska himna
Narodne pesme
1. Na kraj sela žuta kuća
2. Jež
3. Jedan mi je bilbil
4. Sitna kiša padala
5. Pod onom
6. Ja posejah lan
7. Zetsko kolo
8. Pesma u kolu
9. Bela ovca
10. Imam kuću od ivova pruća
11. Kiša pada
12. Oj, Badnjače, Badnjače
13. Pomozi nam Višnji Bože
Dečje pesme
1. Čika Mrak - R. Anđelković
2. Zec kolo vodi - St. Korunović
3. Računanje - Vl. R. Đorđević
4. Rođendanska pesma
5. Saobraćajac - N. Hiba
6. Lepa Anka kolo vodi
7. Pada snežak- St. Korunović
8. Zečići - St. Korunović
9. Visibaba
10. Prvi sneg - B. Stančić
11. Ježeva uspavanka - N. Vukomanović
12. Dete peva - P. Ramovš
13. Brate Ivo - nepoznati autor
14. Avanture maloga Juju - P. Bergamo
15. Spavaj sine san te prevario
16. Prestaj, prestaj kišice
17. D. Mladenović - Zima
Didaktičke igre
1. Tomerlin - Ribar
2. Berem, berem grožđe
3. Jana šeta
4. Ž. Parmakovski - Vozot ide
5. Dve ručice - zapis prema pevanju dece
10. Zec i repa - Z. Vasiljević
11. Ide maca pored tebe - Z. Vasiljević
12. M. Petrov - Oho-ho
- Mali ples
- Vrabac
13. Ko pre do mene - Z. Vasiljević
13. Pliva patka preko Save
Brojalice
1. Mačka
2. Išo meda u dućan
3. Bumbari
4. Lastavica
5. Leptir i cvet
6. Dva se petla pobiše
7. Ko ko ko ko da
8. Dečak i ptica
Sviranje na dečjim instrumentima
1. St. Korunović- Bubanj zove
2. En ten tini
3. Išo meda u dućan
4. Pliva patka preko Save
5. Pišem, pišem petnaest
Modeli
1. Do, do šta je to?
2. Konj ima čet'ri noge
3. Sol mi daj
4. Mi je u sredini
5. Mi idemo preko polja
Pesme koje su stvarala deca
1. Radni mravi - Darko Živković, Gadžin han
2. Ljubavna pesma - Marko Backović, Despotovac
3. O slončetu - Gordana Jovanović, Glogonj
4. Drugarstvo - Vera Kojić, Novi Sad
5. Zvezda - Marija Jakovljević, Gornji Milanovac
Preporučene kompozicije za slušanje u prvom razredu
Himne
1. Državna himna
2. Svetosavska himna
3. Školska himna
Narodna muzika
1. Kad te vidim na sokaku
2. Kopa cura vinograd
3. Sinoć kad je pao mrak
4. Sremsko kolo
5. Vlajna kolo
6. Napolitanska pesma Santa Lučija
7. Tupan mi tupa
8. Oj Ovčare
11. Bećarac
14. B. Dugić - Čarobna frula (izbor)
15. Na Božić
16. Narodna iz Belgije - Nek svud ljubav sja
Pesme za decu
1. Autor nepoznat - Rođendanska
2. S. Barić - Strašan lav
3. M. Ilić Beli - Na slovo, na slovo,
- Iza sedam brda,
- Uspavanka za Aćima,
- Januarske zvezde,
- Pesma na slovo M,
- Dvanaest meseci,
- Zdravica,
- Sve je pošlo naopačke.
4. A. Korać - Najlepša mama na svetu,
- Ivin voz,
- Al je lep ovaj svet,
- Radost Evrope.
5. S. Rajičić - Pačići
6. B. Kovačić - Pahulja
7. Deca mogu nemoguće - N. Radulović
8. Ruska narodna pesma - Evo jelke
9. Mocart - O, maju dragi dođi!
Domaći kompozitori
1. L. Dimitrijević - Medvedova ženidba (dečja opera)
2. M. Milojević - Muha i komarac
3. K. Stanković - srpska nacionalna pesma (varijacije na temu "Što se bore misli moje")
4. M. Tajčević - Balkanska igra br. 2
5. M. Topalović - Svjati mučenici (pesme za rezanje kolača)
Strani kompozitori
1. Ž. Batist Lili - Dok mesec sja
2. J. Brams - Uspavanka
3. Čajkovski - Marš drvenih vojnika iz zbirke Dečji album,
- Igra svirala,
- Kineski ples.
4. K. S. Sans - Karneval životinja (Kokoške i petlovi, Magarci)
5. Mocart - Abeceda,
6. K. Orf - Skercando
7. F. Sor - Andantino in Re
8. Šuman - Sanjarenje
9. Vivaldi - Široka melodija
10. Betoven - Pesmica,
11. J. S. Bah - Menuet
12. J. Sibelijus -Intermeco iz svite "Karelija"
13. Šopen - Valcer Des dur
14. Fahri Bećiri - Po vijne krushljit (Dolaze svatovi)
15. Grupa Ekrips- Okean
Filmska muzika
1. Muzika iz filma Pod morem - Mala sirena
Preporučene kompozicije za pevanje u drugom razredu
Himne
1. Državna himna
2. Svetosavska himna
3. Školska himna
Narodne pesme
1. Hajd na levo
2. Dunje ranke
3. Ja posejah lubenice
4. Zeleni se jagodo
5. Kolariću Paniću
6. Prolećno kolo
7. Razgranala grana jorgovana
8. Guske, patke
9. Lepa Anka
10. Dečija poskočica
11. Mitku noge zaboleše
12. Višnjičica rod rodila
13. Božićna pesma
14. Oj, Badnjače, Badnjače
15. Pomozi nam Višnji Bože
Dečije pesme
1. Patak - J. Bitnec
2. Ala veje, veje - St. Korunović
3. Mamino kolo - L. Prelaz
4. Koka snela jaje - J. Gorenjšek
5. Jesen - St. Korunović
6. Konjić - D. Despić
7. Gjumi - F. Begiri
8. Dok mesec sja - Ž. Batist Lili
9. Prolećna pesma - St. Korunović
10. Ribar - Tomerlin
11. Blistaj - Mocart
12. Nestašni dečaci - J. Marinković
13. Bukvarci - B. Stančić
14. O guski - M. Tajčević
15. Petlić - E. Glavnik
16. Susret - D. Mladenović
Didaktičke igre
1. Imaju li karte svi - Tomerlin
2. Čvorak - N. Vukomanović
3. Leptir - N. Hiba
4. Telegram - Tomerlin
5. Tetka Metka - Tomerlin
6. Zagonetka - M. Petrov
7. Zečije uho - M. Petrov
Brojalice
1. Kiša i mrav
2. Trešnjica
3. Dva se petla pobiše
4. Eci peci pec
5. Elem, belem, belbeiš
6. Gusen, gusenica
7. Jedna vrana gakala
Sviranje na dečjim instrumentima
1. St. Korunović - Konjić
1. Eci peci pec
2. Tramvaj juri ulicom
3. Iš, iš, iš, ja sam mali miš
4. Bumbari se sastali
Modeli
1. Resavo vodo ladna
2. S one strane Dunava
3. Redom, redom
4. Fabrike bombona
5. Lazara majka karala
6. Sinoć je kuca lajala
Pesme koje su stvarala deca
1. Daj mi krila jedan krug - Stanko Backović, Despotovac
2. Kravica Cica - Marina Vesić, Kruševac
3. Pesma bratu - Branislava Popov, Zrenjanin
4. Sad je već velika - Mirela Popović, Glogonj
Preporučene kompozicije za rad horova
1. M. Bajšanski - Oj, javore, zelen bore
2. D. Despić - Skice iz Zoo vrta
- Pada kiša
3. J. Marinković - Đaci dobre volje
4. Narodna -Razgranala grana jorgovana
5. Oj, Badnjače, Badnjače
6. Pomozi nam višnji Bože
7. V. Ilić -Kolariću paniću
8. Mokranjac - Vivak
9. K. Babić - Za svako čudo
- Konjski rep
- Vrabac
13. M. Šouc - Sanjalica Maca
- Jesen
14. P. Ozgijan - Svitac
15. Pesma iz Austrije - Hajde da igramo
16. M. Živković -Goro, goro, bršljanova
17. Državna himna
18. Himna sv. Save
19. Z. Vauda - Dečjoj Ambasadi u Međašima
- Ptičji koncert
20. Nepoznat autor - Rođendanska
Preporučene kompozicije za slušanje u drugom razredu
Himne
1. Državna himna
2. Svetosavska himna
3. Školska himna
Narodne pesme
1. Čardaš
2. Oj Moravo
3. Kolo iz Stiga
4. Banatsko kolo
5. Žikino kolo
6. Divna, Divna
7. Ajde Kato
8. Na Božić
9. Nek svud ljubav sja
Pesme za decu
1. Rođendanska - autor nepoznat
2. Pahuljice - Z. Vauda
3. Kad ne bude krava - M. Ilić Beli
4. Mađioničar - M. Ilić Beli
5. Stajaću na jednoj nozi - M. Ilić Beli
6. Pesma o odjeku - M. Ilić Beli
7. Molimo za finu tišinu - A. Korać
8. Radost Evrope
9. Drugarstvo - M. Subota
10. Šaputanje - N. Hercigonja
11. Zakleo se bumbar - M. Šouc
12. Moja uspavanka - N. Radulović
13. Klepeće mlin - nemačka dečija pesma
14. Prolećna pesma - narodna iz Poljske
Domaći kompozitori
1. Ježeva kuća - Z. Vauda
2. Dečja soba - M. Živković
3. Narodne zagonetke (Dašto mi ti dašto) - V. Ilić
4. Bakine priče (ciklus dečijih kompozicija) - N. Petin
5. Molitva - J. Marinković
6. Svjati mučenici (pesme za rezanje kolača) - M. Topalović
Strani kompozitori
1. K. S. Sans - Karneval životinja (Kukavica i ptice)
2. Mocart - Treći stav iz sonate C-dur
- Turski marš
3. Šuman - Divlji jahač
4. Betoven - Za Elizu
5. Ž. F. Ramo - Kokoš
6. Ž. Masne - Meditacija
7. T. Susato - Igra
8. A. Ponkieli - Igra časovnika iz opere "Đokonda"
9. J. Štraus - Anina polka
10. N. Paganini - Kapričo br. 9
11. Grupa "Ekrips" - Kiša i grmljavina
- Jesenja simfonija
Filmska muzika
1. Muzika iz filma H. Mancini - tema iz filma "Pink Panter"
Cilj i zadaci
Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.
Zadaci nastave fizičkog vaspitanja jesu:
- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;
- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;
- sticanje motoričkih umenja koja su, kao sadržaji, utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja;
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;
- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada;
- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, čuvanja zdravlja i zaštiti prirode i čovekove sredine.
Operativni zadaci:
- zadovoljavanje osnovnih dečjih potreba za kretanjem i igrom;
- razvijanje koordinacije, gipkosti, ravnoteže i eksplozivne snage;
- sticanje motoričkih umenja u svim prirodnim (filogenetskim) oblicima kretanja u različitim uslovima: elementarnim igrama, ritmici, plesnim vežbama i vežbama na tlu; upoznavanje sa kretnim mogućnostima i ograničenjima sopstvenog tela;
- stvaranje pretpostavki za pravilno držanje tela, jačanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika;
- formiranje i ovladavanje elementarnim oblicima kretanja - "motoričko opismenjavanje";
- stvaranje uslova za socijalno prilagođavanje učenika na kolektivan život i rad.
Ovladati prirodnim i izvedenim, elementarnim (pravilnim) kretanjima, u različitim uslovima izvođenja.
Hodanje i trčanje
Hodanje u mestu sa opružanjem kolena stajne noge uz pravilno držanje tela i sa radom ruku; u kretanju kratkim i dugim koracima, u različitom ritmu/, uz pravilno postavljanje stopala (koristiti obeležene linije na sportskim terenima); na prstima, uz uzručenje/ sa istezanjem tela.
Trčanje uz pravilno postavljanje stopala i pravilan rad ruku, sa podizanjem kolena (koristiti prepreke - palice i vijače poređane na jednom delu sale ili spoljnih terena), sa zabacivanjem potkolenice; sa ukrštanjem nogu i unazad; brzo trčanje do 20 metara sa polaskom iz stajanja, ležanja, upora čučećeg i drugim načinima polaska.
Organizovati igre sa korišćenjem naučenih oblika hodanja i trčanja.
Skakanja i preskakanja
Poskoci u mestu: sunožnim odskokom i sunožnim doskokom sa opružanjem tela, levo-desno, napred-nazad, u doskok raznožno i ponovo sunožno; sa vijačom (sa međuposkokom i bez međuposkoka); jednonožnim odskokom i doskokom na jednu nogu, sa opružanjem tela, levo-desno, napred-nazad. Skok sunožnim odskokom pruženim telom sa okretom za 90° i sunožnim doskokom. Sunožnim odskokom doskok na povišenu površinu (do visine švedske klupe), na naslagane strunjače ili gornju površinu švedskog sanduka. Sunožni doskok sa iste površine, uz pravilan zamah rukama, amortizaciju i završni položaj. Sunožni poskoci na odskočnoj dasci (jedan učenik je na tlu, licem prema drugom i za vreme poskoka drži za ruke učenika koji radi poskoke).
Poskoci u kretanju: posle nekoliko koraka, jednonožni poskok jednom, posle nekoliko koraka, jednonožni poskok drugom nogom i naizmenično; posle nekoliko koraka jednonožni odskok i meki sunožni doskok do počučnja ("da se ne čuje"). Ponoviti isto posle nekoliko trčećih koraka. Jednonožni naskok na povišenu površinu čeonim i bočnim zaletom (dva okvira švedskog sanduka, niska greda, kocka) i sunožni doskok na meku površinu. Skakanje preko poredanih vijača jednonožnim i sunožnim odskokom. Školica, igra "lastiša".
Skok udalj: povezati zalet od nekoliko trčećih koraka sa jednonožnim odskokom sa obeleženog prostora (šira površina, ili linije) i doskok na meku površinu (strunjača, pesak).
Skok uvis: iz zaleta pravo jednonožnim odskokom preskočiti kratku vijaču koju drže dva učenika, noge pogrčiti i meki sunožni doskok (u grupi od tri do četiri učenika); preskočiti lastiš (postavljen po širini) sa istovremenim polaskom dva do tri učenika.
Preskakanje duge vijače koja se okreće: pojedinačno iz mesta, sa ulaskom i izlaskom prema mogućnostima učenika.
Organizovati igre uz korišćenje različitih oblika skakanja i preskakanja.
Bacanja i hvatanja
Bacanje loptice (jačom i slabijom rukom) iz mesta i u cilj (okvir od švedskog sanduka, obeleženi cilj na zidu, kvadrati od vijača na rukometnom golu...).
Bacanje lopte uvis i posle njenog odbijanja od tla, hvatanje obema rukama: uz ceo okret, posle pljeska rukama, zatvaranja očiju, čučnja, seda...; zakotrljati lotu po tlu i hvatanjem je podići obema rukama.
Vođenje lopte u mestu i hodanju.
Dodavanje lopte u parovima, u mestu, sa grudi i iznad glave.
Organizovati igre sa vođenjem i dodavanjem lopte i gađanjem u cilj.
Višenja, upori i penjanja
Penjanje: uz ribstol, uz mornarske ljestve, čeono, naizmeničnim prehvatanjem, penjanje i provlačenje kroz okna, penjanje i spuštanje na i sa različitih sprava.
Na dohvatnom vratilu: u visu ležećem opruženim telom, pomicanje ulevo i udesno, vis zavesom o potkolena, pomicanje levo i desno. Vis aktivni na svim spravama na kojima se vis može izvesti. Upor aktivni na svim spravama, na kojima se upor može izvesti. Za naprednije učenike njih uz pomoć.
Vežbe na tlu
Klek, usprav bez pomoći ruku; klek sunožni na strunjače, klek jednonožni, usprav; četvoronožno kretanje u uporu čučećem i uporu sklonjeno, licem i leđima ka tlu; iz čučnja, malim odrazom doskok prvo na ruke, a zatim na stopala u upor čučeći ("žablji poskoci"). Klek, uzručenje, zaklon.
Povaljka na leđima. Stav na lopaticama ("sveća"), grčenjem i obuhvatom kolena povaljka niz kosu površinu. Kolut napred, iz čučnja u čučanj, niz kosu površinu (na ripstolu okačene švedske klupe i prekrivene strunjačama). Kolut napred, iz čučnja u čučanj, i iz čučnja do stava uspravno i uzručenja. Povaljka na stomaku (ležanje na trbuhu, obuhvatiti rukama skočne zglobove - povaljka). Kombinaciju na tlu od sledećih vežbi: najmanje četiri takta vežbi oblikovanja, kolut napred do stava uspravno, okret u usponu na obe noge za 180°, čučanj, stav na lopaticama, stav uspravno i dva dečja poskoka.
Za naprednije učenike: kolut nazad iz čučnja u čučanj, niz kosu površinu.
Organizovati male poligone igre sa vežbama na tlu i odeljenjsko takmičenje sa zadatom kombinacijom vežbi.
Vežbe (skakanja i preskakanja) uporom rukama
Bokom pored švedske klupe, upor i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći, isto, preskočiti klupu.
Vežbe ravnoteže (rade učenici i učenice)
Hodanje po liniji napred sa pravilnim postavljanjem stopala (gimnastičkim korakom), i unazad sa opruženom upornom nogom, kraćim koracima, koracima u usponu i sa različitim položajem ruku (o bok, odručenje, uzručenje).
Hodanje po širokom delu švedske klupe: napred - odručenje; unazad sa opružanjem uporne noge uzručenje; ustranu: iz stava spetnog, ruke o bok, hodanje koracima sa privlačenjem do stava spetnog i uzručenja, zibom počučnjem, korak ustranu - odručiti, stav spetni, uzručiti.
Lagano trčanje na prednjem delu stopala sa pravilnim držanjem tela, rukama o bok ili u odručenju (švedska klupa ili niska greda).
Naučiti kombinaciju: iz stava spetnog na početku švedske klupe, trčanje do polovine klupe, odručiti; stav: jedna noga iza druge, uzručiti, odručiti; hodanje do kraja klupe, odručiti, stav: jedna noga iza druge uzručiti; hodanje unazad do polovine klupe, jedna noga iza druge, ruke o bok; okret za 90° hodanje ustranu koracima sa privlačenjem zibom počučnjem, odručiti; na kraju grede stav spetni, uzručiti, saskok, predručiti, stav spetni, priručiti, završiti leđima prema klupi. Ako škola nema klupu, kombinaciju naučiti na tlu, na liniji. Organizovati takmičenje sa zadatom kombinacijom.
Vežbe rekvizitima
Vežbe rekvizitima koristiti prilikom savladavanja sledećih sadržaja:
- Vežbe oblikovanja - palica, obruč i vijača: u uzručenju, suručni hvat - otkloni i zasuci trupom; palica: u uzručenju palica iza vrata i ispred nadlaktica, vodoravni pretklon, oslanjajući se na ribstol; iz ležanja, noge zakačiti za ribstol ili sa partnerom, palica iza vrata suručni pothvat, podizati se do seda: iz seda suručni hvat u predručenju, provlačenje jedne pa druge noge i sunožni provlak; iz visa ležećeg nadhvatom za palicu, koju za krajeve pridržavaju dva učenika, zgib; kocke: iz stava raznožnog vodoravni pretklon i zib oslanjajući sa na kocki; na dve spojene kocke iz ležanja na leđima, jedan učenik pridržava noge partneru, koji se podiže do seda; vijača: pretkloni, otkloni i kruženje telom suručnim hvatom vijače u uzručenju.
- Trčanja, poskoci i skokovi - vijače, palice i obruči poređani na kraćem i dužem odstojanju: preskakanje kratke i duge vijače; ritmičke vežbe; kocke: penjanje i silaženje sa kocke nagaznim korakom i sunožnim doskokom u čučanj i počučanj; sunožni naskok na kocku i doskok u čučanj i počučanj; čunjevi i obruči: vijugavo trčanje.
- Dizanje i nošenje: kocke na različite načine; postavljanje i skupljanje čunjeva.
- Elementarne igre sa korišćenjem palica, vijača, obruča kocki i čunjeva.
Ritmičke vežbe i narodni plesovi
Ritmičko hodanje i trčanje sa promenom ritma, tempa i dinamike uz pljesak i odgovarajuću muzičku pratnju. Osnovni položaji pokreta ruku, trupa i nogu. Galop napred i strance. Dečji poskok. Sačiniti kompoziciju sa muzičkom pratnjom od naučenih elemenata.
Vijača: njihanje i kruženje vijačom u bočnoj i čeonoj ravni; sunožni skokovi kroz vijaču sa obrtanjem napred i nazad. Povezati ova dva elementa kao obavezni sastav.
Plesovi: "Ja posejah lan". Jedno kolo po izboru.
Minimalni obrazovni zahtevi
Trčanje na 20 m preko poređanih palica ili vijača do 10 m sa polaskom iz čučnja. Iz zaleta jednonožnim odrazom meki sunožni doskok u pesak ili na strunjaču. U paru povezati vođenje lopte u mestu, levom i desnom rukom, dodavanje sa dve ruke. Kombinacija na tlu. Kombinacija na švedskoj klupi - liniji (ili niskoj gredi). Vežba sa vijačom - obavezni sastav.
Operativni zadaci
Isti kao u prvom razredu uz usavršavanje kretanja i vežbi iz prvog razreda, njihova kombinacija i primena u složenijim uslovima izvođenja.
Hodanje i trčanje
Ponoviti vežbe iz prvog razreda i kombinovati ih sa hodanjem u kretanju, opružanjem kolena stajne noge, prednožno pogrčenom zamajnom (sa zgrčenim prednoženjem) i pravilnim radom ruku. Hodanje, i na znak, promena pravca. Poređati palice (obruče, vijače) na uzdužnu liniju sportskih terena: trčanje preko prepreka sa postavljanjem prednjeg dela stopala na uzdužnu liniju. Brzo trčanje do 10 metara i prelazak u sporije trčanje sa mekim i postepenim zaustavljanjem (bez topota stopalima). Trčanje sa promenom pravca, brzo-sporije; brzo trčanje do 30 metara.
Organizovati igre sa različitim oblicima hodanja i trčanja.
Skakanje i preskakanje
Ponoviti vežbe iz prvog razreda. Preskakanje vijača i palica poređanih na tlu, jednonožnim i sunožnim odskokom, kombinacije: (skokovi sa jedne na drugu nogu) jednonožni skokovi naizmeničnom nogom preko poređanih vijača ili palica; po dve vijače ili palice sukcesivno poređane kao "kanali": jednonožnim odrazom ispred vijače preskočiti "kanal" doskočiti sunožno i na isti način sledeći (tri do četiri "kanala" u jednom redu - formirati više grupa); sunožnim odskokom preskočiti sukcesivno poređana tri do četiri "kanala".
Vežbe (skakanja i preskakanja) uporom rukama
Ponoviti vežbu iz prvog razreda, sa malo izraženijim osloncem na ruke. Bokom pored švedske klupe (niske grede), upor i odskokom jedne noge preskočiti klupu, doskočiti na drugu nogu. Isto, sa makazicama iznad klupe.
Skok udalj i uvis: ponoviti i usavršavati vežbe iz prvog razreda; uvežbavati doskoke sa povišene površine, kombinovati uvinutim telom, zgrčenim nogama i sa okretom sa 90° i 180°.
Preskakanje kratke vijače u mestu sa međuposkokom i kombinovati sa skokovima bez međuposkoka; preskakanje vijače s noge na nogu; preskakanje duge vijače sa ulaskom i izlaskom (odrediti broj skokova u mestu), kombinovati sa sukcesivnim ulaskom tako da se vijača ne okreće u "prazno": ulazak u parovima; protrčavanje. Organizovati igre od naučenih vežbi.
Pripremna vežba za preskok
Sunožni skokovi sa odskočne daske i spojeno doskok na strunjaču. Iz malog zaleta odrazom sa jedne noge naskok na odskočnu dasku ili obeleženu površinu na tlu, odskok uvis i doskok na tlo.
Bacanja i hvatanja
Ponoviti bacanje loptice iz mesta u odgovarajući cilj; kombinovati vežbu iz hodanja. Vežbe rukovanja loptom ponoviti i kombinovati na sledeći način: baciti loptu uvis, okrenuti se za 360°, ili pljesnuti rukama, loptu uhvatiti posle odskoka od tla; loptu uhvatiti i voditi u mestu jednom pa drugom rukom; isto, ali loptu posle hvatanja i vođenja u mestu, dodati paru sa jednom rukom ako je lopta manjeg obima i sa dve ruke loptu ako je lopta većeg obima. Vođenje lopte u hodanju i trčanju. Dodavanje sa dve ruke u paru u hodanju. Gađati loptom u improvizovani koš ili gol (jednom i sa obe ruke).
Organizovati igru sa korišćnjem vežbi hvatanja i dodavanja, vođenja i gađanja.
Višenja i penjanja
Dohvatno vratilo: pomicanje ulevo i udesno pogrčenim nogama u visu prednjem; pomicanje ulevo i udesno, u visu prednjem sa okretom 180° ukrštenim hvatom. Uzmak koracima uz kosu površinu, naglasiti pravilan završni položaj - upor. Njihanje uz pomoć.
Penjanje: uz lestve - ponoviti iz prethodnog razreda i kombinovati sa penjanjem bočno, sa naizmeničnim prehvatanjem i opiranjem istovremeno sa obe noge.
Vežbe na tlu
Upor čučeći, pomeranjem ruku napred, upor ležeći za rukama; pomeranjem ruku nazad, upor ležeći pred rukama.
Dva povezana koluta napred; kolut napred i spojeno skok pruženim telom; kolut napred iz upora stojećeg opruženih nogu (posle kolutova obavezno uraditi nekoliko vežbi za jačanje mišića leđa).
Iz upora za rukama (lopta - medicinka na tlu iza šaka), oslanjanjem nogu na pritku ripstola, gredu ili kocku, tako da su noge u zglobu kuka savijene za 90°: opružanjem nogu i odgurivanjem kolut preko lopte; iz počučnja na kraju povišene površine (dva okvira poklopca od sanduka, dve naslagane strunjače), opružanjem u zglobovima kolena i malim odskokom, kolut napred preko medecinke. Kombinovati dva spojena koluta napred: jedan iz čučnja u čučanj, a drugi povezati opružanjem nogu preko lopte, do stava uspravno, skok uvito. Kolut nazad, iz čučnja u čučanj. Dalje uvežbavati kombinaciju iz prvog razreda i dodati dva povezana koluta napred i kolut nazad. Organizovati male poligone i odeljenjsko takmičenje u obaveznoj vežbi.
Vežbe ravnoteže
Na tlu i gredi: upor klečeći na jednoj nozi, zanožiti drugom "mala vaga"
Niska greda, klupa: ponoviti hodanja iz prvog razreda; hodanje sa privlačenjem na celom stopalu i u usponu: istom nogom celom dužinom klupe, istom nogom sa nekoliko koraka, naizmenično, jednom pa drugom; hodanje na celom stopalu, opružene stajne i sa prednoženjem druge noge (visina prednoženja prema mogućnostima). Naskok: korakom, levom ili desnom nogom na početak grede (bočno) do stava zanožno drugom nogom. Na kraju grede, kod svake vežbe čučanj opružanjem potiljačnog zgloba i kičmenog stuba, okret u čučnju za 180°, stav uspravno. Kombinaciju iz prvog razreda dopuniti sa: umesto hodanja, hodanje sa prednoženjem i, posle hodanja unazad dodati čučanj i okret u čučnju za 90°.
Organizovati odeljenjsko takmičenje u obaveznom sastavu.
Vežbe rekvizitima
Rekvizite (palice, vijače, obruči, kocke i obruči) koristiti prilikom vežbi oblikovanja, obučavanja i uvežbavanja pojedinih sadržaja, kako je navedeno u programu za prvi razred.
Ritmičke vežbe i narodni plesovi
Ponoviti elemente hodanja i trčanja iz prvog razreda. Dečji poskok sa dokorakom.
Vijača: ponoviti elemente iz programa za prvi razred i povezati ih u kompoziciju: njihanje u bočnoj ravni nazad-napred, kruženje, otvoriti je u predručenju, dva sunožna poskoka sa međuposkokom, dva sunožna poskoka bez međuposkoka sa okretanjem vijače napred, njihanje i kruženje u bočnoj ravni na suprotnoj strani, isti skokovi, ali sa okretanjem vijače nazad, zaustaviti vijaču u predručenju i nastaviti četiri poskoka s noge na nogu obrtanjem vijače napred, stav spetni, predručenje.
Plesovi: Mi smo deca vesela. Jedno kolo po izboru.
Minimalni obrazovni zahtevi
Trčanje na 30 metara, sa polaskom iz uspravnog stava: prvih 20 metara trči se po linijama i preko prepreka, a iza cilja lagano zaustavlja, bez topota stopalima. Zaletom i sa jednonožnim odskokom naskok na povišenu površinu, odskok, hitrim savijanjem nogu, obuhvatanjem kolena i hitrim opružanjem (zgrčeni položaj), meko doskočiti na strunjaču ili pesak. Skokovi u dubinu sa sanduka, kozlića i grede: iz uspravnog stava, stava spetnog i uzručenja spuštanjem u mali počučanj, zaručenje, zamahom ruku napred i gore, skok u dubinu pruženim telom, meki doskok, predručenje ili uzručenje.
Bacanje loptice u cilj posle nekoliko koraka. Obavezna vežba na gredi i vežba na tlu. Obavezni sastav sa vijačom. Vođenje lopte levom i desnom rukom u hodanju.
Osnovne karakteristike programa
1. Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.
2. Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanje mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće etape: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.
3. Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, logorovanje, zimovanje, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.
4. Da bi fizičko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama učenika, koji se uzimaju kao kriterij u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika usmeravati na one programske sadržaje u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada koji odgovaraju njegovim individualnim interesovanjima i mogućnostima.
5. Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja, koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.
6. Učenicima, koji usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program, obezbeđen je korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.
7. Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motorne aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.
8. Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesu školskom fizičkom vaspitanju.
Organizacija obrazovno-vaspitnog rada
Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:
- razvijanje fizičkih sposobnosti,
- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika,
- teorijsko obrazovanje.
Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.
1. U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - snage, brzine, izdržljivosti, preciznosti, gibljivosti i pokretljivosti, na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.
Program za razvijanje fizičkih sposobnosti sačinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi u pripremnom delu časa, kao vežbe oblikovanja, frontalno, sa svim učenicima istovremeno, koje utiču na opštu fiziološku i emocionalnu pripremu za vežbanje i, pre svega, na svojstvo pokretljivosti, kao jedne od funkcionalnih svojstava aparata za kretanje. U toku rada, nastavnik treba da postepeno usmerava učenike na samostalno izvođenje ovih vežbi kao naučenih, kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje grešaka u izvođenju tih zadataka i kako bi ih uspešnije pripremao da vežbanje koriste i u slobodno vreme. Takođe, u ovom delu časa mogu se koristiti i vežbe, koje kao delovi biomehaničke strukture glavnog zadatka, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka. Učenicima, koji iz zdravstvenih razloga imaju specifične vežbe, potrebno je obezbediti posebno mesto za vežbanje u ovom dela časa. Zatim, u višim razredima program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, snage, brzine i izdržljivosti i u tom cilju primenjuju se odgovarajuće metode. Kao najpogodnije metode za školsko fizičko vaspitanje, prilagođene iz sportskog treninga, jesu za trčanja (opterećenje u submaksimalnom itenzitetu) metod trajnog rada; za tehničke discipline iz atletike i sportsku gimnastiku metod intervalno intenzivnog i ekstenzivnog rada; za sportske igre kombinacija prethodno navedenih. Rad se organizuje frontalno ("kružni rad" sa velikim - dugim - krugom) ili grupno uz glavni zadatak ("kružni rad" kao "kratki krug") sa individualnim doziranjem. Pri izradi programa, koji sadrži do 10 vežbi, treba voditi računa da u redosledu vežbi ne budu neposredno jedna za drugom dve istorodne vežbe, odnosno vežbe koje angažuju iste mišićne grupe. Za svakog učenika nastavnik ispunjava radni karton koji sadrži sledeće elemente: ime i prezime učenika, školska godina (od petog do osmog razreda) i tabelu sa vežbama, nacrtanim kao skice u deset pravougaonika po vertikali. Pored svake vežbe nalazi se rubrika za maksimalnu vrednost izmerenu za 30-sekundno izvođenje konkretne vežbe (MV), a zatim se, na osnovu dobijene MV odredi polovina te vrednosti (50%) i upiše kao doziranje za prvu nedelju i izvodi se u jednoj seriji, u drugoj nedelji u dve serije i u trećoj nedelji u tri serije. Pauza između svakog radnog mesta je do 30 sekundi ako se primenjuje metod ekstenzivnog i intenzivnog intervalnog rada. Ukoliko se vežbe u "kružnom radu" izvode u jednoj seriji sa 50% MV, onda se one mogu primeniti u uvodnom delu časa. Sa dve serije vežbe se izvode, uglavnom, frontalno ako se i glavni zadatak izvodi frontalno, kao što su trčanja i vežbe na tlu, a sa tri serije izvodi se grupno, paralelno sa glavnim zadatkom. Kada se rad u glavnom delu časa organizuje u grupama sa različitim zadacima (npr, kod vežbi na spravama, ili atletici u tehničkim disciplinama), onda se pojedine vežbe ih programa (najviše tri vežbe) situiraju uz glavnu vežbu i to tako da one budu u funkciji razvijanja one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavnog zadatka. Na taj način je svako radno mesto, po sadržaju, konzistentno u odnosu na postavljeni zadatak. Nakon tri nedelje, ponovo se meri MV i odredi 50% te vrednosti, plus jedno izvođenje u prvoj nedelji, dva u drugoj i tri u trećoj nedelji. Ukoliko se primenjuje metoda trajnog rada, učenici se kreću sa jednog na drugo mesto bez pauze i izvode vežbe sa radne liste u umerenom tempu u trajanju od 5 minuta u prvoj nedelji do 15 minuta u trećoj nedelji. Radni kartoni su obavezan didaktički materijal kojeg koristi nastavnik. Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.
2. Programski sadržaji dati su po razredima, a gde je to potrebno, odvojeno i prema polu. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koji su u našoj sredini najrazvijeniji i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.
2. 1. U I i II razredu, programski sadržaji se odnose na kretanja lokomotornog karaktera (hodanja, trčanja, skakanja, penjanja, puzanja i višenja), zatim manipulativnog karaktera (hvatanja, nošenja i dodavanja predmeta i rekvizita) i dinamičku i statičku ravnotežu. Većina ovih sadržaja, kao prirodni oblici kretanja, čine osnov za izvedena, po biomehaničkoj strukturi konvencionalnog karaktera i, prilikom njihove realizacije, mora se voditi računa o izboru specifičnih metodskih postupaka obučavanja, kako bi se učenici, usvajanjem ovih osnovnih kretanja, pripremili za savladavanje složenijih programskih zadataka.
Programski sadržaji za prva dva razreda dati su detaljno, tako da predstavljaju i programski maksimum i realizuju se u osnovnom delu časa.
Za decu u prva dva razreda programski zadaci za ovo područje su takve prirode da mogu da se realizuju u svim školama i ne zahtevaju posebne uslove. Pretežno, mogu da se realizuju u sali za fizičko vežbanje, na livadi, u školskom dvorištu, na otvorenom sportskom poligonu, a u najgorem slučaju i u školskom hodniku, ili učionici. U ova dva razreda plivanje izvodi predmetni nastavnik ili instruktor.
Predmetna nastava organizuje se u trećem i četvrtom razredu. Ukoliko nije moguće da se nastava fizičkog vaspitanja u ova dva razreda izvodi kao predmetna, obezbeđuje se stručno-instruktivan rad za ciklus iz vežbi na tlu i spravama i plivanja.
U starijem razredu u programu su dati samo ključni programski sadržaji, ali ne i veći izbor vežbi pomoću kojih one treba da se ostvare. To je učinjeno radi toga da bi nastavnik fizičkog vaspitanja, mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja da prilagođava specifičnostima učeničkih mogućnosti (diferencirani pristup), prostornim i materijalnim uslovima rada.
Sportska aktivnost organizuje se od I do VIII razreda sa jednim časom nedeljno. Učenici se opredeljuju na početku školske godine za jednu sportsku granu, prema obaveznom programu koji se realizuje tokom školske godine.
Programom se predviđa najmanje jedan kurs za obuku plivanja od prvog do četvrtog razreda, jedan kurs skijanja u šestom razredu i aktivnosti koja je od interesa za sredinu kojoj škola živi i radi (stoni tenis, veslanje, borilački sportovi).
Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da se za njegovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, to će se ova nastava organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilački sportovi...) u drugim objektima u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane (skijanje).
2. 2. Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju onih umenja i navika koji su od značaja za svakodnevni život, program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:
- upućivanje učenika na samostalno vežbanje;
- korektivno-pedagoški rad;
- izleti;
- krosevi;
- logorovanje i zimovanje;
- takmičenja;
- dani sporta;
- slobodne aktivnosti.
Razredni učitelj i nastavnik treba da upućuju učenike da u slobodno vreme samostalno vežbaju, jer se sadržaji u najvećoj meri savladavaju samo na času fizičkog vaspitanja. Zbog toga bi se ova uputstva prvenstveno odnosila na one učenike čije fizičke i motoričke sposobnosti ne zadovoljavaju, ali i na ostale, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu tokom časova fizičkog vaspitanja razredni učitelj i nastavnik treba da učenicima prikaže i objasni vežbe, koje za određeno vreme oni treba kod svojih kuća, samostalno, ili uz pomoć drugih, da savladaju. Posle izvesnog perioda, razredni učitelj ili nastavnik, na redovnim časovima kontrolisaće šta je učenik od postavljenih zadataka ostvario.
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela i to:
- sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, koje učenici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i na razvijanju fizičkih sposobnosti, uglavnom, snage, brzine i izdržljivosti;
- sa učenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom-specijalistom, koji određuje vrstu vežbe i stepen opterećenja;
- sa učenicima koji imaju loše držanje tela, ili deformitete, rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti. Teži slučajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektavno-pedagoškog rada. Program sačinjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju učenika. Na taj način, praktično nema učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.
Izleti se mogu organizovati po odeljenjima, ili sa više odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju, utvrđuju zajedno stručni aktivi nastavnika fizičkog vaspitanja, uz saradnju sa svim drugim aktivima koji kroz izlet treba da realizuju svoje zadatke. Izleti se organizuju u radne dane, ili subotom, kao poludnevni.
Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja učesnika, osim što pripada nastavniku fizičkog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrđuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.
Takmičenja učenika čine integralnu komponentnu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Aktiv nastavnika na početku školske godine sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme...), koja se organizuju posle redovne nastave, radnom subotom ili na Dan sporta. Obavezna su međuodeljenjska, ili međurazredna takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i spravama i jedne timske igre. Učenici učestvuju i na onim takmičenjima koja su u sistemu republičkih takmičenja za školsku populaciju.
Logorovanje i zimovanje organizuje se u trajanju od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se ne mogu ostvariti za vreme redovnih časova (obuka plivanja, veslanja, kajakarenja, vežbe orijentacije u prirodi, skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i jačanju zdravlja i navikavanju na kolektivni život. Aktiv nastavnika sačinjava konkretan plan i program aktivnosti, koji se sprovodi na zimovanju i logorovanju. Svaki učenik za vreme osnovne škole treba da po jednom boravi na logorovanju i po jednom na zimovanju.
Dani sporta, dva u toku školske godine, planiraju se godišnjim programom rada škole u okviru obaveznih radnih dana i mogu se koristiti za kros, finalna školska takmičenja, prijateljske sportske susrete i školske priredbe i nastupi sa programom iz fizičkog vaspitanja (javni čas).
Slobodne aktivnosti organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada kojeg sačinjava nastavnik fizičkog vaspitanja. Na početku školske godine, učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Ukoliko u školi nastavu fizičkog vaspitanja izvodi samo jedan nastavnik, on može da u toku školske godine organizuje časove slobodnih aktivnosti za više sportskih grana, tako što će za određeni vremenski period planirati i određenu sportsku granu (npr. u jesenjem, za atletiku, u zimskom, za košarku itd.). Na taj način zadovoljila bi se interesovanja učenika za različite sportske aktivnosti.
Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole, te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj način, čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora, kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.
3. Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbaonog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima, na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.
Časovi fizičkog vaspitanja - organizacija i osnovni didaktičko-metodički elementi
Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost učenika tokom časa - motorička i misaona; vizualizacija pomoću savremenih tehničkih sredstava.
U I i II razredu časovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktičkoj četvorodelnoj podeli treba da preovladaju igre, ali i sadržaji koji zahtevaju preciznost izvođenja, a kojima prethode tačna uputstva učitelja. Zatim, učitelj treba da prati tok rada i ukazuje na greške, kako bi sadržaji, pretežno prirodnog karaktera, dali dobru osnovu za usvajanje sadržaja sa konvencionalno složenijom biomehaničkom strukturom, koji se planiraju za naredne razrede. Od metoda preovladava metod žive reči, praktični prikazi zadatka od strane učitelja ili učenika starijih razreda, kao i prikazi prigodnih sadržaja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju časa, učitelj prigodnim rečima treba da da ocenu rada tokom proteklog časa i učenike upozna sa narednim sadržajem. Nikako ne treba da se dogodi situacija da deci nije jasno koje sadržaje su uvežbavali i u kojoj meri su iz savladali. U tom cilju će i pedagoške mere, kao što su pohvale i isticanje dobrih primera izvođenja, uticati na efikasniju saznajnu funkciju i motivisanost za usvajanje određenih znanja i sticanje navika, pošto deca u ovom uzrastu imaju velike potrebe za takmičenjem, što samo treba pozitivno usmeriti.
Prilikom izbora oblika rada, nastavnik treba da uzme u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, količinu sprava i rekvizita, dinamiku obučavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, što znači da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obično primenjuje u početnoj fazi obučavanja i kada je obezbeđen dovoljan prostor i količina rekvizita u odnosu na broj učenika (trčanja, vežbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa različitim zadacima primenjuje se u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima učenika (homogenizirane), a koje i čine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadržaja, u odnosu na te individualne sposobnosti, radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrže i pomoćne sprave za uvežbavanje delova biomehaničke strukture glavne vežbe (predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavne vežbe (najviše tri vežbe iz radnog kartona). Na taj način radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad se, uglavnom, primenjuje za učenike manjih sposobnosti, kao i za učenike natprosečnih sposobnosti.
Prilikom izbora metodskih postupaka obučavanja i uvežbavanje motoričkih zadataka, nastavnik treba da odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje će za raspoloživ broj časova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.
Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna što podrazumeva korišćenje savremenih tehničkih mogućnosti (konturogrami i video-tehnika), kako bi nastavnik efikasnije upućivao učenike na zakonitosti koje vladaju kretanjem, čime se, tokom vežbanja, ostvaruje njihova motorna i misaona aktivnost.
Planiranje obrazovno-vaspitnog rada
Nastava fizičkog vaspitanja organizuje se sa po 3 časa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:
- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu.
- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima. Zatim, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operatavnog plana rada po ciklusima.
- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova) i metodske napomene.
Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili četiri ukoliko se za taj razred predviđa kursni oblik. To su:
- jedan ciklus za atletiku
- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama
- jedan ciklus za timsku igru
- jedan ciklus za kursni oblik (ukoliko je planiran za određeni razred u časovnoj organizaciji rada).
Broj časova po ciklusima različiti su po razredima.
Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus, tako što se po četiri časa oduzima od prva tri ciklusa. Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolećnom), ili u dva perioda (npr. trčanja i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanja u prolećnom periodu).
Praćenje i vrednovanje rada učenika
Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine:
1. Stanje motoričkih sposobnosti;
2. Stanje zdravlja i higijenskih navika;
3. Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika;
4. Odnos prema radu.
1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti u prva dva razreda vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža i eksplozivna snaga.
2. Stanje zdravlja i higijenskih navika, prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.
U prvom razredu ocenjivanje se vrši opisno, a u drugom brojčano, na osnovu ostvarivanja ciljeva operativnih zadataka.
Opisni kvalifikativni raspoređuju se u tri nivoa, kojim se određuje stepen ukupnog psihofizičkog statusa učenika. To su:
Prvi nivo
1. Učenik ima visok stepen razvijenosti motoričkih sposobnosti na osnovu ocene:
a) koordinacije - manipulativne, osećaj ponašanja tela u prostoru, u cikličnim kretanjima i u povezivanju jednostavnih pokreta u celinu - ako je savladao da pravilno izvodi kompleks od osam vežbi oblikovanja bez rekvizita, četiri na ripstolu i dve sa palicom u prvom razradu i po jednu do dve više u drugom razredu; ako lako i brže od većine učenika u odeljenju savladava vežbu na tlu; lako i u jednakom ritmu savladava trčanje preko poređanih prepreka u prvom razredu i preko "kanala" u drugom razredu; bez prekida, nekoliko puta ponovi vođenje lopte u mestu sa dodavanjem jednom ili obema rukama, u prvom razredu i u kretanju u drugom razredu;
b) gipkosti - ramenog pojasa, kičme i zgloba kuka i nogu - ako pokrete trupa, ruku i nogu izvodi meko uz optimalnu pruživost i amplituda (zakloni, vodoravni i duboki pretklon, visoka zanoženja, prednoženja i odnoženja...);
v) ravnoteže - ako na suženim površinama (linijama, švedskoj klupi, niskoj gredi ili stavovima na jednoj nozi) pokrete izvode bez poremećaja težišta tela;
g) eksplozivne snage - ako poskoke, skokove i preskakanja izvodi sa optimalnim opružanjem u svim zglobovima nogu i pri tom postiže veću visinu leta.
2. Učenik ima pravilan rast, ne pokazuje vidljive znake umora prilikom vežbanja, nema telesne deformitete, ima urednu opremu za vežbanje i dobro usvojene higijenske navike - ako je telesni razvoj u skladu sa uzrastom, ako je držanje tela pravilno i kičme bez deformiteta i normalno razvijen svod stopala u odnosu na prototipe prikazane na posterima i pedoskopu i ako je urednog opšteg izgleda.
3. Učenik prevazilazi postavljene minimalne obrazovne zahteve - ako je prema programskim sadržajima uspešno savladao i druga kretanja svih ovih zahteva, a koja su predviđena Planom i programom za prvi i drugi razreda, ili je savladao i druge sadržaje iz programa u slobodnim aktivnostima, koja nisu predviđena za redovne časove fizičkog vaspitanja.
5. Učenik ima pozitivan aktivan odnos prema radu - ako je redovan i aktivan na časovima i ako se angažuje u slobodnim aktivnostima i takmičenjima.
Drugi nivo
1. Učenik ima zadovoljavajući stepen razvijenosti fizičkih sposobnosti - ako od navedenih kriterija značajno ne odstupa.
2. Učenik ima manje nedostatke u rastu, ili funkcionalnim sposobnostima ili u pravilnom položaju kičmenog stupa, ili u urednoj opremi za vežbanje i ostalim higijenskim navikama.
3. Učenik je savladao sve minimalne obrazovne zadatke, uz poteškoće kod izvođenja (navesti sadržaj).
4. Učenik ima pozitivan odnos prema radu - ako je redovan i aktivan na svim, ili na većini časova.
Treći nivo
1. Učenik delimično ili potpuno, ne zadovoljava nivo razvijenosti fizičkih sposobnosti - ako pokazuje značajna odstupanja od navedenih kriterija.
2. Učenik ima veće nedostatke ili u rastu, ili u funkcionalnim sposobnostima, ili u pravilnom položaju kičmenog stuba, ili u radnoj opremi za vežbanje i ostalim higijenskim navikama.
3. Učenik nije savladao većinu sadržaja predviđenih minimalnim programskom zahtevima - ima poteškoća prilikom savladavanja (navesti kojih).
4. Učenik nije zainteresovan za vežbanje, izostaje i ne pokazuje napredak - ako su ove karakteristike izražene.
Vrednovanje i ocenjivanje postignutih rezultata i dostignuća učenika vrši se tokom cele godine, u toku i nakon savladavanja planiranog programskog sadržaja, a prema navedenim elementima za četari tematske celine. Nastavnik pažljivo prati učenika i ocenjuje tako da se dobija potpuna slika o psihofizičkom statusu svakog učenika. Nastavnik može da unese i još neka svoja zapažanja koja nisu predviđena ovim tematskim celinama, ako je to u interesu učenika. U celini, potreban je i pedagoški pristup vrednovanju dostignuća učenika, kako bi ocena, bilo da je opisna ili brojčana, delovala stimulativno i ukazivala na napredak učenika, pogotovu što je za ovaj uzrast karakteristična velika zainteresovanost za pokret i igru.
U toku praćenja i ocenjivanja, treba učenike upoznavati sa ciljem postignuća, putem slika, postera i drugih očiglednih materijala i sredstava, kako bi oni postali aktivni učesnici u procesu nastave i osposobljavali se za samostalno vežbanje u slobodno vreme.
Na kraju svake ocene, učitelj treba da navede koje su moguće preporuke za dalji napredak i uključi roditelje, pogotovu ako je psihofizičko stanje učenika nezadovoljavajuće.
Cilj i zadaci
Cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz učenje zasnovano na iskustvu.
Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja ličnosti.
Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su:
- razvijanje psihički i fizički zdrave ličnosti, odgovorne prema sopstvenom zdravlju;
- stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav način življenja;
- vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini;
- sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja;
- promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju očuvanja zdravlja,
- podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima;
- razvijanje psihičkih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama;
- motivisanje i osposobljavanje učenika da budu aktivni učesnici u očuvanju svog zdravlja;
- razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje svoje okoline;
- razvijanje istraživačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja i kreativnosti;
- proširivanje znanja o jedinstvu i sveopštoj povezanosti procesa u prirodi;
- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima;
- uključivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog načina života;
- razvijanje međusobnog poštovanja, poverenja, iskrenosti, uvažavanja ličnosti, jednakosti i otvorene komunikacije;
- usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponašanja značajnih za očuvanje zdravlja;
- upoznavanje sa najosnovnijim elementima zdravog načina života;
- upoznavanje sa protektivnim faktorima za zdravlje, kao što su: fizička aktivnost i boravak u prirodi.
Operativni zadaci:
- usvajanje osnovnih informacija o zdravlju;
- formiranje u učeniku želje da upozna svoje telo;
- usvajanje osnovnih znanja o ulozi i značaju fizičke aktivnosti;
- upoznavanje sa potrebom usklađivanja vremena za igru, rad i odmor;
- upoznavanje sa najčešćim situacijama u kojima dete može da se povredi;
- sticanje znanja i veština iz oblasti održavanja lične i kolektivne higijene;
- upoznavanje sa osnovnim pojmovima pravilne ishrane;
- upoznavanje sa štetnim efektima pojedinih supstanci, sa akcentom na štetne efekte duvana i alkohola;
- prihvatanje onih koje se od mene razlikuju;
- sticanje osnovnih pojmova o načinu samozaštite i zaštite.
I Tema - Ovo sam ja (8 časova)
1. Upoznaj svoje telo - dijaloškom metodom pružiti mogućnost svim učenicima da imenuju i pokažu delove svoga tela. Korišćenjem slika čovečjeg tela, učitelj će pokazati sve delove tela u zavisnosti od njihovog interesovanja. Angažovati učenike i podstaći ih da kroz pokret pokažu šta sve mogu svojim telom, kako bi shvatili motoričku aktivnost i elastičnost organizma. Naglasiti značaj fizičke aktivnosti i fizičkog vaspitanja kao predmeta.
2. I ja rastem - kroz priču o biljkama i životinjama podstaći učenike da razmišljaju i iznose svoje interpretacije na temu rastem i razvijam se. Kroz različite aktivnosti upoznati ih sa faktorima od kojih zavise rast i razvoj (nasleđe, ishrana, higijena, fizička aktivnost).
3. Vidim, čujem, osećam - obraditi čula na nivou informisanosti učenika.
- Oko - obraditi kroz vežbu posmatranja i zapažanja značajnih pojedinosti na određenim predmetima. Čitanjem teksta ukazati učenicima na potrebu da se tekst udalji od očiju i da prirodna i veštačka svetlost treba da dolaze sa leve strane. Naglasiti neophodnost nošenja naočara u situaciji kada je to potrebno.
- Uho - može se realizovati na više načina: slušanjem muzike, šumova, razlikovanjem zvukova i različitih tonova. Podstaći učenike da pažljivo slušaju sagovornika.
- Osećam - kroz istraživačke aktivnosti, eksperimentisanje i igru sa predmetima i biljkama upoznati učenike sa osnovnim informacijama o čulu mirisa, ukusa i dodira.
Podsticati učenike da svoja znanja praktično primene (procena ispravnosti namirnica). Nastavu učiniti zanimljivom kroz osmišljene raznovrsne aktivnosti i stvaralačke ideje učenika (miris - cveće, sapun; ukus - čokolada, limun; dodir - meko, tvrdo, toplo, hladno).
4. Kako sam došao na svet - Za realizaciju ovih sadržaja iz zdravstvenog vaspitanja uključiti roditelje. Osmišljeno kroz razgovor sa učenicima napraviti poređenje sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama. Postupno, u skladu sa uzrastom učenika, pojedinačno i grupno ispričati osnovne pojmove o rađanju, polu i polnim razlikama.
II Tema - Šta znam o zdravlju (8 časova)
1. Moje zdravlje - da bi razumeli pojam "zdravlje", učenike treba podstaći da razmišljaju i pričaju o svom viđenju na temu - Šta znači biti zdrav, kada se osećaju "zdravo", šta sve mogu kada su zdravi, a šta ne mogu kad nisu zdravi.
2. Ko sve brine o mom zdravlju - Sagledavanje ko sve i na koji način brine o njihovom zdravlju (roditelji, staratelji, baka, deka, doktor, zubar, učitelj...).
3. Šta se radi u domu zdravlja i bolnici - dijaloškom metodom i igrom "doktora" približiti učenicima važnost i značaj:
- sistematskih pregleda (merenje telesne težine i visine, držanje tela, kičma, stopala, praćenje razvoja);
- vakcinacije (prevencija dečjih zaraznih bolesti);
- stomatološki pregled (nicanje zuba, higijena zuba, redovne kontrole, ishrana, proteze);
- intervencije u hitnim slučajevima.
4. Tražim pomoć - na osnovu stečenih znanja o zdravlju, kroz razgovor sa učenicima i prikaz njihovih životnih situacija utvrditi u kojim okolnostima, kada (visoka temperatura, bolovi, proliv, povraćanje, slabost, strah, krvarenje) i od koga (drug, učitelj, doktor, komšija, roditelji...) treba tražiti pomoć. Pri realizaciji ovih sadržaja, imati u vidu različitost socijalnih uslova.
III Tema - Dnevni ritam (4 časa)
1. Jedan moj dan - podstaći učenike da kroz verbalnu komunikaciju opišu dnevne aktivnosti, pri čemu su dozvoljene sugestije nastavnika. Na ovaj način afirmišemo svesnu misaonu aktivnost i učenje kroz iskustvo - životne situacije.
2. Organizacija dana - izradom kolaž postera, gde će svi učenici uzeti aktivno učešće, isplanirati dnevni ritam učenja, odmora, spavanja, oblačenja, fizičke aktivnosti, igre, zabave. U zavisnosti od mogućnosti, i potreba učenika, principom postupnosti odrediti obim i dubinu sadržaja, imajući u vidu sredinu u kojoj dete živi.
IV Tema - Higijena (10 časova)
1. Lična higijena - kroz analizu životnih situacija sa učenicima, voditi diskusiju o ličnoj higijeni na zabavan i interesantan način:
- pranje ruku (prenošenje bolesti prljavim rukama, higijena noktiju);
- higijena usne duplje, sa težištem na pranju zuba;
- kupanje i značaj kupanja za zdravlje (u kadi, pod tušem, bazen, otvorene vode);
- nega tela (koža, kosa, gimnastičke vežbe);
- sredstva i pribor za održavanje lične higijene (sapun, šampon, češalj, četkice za zube, konac za zube, pasta za zube, makaze).
Dijaloškom metodom i metodom demonstracije stečena znanja pravilno pretočiti u osnovne navike održavanja lične higijene. Učenike tokom školske godine redovno podsticati na praktičnu primenu usvojenih znanja.
2. Higijena prostora - sa učenicima uraditi analizu životnih situacija na temu - Higijena prostora.
- Higijena učionice (čista, provetrena, svetla, korpa za otpatke);
- školski nameštaj (klupe i stolice odgovaraju uzrastu, higijenski čiste i od odgovarajućeg materijala);
- higijena dvorišta, ulice, igrališta i zelenih površina.
3. Moj kutak - moja soba. Najbolji put da saznanja o higijeni stanovanja jeste način da učenici pričaju o svom kutku (gde i kako čuvam svoju obuću, odeću, svoje stvari, kako održavam higijenu svoje sobe).
Sintezu stečenih znanja pretočiti u praktičnu primenu izradom kolaža i postera.
V Tema - Ishrana i njen značaj za zdrav život (6 časova)
1. Pravilna ishrana - upoznavanje učenika sa osnovnim principima pravilne ishrane što podrazumeva zastupljenost svih hranljivih materija u dovoljnim količinama (kvalitativno i kvantitativno, raznovrsno i planirano.
2. Životne namirnice - učenici iznose svoja životna iskustva i uz pomoć učitelja koji ih motiviše, prave postere životnih namirnica. Slatkiši, čokolada, grickalice i brza hrana (kako i kad).
3. Zajedno za stolom - dijaloškom metodom kod učenika formirati stav o potrebi redovnog unošenja hrane i kulture obedovanja (porodični ručak, toplo, hladno, žvakati hranu - zbog lakšeg varenja i razvoja vilice i zuba).
Operativni zadaci:
- usvajanje informacija i formiranje predstave o zdravlju i najvažnijim faktorima koji doprinose očuvanju i unapređivanju zdravlja;
- formiranje kulture obedovanja i upoznavanje sa posledicama nepravilne ishrane;
- usvojena znanja održavanja lične higijene pretočiti u praktična umenja, stalno primenljiva;
- formiranje stavova o značaju fizičke aktivnosti i boravka u prirodi;
- razvijanje svesti o potrebi da ima usklađen dnevni ritam: odmora, spavanja, učenja i igre primeren uzrastu uz asistenciju odraslih;
- uočavanje situacije u kojima može da se povredi i izbegavanje istih;
- razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja u cilju lakšeg prilagođavanja i snalaženja u nepoznatim situacijama;
- formiranje želje i spremnosti da pomognu vršnjacima u svakoj situaciji;
- prepoznavanje znakova umora i zamora i potreba za njihovim otklanjanjem;
- prevencija upotrebe psihoaktivnih supstanci: duvana i alkohola.
I Tema - Šta se događa u mom telu (6 časova)
1. Rastem i to se vidi - podstaći misaonu aktivnost učenika i napraviti poređenje prethodnog i sadašnjeg stanja (mogao sam da obučem, a sada ne mogu, male cipele, mala majica, porastao sam, teži sam).
2. Razvijam se - na primerima šta su sve naučili, šta sve znaju i umeju učenici će shvatiti kako se zajedno sa rastom i razvijaju, postaju stariji - zreliji.
3. Put hrane - kroz razmenu misli, iskustva i znanja shvatiće osnovne pojmove o kretanju hrane u organizmu (unosimo, žvaćemo, vari se u želucu, izbacujemo).
4. Put vode - veoma je bitno da učenici shvate značaj unošenja vode. Objasniti ulogu vode u organizmu i razvijati naviku redovnog unošenja vode. Adekvatnom organizacijom rada u školi omogućiti učenicima obavljanje fizioloških potreba - hoću u toalet, bez osećaja stida.
5. I zubi se menjaju - saznanja o zubima dopuniti novim informacijama o nicanju zuba, higijeni i bolestima zuba.
II Tema - Ja i moje zdravlje (10 časova)
1. Kako sačuvati zdravlje - Integrisanjem naučenog gradiva u prvom razredu i ličnog iskustva učenika, podstaći ih da dođu do osnovnih faktora neophodnih za očuvanje zdravlja (ishrana, lična higijena, higijena sredine, nasleđe, fizička aktivnost.
2. Šta može da naruši moje zdravlje - kroz priču i određene aktivnosti upoznati učenike sa faktorima koji mogu da naruše zdravlje.
- U kući, na ulici, u prirodi (upoznavanje sa oznakama i simbolima opasnih materija, struja, voda, sunčanica, životinje - krpelj, pčela, komarac, muva, opasne životinje, temperatura, saobraćaj, hrana...).
- Situacije u kojima se mogu povrediti (upotreba kućnih aparata, kupanje, neprimerene fizičke aktivnosti...).
- Predmeti koji me mogu povrediti (oštri predmeti, oruđa, oružja...).
3. Čuvam se - primerima i pričom iz života i iskustva učenika, doći do zaključka šta sve oni mogu činiti da bi sačuvali svoje zdravlje.
III Tema - Dnevni ritam (4 časa)
1. Leti i zimi - napraviti poređenje dnevnih aktivnosti u odnosu na godišnja doba. Uočiti razlike dnevnog ritma u zavisnosti od godišnjih doba. Napraviti poređenje sa domaćim životinjama u cilju boljeg razumevanja.
2. Kako prepoznati umor - upoznati učenike sa osnovnim simptomima umora i značajem smenjivanja dinamičkih i mirnih aktivnosti u danu. Sve psihičke i fizičke aktivnosti tokom dana uskladiti sa potrebama i mogućnostima.
3. Škola i zdravlje - zašto je potreban raspust (zbog odmora, vremenskih prilika - zima, leto).
IV Tema - Lična higijena (4 časa)
Učenicima je potrebno postaviti kao imperativ svakodnevno obraćanje pažnje na elemente lične higijene kroz povezivanje sa sadržajima drugih predmeta. Sadržaje lične higijene obraditi kroz igru, kolaže, postere, pozorištance i razgovor u skladu sa mogućnostima učenika.
V Tema - Ishrana (6 časova)
1. Moj kuvar - kroz zajedničku praktičnu aktivnost izrade jelovnika proveriti usvojenost znanja i umenja iz oblasti zdrave ishrane. Proširiti i sistematizovati znanja i iskustva učenika stečena u prvom razredu.
2. Nepravilna ishrana - poremećaji koji nastaju usled ne pravilne ishrane: zaostajanje u rastu i razvoju, poremećaj telesne težine, bolesti zuba, kičmenog stuba i grudnog koša.
VI Tema - Prevencija zloupotrebe alkohola i duvana (4 časa)
1. Ja i moje odeljenje u borbi protiv pušenja i konzumiranja alkohola - uvod u aktivnost su osnovne informacije o alkoholu i duvanu i igra - "korisno/štetno". Angažovati sve učenike da kroz pravljenje izložbe, plakata, postera i likovnih radova daju svoj doprinos borbi protiv pušenja i konzumiranja alkohola.
VII Tema - Zanemarivanje i zlostavljanje dece (2 časa)
Ovu temu zbog njene specifičnosti realizovati u saradnji sa stručnjakom-profesionalcem za pitanja zanemarivanja i zlostavljanja dece (razgovor sa učenicima, roditeljima, nastavnicima...).
Preporučene aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu
Predloženi programski sadržaji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutrašnju strukturu planiranih sadržaja fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u školi. Efikasnim i podsticajnim metodama rada sa učenicima doći do načina koji omogućava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i veština, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama školovanja.
Programski sadržaji se realizuju po redosledu nastavnih jedinica sa fondom časova koji je fleksibilan. Nivo obrade nastavnih sadržaja, u zavisnosti od mogućnosti i interesovanja učenika, učitelj može organizovati tako da se svaki učenik upozna sa osnovnim pojmovima o zdravlju i postupno uvodi u zdrav način življenja. Primenom principa postupnosti - od lakšeg ka težem, u drugom razredu se proširuju znanja kako po obimu, tako i po složenosti sadržaja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze, postiže se logičan način razmišljanja i viši saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put učenika vodeći računa o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom učenik živi.
Podrška učitelja, kao i celog odeljenja, tokom rada bitan je preduslov uspešne realizacije programa. Primeniti niz metodičkih radnji tokom svakog časa obrade sadržaja. Pored teorijskih informacija i njihove praktične primene u cilju sagledavanja celovitosti materije, potrebno je dijaloškom metodom što više podsticajno aktivirati učenike u radu, koristeći pri tom životno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se nekada našli.
Za uspešnu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angažovati roditelje jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja, aktivnosti i dobre volje, vođeni iskrenom željom za stvaranje što humanijih i zdravijih uslova za školovanje svoje dece. Oblici saradnje sa roditeljima mogu biti različiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno učešće roditelja u realizaciji nastavnih tema.
Deci je neophodno približiti činjenicu da je zdravlje pojedinca, ne samo lično, već i opšte dobro. Ono se u velikoj meri uči te svako može značajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrave stilove života. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju će umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponašanje. Postoje brojne mogućnosti kako se svaka tema može približiti učenicima. To sigurno ne treba da bude jednostavno iznošenje činjenica već raznovrsne aktivnosti koje svestrano uključuju učenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamično učenje u odeljenju kako bi učenici sa lakoćom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Stvoriti dinamičku i promenljivu sredinu za učenje sa osmišljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima učenika.
Građenje tolerantne komunikacije ključno je da bi se svi učenici osećali prijatno i da bi aktivno i otvoreno učestvovali u zajedničkom radu.
Izuzetno je važno da učitelj vodi i usmerava rad. Neophodno je da svi učenici govore jedan po jedan, a ostali slušaju. Slušanje drugih može proširiti ili promeniti nečije stavove, pomoći da se razmene ideje, razjasne stavovi, vrednosti i ponašanje.
Učitelji podstiču diskusiju pitanjima imajući u vidu individualne karakteristike učenika. Isticanje važnosti sagledavanja problema iz različitih uglova omogućava i razvijanje kritičkog mišljenja, jedne od osnovnih životnih veština. Na kraju diskusije, izvodi se zaključak u kome je poželjno izneti pozitivne komentare koje su učenici koristili tokom časa.
Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na životnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu sa učenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralačke ideje, sa uvažavanjem razvojnih i individualnih karakteristika.
Za uspešnu realizaciju programa, pored korišćenja odgovarajućeg udžbenika, priručnog materijala i literature neophodna je obuka učitelja na seminarima, koje će držati stručni timovi (lekar, pedagog, psiholog, učitelj).
Uspeh učenika u prvom i drugom razredu ocenjuje se opisno. Potrebno je da učitelj kontanuirano, na adekvatan način, prati napredovanje učenika imajući u vidu njegove individualne sposobnosti da razume i prihvati ponuđene sadržaje. Kako učenici, tako i učitelj, poseduje sopstvenu individualnost koja se ogleda u radu sa učenicima, pri čemu ima i profesionalnu obavezu da obezbedi kvalitetno obrazovanje za svu decu. Vrednovanje postignuća učenika u ovoj oblasti podrazumeva zainteresovanost, aktivno učešće u radu, formiranje pozitivnih stavova o zdravlju, usvajanje i praktičnu primenu stečenog znanja tokom školske godine.
Vrednovanje postignuća učenika usaglasiti sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 58/2004 i 62/2004) i Pravilnikom o ocenjivanju učenika osnovne škole. Postojeći standardi postignuća učenika iz ove oblasti biće razrađeni u okviru ostalih standarda u prvom ciklusu vaspitno-obrazovnog rada.
Cilj i zadaci
Ciljevi verske nastave jesu da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti Crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date Crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.
Zadaci verske nastave jesu da kod učenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijem i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Božju i za sebe;
- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene Crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom i pre i posle svega sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.
PRAVOSLAVNI KATIHIZIS (VERONAUKA)
Cilj i zadaci
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celovit pravoslavni pogled na svet i život, uvažavajući dve dimenzije: istorijski hrišćanski život (istorijsku realnost crkve) i eshatološki (budući) život (dimenziju idealnog). To znači da učenici sistematski upoznaju pravoslavnu veru u njenoj doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri čemu se izlaganje hrišćanskog viđenja života i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da hrišćansko viđenje (liturgijsko, kao i podvižničko iskustvo Pravoslavne Crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Sve ovo sprovodi se kako na informativno-saznajnom tako i na doživljajnom i na delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima života (odnos sa Bogom, sa svetom, sa drugim ljudima i sa sobom).
Zadaci pravoslavnog katihizisa (veronauke) jesu da kod učenika:
- razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i druga čijoj ličnosti u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao ikoni Božijoj, ličnosti, takođe, drugačijoj u odnosu na nas, te da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (svest o zajednici);
- razvije sposobnost za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i drugo, kao i odgovaranje na ova pitanja u svetlu pravoslavne hrišćanske vere i iskustva Crkve;
- izgrade sposobnosti dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost sa drugim naukama);
- pomogne u odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugima, u iznalaženju ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, u ostvarenju susreta sa svetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svet, sa društvom, sa prirodom) i sa Bogom;
- izgradi uverenje da svet i sve što je u njemu stvoreni su za večnost, da su svi stvoreni da budu pričasnici večnog života, te da iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja sopstvenog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću i prema tvorevini Božijoj i izgradi spremnost na pokajanje.
Sadržaji nastave pravoslavnog katihizisa raspoređeni su po linearno-koncentričnom (simbiotičkom, spiralnom) principu. To znači da se u svakom razredu izabiraju određeni ranije uvedeni sadržaji, a zatim se u okviru svake teme, koje će se tokom date godine školovanja nizati u sukcesivnom sledu, vrši se aktivizacija prethodno stečenih znanja i formiranih umenja. Naravno, u svakom razredu uvode se i potpuno nove teme, koje će poslužiti kao oslonac za nadograđivanje znanja u narednim razredima. Sled tema je u nižim razredima silazni (descendentni), odnosno bazira se na izlaganju materije prema psihološkoj pristupačnosti, dok je u višim razredima osnovne škole uzlazni (ascendentni), dakle temelji se na načelima teološke naučne sistematike.
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa u ovom razredu jeste prihvatanje da je postojanje izraz zajedništva ličnosti, a da ličnost postoji samo u zajednici slobode sa drugom ličnošću.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- uoče da se kroz slobodni odnos ljubavi prema nekome ili nečemu taj neko ili nešto konkretizuje, odnosno da postaje za nas jedinstveno i neponovljivo;
- uoče da ljubav čoveka prema drugim ljudima i prirodi njima daje neponovljivu vrednost i postojanje;
- uoče da od onoga koga zavolimo zavisi i naše postojanje;
- nauče da je čovek ikona Božija upravo zbog toga što može da druga bića čini neponovljivim.
- Čovek je ikona Božija (čovek ima svojstvo da ljubavlju čini nešto da postoji, slično kao što to može Bog).
- Bog je zajednica ličnosti Oca i Sina i Svetog Duha (biće kao zajednica, kao ljubav).
- Čovek kao biće zajednice.
- Bog je iz ljubavi stvorio svet zajedno sa Sinom i Duhom.
- Isus Hristos je posrednik između Boga i stvorene prirode.
- Crkva je zajednica svih ljudi i cele prirode kroz Hrista sa Bogom.
- Pravoslavna ikonografija pokazuje svet i čoveka u zajednici s Bogom.
Nastava pravoslavnog katihizisa u I i II razredu osnovne škole treba da bude priprema učenika da prihvate da je postojanje izraz zajednice, odnosno da je ličnost zajednica sa drugom ličnošću. Zato u nastavi treba koristiti ona dečja iskustva koja na to ukazuju. To se može ostvariti kroz priče, crteže koje će deca sama crtati i na kojima će uvek biti predstavljena bića u odnosu, tj. celina onoga što se crta (npr. roditelji, braća, sestre, kuća, dvorište sve zajedno; more i lađe na moru sa pticama i suncem itd. preko druženja i organizovanja takvih vrsta igara koje će ukazivati na zajednicu sa drugim kao osnovu postojanja). Da bi pri tom bila izbegnuta opasnost od shvatanja da svaka vrsta zajednice može biti osnov istinskog postojanja, treba uvek imati na umu i isticati liturgijsko iskustvo zajednice i liturgijsku strukturu koja je utemeljena na slobodi, a ne na prirodnim nagonima.
Pojmove kao što su: Bog, ličnost, sloboda, ljubav, treba takođe, uvek tumačiti na osnovu iskustva zajedništva sa drugim čovekom, odnosno liturgijskog iskustva zajedništva. Kad govorimo o Bogu, sve treba tumačiti u okviru Liturgije, njene strukture i radnji koje se tamo odvijaju. Na taj način će se izbeći apstraktnost koja je strana deci ovog uzrasta i postići to da se Bog susreće i vidi kroz žive i konkretne članove Liturgije u jednom događaju, što je suština hrišćanskog učenja o ovaploćenju Boga Sina, o tome da je ličnost zajednica sa Bogom kao sa drugom ličnošću i da je sloboda ljubav prema drugoj ličnosti.
Konkretno u I razredu treba naglašavati:
- iskustvo ljubavi koje čini da svet koji nas okružuje ne bude masa, već da ga čine konkretna i neponovljiva bića. Primer za ovo dat je u priči Ljubav u udžbeniku: Episkop Ignjatije, Crkveni slovar, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002. Slični primeri mogu se naći u knjizi Mali princ, Egziperija i u drugim sličnim knjigama, kao i u okviru neposrednih ljudskih iskustava;
- da biće sa kojim smo u zajednici ljubavi postaje izvor i našeg postojanja kao konkretne ličnosti. Primer za ovo dat je u priči Izvor našeg života u navedenom udžbeniku.
Teme: Čovek je ikona Božija i Bog je stvorio svet iz ljubavi treba objasniti na primeru iz priče Ljubav u navedenom udžbeniku. Učenicima treba pokazati da kad čovek nekog zavoli, odnosno kad ostvari zajednicu sa nekim, tada on za njega stvarno i postoji, odnosno kao da ga čovek svojom ljubavlju stvara i to kao konkretno i neponovljivo biće. Tu moć jedino imaju Bog i ljudi, s tom razlikom da jedino Bog može da stvara nešto iz nebića.
Teme: Hristos je posrednik između Boga i sveta i Crkva je zajednica prirode i ljudi kroz Hrista s Bogom treba, takođe, objasniti na osnovu iskustva ljubavi prema drugom biću. Kada čovek voli jedno biće, onda u njemu gleda i sva ostala. Bog Otac najviše voli svoga Sina, Isusa Hrista, i u njemu vidi sve ljude kao svoje sinove. Sve što bude postalo deo ove zajednice Boga Oca i Sina, Isusa Hrista, postaće drago i Bogu i postojaće večno. (Videti primer iz priče Darovanje u udžbeniku. To treba povezati sa događajem krštenja kojim ulazimo u Crkvu kao zajednicu Hrista sa Bogom Ocem, odnosno da se krštenjem konstituiše Crkva, zajednica sa Hristom, u kojoj postajemo sinovi Božiji i zato braća među sobom).
Ono što je najvažnije i što je osnovni cilj katihizisa jeste to da učenici postanu članovi Liturgijske zajednice. Jer, Liturgija, kao živo prisustvo Hrista i kao ikona večnog postojanja prirode i čoveka, treba da da ipostas, odnosno da ocrkveni i da da smisao našem istorijskom življenju. Zato treba, kad god je to moguće, učenike dovoditi, ili upućivati na Liturgijska sabranja.
U toku svake godine, konkretno pre svih nailazećih velikih praznika, kako Gospodnjih, tako i Bogorodičinih i svetiteljskih, treba upoznati učenike sa istorijom nastanka praznika i sadržinom događaja koji se slavi. Kad je reč o svetiteljskim praznicima posebnu pažnju treba obratiti Srbima svetiteljima: Sv. Savi, Sv. Simeonu, na praznik Vidovdan itd. Učenici bi trebalo da se upoznaju i s ličnostima svetitelja koje slave kao Krsnu slavu. (U tu svrhu treba pre svega koristiti žitija tih svetitelja koja se mogu naći i u: Justin Popović, Žitija svetih, Ćelije, Valjevo, a zatim i ostalu prigodnu literaturu).
Takođe, pre početka Vaskršnjeg posta, treba upoznati učenike s njegovom sadržinom i ciljem, kao i sa bogoslovskom podlogom posta, i njegovom važnošću za čoveka. (Najpogodnija literatura za to jeste: A. Šmeman, Veliki post, Kragujevac, poslednje izdanje.)
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u drugom razredu osnovne škole jeste prihvatanje da je postojanje izraz zajedništva ličnosti, a da ličnost postoji samo u zajednici slobode sa drugom ličnošću.
Operativni zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u drugom razredu osnovne škole jesu da učenik:
- uoči da Liturgija nije običan događaj;
- uoči da se na Liturgiji pojavljuje Bog kao zajednica ličnosti: Oca, Sina - Hrista i Svetog Duha;
- upozna strukturu Liturgije;
- razlikuje radnje na Liturgiji;
- uoči da je Isus Hristos, iako fizički odsutan, prisutan na Liturgiji kao plod naše ljubavi prema njemu.
- Bog je zajednica ličnosti Oca, Sina i Svetog Duha (biće kao zajednica, kao ljubav).
- Liturgija kao ikona budućeg veka, Carstva božjeg.
- Liturgija - otkrivanje Boga (liturgijsko iskustvo Boga, ličnosti, slobode, ljubavi. Bog kao biće zajednice).
- Struktura Liturgije - crkve (episkop, sveštenici, đakoni i narod).
- Liturgija je i prisustvo Hristovo i iščekivanje dolaska Hristovog (ljubavlju prema Hristu činimo da je On prisutan među nama na Liturgiji iako je fizički odsutan).
- Pravoslavna ikonografija pokazuje stanje sveta i čoveka u budućem veku.
Nastava pravoslavnog katihizisa u I i II razredu osnovne škole treba da bude priprema učenika da prihvate da je postojanje izraz zajednice, odnosno da je ličnost zajednica sa drugom ličnošću. Zato u nastavi treba koristiti ona dečja iskustva koja na ovo ukazuju. To se može ostvariti kroz priče, crteže koje će deca sama crtati i na kojima će uvek biti predstavljena bića u odnosu, tj. celina onoga što se crta: npr. roditelji, braća, sestre, kuća, dvorište, sve zajedno; more i lađe na moru s pticama i suncem itd. preko druženja i organizovanja takvih vrsta igara koje će ukazivati na zajednicu sa drugim kao osnovu postojanja. Da bi se pri tom izbegla opasnost od shvatanja da svaka vrsta zajednice može biti osnov istinskog postojanja, treba uvek imati na umu i isticati liturgijsku zajednicu kao jedinu istinitu jer se u njoj ostvaruje zajednica s Bogom u Hristu, kao i liturgijsko iskustvo zajednice i liturgijsku strukturu koja je utemeljena na slobodi a ne na prirodnim nagonima.
Pojmove kao što su: Bog, ličnost, sloboda, ljubav treba, takođe, uvek tumačiti na osnovu iskustva zajedništva sa drugim čovekom, odnosno liturgijskog iskustva zajedništva. Kad govorimo o Bogu, sve treba tumačiti u okviru Liturgije, njene strukture i radnji koje se tamo odvijaju. Na taj način će biti izbegnuta apstraktnost koja je strana deci ovog uzrasta i postići će se to da se Bog susreće i vidi kroz žive i konkretne članove Liturgije u jednom događaju, što je suština hrišćanskog učenja o ovaploćenju Boga Sina, o tome da je ličnost zajednica s Bogom u Hristu kao s drugom ličnošću i da je sloboda ljubav prema drugoj ličnosti.
Konkretno u II razredu treba naglašavati:
- da je Bog zajednica konkretnih ličnosti: Oca, Sina i Sv. Duha;
- da Bog nije ideja i apstraktan pojam, već živa ličnost koja je postala čovek i zato se sreće preko čoveka u Liturgiji;
- da bogoljublje istovremeno znači čovekoljublje.
S druge strane, u ovom razredu treba učenicima odmah ukazivati na razliku između stanja u budućnosti i stanja u sadašnjosti istorije, odnosno budućeg i sadašnjeg stanja crkve, preko dečjih iskustava napredovanja na osnovu ostvarenja postavljenih ciljeva, kao i na osnovu liturgijskog iskustva. To znači da sadašnje postojanje i istinu sveta treba utemeljiti na budućnosti. Naglasak, dakle, treba staviti na to da je istinska budućnost sveta i čoveka u budućem Carstvu božjem i da je na osnovu strukture toga carstva utemeljena i struktura Liturgije (episkop okružen sveštenicima i narodom, odnosno Hristos okružen apostolima i narodom).
Taj cilj se može postići, pre svega, opisom Liturgije kao ikone budućeg Carstva Božjeg, ali i preko dečjih igara koje treba da budu tako organizovana da odslikavaju buduće Carstvo Božje, kao i preko dečijih crteža.
Teme: Liturgija kao ikona Carstva Božjeg i Liturgija - otkrivanje Boga treba realizovati preko objašnjenja Liturgije. Da bismo pokazali da je Liturgija ikona budućeg Carstva, treba ukazati na one elemente po kojima se Liturgija razlikuje od sadašnjeg svakodnevnog života (v. priču: Prvi put na Liturgiji, u: Ignjatije (Midić), Pravoslavni katihizis za drugi razred osnovne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. ili slične opise liturgije). Opisom strukture Liturgije, kao i radnji koje se u njoj zbivaju, treba pokazati da su Sv. Trojica prisutna preko Liturgije. Onaj koji prinosi darove i stoji na čelu liturgijskog sabranja, odnosno episkop, jeste ikona Hristova. Duh Sveti nas povezuje sa Hristom, odnosno sa episkopom, krštenjem, a sama evharistija je preko Hrista upravljena ka Bogu Ocu. Jedino Sin Božji je postao čovek, Isus Hristos, i zato se on i vidi kao čovek, episkop, dok su Otac i Duh nevidljivi, ali zato na njih ukazuje sama Liturgija, koja bez tog ukazivanja ne može da postoji. (Na primer, ne postoji Liturgija bez sabranja naroda oko episkopa koje se ostvaruje krštenjem i rukopoloženjem, što ukazuje na prisustvo Duha, kao ni bez prinosa darova i molbi, koje su upućene Bogu Ocu).
Takođe, u kontekstu liturgijskog iskustva treba pokazati da su ličnost, sloboda ostvarljivi jedino kao izrazi ljubavi prema drugim ljudima. (U tu svrhu treba koristiti priče koje su date u navedenom udžbeniku, ili njima slične).
Temom Liturgija kao prisustvo i iščekivanje Hrista treba da se objasni dijalektički odnos između sadašnjeg i budućeg veka u Liturgiji, odnosno istovremenost prisutnosti i odsutnosti Hrista. Da bi bila izbegnuta opasnost od imitacije kao načina na koji je Hristos prisutan u Liturgiji, iako je fizički odsutan, treba istaći iskustvo ličnosti, odnosno iskustvo zajednice slobode, ljubavi sa drugom ličnošću. Hristos kao ličnost može biti prisutan među nama iako je fizički odsutan, ako smo vezani za njega, ako ga volimo iznad svega (primer je dat u priči Čekajući Nikolu u navedenom udžbeniku za II razred osnovne škole).
Pravoslavna ikonografija, arhitektura, književnost (žitija svetih), naša epska poezija (posebno pesme o Kosovskom boju) takođe ukazuju na budućnost koja je prisutna u sadašnjosti, odnosno na to da vera u budućnost opredeljuje zbivanja u sadašnjosti. Ikone slikaju buduće stanje ljudi i prirode u Carstvu Božjem. Isto je sadržano i u žitijima svetih. Pravoslavni hram arhitektonski odslikava Carstvo Božje i njegovu strukturu. Za ovaj uzrast dovoljno je ukazati na prisutnost celine onoga što se slika, da bi se pokazala razlika između sadašnjeg veka i budućeg (na primer, u sceni Hristovog krštenja na reci Jordanu u vodi se vide i ribice, što u prirodnoj stvarnosti nije slučaj, a što ukazuje i na to da će u Carstvu Božjem i priroda biti prisutan. Treba ukazati, takođe, na personifikaciju prirode prisutne u pravoslavnoj ikonografiji. Takav je, na primer, prikaz sveta kao čoveka u sceni silaska Sv. Duha na apostole, reke Jordana i mora u sceni krštenja Hristovog, što je blisko deci ovog uzrasta).
Ono što je najvažnije i što je osnovni cilj katihizisa jeste to da učenici postanu članovi liturgijske zajednice. Jer, Liturgija, kao živo prisustvo Hrista i kao ikona večnog postojanja prirode i čoveka, treba da da ipostas, odnosno da ocrkveni i da da smisao našem istorijskom življenju. Zato treba, kad god je to moguće, učenike dovoditi, ili upućivati na liturgijska sabranja.
U toku svake godine, konkretno pre svih nailazećih velikih praznika, kako Gospodnjih, tako i Bogorodičinih i svetiteljskih, treba upoznati učenike sa istorijom nastanka praznika i sadržinom događaja koji se slavi. Kad je reč o svetiteljskim praznicima, posebnu pažnju treba obratiti Srbima svetiteljima: sv. Savi, sv. Simeonu, na praznik Vidovdan itd. Učenici bi trebalo da se upoznaju i s ličnostima svetitelja koje slave kao krsnu slavu. (U tu svrhu treba pre svega koristiti žitija tih svetitelja koja se mogu naći u: Justin Popović, Žitija svetih, Ćelije, Valjevo, a zatim i ostalu prigodnu literaturu).
Takođe, pre početka Vaskršnjeg posta, treba upoznati učenike s njegovom sadržinom i ciljem, kao i sa bogoslovskom podlogom posta, i njegovom važnošću za čoveka. (Najpogodnija literatura za to jeste: A. Šmeman, Veliki post, Kragujevac, poslednje izdanje.)
Cilj i zadaci
Cilj nastave islamske vjeronauke (ilmudin) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži učeniku osnovni vjernički pogled na svijet, sa posebnim naglaskom na vjernički praktični život, a takođe i budući vječni život. To znači da djeca, na način primjeren njihovom uzrastu, upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama. Izlaganje vjerskog viđenja i postojanja svijeta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama. Način pristupa je islamsko viđenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-djelatno, s nastojanjem da se osnovne postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos prema Bogu, prema svijetu, prema drugim ljudima i odnos prema samom sebi.
Zadaci nastave islamskog vjeronauka su da se kod učenika:
- razvije svijest o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božijim stvorenjima;
- izgrađuje sposobnost (na način primjeren uzrastu učenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja čoveka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i sa razmišljanjima o tim pitanjima u svijetlu vjere islama;
- razvije i izgradi sposobnost dubljeg razumjevanja i vrijednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovječanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima naučnog djelovanja;
- pomogne u odgovornom oblikovanju zajedničkog života s drugim, u iznalaženju ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svijetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svijet, s društvom, s prirodom) i s Bogom;
- izgradi uvjerenje da je njegov život na ovom svijetu samo priprema za vječnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vječnog života, da se iz te perspektive kod učenika razvija sposobnost razumjevanja, preispitivanja i vrjednovanja vlastitog odnosa prema drugom čovjeku kao Božijem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.
Ciljevi nastave islamskog vjeronauka u ovom razredu su:
- prepoznavanje osnovnih načela vjere;
- upoznavanje sa najznačajnijim datumima kod muslimana;
- upoznavanje sa važnošću svakodnevnog učenja Kurana.
Operativni zadaci
Učenici treba da se:
- osposobe da otpočnu svaki svoj posao, onako kako propisi vjere nalažu i sa uspjehom ga okončaju;
- osposobe da prepoznaju osnovna načela svoje vjere i da znaju cijeniti svoju veru i poštovati drugačije od sebe;
- upoznaju sa datumima rođenja i smrti Božijeg Poslanika, Njegovim životom i Njegovim odnosom prema djeci;
- upoznaju sa najznačajnijim datumima koji se kod muslimana praznično obilježavaju;
- upoznaju sa činjenicom da je Allah dž. š., Uzvišeni Gospodar, svim narodima slao Poslanike koji su ih opominjali i podsticali da čine dobra;
- upoznaju sa brojem Kuranskih sura i važnošću svakodnevnog učenja Kurana.
UVOD (međusobno upoznavanje učenika i vjeroučitelja, upoznavanje sa sadržajima programa Islamske vjeronauke - Ilmudin)
RABBI JESIR, IKRE, SELAM
- učenje kratke dove (molitve) Rabbi jesir za uspešan početak;
- upoznavanje učenika sa prvim riječima objavljenim u Kur'anu (Ikre - uči);
- islamski pozdrav - selam
KO SAM - ŠTA SAM I MOJI PRIJATELJI
- naziv naše vjere;
- izgled barjaka;
- aktivnost drugova.
JELO I PIĆE
- šta je muslimanu dozvoljeno a šta zabranjeno od hrane i pića
PORODICA
- članovi porodice, njihove aktivnosti i dužnosti jednih prema drugima
ŠKOLA I DECA
- obraditi kroz pesmicu "Azra ide u školu" i "Ajša i ptice"
BISMILA
- učenje bismile i osnovnih postulata vjere islama kroz pitanja "zapamti" i "pronađi"
POZDRAV MIRA
- učenje islamskog pozdrava - selama i njegovo značenje
KELIME - I - ŠEHADET
- upoznavanje sa prvim stubom islama kojim se svjedoči i očituje jednoća Stvoritelja i potvrđuje poslanstvo Muhameda a. s.
DESNA STRANA
- kroz pjesmicu "Meho ljevatan" ukazati na prednost desne strane u životu vjernika
MUSLIMANI I KNJIGA
- kroz priču "Knjiga pod jastukom" naglasiti poruku obaveznosti druženja sa knjigom
MUSLIMANSKI MUBAREK DANI
- prikazati Bajram kroz pesmicu i Bajramska ilahija
NA ULICI
- kroz ilustraciju prikazati lijepu ulicu kao ogledalo njenih stanovnika i uz obradu pjesme "Uljudno se ponašaj"
EZAN
- upoznavanje učenika sa istorijatom ezana (poziv na molitvu) i njegovim tekstom
EL - FATIHA
- učenje prve sure u Kur'anu i njenog značenja
ROĐENJE VEROVESNIKA MUHAMEDA A. S.
- upoznavanje učenika sa domovinom, porodicom i vremenom rođenja posljednjeg Božijeg poslanika Muhameda a. s.
SALAVATI I DOVA
- učenje salavata i dove za spas na ovom i budućem svijetu
SURA EN - NAS
- učenje poslednje sure u Kur'anu i njeno značenje
BOŽIJI POSLANIK A. S. I UNUCI
- upoznavanje učenika sa odnosom Muhameda a. s. prema djeci
KRAĐA I LAŽ
- ukazivanje na poroke kojih se vjernik mora čuvati, kroz obradu priče "Ne uzimaj tuđe" i "Laž"
ALAH - SVEMOGUĆI STVORITELJ
- objasniti učenicima kroz priču "Sve je stvorio Alah" da je on Stvoritelj svega postojećeg, vidljivog i nevidljivog
SUBHANEKE
- učenje kratke dove sa kojom započinje svaki namaz (molitva)
SURA EL - IHLAS
- učenje kratke sure koja potvrđuje jedinstvo Stvoritelja
IBRAHIM A. S.
- upoznavanje učenika sa kratkim istorijatom jednog od odabranih Božjih poslanika
SURA EL - FELEK
- učenje sure u kojoj se od Alaha dž. š. traži zaštita i utočište od šejtana i njegovih sljedbenika
JUNUS A. S.
- obrada priče o jednom od Božjih poslanika koja ukazuje na potrebu strpljivosti u teškim momentima
BUDUĆNOST ZNA SAMO ALAHA dž. š.
- upoznavanje učenika kroz priču "Ako Bog da" da svaki ishod posla, pored uloženog truda, zavisi od volje Božije
ZDRAVLJE JE BOGATSTVO
- kroz priču "Šta je najvažnije" i pesmicu "Zdrava djeca" ukazati na važnost zdravlja i njegovog čuvanja
ABDEST
- higijena kao sastavni deo vjere i načina obavljanja abdesta (vjerskog pranja) pre namaza
SURA LEHEB
- učenje jedne od poslednjih kur'anskih sura i njeno značenje.
Vjerska nastava je zajedničko djelo vjeroučitelja i učenika. Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija) To je makrostruktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikrostrukturu. Tako, na primjer, način saznanja posjeduje sljedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje. Treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinca, a takođe u okviru časa na kojem se obrađuju novi sadržaji, vrši se primjena i obnavljanje obrađenog gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauke trebalo bi da izgleda ovako: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja, prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja, gde se zapravo objašnjava učeniku šta to znači da smo "Božija stvorenja", ističući kada se to i kako dogodilo. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o namazu - molitvi (zašto i kako). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dječije iskustvo oslanjaju se na slovo Kur'ana i na učenički vlastiti doživljaj.
Ciljevi nastave islamskog vjeronauka (ilmudina) u ovom razredu jesu da upozna učenika sa:
- osnovnim vrijednostima koje treba cijeniti i kojima se treba okititi u svome životu;
- osnovnim postulatima vjere islama;
- načinom obavljanja i sastavnim dijelovima namaza (dnevne molitve);
- značenjem posta i njegovim vrijednostima;
- značenjem hadža (hodočašća Kabe), to jest petog islamskog šarta;
- najvažnijim vjerskim ustanovama u našoj zemlji i odabranim danima koje muslimani praznično obilježavaju;
Operativni zadaci nastave islamskog vjeronauka (ilmudina) u drugom razredu osnovne škole su da učenik:
- uoči vrijednost zajednice i složnog zajedničkog življenja;
- uoči vrijednost vjerovanja u jednog Boga, Stvoritelja ljudi i Njegove poslanike, koje je slao ljudima da im ukažu na pravi put;
- uoči važnost zekata (materijalnog davanja kojim bogati muslimani trebaju pomoći siromašne);
- uoči vrijednost posta (uzdržavanja od unošenja hrane i pića od zore pa do zalaska sunca);
- shvati šta je post i koja je njegova vrijednost;
- nauči koji su sastavni dijelovi posta;
- shvati šta je hadž (hodočašće Kabe);
- shvati šta je Kaba, koja je njena važnost i šta ona predstavlja;
- upozna način islamskog obilježavanja praznika;
- upozna najvažnije ustanove i institucije muslimana na ovim prostorima i njihov značaj;
- upozna najznačajnije datume (praznike) koje muslimani obilježavaju.
- Uvod: (upoznavanje učenika sa sadržajima ovog razreda, sa udžbenikom i načinom rada).
- Jedinstvo među muslimanima (upoznavanje sa vrijednostima jedinstva i sloge među ljudima koji su neophodni za prosperitet cijelog čovječanstva).
- Rad je ibadet (rad je Bogu drago djelo koje On cijeni i nagrađuje onoga ko iskreno radi, ne zakidajući ostale oko sebe).
- Božiji poslanik A. S. uzor svim muslimanima (upoznavanje sa vrlinama Božijeg Poslanika koje trebaju biti i naše vrline).
- Kako sam došao na ovaj svijet (razjašnjenje dileme oko čovjekovog dolaska na svijet).
- Kako i koliko vjerujem (način preispitivanja našeg vjerovanja i čvrstine ubjeđenja Uzvišenog Gospodara u kojeg vjerujemo).
- Shvatanje prednosti Allahu dž. Š. (upoznavanje kroz priču sa značenjem i vjerovanjem u predanost Bogu).
- Čovjek Allahovo dž. Š. najljepše stvorenje (obrada priče koja ukazuje da je čovjek najljepše Allahovo stvorenje).
- Čuvanje od grijeha (upoznavanje kroz priču "Hodžin ćulahg" sa obaveznošću čuvanja od griješenja i pokuđenošću griješenja).
- Jedino Allah zna skriveno (obrada priče koja ukazuje na to da je samo Allah dž. š. Sveznajući i da niko drugi ne poznaje ono što je skriveno u čovjeku).
- Ponosiš li se svojim imenom (upoznavanje učenika sa značenjima i vrijednostima njihovih islamskih imena).
- Čistoća u kući i van nje (obrada priče koja ukazuje na važnost čistoće kod čovjeka kao i njegovom okruženju).
- Islamski šarti (obrada islamskih šartova - uvjeta da bi neko mogao biti musliman).
- Namaski šarti (šta je potrebno izvršiti da bi namaz molitva bio ispravan).
- Uzimanje abdesta (upoznavanje sa načinom uzimanja abdesta - vjerskog pranja prije namaza).
- Okretanje prema kibli (značenje kible i važnost okretanja prema njoj u namazu).
- Sastavni dijelovi namaza (upoznavanje sa sastavnim dijelovima namaza kao i namazima koje musliman mora obavljati).
- Postite bićete zdravi (značenje i vrijednosti posta u mjesecu Ramazanu).
- Hadž (upoznavanje sa sastavnim dijelovima hadža - hodočašća Mekke - i njegovom važnošću uz obradu kuranskog poglavlja EL -KEVSER).
- Islamski Mubarek dani (koje je to dane musliman dužan svječano obilježiti u toku jedne godine, obrada kuranskog poglavlja EL -KAFIRUN).
- Islam u našoj zemlji (upoznavanje sa islamskim dragocjenostima u našoj zemlji i drugim vjersko-prosvjetnim ustanovama u njoj).
Vjerska nastava je zajedničko djelo vjeroučitelja i učenika. Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primjena i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikrostrukturu. Tako, na primjer: način saznanja poseduje sljedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje. Treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinca, a takođe u okviru časa na kojem se obrađuju novi sadržaji, vrši se primjena i obnavljanje obrađenog gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauke bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja, prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja, gde se zapravo objašnjava učeniku šta to znači da smo "Božja stvorenja", ističući kada se to i kako dogodilo. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o namazu - molitvi (zašto i kako). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dječje iskustvo se oslanjaju na slovo Kur'ana i na učenički vlastiti doživljaj.
Potrebni prostor za realizaciju navedenog gradiva jeste standardni učionički prostor koji je, inače, potreban za realizaciju gradiva iz drugih predmeta, npr. nastave maternjeg jezika, matematike i sl.
Za realizaciju navedenog gradiva islamske vjeronauke nisu potrebna nikakva neuobičajena posebna sredstva. U tu svrhu se mogu koristiti sveske ili blokovi koji se inače koriste u nastavi.
Literatura: Vjeronaučni udžbenik za drugi razred autora Hazeme Ništović.
Cilj i zadaci
Cilj nastave katoličkog vjeronauka u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži cjeloviti vjernički pogled na svet i život s posebnim naglaskom na dvije dimenzije: istorijska realnost crkve - vjernički praktični život i eshatološka dimenzija, odnosno vječni život. To znači da djeca, na način primjeren njihovom uzrastu, upoznavaju vlastitu vjeru u doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri čemu se izlaganje vjerskoga viđenja i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Način pristupa je kršćansko viđenje (liturgijsko kao osobito doživljavanje vjere) koja obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-djelatno s nastojanjem da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos s Bogom, sa svijetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znači cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup vjeri i izgradnja pogleda na svijet kroz prizmu vlastitog vjerovanja maksimalno poštujući i sve navedene datosti.
Zadaci katoličkog vjeronauka su da se kod učenika:
- razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čovjeku kao slici Božjoj, osobi takođe drugačijoj u odnosu na nas, kao i da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice);
- razvije sposobnost (na uzrastu učenika primeren način) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja čovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i dr., kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svjetlu vjere, a na temelju iskustva Crkve;
- izgradi i razvije sposobnost dubljeg razumijevanja i vrjednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovječanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama);
- razvije sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života s drugim, u iznalaženju ravnoteže između vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svijetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svijet, s društvom i s prirodom) i s Bogom;
- izgradi uvjerenje da je svijet i sve što je u njemu, stvoren za vječnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vječnog života, te da se iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumjevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću, prema stvorenju Božjem, i izgradi spremnost za pokajanje.
Cilj nastave katoličkog vjeronauka u prvom razredu je da dijete upozna Boga Oca, njegovu ljubav, da se, roditelj i ovaj divni svijet shvati kao Božiji dar, a zatim da upozna Isusa Hrista, onoga koga nam je Otac poslao kao znak svoje najveće ljubavi. Polazimo od slike oca koji voli, koji je brižan, koji puno zna, koji "sve može", da bismo ukazali na Nebeskoga oca, koji nas još više voli, koji je još brižniji, koji zaista sve zna i koji uistinu sve može. On se brine o nama. Od njega je ovaj veliki svijet, koji je dobar i mi smo njegovi. Za te nastavne jedinice misao vodilja vjeronauka: radost. On nam je poslao kao najveći dokaz svoje ljubavi Sina, koji nam je postao brat. Ljubimo njegovu majku i kroz ovu godinu upoznajemo život Gospodina Isusa. Strogo sledimo liturgijsku crkvenu godinu (Došašće, Božić, Korizma, Uskrs, Duhovi), a imamo na umu konkretan hrišćanski život. Zato govorimo o Duhu Svetom, o Isusovoj prisutnosti među nama, o molitvi i svetoj misi. Cilj nam je da učeniku pobudimo radost i da ga navedemo na to da radosno uzvraća Očevu ljubav.
Operativni zadaci
Učenici treba da :
- razumiju i prihvate stav da smo djeca Božja i da nas Otac nebeski voli;
- razumiju i prihvate stav da nas Bog tako ljubi da je Isus Krist postao naš brat;
- razumiju i prihvate potrebe i želje da bismo bili Isusova braća moramo se međusobno voljeti i tako slijediti njegovu nauku;
- razumiju uzajamnu ljubav koja zahtjeva da se naučimo odricati i činiti dobro drugima;
- razviju osjećaje da su molitve i bogoslužje načini susretanja s onim što smo učili o Bogu i da izgrade potrebu za tim;
- spoznaju da njihovi drugovi su pripadnici drugih crkava, vjera, da ima onih koji ne vjeruju, i da nauče da je važno poštivati i voljeti sve svoje drugove kao braću.
UVOD
- Međusobno upoznavanje učenika i vjeroučitelja i upoznavanje sa sadržajima programa katoličkog vjeronauka;
MI SMO DJECA BOŽIJA I OTAC NEBESKI NAS VOLI
- Dar smo nebeskog Oca (hvala za roditelje, braću i prijatelje);
- Nebeski nas Otac voli (hvala što me voli);
- Nebeski Otac je dobar (razvijanje ljubavi prema Ocu Nebeskom jer je prema meni dobar);
- Nebeski Otac sve zna (razvijanje osjećanja divljenja jer Nebeski Otac sve zna);
- Nebeski Otac sve može (razvijanje osjećanja radosti jer Nebeski Otac sve može);
- Nebeski Otac je stvorio i nevidljivi svijet (negovanje osjećanja kako nam je dobro što je Nebeski Otac najbogatiji);
- Nebeski Otac se brine za svijet (razvijanje zahvalnosti prema Bogu što se brine za nas);
- Svi su ljudi djeca Božija i zato su braća (upoznati djecu sa činjenicom da su svi ljudi djeca Božija i zato su braća, razvijati svjest o važnosti suživota i tolerancije).
BOG NAS TAKO LJUBI DA JE ISUS KRIST POSTAO NAŠ BRAT
- Nebeski Otac nam je poslao svoga sina (razvijanje radosti što mi je Isus brat);
- Iščekivani Božji Sin (razvijanje ljubavi prema Mariji jer je Isusova majka);
Isusovo rođenje - slavimo zajedno svi kršćani (razvijanje zahvalnosti Bogu za tu ljubav, što je postao nama sličan);
- Isusovi prvi gosti (razvijanje osjećanja svjesti da ću i ja biti Isusov gost, pohod pastira i mudraca);
- Svetkujemo Božić (upoznati vlastiti način slavljenja kao i načine drugih, Bog nas je darivao i mi ćemo jedni druge).
DA BISMO BILI ISUSOVA BRAĆA MORAMO SE VOLJETI MEĐUSOBNO I SLIJEDITI NJEGOVU NAUKU
- Isus nas uči: ljubimo jedni druge u kući (navikavanje na pomaganje roditeljima);
- Isus nas uči: ljubimo svoje bližnje (pomagaću drugovima u školi);
- Isus nas uči: ljubimo jedni druge (pomoći ću svojim sudrugovima);
- Upoznati Isusa onako kako ga prihvataju i svi ostali ljudi (Isus je osoba značajna za čovječanstvo, šta Kuran časni govori o Isusu);
- Isus nas uči da se u ljubavi nalazimo (razvijanje navike pjevanja u crkvi).
UZAJAMNA LJUBAV ZAHTIJEVA DA SE NAUČIMO ODRICATI I ČINITI DOBRO DRUGIMA - ISUS JE OTKUPITELJ
- Isus je ljubav trpio (razvijanje čvrstine - ako me nešto boli, neću se odmah tužiti);
- Isus prikazuje svoje trpljenje Ocu (razvijanje čvrstine svoje trpljenje ću sjediniti s Isusovim);
- Otac je uskrisio Isusa (razvijanje vjere da Otac daje život i smrt);
- Isus je živ (razvijanje vjere u živoga Isusa);
- Proslavljeni Isus (razvijanje vjere u Božje proslavljeno kraljevstvo);
- Među nama je Duh Sveti (razvijanje osjećanja radosti što mi Duh pomaže doći k Ocu);
- Isus među nama živi (razvijanje pouzdanja u Isusa, Isus i djeca).
MOLITVA I BOGOSLUŽENJE JE NAČIN SUSRETANJA S ONIM ŠTO SMO UČILI O BOGU
- S Isusom zajedno razgovaram s Ocem (razvijanje osjećanja zadovoljstva što mogu razgovarati s Nebeskim Ocem);
- U gostima kod Isusa (razvijanje navike redovnog pohađanja svete mise);
- Molitva kod drugih crkava i vjera (razvijanje svjesti da svaki čovek moli po svojoj savjesti pravilno, zajednička molitva Očenaša, molitva Islama).
Nastavni sadržaj slijedi liturgijsku - crkvenu godinu. Kroz pripremu i slavlje velikih crkvenih blagdana upoznaje se i njihov sadržaj i njihova poruka. Tako se na najlakši i djeci pristupačan način prenosi sadržaj i život jedne kršćanske zajednice čiji član postaje učenik.
Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka prvog razreda osnovne škole su one verske istine koje se kroz jednu liturgijsku godinu slave i događaju.
Vjerska nastava je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju strukturu. Tako, na primjer: način saznanja poseduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... Ili sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, rješavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod saznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinca, no u okviru časa na kojem se obrađuju novi nastavni sadržaji, vrši se primjena, ponavljanje i vrjednovanje obrađenog gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauka bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja, (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. prvi razred, prvi čas), gde se objašnjava učeniku, šta to znači da "smo darovi Nebeskoga Oca", ističući kada se to i kako dogodilo. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o krštenju(šta/ kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dječje iskustvo oslanjaju se na njegov doživljaj i tekst Svetog Pisma.
Cilj nastave vjeronauka u ovom razredu jeste da dijete upozna vrlo obzirno moralni svijet u sebi.
Operativni zadaci nastave vjeronauka u drugom razredu osnovne škole jesu da učenik:
- razumje i prihvatiti da moralni zakon koji je njemu još stran ipak postaje polako normativ njegovoga oblikovanja savjesti;
- razumje i prihvatiti da je to ponuđen Očev glas koji je preko Isusa prijatelja poprimio topli prijateljski ton;
- razumje i prihvatiti polako tijekom cjelogodišnje nastave cijeli dekalog;
- razumje i prihvatiti pozitivno i pojedinu zapovijed kao ponudu koja pomaže ostvariti prijateljstvo sa Isusom Kristom.
Uvod
- Upoznavanje učenika sa sadržajima programa katoličkog vjeronauka za II razred.
Upoznajmo Božju dobrotu
- Put k nebeskom Ocu (Dobro je što imamo saobraćajne znake u životu);
- Isus nam daje primjer (Radostan sam što mi je Isus uzor);
- Ekumenska tema (Svi smo braća makar među nama ima i razlika).
Štovanje dobroga Boga
- Molitva Isusovih prijatelja (Molit ću svaki dan);
- Poštivanje Božjega imena (Upozorit ću nepristojne i psovače da šute);
- Svetkujemo s Isusom (Radostan idem na svetu misu).
Bog nam se darovao po ljudima
- Isus u obitelji (Kako je lijepo u nazaretskoj obitelji);
- Najveći Božji dar: život i zdravlje (Pazit ću na svoje zdravlje);
- Isusa ljubimo u svakom čovjeku (Pomagat ću drugovima);
- Božić - blagdan ljubavi (Isus k nama dolazi da nam pomogne da budemo dobri).
Znakovi Božje ljubavi po našem tijelu
- Bog nas je stvorio različitima (Isusovi prijatelji su dječaci i djevojčice);
- Obitelj - Božji plan (Poštovat ću svoje roditelje).
Bog nam daruje sva zemaljska dobra
- Moja materijalna dobra (Bit ću uredan);
- Poštivanje prirode i tuđih dobara (Neću krasti - Čuvat ću prirodu).
Bog nam je darovao duhovna dobra
- Isusov prijatelj govori istinu (I kod kuće i u školi govorit ću istinu);
- Odgovornost za duhovna dobra (Bit ću marljiv i cijenit ću rad drugih).
Žalosna mogućnost izdaje prijateljstva s Bogom
- Nevjerni prijatelj (Neću biti takav);
- Isusova smrt i uskrsnuće - naše pomirenje (Isuse, hvala ti što nam opraštaš grijehe).
Mir s Bogom - mir s braćom
- Pomirenje s Isusom - Oslobođenje od grijeha (Bit ću iskren prema Bogu);
- U savezu s Bogom (Dobri Isus svakom oprašta).
Vjerska pouka je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), sređivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makrostruktura ovakvog načina spoznaje. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikrostrukturu. Tako na primjer: način spoznaje posjeduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, izravni i neizravni dokazi, formuliranje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, rješavanje problema, zadaća, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod spoznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obrađenoga gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. drugi razred, prvi sat), gdje se zapravo objašnjava učeniku što to znači da "smo djeca Božja", ističući što to znači za nas i za ljude oko nas. Zaključci se mogu istaći na ploči. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o pomirenju (što?, kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva spoznaja i dječje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na tekst Svetog pisma.
Prozivku i domaću zadaću obavimo u prikladno vrijeme.
EVANGELIČKO - LUTERANSKI VJERONAUK
SLOVAČKE EVANGELIČKE CRKVE A.V.
Cilj i zadaci
Cilj nastave vjeronauka u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celoviti vernički pogled na svet i život s posebnim naglaskom na dve dimenzije: istorijska realnost crkve - vernički praktični život i eshatološka dimenzija, odnosno večni život. To znači da deca, na način primeren njihovom uzrastu, upoznavaju vlastitu veru u doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji pri čemu se izlaganje verskog viđenja i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Način pristupa je hrišćansko viđenje (liturgijsko kao osobito doživljavanje vere) koja obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-delatno s nastojanjem da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znači cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup veri i izgradnja pogleda na svet kroz prizmu vlastitog verovanja maksimalno poštujući i sve navedene datosti.
Zadaci evangeličko-luteranskog vjeronauka Slovačke evangeličke crkve a. v. su da se kod učenika:
- razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao slici Božjoj, osobi takođe drugačijoj u odnosu na nas, kao i da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice);
- razvije sposobnost (na uzrastu učenika primeren način) za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i dr., kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svetlu vere a na temelju iskustva Crkve;
- izgradi i razvije sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama);
- razvije sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života s drugim, u iznalaženju ravnoteže između vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svetom (sa ljudima i različitih kultura, religija i pogleda na svet, s društvom i s prirodom) i s Bogom;
- izgradi uverenje da je svet i sve što je u njemu, stvoren za večnost, da su svi stvoreni da budu sudionici večnog života, te da se iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću prema stvorenju Božjem i izgradi spremnost za pokajanje.
Cilj nastave vjeronauka u ovom razredu je da prenese deci radosnu vest Božje reči i Božje istine kao i razvijanje pozitivnih stavova prema pripadnicima drugih verskih ispovesti, njihovoj tradiciji i kulturi.
Operativni zadaci
Učenici treba da saznaju da:
- je Bog veliki i svemoćan;
- je na početku svega bio Bog;
- je dobro sve što je Bog stvorio;
- je naš život poklon od Boga;
- nam je Bog poverio da brinemo o našoj planeti;
- se greh rađa u ljudskom srcu i ima tendenciju da raste;
- greh ne predstavljaju samo naši postupci, već i misli;
- Bog voli ljude, ali kažnjava greh;
- Bog ispunjava svoja obećanja;
- je Bogu svaki čovek značajan;
- je Isus došao za svakoga;
- je Isus i njegov prijatelj;
- mogu imati poverenja u Isusa;
- istinski simbol Uskrsa je Isusov krst;
- vera u Isusa spaja ljude.
UVOD
- Međusobno upoznavanje učenika i veroučitelja i upoznavanje sa sadržajima programa ovoga razreda;
KO JE BOG? GOSPOD KOJI JE SVE STVORIO
- Bog je stvorio ceo svet
- Bog je stvorio i nas
PORODICA JE BOŽIJI POKLON
- Moji roditelji
- Moja porodica
BIBLIJA
- Biblija - susret sa Bogom
- Biblija - sveto pismo
- Božja reč - Biblija nas vodi
MOLITVA
- Šta je to molitva, kako se molimo
- Kada i gde se molimo
- Zašta i za koga se molimo
KO JE ISUS KRIST
- Božić - praznik Božje ljubavi
- Božje javljanje Mariji, rođenje Isusovo
- Tri kralja
- Isusa donose roditelji u hram.
ISUS MOJ PRIJATELj
- Isus - prijatelj dece
- Isus - gospodar prirode na moru
- Isus - brine o nama, Isus štiti narod
- Isus i gospodar nad bolešću, Isus gospodar nad smrću
ISUS JE SPASITELJ
- Zašto slavimo Uskrs
- Isus se rastaje od učenika
- Raspeće
- Isus živi - odlazak kod svog Oca
ISUS ŠALJE POMOĆNIKA
- Duh Sveti - naš Učitelj i Pomoćnik
- Prvi hrišćani - i ja sam hrišćanin
BOG TVORAC
- Greh dolazi na svet - Adam i Eva u raju
- Smrt dolazi na svet - Kajin i Avelj
BOG SUDI NOVI POČETAK
- Potop - poslušnost Noja
- Duga - znak novog početka
- Vavilonski toranj - Bog kažnjava
POSLUŠNOST - PREVARA - POKAJANJE
- Bog zove Avrama - Avramova poslušnost
- Bog ispunjava svoje obećanje - rođenje Izava
- Avramova vera
- Jakov prevari oca Izava
- Jakov odlazi od kuće - težak život, bogatstvo, pokajanje
- Povratak i pomirenje sa bratom
Verska nastava je zajedničko delo katehete (veroučitelja) i katehizanata (veroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje i proveravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju strukturu. Tako, na primer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... Ili sadržaj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinca, no u okviru časa na kojem se obrađuju novi nastavni sadržaji, vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, čas veronauka bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja, (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja, (npr. prvi razred, prvi čas), gde se objašnjava učeniku, šta to znači da "smo darovi Nebeskoga Oca", ističući kada se to i kako dogodilo. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o krštenju(šta/ kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dečje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i tekst Svetog pisma.
Cilj nastave evangeličko-luteranskog vjeronauka slovačke evangeličke crkve a. v. jeste da kod učenika produbi verska osećanja, naročito ljubav i poštovanje prema Bogu kao ličnosti koja je sve stvorila i koja sve održava, zatim ljubav prema porodici, prijateljima i svim ljudima.
Operativni zadaci nastave evangeličko-luteranskog vjeronauka slovačke evangeličke crkve a. v. u drugom razredu osnovne škole su da učenik:
- upozna Isusa Hrista, njegovo učenje i delo i da neguje ljubav i odanost prema Isusu;
- razvija poverenje u Boga;
- uoči zašto je biblijska norma ponašanja najbolja;
- uoči kroz biblijske događaje i likove različite aspekte odnosa prema Bogu;
- neguje međusobnu saradnju i međusobno uvažavanje;
- nauči kako da se snalazi u Bibliji.
Uvod
- Upoznavanje nastavnika i učenika kao i uvođenje u celogodišnji plan rada, dakle o čemu će sve učiti u toku školske godine.
Ko je Bog?
- učvrstiti svoju veru u Boga kao Tvorca i u Njegovu svemoć
- prepoznati da Bog brine o nama kroz roditelje i porodicu,
- prepoznati ljubav prema Njemu lično, kroz lik Isusa Hrista.
Greh
- shvatiti da Bog prašta, ali posledice greha sam snosi,
- shvatiti da Bog uređuje narušene odnose među ljudima.
Moja porodica
- shvatiti da je Bog tvorac i čuvar porodice,
- Bog ustanovio određenu ulogu svakom članu porodice.
Biblija
- Biblija nije obična knjiga,
- Biblija dolazi od Boga,
- Biblija pokazuje pravilan put u život.
Molitva
- molitvom se izražava odnos čoveka prema Bogu,
- molitva je razgovor sa Bogom,
- Bog reaguje na molitvu.
Isus čini čuda
- obogatiti svoja znanja o Isusu Hristu,
- shvatiti da je Isus uvek gospodar situacije,
- shvatiti da nije važno čudo koje Isus čini nego sam Isus.
Biblijski likovi Starog zaveta
- biblijski likovi mogu poslužiti kao uzor za naš odnos prema Bogu i veri.
Verska nastava je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primena i proveravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi delovi imaju svoju strukturu. Tako na primer: način saznanja posjeduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru časa na kome se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenoga gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog časa, i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktualni čas. Nakon postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. drugi razred, prvi čas), gde se objašnjava učeniku, što to znači da "smo darovi Nebeskoga Oca", ističući kada se to dogodilo i kako. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o krštenju (što?, kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dečje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na tekst Svetog pisma.
VERSKO VASPITANJE REFORMATSKE HRIŠĆANSKE CRKVE
Cilj i zadaci
Cilj nastave vjeronauka u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celoviti vernički pogled na svet i život s posebnim naglaskom na dve dimenzije: istorijska realnost crkve - vernički praktični život i eshatološka dimenzija, odnosno večni život. To znači da deca, na način primeren njihovom uzrastu, upoznavaju vlastitu veru u doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji pri čemu se izlaganje verskog viđenja i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Način pristupa je hrišćansko viđenje (liturgijsko kao osobito doživljavanje vere) koja obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-delatno s nastojanjem da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znači cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup veri i izgradnja pogleda na svet kroz prizmu vlastitog verovanja maksimalno poštujući i sve navedene datosti.
Zadaci verskog vaspitanja Reformatske hrišćanske crkve su da se kod učenika:
- razvije otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao slici Božjoj, osobi takođe drugačijoj u odnosu na nas, kao i da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice);
- razvije sposobnost (na uzrastu učenika primeren način) za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i dr., kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svetlu vere a na temelju iskustva Crkve;
- izgradi i razvije sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama);
- razvije sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života s drugim, u iznalaženju ravnoteže između vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svetom (sa ljudima i različitih kultura, religija i pogleda na svet, s društvom i s prirodom) i s Bogom;
- izgradi uverenje da je svet i sve što je u njemu, stvoren za večnost, da su svi stvoreni da budu sudionici večnog života, te da se iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću prema stvorenju Božjem i izgradi spremnost za pokajanje.
Cilj nastave verskog vaspitanja je da prenese deci radosnu vest Božje reči i Božje istine kao i razvijanje pozitivnih stavova prema pripadnicima drugih verskih ispovesti, njihovoj tradiciji i kulturi.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- steknu predstavu o Bogu na osnovu biblijskog teksta;
- prepoznaju Božje delo u svemu što je stvoreno;
- prepoznaju Božju brigu i ljubav prema svakom stvorenju, čoveku;
- shvate da postoje vrednosti koje su dostupne ne samo preko intelekta, nego i preko verovanja;
- shvate da je Biblija najvažnija knjiga za sve hrišćane i da je najvažniji izvor odgovora za sva životna pitanja;
- prepoznaju istinu kroz veru u Boga: živeće pod Njegovom večnom zaštitom;
- prepoznaju ljubav Božju prema njima lično u liku Isusa Hrista.
UVOD
- Međusobno upoznavanje učenika i veroučitelja i upoznavanje sa sadržajima rada u prvom razredu.
KO JE BOG? GOSPOD KOJI JE SVE STVORIO
- Bog je stvorio ceo svet
- Bog je stvorio i nas
PORODICA JE BOŽIJI POKLON
- Moji roditelji
- Moja porodica
BIBLIJA
- Biblija - susret sa Bogom
- Biblija - sveto pismo
- Božja reč - Biblija nas vodi
MOLITVA
- Šta je to molitva, kako se molimo
- Kada i gde se molimo
- Zašta i za koga se molimo
KO JE ISUS KRIST
- Božić - praznik Božje ljubavi
- Božje javljanje Mariji, rođenje Isusovo
- Tri kralja
- Isusa donose roditelji u hram.
ISUS MOJ PRIJATELJ
- Isus - prijatelj dece
- Isus - gospodar prirode na moru
- Isus - brine o nama, Isus štiti narod
- Isus i gospodar nad bolešću, Isus gospodar nad smrću
ISUS JE SPASITELJ
- Zašto slavimo Uskrs
- Isus se rastaje od učenika
- Raspeće
- Isus živi - odlazak kod svog Oca
ISUS ŠALJE POMOĆNIKA
- Duh Sveti - naš Učitelj i Pomoćnik
- Prvi hrišćani - i ja sam hrišćanin
BOG TVORAC
- Greh dolazi na svet - Adam i Eva u raju
- Smrt dolazi na svet - Kajin i Avelj
BOG SUDI NOVI POČETAK
- Potop - poslušnost Noja
- Duga - znak novog početka
- Vavilonski toranj - Bog kažnjava
POSLUŠNOST - PREVARA - POKAJANJE
- Bog zove Avrama - Avramova poslušnost
- Bog ispunjava svoje obećanje - rođenje Izava
- Avramova vera
- Jakov prevari oca Izava
- Jakov odlazi od kuće - težak život, bogatstvo, pokajanje
- Povratak i pomirenje sa bratom
Verska nastava je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju strukturu. Tako, na primjer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... Ili sadržaj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinca, no u okviru časa na kojem se obrađuju novi nastavni sadržaji, vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauka bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja, (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja, (npr. prvi razred, prvi čas), gde se objašnjava učeniku, šta to znači da "smo darovi Nebeskoga Oca", ističući kada se to i kako dogodilo. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o krštenju (šta/ kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dečje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i tekst Svetog Pisma.
Ciljevi nastave verskog vaspitanja reformatske hrišćanske crkve u ovom razredu su:
- sticanje znanja o Bogu na osnovu biblijskog sadržaja,
- upoznavanje biblijskih priča (potop i spasenje Noja i njegove porodice...),
- shvatanje da postoje vrednosti koje su dostupne isključivo preko verovanja,
- sticanje predstava o grehu, kazni i o milosti Božjoj,
- sticanje znanja o Isusu Hristu,
- razumevanje da je slanje Izbavitelja od strane Boga potvrda njegove ljubavi prema čoveku.
Operativni zadaci nastave verskog vaspitanja reformatske hrišćanske crkve u ovom razredu su da učenik:
- stekne predstavu o Bogu i da prepozna Božje delo u svemu što je stvoreno, kao i Božju ljubav prema svom stvorenju, čoveku,
- shvati da je Biblija najvažnija knjiga za sve hrišćane, da je izvor odgovora za sva životna pitanja,
- prepozna istinu kroz veru u Boga.
Noje i potop:
- Potop
Događaji posle potopa
(1. Moj. 7, 1; Bog čuva svoje voljene od propasti).
Građenje kule u Vavilonu:
- Pokušaj izgradnje
- Posledice
(1. Moj. 1, 8; nezadovoljstvo tadašnjih ljudi i Božji odgovor - kazna).
Šta znači ime hrišćanin?
Avramovo pozivanje:
- Avramovo pozivanje
- Prvo obećanje
- Drugo obećanje
(1. Moj. 12, 2; poslušan čovek istraje pored Boga svoga).
Avramova poslušnost:
- Spremnost da žrtvuje sina jedinca
- Avramova vera
(1. Moj. 22, 18; Bog voli svoje i brine o svojima, pa ih blagoslovi).
Isav i Jakov:
- Isakova porodica
- Isav
- Jakov
(1. Moj. 25, 27; molitva pobožnog čoveka je uslišena kod Boga).
Jakova prevara:
- Isakova molba
- Rebekin greh
- Oduzimanje blagoslova
(1. Moj. 27, 40; pitanje bratoljublja i zavidnosti).
Jakov san:
- Jakov sanja
- Značenje Jakovog sna
(1. Moj. 28, 14;).
Mudraci sa istoka:
- Molba kralja Irodija
- Opomena za mudrake
- Povratak mudraka
(Matija, 2, 2-; Bog uvek brine o svojima).
Dvanaestogodišnji Isus u crkvi u Jerusalimu:
- Svečanost u Jerusalimu
- Isus među mudracima
- Briga Isusovih roditelja
(limu Luka 2, 52-; Isus se priprema na svoju misiju).
Isusovo krštenje:
- Jovan krstitelj
- Isusovo krštenje
(Marko 1, 11-; Isus daje primer nama u svemu).
Svadba u Kani:
- Svadba
- Čudotvorenje
(Jovan, 2, 11; Isusovo prvo čudotvorenje i njegovo značenje).
Utišavanje oluje na moru:
- Oluje
- Strah i briga Isusovih učenika
- Utišavanje oluje
(Marko, 4, 41-; Isus je gospodar prirode i ljudske prirode).
Lazarevo vaskrsenje:
- Isusovo prijateljstvo
- Smrt Lazarova
- Lazarovo vaskrsenje
(Jovan, 11, 25-; kod Boga je sve moguće).
Priča o milostivom Samarićanu:
- Isus i poznavaoci zakona
- Isusovi poučni primeri
(Luka, 10, 37-; koji je tvoj bližnji).
Neverni Toma:
- Isusova prva pojava
- Isusova druga pojava
- Toma postaje vernik
(Jovan, 20, 29-; pitanje vere i nevere).
Priče o Josifu 1. :
- Josifovi sinovi
- Josif u jami
- Prodaja u Misiru
(1. Moj. 50-; neki Božji putevi su bolni ali korisni).
Priče o Josifu 2. :
- Josifovo služenje kod Petefrija
- Josif u zatvoru
(korisna iskušenja).
Priče o Josifu 3. :
- Faraonovi snovi
- Put sinova Jakovljevih u Misir
(putokazi Božji za podizanje svog izabranika).
Priče o Josifu 4. :
- Iskušenje Jakovljevih braca
(prava bratska ljubav, kao instrument).
Verska nastava je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primena i proveravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makrostruktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi delovi imaju svoju strukturu. Tako, na primer: način saznanja posjeduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru časa na kome se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenoga gradiva.
Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog časa, i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktualni čas. Nakon postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. drugi razred, prvi čas), gde se objašnjava učeniku, što to znači da "smo darovi Nebeskoga Oca", ističući kada se to dogodilo i kako. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o krštenju (što?, kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dečje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na tekst Svetog pisma.
VERONAUKA EVANGELIČKE HRIŠĆANSKE CRKVE
Cilj i zadaci
Cilj veronauke je upoznati decu sa Bogom čija je suština ljubav. Naučiti ih da na osnovu vere uvide svoj položaj u svetu, u svojoj sredini, u crkvi, u porodici; da nalaze odgovore na svoja pitanja koja se tiču postojanja. Odakle smo, kuda idemo? Naučiti ih kako da se ponašaju sa drugim ljudima, da prihvataju raznolikosti i da daruju svoju unutrašnju vrednost kroz ljubav.
Zadaci veronauka evangeličke hrišćanske crkve a. v. su da se kod učenika:
- razvije vera i ljubav prema svim ljudima;
- razvije briga za bližnje, druge i bolesne;
- razvoj potreba da postanu vredni ljudi našeg društva koji nose unutrašnje blago u svojoj veri i ljubavi prema svim ljudima;
- da učenike upozna:
*sa osnovama hrišćanskog učenja:
*da je u duhu reformacije crkvi stalno potrebna reforma.
Cilj nastave vjeronauka u ovom razredu je upoznati decu sa osnovnim pitanjima o Bogu, Isusu Hristu, o grehu, veri, pokajanju, crkvi, o dva najveća praznika. Naučiti ih da se mole i dati im osnovu da postanu vredni ljudi našeg društva.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- se upoznaju sa Bogom-Stvoriteljem;
- upoznaju Bibliju (Sveto pismo);
- prepoznaju veru kao jedini put spasenja;
- prepoznaju Isusa Hrista kao Izbavitelja;
- koriste molitvu kao razgovor s Bogom;
- razumeju post - telesni i duhovni;
- razumeju Uskrs;
- prihvate Crkvu kao Božju kuću;
- razviju odgovoran odnos prema sebi i okruženju;
- osposobe se da razumeju versku tematiku, da se samostalno snalaze u toj oblasti i da iskazuju stečena znanja.
UVOD
- Međusobno upoznavanje učenika i veroučitelja, upoznavanje sa sadržajima rada u prvom razredu.
O BOGU
- O Bogu (prikazati Boga kao Stvoritelja. Čovek i lepa priroda su njegovi);
- Bog je Stvoritelj (stvorio je mene, voli me, brine se o meni);
- Kako možemo upoznati Boga? (iz Njegovih reči - Sveto Pismo, iz raznih događaja, iz savesti, primeri iz života);
- Prvi greh (šta je greh? ko je grešan? šta o tome kaže Bog);
- Kazna (za zmiju, ženu, čoveka, za sve ljude);
- Noje i potop (vera je put za spasenje).
IZBAVITELJ ISUS HRISTOS
- Ko je Ivan Krstitelj (Bog je poslao Izbavitelja za sve nas);
- Pokajanje (šta je pokajanje);
- Način pokajanja (reći i tražiti oproštaj - od Boga - od ljudi);
- Rođenje Isusa (gde, kada, zašto?);
- Prvi učesnici Božićne radosti (ko su bili);
- Mudraci od Istoka (dolazak, pokloni, zašto baš takvi pokloni).
MOLITVA
- Šta je molitva;
- Kako i kad se molimo;
- Jutarnja molitva;
- Večernja molitva.
VERA
- Abram (šta je vera);
- Bog iskušava veru (prava vera se poznaje iskušavanjem);
- Poverenje u Boga (ko veruje živeće).
POST
- Šta je post?
- Šta je post u jelu i piću?
- Šta je post u smislu duhovnom?
USKRS
- Isus dolazi u Jerusalim i umire (zašto je umro);
- Vaskrsenje Isusa Hrista (šta je vaskrsenje).
MAJKA
- Majka - ljubav - Bog (na primeru majke pokazati Božju ljubav).
CRKVA
- Šta je crkva, izgled, zašto ima toranj, oltar?
- Kad idemo u crkvu i zašto?
- Kako se ponašati u crkvi?
Veronauka ima tri segmenta i kroz njih deci treba prikazati ovaj predmet.
1. Poruka o Bogu Ocu - slika roditelja;
2. Isus naš prijatelj i pomoćnik - dete zavisi od pomoći i ljubavi;
3. Vera u stvorenje - okolina je Božja.
*Dete kao Božje stvorenje treba poštovati i prihvatiti njegove sposobnosti, mogućnosti i nemogućnosti. Na času treba poštovati ličnost deteta.
Šta čas treba da sadrži:
- Na početku časa napraviti most između svakodnevnice deteta i sveta biblijskih pripovedaka;
- Cilj časa mora da bude jasan, teološki i pedagoški ispravan i istinit;
- Biblijske pripovetke prikazati na jednostavan način, primenjujući princip očiglednosti;
- Jezik mora da bude jednostavan i prilagođen uzrastu učenika.
- Čas treba završiti pesmicom, kao odgovor za ono što se na času radilo.
Cilj nastave hrišćanske etike evangeličke hrišćanske crkve a. v., u ovom razredu, jeste da učenici steknu osnovna znanja o Bogu, koji poziva čoveka da ga sledi.
Operativni zadaci nastave hrišćanske etike evangeličke hrišćanske crkve a. v. u ovom razredu su da učenik:
- uoči da Bog drži svoja obećanja i da ih nikada ne ostavlja same i da za svoju vernost dobijaju ispunjenje svih Božjih obećanja,
- sazna da se Spasitelj - Izbavitelj rodio iz Božje ljubavi kako bi izbavio iz grehova i darivao večno spasenje,
- upozna porodicu (priča o Josifovoj porodici), probleme i da je rešavanje problema uvek moguće,
upozna najznačajniji praznik - Uskrs.
Uvod: (upoznavanje sa sadržajima rada, sa udžbenikom i drugom priručnom literaturom)
- Crkvena godina
- Odazivanje Avrama (1. Moj. 12, 1-9; Bog vodi korak po korak: zato treba bezuslovno poverenje. Bog je zato izabrao Avrama jer je želeo da mu poveri veliki zadatak. Imamo vernog Gospoda, čijim obećanjima i mi se možemo poveriti
- Avram i Lot (1. Moj. 13, 1-18; Blaženi mirotvorci. Svađa, prepirka je loša stvar. Pokušajmo je izbeći. Kako je to moguće?)
- Bog daje Avramu obećanje (1. Moj. 18, 1-15; razgovor o gostoljublju. Bog često puta pusti da čekamo. Za Gospodina je sve moguće. Nemojmo izgubiti nadu!)
- Sodom i Gomor (1. Moj. 18, 16-19, 29; smemo za druge da se molimo i u beznadežnim situacijama. Opažanje Avramovog ponašanja)
- Bog kuša veru Avrama (1. Moj. 22, 1-19; Bog iznova iskušava veru onoga, kojeg je izabrao da bi ostvario Njegove planove. Vernost blagosilja. Opažanje situacije - "žrtvovanje")
- Isav i Jakov (1. Moj. 25, 24-34, 27; Bog želi da nas blagosilja, ali sa svojim ljudskim veštinama sve možemo da pokvarimo)
- Jakovljev san (1. Moj. 28, 10-22, 29; Bog nas ne ostavlja same u nevolji. Božja ljubav je slična ljubavi naših roditelja. Ako i učinimo loše, ne ljute se, ali nas mogu kazniti. Bog nas ne ostavlja same u nevolji)
- Jakovljev povratak kući (1. Moj. 32, 33; život ne treba da uređujemo samo sa ljudima nego i sa Bogom, treba nam njegov oproštaj. Bog održava svoja obećanja)
- Rođenje Isusovo (Lk. 2, 1-20; na Božić se sećamo Isusovog rođenja, kad nas je Bog darovao oličenjem svoje večne ljubavi. Nek ne stoji u centru darivanja. Poznavanje porodičnih običaja na Božić)
- Magi sa Istoka kod Isusa (Mt. 2, 1-12; Bog je spremio mnogo puteva da bi čovek našao Izbavitelja. Bog je spasao Isusov život od razoravajuće moći zla. Poseta kod novorođenčeta)
- Josifa prodaju braća (1. Moj. 37; Bog može svakoga da upotrebi za izvršenje svojih planova. Treba stvoriti takvu situaciju iz koje se vidi veza članova porodice. Na kraju Josifove povesti, oživimo opet kakve su bile zapetosti među članovima porodice kad je Bog započeo da radi)
- Josif u Egiptu u domu Petefrijevom (1. Moj. 39; uvodni rad sa Rečju što ćemo naučiti može biti polazište za decu, da bi znali, na šta treba obratiti pažnju za vreme slušanja povesti. Bog je sa nama u našem svakodnevnom životu. Budimo Mi verni u radu, porodičnom životu.)
- Josif u tamnici - faraonov san (1. Moj. 40-41; upoznati osnovnu situaciju. Bog nas ne zaboravlja ni u beznadežnim situacijama. Primetimo tugu, nevolje drugih)
- Prvo putovanje braće u Egipat (1. Moj. 42. ; razlog putovanja braće, upoznavanje situacije gladi. Pazimo na glas savesti)
- Drugo putovanje braće u Egipat (1. Moj. 43-44. ; deca treba da budu svesna toga, da kraj jedne prepirke je onda kad se više ne ljute. Treba da se promenimo! Odgovorni smo jedni za druge!)
- Isus na krstu (Mk. 15, 22-41; mobilizacija prethodnog znanja. Isus podnosi lažne optužbe, podrugivanje, smrt na krstu. Tako nas je oslobodio grehova a možemo doći u Njegovo kraljevstvo.)
- Uskresenije Isusovo i uznesenije u nebo (Lk. 24, 1-11, 36-43, 50-51; Mt. 28, 18-20; Dela A,. 1, 9. ; obrada događaja. Isus je uskrsnuo! Pobedio je smrt. Živi Isus je sa nama, pobeđuje naše nedoumice i poveruje nam zadatak)
- Pozivanje učenika - Petrov ribolov (Lk. 5, 1-11; pripremanje ribarskih mreža, upoznavanje načina života ribara. Isus poziva slediti Ga. Biti Isusovim sledbenikom znači: jedna životna zajednica sa Isusom i svedočenje o Njemu)
- Pozivanje Mateja (Mt. 9, 9-13; Isus prima zajedništvo i sa grešnicima)
- Isus utišuje more (Mk. 4, 35-41; Ne boj se! Isus je sa tobom u vreme tvojih bojazni i za vreme životnih borbi)
- Centurion iz Kapernauma (Mt. 8, 5-13; Uzdajmo se u reči Isusove)
- Isceljenje uzetog (Mk. 2, 1-12; "Vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe")
- Deset gubavaca (Lk. 17, 11-19; kakav je osjećaj, biti zavisan? Ne zaboravi, tvoj Gospod koliko dobra je učinio sa tobom, budi zahvalan!)
- Uskresenija sina Nainske udovice (Lk. 7, 11-17; razgovor o smrti. Isus Hristos je pobednik nad smrti. Ko veruje u Njega, imaće život večni. On teši u žalosti)
- Množenje hlebova (Mt. 14, 13-21, Jn. 6, 1-15; Treba postići da deca postanu svesna da je hleb naša osnovna hrana. Isus se brine za naše svakodnevne potrebe. Čovek ne živi samo sa hlebom!)
- Isceljenje bolesnika u ribnjaku (Jn. 5, 1-15; predočiti osećanje bolesti i zavisnosti. Isus je gospod nad bolesti. Za Isusa je najvažniji zakon ljubavi)
- Isceljenje slepog Vartimeja (Mk. 10, 46-52; protumačiti razlog izdržljive vike Vartimeja. Isus ima oči i srce da bi primetio čoveka u nevolji i da bi čuo njegovu viku).
- Veronauka ima tri segmenta i kroz njih deci treba prikazati ovaj predmet.
1. Poruka o Bogu Ocu - slika roditelja
2. Isus naš prijatelj i pomoćnik - dete zavisi od pomoći i ljubavi
3. Vera u stvorenje - okolina je Božja
- Dete kao Božje stvorenje treba poštovati i prihvatiti njegove sposobnosti, mogućnosti i nemogućnosti. Na času treba poštovati ličnost deteta.
- Šta čas treba da sadrži:
- Na početku časa napraviti most između svakodnevnice deteta i sveta biblijskih pripovedaka;
- Cilj časa mora da bude jasan, teološki i pedagoški ispravan i istinit;
- Biblijske pripovetke prikazati na jednostavan način, primenjujući princip očiglednosti;
- Jezik mora da bude jednostavan i prilagođen uzrastu učenika;
- Čas treba završiti pesmicom, kao odgovor za ono što se na času radilo.
Cilj i zadaci
Cilj nastave veronauka - judaizam je da jevrejska zajednica u Srbiji i Crnoj Gori očuva i ostvari kontinuitet bogatog, tri hiljade godina starog istorijskog, kulturološkog, tradicionalnog i verskog nasleđa. U cilju ostvarivanja kontinuiteta, buđenja i jačanja jevrejskog identiteta, pored saznanja o osnovnim principima Judaizma, deci treba preneti i saznanje o bogatoj ali i tragičnoj istoriji naroda kome pripadaju.
Zadaci nastave veronauka - judaizam su da se učenici:
- upoznaju sa osnovnim principima i zakonima Tore, verskim ritualima, etičkim i socijalnim propisima judaizma i njihovom primenom u svakodnevnom životu;
- upoznati sa osnovnim elementima judaizma, nasleđa i tradicije i uputiti ih kako najvažnije postavke judaizma treba da sprovedu u svim segmentima života, u odnosu sa Bogom, sa svetom, sa drugim ljudima i sa sobom;
- vaspitavaju na principima tolerancije i uvažavanja drugih religija;
- učenici upoznaju sa liturgijskim elementima judaizma.
Ciljevi nastave veronauka - judaizam u prvom razredu su:
- sticanje osnovnih znanja o jevrejskoj kalendarskoj godini;
- upoznavanje sa najvažnijim jevrejskim praznicima u kalendarskoj godini;
- upoznavanje sa rečima Tvorca kao vrednostima koje su deo njihove svakodnevice (ljubav, poštenje, pomoć, hrabrost, požrtvovanje);
- sticanje osnovnih pojmova o poreklu kalendara i praznika kod drugih naroda i verskih zajednica.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- steknu predstavu o Stvoritelju;
- prepoznaju Boga i njegovo delo u prirodi i ljudima, tj. u njima samima;
- razumeju vremenski pojam o danu, mesecu i godini;
- prepoznaju lepotu i vrednosti pojedinačnog praznika i Božjeg blagoslova;
- saznaju o prisustvu Boga u svakodnevnim situacijama i primerima iz života;
- prepoznaju Božju brigu za čoveka;
- uoče potrebu da i oni o nekome brinu;
- uoče na osnovu naučenog i svoj položaj u svetu, u zajednici, porodici;
- izgrade se u veri kroz odnos dobrih dela i blagoslova;
- izgrade se u veri kroz greh i kaznu;
- upoznaju se sa osnovnim vrednostima tradicije u obeležavanju praznika svojim aktivnim učenjem;
- upoznaju praznične običaje svojih vršnjaka.
UVOD
- Upoznavanje učenika i veroučitelja; upoznavanje sa sadržajima rada u ovom razredu.
JEVREJSTVO
(temu obraditi kroz pojmove i prve reči na hebrejskom)
- Učitelj - rabin
- Čovek (Adam), porodica (mispaha), (otac-Aba, majka-ima, brat-ah, sestra-ahot, deda-saba, baka-safta)
- Šira zajednica - jevrejska opština (kehila)
- Narod jevrejski - am jehudi, zemlja Izrael - Erec Izrael
JEVREJSTVO
(temu obraditi kroz priču o simbolima u kući i oko nas)
- Davidova zvezda - Magen David
- Menora - sedmokraki svećnjak
- Hanukija- devetokraki svećnjak
- Kipu - kapica
JEVREJSTVO
(temu obraditi kroz priču o dobrobiti duše)
- Kibud Av Em - poštovanje roditelja
- Salom bait - harmonija u kući
- Pomoć bližnjem
- Briga o starim i bolesnima
- Cedaka - pomoć siromašnima
JEVREJSTVO
(temu obraditi kroz priču o radu i odmoru)
- Nastanak sveta od Tvorca do današnjeg dana
- Pojam učenja - rada, rezultata, uspeha i nagrade
- Dan odmora - Šabat
JEVREJSTVO
(temu obraditi kroz priču o sinagogi)
- Beit ha kneset - kuća učenja / dom okupljanja
- Sidur - molitvenik
- Sefer Tora - Svici petoknjižja
- Mezuza
- Talit - molitveni sal
- Tfilin - molitveni kaiševi
Sadržaje programa treba realizovati kroz formu razgovora između učenika i veroučitelja. Veroučitelj svoj način izlaganja treba da prilagodi uzrastu učenika.
Časove organizovati kao časove obrade sadržaja, časove utvrđivanja, časove primene stečenog znanja i časove sistematizacije. Radi boljeg usvajanja sadržaja poželjno je primenjivanje principa očiglednosti.
Cilj nastave veronauka-judaizam u ovom razredu jeste upoznavanje učenika sa Mojsijevim petoknjižjem na nivou priče.
Operativni zadaci nastave veronauka-judaizam u drugom razredu osnovne škole su da učenici:
- steknu predstavu o Stvoritelju;
- prepoznaju Božje delo u prirodi i ljudima, tj. i u sebi samima;
- saznaju o prisustvu Boga u svakodnevnim situacijama i primerima iz života;
- prepoznaju Božju brigu za čoveka;
- uoče potrebu da i oni o nekome brinu;
- izgrađuju sebe u veri kroz odnos dobrih dela i blagoslova;
- upoznaju osnovne vrednosti tradicije u obeležavanju praznika svojim aktivnim učešćem;
- upoznaju praznične običaje svojih vršnjaka.
- Tora - Božji zakon
- Nastanak Tore (uvodni čas) (Mojsije i Sinaj, pismo i jezik Tore, značaj Božijih zakona, zakoni Tore, moralna etička i književna vrednost Tore, nedeljno čitanje Tore (paraša).
- Parašat šavua "Vajeleh" Šabat tešuva, "Potom dođe Mojsije", (V knj. Mojsijeva gl. 31).
- Aftara "Šuva Jisrael", prorok Ošea, 14:2).
- Parašat šavua "Aazinu", "Slušaj", (V knj. Mojsijeva gl. 32.).
- Aftara "Ko amar Adonaj", prorok Jehezkel, 17.
- Parašat šavua "Berešit", "U početku", I knj. Mojsijeva gl. 1-6:8.
- Aftara "Ko amar Adonaj", prorok Ješajau, 42.
- Parašat šavua "Noah" "noje", I knj. Mojsijeva gl. 9:9-11.
- Aftara "Roni Akara", prorok Ješajau, 54.
- Parašat šavua "Leh Leha" "Idi iz zemlje", I knj. Mojsijeva gl. 12-17.
- Aftara "Lama tomar", prorok Ješajau, 40.
- Parašat šavua "Vajera", "Posle mu se javi Gospod", I knj. Moj. gl. 18-22.
- Aftara "Veiša ahat", Kraljevi, II, 4.
- Parašat šavua "Haje Sarag", "Poživje Sarag", I knj. Mojs. gl. 23-25:18.
- Aftara "Veameleh David zaken", Melahim, 1:1.
- Parašat šavua "Toledotg", "A ovo je pleme", I knj. Mojs. gl. 25:19-28. 9.
- Aftara "Maša devar Adonajg", Kraljevi, I.
- Parašat šavua "Vajeceg", "I Jakov otideg", I knjiga Mojs. gl. 28:10-32:3.
- Aftara "Veami teluimg", prorok Ošea, 12-13.
- Parašat šavua "Vejišlahg", "A Jakov posla", I knj. Mojs. gl. 32:4-36.
- Aftara "Hazon Ovađag", prorok Ovadija, 1.
- Parašat šavua "Veješevg", "a Jakov življašeg", I knj. Mojs. gl. 37-40.
- Aftara "Ko amar Adonajg", Amos, 2.
- Parašat šavua "Mikecg", "A posle dve godine", I knj. Mojs. gl. 41-44:17.
- Aftara "Roni Vesimhig", Zeharja, 2.
- Parašat šavua "Vajigašv", "Ali Juda pristupig", I knj. Mojs. gl. 44:18-47:27.
- Aftara "Vajai devar Adonaj... Veata veng", Jezehkel 37:16.
- Parašat šavua "Vajehig", "I Jakov poživjeg", I knjiga Mojs. gl. 47:28-50.
- Aftara "Vejikrevu jeme Davidg", Kraljevi, 1:2.
- Parašat šavua "Šemot" "Imenag", II knj. Mojs. gl. 1-6:1.
- Aftara "Divre Jirmejaug", Jirmejau 1:1.
- Parašat šavua "Vaerag" "I javio sam se Avramug", II knj. Mojs. gl. 6:2-9.
- Aftara "Bekabecig", Jehezkel, gl. 28.
- Parašat šavua "Bog", "Idi k faraonug", II knj. Mojs. gl. 10-13:16.
- Aftara "Adavar ašer diberg", Jirmejau, 46.
- Parašat šavua "Bešalahg", "I kad Faraon pusti narodg", II knj. Mojs. gl. 13:17-17.
- Aftara "Vetesar Devorag", Šofetim, 5.
- Parašat šavua "Jitrog", "Jotorg", II knj. Mojs. gl. 18-20.
- Aftara "Bišnat mot amelehg", Ješajau, 6:1.
- Parašat šavua "Mšpatimg", "A ovo su zakonig", II knj. Mojs. gl. 21-24.
- Aftara "Vajihrot Jeojadag", Melahim 2:11.
- Parašat šavua "Terumag" "Prilogg", II knj. Mojs. gl. 25-27:19.
- Aftara "Vadonaj natan hohmag", Melehim, 1:5.
- Parašat šavua "Tecaveg", "I načini oltarg", II knj. Mojs. gl. 27:20-30:10.
- Aftara "Vojomer Šemuelg", Šemuel, 1:15, 15-34.
- Parašat šavua "Ki tisag", "Jošte načinig", II knj. Mojs. gl. 30:11-34.
- Aftara "Vaji devar Adonaj lemorg", Jehezkel, 36:15.
- Parašat šavua "Vajkel - Pekudeg", "Potom sabra Mojsijeg", II knj. Mojs. gl. 35-38:20.
- Aftara "Kol am aarecg", Jehezkel, 45-46, 46:18.
- Parašat šavua "Vajikrag", "I viknu Gospod Mojsijag", III knj. Mojs. gl. 1-5.
- Aftara "Kol am aarecg", Jehezkel, 45.
- Parašat šavua "Cavg" - Šabat agadol, "Zapovedig", III knj. Mojs. gl. 6-8.
- Aftara "Veareva ladonajg", Malahi, 3:4.
- Parašat šavua "Šeminig", "A u osmi dang", III knj. Mojs. gl. 9-11.
- Aftara "Vaji devar Adonajg", Jehezkel 37:16.
- Parašat šavua "Tazriag" - Mecora, "Kad žena zatrudnig", III knj. Mojs. gl. 12-13, 14-15.
- Aftara "Ko amar Adonajg", Jesajau, 66.
Bogato nasleđe jevrejske vere, liturgija, običaji i tradicija preneće se učenicima na način koji je primeren njihovom uzrastu i kroz odgovarajuće programe.
U ostvarivanju zadatih elemenata programa koristiće se primeri iz života, putem iskustva, doživljaja, do određene situacije u porodici, školi, u sredini u kojoj dete živi.
Glavna misao je otkriti vrednosti etičkih i moralnih principa, prihvatiti iste, čuvati, poštovati i tako izgraditi poverenje prema drugima.
GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA
Cilj i zadaci
Cilj nastave "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" jeste podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika osnovne škole. Ovaj nastavni predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, komponentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje sebe i druge.
Zadaci nastave "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" su:
- olakšavanje procesa adaptacije na školsku sredinu i podsticanje socijalne integracije - uspostavljanje i razvijanje odnosa drugarstva i saradnje sa vršnjacima i odraslima;
- podsticanje razvoja saznanja o sebi, sopstvenim osećanjima i potrebama, svesti o ličnom identitetu i osobenosti, samopoštovanja i samopouzdanja;
- proširivanje znanja i umenja za rešavanje individualnih problema, učenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja; učenje vidova samopotvrđivanja bez agresivnosti i uz uvažavanje drugih;
- podsticanje socijalnog saznanja, razumevanja i prihvatanja međusobnih razlika;
- podsticanje grupnog rada, sporazumevanja i saradnje;
- razvijanje komunikativne sposobnosti i konstruktivnog razrešavanja sukoba sa vršnjacima i odraslima;
- razvijanje kreativnog izražavanja;
- upoznavanje učenika sa dečjim pravima;
- podsticanje i osposobljavanje za aktivnu participaciju u životu škole pri čemu je bitno da sve što učenici rade, rade iz unutrašnje, pozitivne motivacije, a ne zbog prinude i poslušnosti zasnovane na strahu.
I Tema - Olakšavanje procesa adaptacije na školsku sredinu i podsticanje socijalne integracije.
- Susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za promenu sredine odrastanja;
- Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada.
II Tema - Podsticanje razvoja saznanja o sebi, o sopstvenim osećanjima i potrebama, svesti o ličnom identitetu i osobenosti, samopoštovanja i samopouzdanja.
- Svest o sebi I. Kroz razmenu o tome šta vole da rade i crtanje svojih autoportreta i osećanja učenici otkrivaju svoje osobenosti, međusobne razlike i sličnosti;
- Svest o sebi II. Kroz igru preobražaja, razmenu o sopstvenim sposobnostima i vrednostima, crtanje sopstvenog znaka učenici upoznaju sebe i druge;
- Vremeplov. Kroz evociranje i crtanje prijatnih i neprijatnih uspomena, učenici integrišu prošla iskustva. Kroz igru poverenja uče da se uzajamno podržavaju;
- Snovi (Neprijatni snovi). Kroz evociranje i crtanje snova i igru mašte, učenici uče da izraze i kontrolišu svoja privatna iskustva;
- Snovi (Prijatni snovi). Kroz evociranje, crtanje i odigravanje snova, učenici uče da izraze i kontrolišu svoja privatna iskustva;
- Moje želje. Kroz crtanje i igru mašte učenici uče da artikulišu svoje želje i zahteve;
- Ja kad porastem. Kroz crtanje i razmenu učenici uče da ostvare svoje pravo na razvoj;
- Ja i kako me vidi drugi. Kroz crtanje i razmenu učenici sagledavaju sebe iz različitih perspektiva.
III Tema - Izražavanje i komunikacija osećanja; proširivanje znanja i umenja za rešavanje individualnih problema, učenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja.
- Šta me brine. Kroz crtanje i razmenu učenici artikulišu svoje probleme i uče da koriste maštu i kreativnost, a fizičke vežbe da se oslobode tenzije;
- Moje mesto za opuštanje. Kroz vežbu opuštanja i vođene fantazije učenici uče kako mogu da postignu smirenost;
- Izražavanje osećanja. Kroz vežbe kretanja, neverbalnog izražavanja i crtanja osećanja podstiče se opažanje i izražavanje osećanja.
- Komunikacija osećanja. Učenici uče da prepoznaju osećanja izražena pokretima i izrazima lica;
- Moj bes I. Kroz igru asocijacija, crtanje unutrašnjeg doživljaja i simboličkog prikaza besa pruža im se mogućnost da izraze bes, i da razviju strategije za prevazilaženje umesto potiskivanje besa;
- Moj bes II. Kroz crtanje, simbolički prikaz besa, pruža im se mogućnost da izraze bes, i da razviju strategije za prevazilaženje umesto da potiskuju bes;
- Strahovi I. Kroz igru asocijacija, crtanje unutrašnjeg doživljaja straha i razmenu o strategijama rasplašivanja, daje im se mogućnost da izraze i podele strahove i da razviju nove strategije za prevazilaženje straha;
- Strahovi II. Kroz evociranje izvora straha i pravljenje štita od straha, daje im se mogućnost da izraze i podele strahove i da razviju nove strategije za prevazilaženje straha;
- Tuga. Kroz razmenu izvora tuge, crtanje unutrašnjeg doživljaja tuge, razmenu i igru modeliranja, daje im se mogućnost da izraze i podele tugu, dobiju dozvolu za plakanje i razviju strategije za prevazilaženje tuge;
- Ljubav. Kroz igru asocijacija, neverbalno izražavanje, crtanje unutrašnjeg doživljaja ljubavi i razmenu o znacima ljubavi, daje im se mogućnost da diferenciraju doživljaj i ekspresiju ljubavi.
IV Tema - Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje.
- Saradnja I. Kroz pravljenje zajedničkog crteža u malim grupama učenici se uče da se dogovaraju;
- Saradnja II. Kroz crtanje i igru slagalice deca se uče da sarađuju.
V Tema - Podsticanje socijalnog saznanja, razumevanje i prihvatanje međusobnih razlika; učenje vidova samopotvrđivanja bez agresivnosti i uz uvažavanje drugih.
- Uvredljivi nadimci. Kroz igru uloga, učenici se uče da prepoznaju osećanja i potrebe, i "žrtve" i "nasilnika", i da nađu konstruktivan način da prevaziđu ovo ponašanje;
- Prijateljstvo. Kroz razmenu, učenici uče da artikulišu pojam prijateljstva;
- Tajni prijatelj. Kroz igru, učenici se podstiču da smisle kako će da obraduju jedni druge.
VI Tema - Razvijanje komunikativne sposobnosti, konstruktivnog razrešavanja sukoba sa vršnjacima i odraslima.
- Komunikacija i nesporazumi I. Učenicima se demonstriraju efekti razlika u gledanju i primanju poruka kao izvor nesporazuma i ukazuje na važnost stavljanja u poziciju drugog, kao i proveravanja kako je poruka primljena za međusobno razumevanje;
- Komunikacija i nesporazumi II. Učenicima se demonstriraju efekti nejasno izraženih poruka i ukazuje na značaj preciznosti i jasnoće u izražavanju za međusobno razumevanje;
- Nesporazumi sa roditeljima. Učenicima se demonstriraju efekti negativnih poruka i ukazuje na važnost jasnog izražavanja svojih potreba za međusobno razumevanje;
- Tužakanje. Učenici evociraju različite situacije tužakanja, i zadatak im je da se stave u poziciju onog koji tužaka i onog ko je objekt tužakanja, da sagledaju njihove potrebe i osećanja, i da nađu rešenje koje će zadovoljiti obe strane bez tužakanja;
- Konflikti. Kroz igru mašte i odigravanje situacija iz vlastitog života učenici se upoznaju sa dinamikom konflikta i njegovim mogućim ishodima.
VII Tema - Upoznavanje učenika sa dečjim pravima i podsticanje i osposobljavanje učenika za aktivnu participaciju u životu škole.
- Prava dece. Kroz razmenu, deca se upoznaju sa osnovnim dečjim pravima;
- Škola kakvu želim. Kroz vežbu vođene fantazije i crtanje, učenici izražavaju svoje vizije škole po meri dece;
- Da kažem slobodno. Učenici uče kako da ostvare pravo na slobodu mišljenja i javnog izražavanja slobode mišljenja;
- Pravo na igru. Razmena o tome kako koriste slobodno vreme i čega vole da se igraju.
VIII Tema - Evaluacija.
- Ja pre, ja posle. Učenici se podstiču da sami procene program koji su prošli i sopstveno napredovanje;
- Prezentacija rezultata rada roditeljima.
Zadaci nastave "Građansko vaspitanje-Saznanje o sebi i drugima" su:
- podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima;
- podsticanje samosvesti, samopoštovanja i uvažavanja drugih;
- osposobljavanje učenika da prepoznaju i razumeju sopstvena osećanja i potrebe i njihovu međusobnu povezanost, da štite i ostvaruju svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge;
- razvijanje komunikativne sposobnosti, neverbalne i verbalne komunikacije, veština nenasilne komunikacije;
- osposobljavanje učenika za primenu veština nenasilne komunikacije u rešavanju sukoba i vršnjačkom posredovanju;
- razvijanje kreativnog izražavanja;
- osposobljavanje učenika da upoznaju neposredno društveno okruženje i sopstveno mesto u njemu i da aktivno doprinose razvoju škole po meri deteta;
- osposobljavanje učenika da upoznaju i uvažavaju dečja prava i da budu sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju;
- razvijanje i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti.
I Tema - Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima.
- Susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za ostvarivanje programa građanskog vaspitanja;
- Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada.
II Tema - Podsticanje razvoja samosvesti, samopoštovanja i uvažavanja drugih.
- Reporteri. Kroz igru intervjuisanja, upoznaju kvalitete kojima se odlikuju, njihovi drugovi i uče da o njima govore sa uvažavanjem;
- Ponosim se što. Učenici saopštavaju o sopstvenom postupku kojim su učinili dobro nekom kome je to bilo potrebno (roditeljima, drugovima, bratu/sestri, rođacima, nastavnicima..);
- Izražavanje zahvalnosti drugome. Učenici uče kako da izraze zahvalnost za neki postupak drugih prema njima koji im je prijao.
III Tema - Osposobljavanje učenika da prepoznaju i razumeju sopstvena osećanja i potrebe, i njihovu međusobnu povezanost i da štite i ostvaruju svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge.
- Rečnik osećanja. Učenici uče da prepoznaju i imenuju različita osećanja koja se javljaju kada su im potrebe zadovoljene/nezadovoljene;
- Kako se ko oseća. Kroz igru uloga u zadatim situacijama, učenici sagledavaju efekte optužujućih poruka i uče da prepoznaju i izraze kako se učesnici razmene osećaju u toj situaciji i šta im treba;
- O stidu i sramoti. Kroz crtanje i razmenu učenici otkrivaju zaštitnu ulogu stida, i načine da prevaziđu osećanje stida;
- Ljubomora. Učenici uče da prepoznaju osećanja i potrebe koje su u osnovi ljubomore i da ih izraze na konstruktivniji način;
- Krivica. Učenici uče da prevedu osude o sebi u pozitivni program - kako mogu drugačije da postupe;
- Ja i ljubav. Učenici uče da se oslobode da pričaju o doživljaju i izražavanju ljubavi i da diferenciraju doživljaj i ekspresiju ljubavi;
- Moje potrebe. Kroz razgovor i crtanje učenici uočavaju različite načine za zadovoljavanje potreba i želja i postaju svesni mogućnosti izbora.
IV Tema - Razvijanje komunikativne sposobnosti, neverbalne i verbalne komunikacije, veština nenasilne komunikacije.
- Kako da kažem. Kroz igru i razmenu učenici upoznaju razlike između nasilnog i nenasilnog izražavanja;
- Slušanje i neslušanje. Učenici prolaze kroz iskustvo neuspešne komunikacije izazvane neslušanjem i upoznaju se sa tehnikom aktivnog slušanja kao načinom na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i tu tehniku isprobavaju u kraćim simulacijama;
- Da li se čujemo. Učenici se upoznaju sa različitim načinima na koje možemo slušati i čuti sebe i druge i različitim ishodima u zavisnosti od izbora saosećajnog i nesaosećajnog slušanja;
- Čujem ti srce. Učenici uče da primene žirafine uši (saosećajno slušanje) u situacijama kada se sagovornik izražava nasilno.
V Tema - Osposobljavanje učenika za primenu veština nenasilne komunikacije u rešavanju sukoba i vršnjačkom posredovanju.
- Kad ja neću. Učenici uče da prepoznaju zašto govore neću" i da umesto "neću" govore šta je to što žele a što ih sprečava da prihvate zahtev odraslog;
- Posredovanje u sukobu između dečaka i devojčica. Na primerima tipičnih dečijih sukoba u školi, učenici se uče da razluče fakte, osećanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaženju konstruktivnog rešenja;
- Posredovanje u sukobu između učenika istog pola. Na primerima tipičnih dečjih sukoba u školi, učenici se uče da razluče fakte, osećanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaženju konstruktivnog rešenja;
- Posredovanje u sukobu između roditelja i dece. Kroz igru uloga, učenici se uče da razluče fakte, osećanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nalaženju konstruktivnog rešenja.
VI Tema - Osposobljavanje učenika da upoznaju neposredno društveno okruženje i sopstveno mesto u njemu, i da aktivno doprinose razvoju škole po meri deteta.
- Porodično stablo. Kroz crtanje i razmenu o tome deca uče o rodbinskim vezama i vidovima ponašanja koji mogu da ih ojačaju ili oslabe;
- Žirafe u učionici. Kroz razmenu i dramatizaciju učenici se upoznaju sa efektima naredbi i zahteva, i razlikama u osećanjima kada nešto rade iz pozitivne odnosno negativne motivacije;
- Šta se kome dopada. Učenici se uče da artikulišu jasne zahteve u vezi sa onim što bi voleli da promene u školi;
- Šta možemo da uradimo. Kroz igru učenici razmatraju različite akcije koje bi mogli sami da preduzmu da život u školi učine lepšim i sebi i drugima.
VII Tema - Osposobljavanje učenika da upoznaju i uvažavaju dečja prava i da budu sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju.
- Dečja prava. Učenici se upoznaju sa Konvencijom o dečjim pravima i biraju i rangiraju prava po važnosti za njih;
- Moja odgovornost. Učenici uče da prepoznaju vezu između prava i odgovornosti i kroz razmenu artikulišu za šta su deca odgovorna u porodici i u školi;
- Kad deca krše dečja prava. Učenici evociraju različite situacije zlostavljanja, ruganja, nasilja među decom, uče da razumeju zašto se to dešava, i načine kako da se zaštite;
- Kad roditelji krše dečja prava. Učenici evociraju različite situacije zlostavljanja, nasilja roditelja prema deci, uče da razumeju zašto se to dešava, i načine kako da se zaštite;
- Kad odrasli u školi krše dečja prava. Učenici evociraju različite situacije zlostavljanja, nasilja odraslih koji rade u školi prema deci, uče da razumeju zašto se to dešava, i načine kako da se zaštite;
- Različiti smo ali su nam prava ista. Učenici uče da prepoznaju negativne stereotipe, situacije u kojima su neka deca neprihvaćena u grupi jer dolaze iz različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa, uče da razumeju kako je onima kojima se to dešava, i načine kako da se to spreči.
VIII Tema - Razvijanje i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti.
- Ja to već umem. Učenicima se izloži lista vrednosti i vrlina, i traži se da navedu sopstveni postupak u kome se vidi da su usvojili tu vrednost ili vrlinu, i podstiču da nađu nove postupke kojim bi mogli da ih izraze;
- Šta kad se to desi. Učenicima se predoče situacije u kojima deca krše neke od osnovnih vrednosti (krađa, laž, ogovaranje), uče da izraze potrebe koje decu navode na to, i da otkriju načine na koje se te potrebe mogu zadovoljiti a da se ne prekrše vrednosti;
- Moj omiljeni junak iz priče/bajke/filma. Učenici razmenjuju o tome koje vrednosti izražava njihov omiljeni lik;
- Saradnja. Učenici uče da sagledaju važnost saradnje i uzajamnog podržavanja.
IX Tema - Evaluacija
- Ja pre, ja posle. Učenici se podstiču da sami procene program koji su prošli i sopstveno napredovanje;
- Prezentacija rezultata rada roditeljima.
Teorijski predmet, Građansko vaspitanje-Saznanje o sebi i drugima, utemeljen je na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika. Metodsku okosnicu predmeta čine interaktivne radionice sa fokusom na simboličkom izražavanju i razmeni u krug jer daju mogućnost učenicima da postanu svesni svojih unutrašnjih doživljaja. Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:
- Iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu.
- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.
Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom, važno je voditi računa o nekoliko činilaca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno-podsticajnu razmenu:
1. Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Svaki učenik saopštavanjem drugima stiče više uvida u svoj unutrašnji doživljaj, ali zapravo, slušanjem tuđih iskustava ima priliku da sagleda svoj doživljaj u novom svetlu, da ga dogradi i obogati.
2. Raspored sedenja (po mogućstvu u krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.
3. Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova ekspresije (igre uloga, crtanje, pantomima, verbalni iskaz, igre pokreta, itd.) i smenom igrovnih aktivnosti i razmene.
4. Optimalan broj učenika je od 10 do 15. Može se raditi i sa grupom do dvadesetoro učenika ali onda dolazi do slabljenja pažnje i motivisanosti za razmenu.
5. Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica (radionica) onako kako su date u priručnicima Saznanje o sebi i drugima 1 i Saznanje o sebi i drugima 2.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su dobri u određenoj aktivnosti, pokušavajući da pogode šta odrasli očekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi do znanja da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da istakne pozitivne potencijale u svakom od učesnika, dajući lični, konkretni podsticaj svakom učeniku. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja je da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, i da osete da kroz proces razmene sa drugima obogaćuju svoju ličnost.
S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenike kada im je teško da se izraze ili slušaju, i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Preduslov za rad na ovom predmetu je sposobnost nepristrasnog slušanja i uživljavanja (empatije) u ono što učenik oseća i želi bez uplitanja sopstvenih sudova, dijagnoza, analiza i saveta. Izražavanje empatije učeniku u upitnoj formi "Da li ti sad osećaš to i to zato što želiš to i to?" ima razvojni efekat jer pomaže učeniku da i sam postane svestan svojih osećanja i potreba i čini ga otvorenijim za kontakt sa nastavnikom pa time i za vrednosti koje on želi da prenese učenicima.
Pošto je učenje po modelu važan oblik učenja socijalnog ponašanja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema deci demonstrira vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.
Cilj i zadaci predmeta
Jedan od presudnih razloga za formiranje nastavnog predmeta Narodna tradicija jesu alarmantni izveštaji istraživača (etnolingvista, etnologa, folklorista, etnomuzikologa) koji upozoravaju na ubrzano odumiranje mnogih važnih elemenata tradicijske kulture i njihov nestanak iz prakse, opticaja i - najzad - iz života samog.
Direktno uvođenje najmlađih naraštaja kroz odgovarajuću nastavu usmerenu na revitalizaciju tradicije, jedan je od načina da se to spreči ili makar odloži. Pravilnim, odmerenim i pravovremenim plasiranjem informacija o narodnoj tradiciji postižu se i mnoga druga dobra, kao što su sticanje svesti o sebi samom i svom mestu u svetu sličnih i različitih, formiranje predstave o kontinuitetu i ukorenjenosti i sl.
Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na lokalnu narodnu tradiciju, čime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini, kakva preteže u Srbiji, čuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet.
Namera je da se učeniku ovaj izborni predmet ponudi od prvog razreda, ali se otvara mogućnost i za opredeljenje početkom narednog ciklusa sve do kraja opšteg obrazovanja.
Cilj:
Ostvariti direktno uvođenje učenika u aktivnosti revitalizacije tradicije kroz neposredno upoznavanje materijalne i duhovne tradicijske kulture svog naroda i naroda u užem i širem okruženju.
Zadaci:
Usvajanje elementarnih znanja o:
razlici između folklornog i aktuelnog okruženja, i to kroz:
- upoznavanje sa osnovnim folklornim tekstovima (bajke, legende, priče, pesme, poslovice);
- upoznavanje sa dečjim folklorom (igre i kratke tekstualne forme kao što su zagonetke, uspavanke, razbrajalice itd.);
- usvajanje elementarnih znanja o nosećim nastavnim motivima (različiti za svaki razred u prvom ciklusu);
godišnjem ciklusu, i to kroz poznavanje:
- osnovnih razlika između gradskog i seoskog načina života,
- osnovnih sezonskih radova,
- osnovnih običajno-obrednih radnji vezanih za te radove,
- osnovnih i opštih praznika,
- običajno-obrednih radnji vezanih za te praznike.
Cilj i zadaci:
- upoznavanje osnovnih elemenata dečjeg folklora (igre i kratke tekstualne forme);
- ovladavanje dekorativnim elementima glavnih (najopštijih) folklornih praznika (verskih i sezonskih) vezanih za godišnji ciklus;
- sticanje elementarnih znanja o nosećim nastavnim motivima (hleb i biljke).
Preporučeni sadržaji i aktivnosti
Izbor sadržaja u prvom razredu u najvećoj meri se prepušta učitelju, a preporučuju se postojeći opisi folklornih igara i štampane zbirke tekstova dečjeg folklora. Sadržaji za ovaj izborni predmet mogu se obuhvatiti kroz sledeće teme:
Tema: Pitaj svoju baku...
Ova tema može podstaći aktivnosti od kapitalnog značaja u svakom ambijentu. Kako terenski rad pokazuje da su stare žene najbolji informatori i glavni nosioci narodne tradicije, ono što bi bake mogle da kažu deci samo po sebi bi obezbedilo komparativni materijal za ceo niz nastavnih aktivnosti. Deca mogu da istražuju i saznaju šta bake kažu o:
- igrama kojih su se igrale kad su bile male
- pesmama koje su se pevale u to vreme
- pričama koje su njima njihove bake pričale
- običajima u kojima su učestvovale (slava, povorke, badnjak, Božić, nova godina, bogojavljenje, Đurđevdan, biljoberi...)
- ručnim radovima koje su radile kao devojčice
- odeći, obući, frizurama i ukrasima iz njihove mladosti itd.
Tako skupljena obaveštenja mogu da budu dragocena i kao podaci nezavisno od nastave, pa bi škola mogla da formira sopstvenu datoteku od prikupljenog materijala i kontinuirano je dopunjava i obogaćuje. Pored toga, negovanje prakse Pitaj svoju baku... može pozitivno da utiče na revalorizaciju i poboljšanje položaja starih u porodici (o kojem sociološka istraživanja takođe pružaju obeshrabrujuće podatke).
Tema: Radovi i praznici
U okviru praktične nastave, za prvi razred se predviđa razvijanje motoričkih veština kroz izradu predmeta prema postojećem modelu među materijalnim spomenicima tradicijske kulture. To praktično znači da je poželjno iskoristiti svaku priliku da se nešto pravi rukama, a da pri tom bude vezano za neku zanimljivu priču ili događaj. Na primer, u jesen (kad škola počinje) završavaju se poslednje žetve i berbe, što može biti odličan povod da se prave:
- "bogu brada" (od poslednjeg snopa bilo kojeg žita, a u septembru se žanju još samo stočna žita), ili da se insceniraju:
- "muke blaženog Grozdija" (put koji grožđe prođe dok ne postane vino) zavisno od toga gde se škola nalazi.
Oboje se, naravno, može raditi u svakoj školi, ali se nastava znatno obogaćuje mogućnošću direktnog uvida u proces (vinogradarski kraj) ili u originalni predmet (poljoprivredni kraj sa "božjim bradama" na njivama posle žetve). Podrazumeva se da konopljarski i lanarski krajevi umesto "Grozdija" mogu prikazivati konopljine/lanove muke i slično. Folklorni tekstovi koji obrađuju ove "muke" postoje i lako su dostupni.
Ovde dolaze i prateće (uglavnom dekorativne) radnje uz velike, opšte praznike kao što su Božić i Uskrs. Tu se naročito misli na:
- zasejavanje žita na sv. Varvaru (uoči Božića),
- vertep (tamo gde postoji kao tradicija, a tamo gde ga nema, može se svejedno praviti mesto Hristovog rođenja, ne kao deo tradicije nego kao prigodna aktivnost),
- farbanje uskršnjih jaja.
Kao prateće objašnjenje uz sve ove aktivnosti najbolje mogu poslužiti odgovarajuće legende i folklorne priče ili predanja, koji na ovom uzrastu vrlo dobro zamenjuju teoriju. Uz svaku od navedenih aktivnosti može se pronaći adekvatna igra, prateća pesma ili ples (kostimiran ili ne). Poželjno je kombinovati ih sve zajedno, kako se najčešće i odvijaju u originalnom okruženju.
Tema: Zimski hlebovi i prolećno bilje
(noseći motiv za prvi razred)
Radnje i predmeti uz radove i praznike imaju prigodni karakter, ali neki motivi mogu da posluže kao izvor stalnog interesovanja i obrade. Za zimski period (prvo polugodište) to može biti:
- Hleb: od savlađivanja samog procesa mešenja hleba, pa do njegove mnogostruke namene, svaki segment može biti podjednako zanimljiv i poučan na ovom uzrastu. Tu dolaze i posebni hlebovi koji se mese za zdravlje stoke (okrugli sa rupom, kao đevreci), za pčele, za zdravlje ukućana i slični, sve do slavskog kolača koji je priča za sebe. Posebno može da se obrađuje šaranje slavskog kolača kakvo jeste i kakvo bi moglo biti kad se deci objasni da se preko figura na kolaču ostvaruju želje tokom sledećih godinu dana (o folklornim hlebovima postoji i bogata stručna literatura). Zavisno od ambijenta, može se otići u pekaru da se vidi kako to stvarno izgleda, ili kod domaćice koja ima naćve - prema mogućnostima. Neki elementi obreda koji prate mešenje hleba dostupni su i na ovom uzrastu, na primer kratki tekstovi ("Kisni, ne misli, stiglo me do vrata") koji se, u pravoj upotrebi, govore kao deo basme za dizanje testa, ali se u pripovednom kontekstu mogu naći kao anegdote, ritmizovana proza i sl. U proleće, sve do Uskrsa, glavna okosnica nastave u ovom predmetu morale bi biti:
- Biljke: od đurđevdanskih do ivanjskih venčića, svaki je prilika da se izađe na otvoreno, da se beru biljke i uči o njihovim lekovitim i drugim svojstvima, da se čuju priče ili pesme o njima, i da se deci prenese neophodnost poštovanja i čuvanja živog sveta. Upoznavanje sa biljkama, drukčije ovde nego u botanici i nastavi iz oblasti umetnosti, mora početi u ovom ranom uzrastu da bi se stvorila osnova za kasniju nadgradnju. Biljke u narodnoj tradiciji imaju neobično značajnu ulogu, od verovanja u njihove magične moći (koje se mogu i zloupotrebiti), pa sve do konkretne recepture za lečenje mnogih bolesti. Za to postoje mnogi gotovi priručnici, kao i - čak tri - rečnika narodne religije o biljkama.
Cilj i zadaci:
Usvajanje znanja o folklornim praznicima, biljkama i hlebovima (što su bili noseći nastavni motivi u prvom razredu), kroz sledeće:
- poznavanje razlike između otvorenog i zatvorenog prostora (livada - kuća);
- poznavanje razlike između nastanjivog i nenastanjivog prostora (šta je najmanji uslov da se nešto smatra domom);
- poznavanje različitih oblika stanovanja (pećina, kuća, selo, varoš, grad);
- elementarno poznavanje strukture tradicionalne kuće.
Težište je, zapravo, na produbljivanju, proširivanju i sistematizovanju znanja koja su učenici poneli od kuće. Ni u drugom razredu nije predviđeno dodavanje potpuno novih i nepoznatih, metodološki teško savladivih ili nejasnih nastavnih jedinica.
Preporučeni sadržaji i vrste aktivnosti
Izbor sadržaja u drugom razredu takođe se prepušta učitelju uz preporuku da se i dalje koriste postojeći opisi folklornih igara i štampane zbirke tekstova dečjeg folklora. Sadržaji za ovaj izborni predmet mogu se obuhvatiti kroz sledeće teme:
Tema: Biljke
Kako je posebnost ovog predmeta u kontinuitetu i razvojnosti nastave, ono što je započeto u prvom razredu - rad sa hlebovima i biljkama - nastavlja se i u drugom, s tim što može dobiti za nijansu složenije sadržaje. Na primer: ako su se u prvom razredu sakupljale biljke da bi se od njih pravili venčići, u drugom razredu od sakupljenog bilja mogu se praviti herbarijumi. Pošto su deca u drugoj godini učenja već pismena, knjiga sa biljkama i kratkim tekstovima ispod svakog uzorka za njih može imati višestruki značaj, naročito ako budu ohrabrena da uz posebne biljke zapišu i kratke priče o njima, npr. o raskovniku (Vukov rečnik), o danu-i-noći (predanje o maćuhicama), o ruži (bajka "Trnova Ružica"), o drenu (predanje o medvedu i drenu), o belom luku (predanje o semenu belog luka od kojeg vile ostaju besmrtne), o paprati (predanje o nevidljivosti njenog semena), itd. Uz taj Herbarijum čarobnog bilja jednako je važno praviti i Herbarijum lekovitih trava za koji se uputstva mogu naći u Rečniku narodnih verovanja o biljkama Veselina Čajkanovića ili u Sofrićevom rečniku slične namene. Znanja koja se steknu u tim ranim danima učenja mogu poslužiti kao baza za kasnije korisno poznavanje osnovnih lekovitih trava kao što su nana, kamilica, majčina dušica, rtanjski čaj, žalfija, sena, vranilova trava, kantarion, pelen itd. Što se tiče hlebova (koji su proizvod obrade određenog bilja), oni i dalje ostaju izvor najraznovrsnijih sadržaja za zimski period bez vegetacije, odnosno za vreme koje se mora provoditi u učionici.
Tema: Kuća
Treba iskoristiti sve prednosti komparativnog metoda (grad - selo, nekad - sad, staro - novo. . .), a i posebnu pažnju obratiti na sledeće:
- ognjište - kao centar nekadašnje kuće i početak svakog šporeta, mikrotalasne rerne i sličnog; ono je uz to i centar okupljanja porodice i centar porodičnog kulta i kulta predaka, što će kao teorijska nastava doći na red u sledećem ciklusu; upoznavanje ognjišta u drugom razredu treba da posluži kao osnova za buduću nastavu;
- vodu - koja nekad nije bila u kući već se u nju donosila; analogno tome, u kući nije bilo ni toaleta ni kupatila, a ni mesta na kome se pere veš; ako je moguće, treba u originalnom ambijentu pokazati kako svaka od tih stvari izgleda (pogotovu pranje veša na potoku/reci, donošenje vode za piće, potapanje vune/konoplje i sl.); nasuprot tome, svaka kuća je imala posebno mesto na kome stoji voda za piće koja se naročito pokriva i sl.
- osvetljenje - koje nekad nije bilo na struju; čak je i sveća veliki luksuz iz novijeg doba, te treba pokazati luč i druge biljke za osvetljavanje, uz obavezno ognjište i njegovu vatru kao osvetljenje.
Jedan od načina da se sve ovo objedini bila bi integrativna tema pre struje (vodovoda i kanalizacije) koja bi decu motivisala da razmišljaju o mogućnostima života bitno drukčijeg od onog na koji su navikla. Za te potrebe moguće je organizovati jednodnevnu očiglednu nastavu u nekoj etno-kući (kakva postoji, na primer, u selu Jazak nedaleko od Beograda), na imanju u blizini škole (pod uslovom da zadovoljava potrebe takve nastave), ili na nekom drugom za to pogodnom mestu (zavisno od nastavnog ambijenta).
Kuća pruža praktično neograničeni izvor motiva za kreativnu i zanimljivu nastavu, pogotovu kada joj se dodaju i ekonomske zgrade u dvorištu seoskog domaćinstva (štala, senik, drvara, ostave, pušnica, kokošinjac...) i posebna mesta kao što su bašta, bunjište itd.
Ona takođe može poslužiti kao podloga za:
- razlikovanje muških i ženskih radova u životu na selu (u poređenju sa gradom), pa i za eventualne buduće ženske studije, ako se za tim ukaže potreba. U tom smislu, nastava na terenu se može iskoristiti za praktično isprobavanje takvih mogućnosti (recimo zamenom teza - dečaci rade ženske, devojčice muške poslove, i sl.).
- upoznavanje živog sveta vezanog za čoveka: domaće životinje (živina, stoka) nasuprot divljim životinjama, bilo da su opasne (vuk, medved, divlji vepar...), bezopasne (jelen, srndać, veverica, tvor...) ili prosto štetočine (lisica, lasica, jazavac, zec...). To je takođe i dobra prilika za prvi pomen ambivalentnih životinja kao što su zmija (čuvarkuća i otrovnica), vidra, mungos i sl.
Naročito je važno upoznati strukturu kuće (gde su životinje, a gde ljudi, šta je gore, a šta dole itd.), posebno njen kulturni horizont (nivo svakodnevnih poslova, prema kome se određuju gore/ikona i dole/krevet u kući), da bi se obezbedila osnova za buduća znanja o običajno-obrednoj praksi vezanoj za životni ciklus (od drugog obrazovnog ciklusa nadalje).
Kako god da se osmisli nastava ovog izbornog predmeta, komparativni metod ostaje nezaobilazan zbog stalne potrebe da se tradicija sopstvenog naroda stavlja u uži ili širi kontekst. Na mlađim uzrastima to su poređenja u rudimentarnim formama (primer: grad - selo, iz radnje - iz bašte, leto - zima...) da bi se kasnije sve više artikulisalo i kao takvo ostalo nezamenljivo u starijim razredima kada može da počne teorijska nastava o tipovima kulture i njihovim glavnim osobinama.
Ovaj izborni predmet može se - i treba - shvatiti kao interdisciplinarno sredstvo za lakše savlađivanje novih i nepoznatih činjenica (uz pomoć bliskih i poznatih). Kroz savladavanje dekorativnih elemenata običaja i obreda vezanih za verske i sezonske folklorne praznike, preporučuje se pristup koji u okviru umetničkih predmeta ima razrađenu metodologiju za takav rad.
Kako je ovaj izborni predmet novina u našem školstvu, vrlo je važno držati se (bar u početku) preporuka i uputstava predstavljenih u ovom dokumentu.
Prvo i najvažnije takvo uputstvo je izostanak teorijske nastave na mlađem uzrastu, u šta spadaju i svi pokušaji potpune ili delimične rekonstrukcije lokalnih ili opštih običaja i obreda. Takvi zahvati se predviđaju tek u starijim razredima.
Druga važna preporuka tiče se sistema nastave u ovom predmetu. Očekuje se od nastavnika da se i sami usavršavaju tokom rada. Tako učenje postaje dvosmerno budući da i nastavnik angažuje na istraživačkom radu sa koncepcijom koja podrazumeva i treću komponentu - aktivno uključivanje i stalnu povratnu informaciju od strane porodice, odnosno njihovu reakciju na gradivo i način njegovog usvajanja.
Druga pitanja od značaja za ostvarivanje programa
Da bi se obezbedila kvalitetna nastava u okviru predmeta Narodna tradicija, neophodno je voditi računa o tri grupe osnovnih parametara, od kojih su prvi vezani za predmet, drugi za nastavu, a treći za nastavni ambijent.
Predmetni parametri
- Ono što se u okviru ovog predmeta proučava, zapravo je tradicijska kultura. U načelu, ovim izrazom definiše se kultura koja se održava na tradiciji, usmenom prenošenju znanja i podataka sa kolena na koleno.
- U najopštijem vidu, tradicijsku (kao i svaku drugu) kulturu čine spomenici duhovne i materijalne prirode, te se analogno tome može govoriti o materijalnoj i duhovnoj tradicijskoj kulturi.
Nastavni parametri
- U saglasnosti sa predmetom u okviru kojeg se odvija, nastava takođe mora imati dva osnovna vida: praktični i teorijski.
- Praktični vid nastave u ovom predmetu podrazumeva aktivan dodir sa objektima koji čine materijalnu komponentu tradicijske kulture, bilo da se oni izrađuju prema postojećem modelu, bilo da se sa njima upoznaje u autentičnom ambijentu.
- Teorijska nastava daje tumačenje određene običajno-obredne prakse, postavlja je u jasno definisan kontekst i prikazuje njen istorijski razvoj (tamo gde je to moguće).
- Na mlađim uzrastima teorijska nastava se zamenjuje folklornim tekstovima koji na odgovarajući način prate sticanje prvih, elementarnih znanja o tradiciji i kulturi.
Ambijentalni parametri
- Pitanje od najvećeg značaja je gde se škola nalazi (u kom ambijentu), te od njega zavisi i kakav će program biti ponuđen.
- Ovim se otvara mogućnost najboljeg i najpotpunijeg plasiranja lokalnih prednosti i resursa.
RUKA U TESTU - OTKRIVANJE SVETA
Cilj i zadaci
Naziv predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta upućuje na neposrednu aktivnost dece pri izučavanju pojava u prirodi i otkrivanju sveta koji ih okružuje. Osnovna ideja uvođenja ovog izbornog predmeta je negovanje, podsticanje i razvijanje prirodne dečje radoznalosti i traženje odgovora na pitanja ŠTA, KAKO i ZAŠTO.
Razmatranje pitanja o prirodi na ranom školskom uzrastu pomaže detetu u njegovom razvoju i uspostavljanju odnosa sa materijalnim svetom u okruženju. Dete otkriva da je materijalni svet pogodan za istraživanje i postavljanje brojnih pitanja. Ono razvija svoju ličnost, inteligenciju, kritički duh i formira stav prema realnom svetu. Na taj način se menja njegova uloga, od pasivnog posmatrača ono postaje istraživač.
U okviru ovog izbornog predmeta predloženi su ogledi koji ne zahtevaju složenu i skupu opremu. Dovoljni su predmeti i materijali iz svakodnevnog života. Ogledi su jednostavni i može ih izvoditi svako dete.
Neki ciljevi i zadaci predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta oslanjaju se na ciljeve i zadatke predmeta Svet oko nas, čime se omogućuje kompleksnije dodatno razumevanje pojava u prirodi i razvijanje aktivnog istraživačkog odnosa prema okruženju. Polazeći od saznanja stečenih u okviru predmeta Svet oko nas, učenik će razvijati intelektualnu aktivnost i veštine u kontekstu prirodnih nauka.
Cilj i zadaci ovog izbornog predmeta su:
- razvijanje osnovnih pojmova iz prirodnih nauka i njihovo povezivanje;
- razvijanje radoznalosti i istraživačkih sposobnosti;
- razvijanje osnovnih elemenata logičkog i kritičkog mišljenja;
- podsticanje usmenog i pismenog izražavanja kroz diskusije i zapise o izvedenim ogledima.
Ciljevi i zadaci:
- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih nauka;
- uočavanje važnih osobina objekata ili pojava koje se ispituju;
- prepoznavanje nekih kriterijuma za klasifikaciju objekata i živih bića na osnovu uočenih osobina;
- zadovoljenje sopstvene radoznalosti traganjem za odgovorima na različite načine (postavljanjem pitanja, hipoteza, isprobavanjem...);
- postavljanje hipoteza, odnosno iskazivanje pretpostavki za rešavanje problema;
- izvođenje jednostavnih ogleda;
- podsticanje istrajnosti i saradnje u pokušajima zajedničkog postavljanja i rešavanja problema;
- uočavanje uzročno-posledičnih veza između pojava i procesa u okruženju i izvedenim ogledima;
- rešavanje jednostavnih problem-situacija, samostalno i u timu;
- razvijanje kritičkog odnosa prema informacijama koje se dobijaju čulima.
Različite vrste kretanja i njihove karakteristike
Kotrljanje i klizanje
Klati se, ljulja, talasa...
Sve što stoji - htelo bi da stoji, sve što ide - htelo bi da ide
Baloni visoko lete, "pokreću" brodove i rakete
Sveća koja gori u vodi
Vodeni peščani sat
Slatki model vulkana
Pravim oblak, kišu i led
Tela (čvrsta, tečna i gasovita) zauzimaju određeni prostor i na određeni način ga popunjavaju
Koliko nas čula varaju
Da li u korpi punoj jabuka ima još mesta
U svetu merenja (osnovne predstave o merenju i meri)
Poređenje i merenje dužine, mase i zapremine
U svetu elektriciteta
Mogućnosti naelektrisavanja tela i njihova svojstva
Svetlost i senka
Možeš li stići svoju senku
Boje duge
Vidim da rastem
Šare koje život znače
Ciljevi i zadaci
- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih nauka;
- podsticanje dečijih interesovanja i intelektualne aktivnosti;
- podsticanje dečijih pitanja, istraživanja i diskusije;
- prepoznavanje nekih kriterijuma za klasifikaciju materijala i njihovo korišćenje;
- postavljanje hipoteza i iskazivanje pretpostavki za rešavanje problema;
- predlaganje, samostalno postavljanje i izvođenje jednostavnih ogleda na osnovu uputstva;
- razvijanje kritičkog promišljanja kroz posmatranje i eksperiment;
- uočavanje uzročno-posledičnih veza između pojava i procesa u okruženju i izvedenim ogledima;
- rešavanje jednostavnih problem-situacija, samostalno i u timu;
- razvijanje kritičkog odnosa prema informacijama koje se dobijaju čulima;
- prepoznavanje opasnosti i uslova za bezbedan rad.
Različiti oblici kretanja u okruženju
Kretanje u zabavnom parku
Kako izazvati talase u vodi
Brzo, brže, najbrže - od čega to zavisi
Materijali i njihova električna provodljivost
Kada će sijalica da svetli
Drvo ili metal - gde se koriste i zašto
Merim - znači upoređujem (merenje dužine, mase, vremena i temperature)
Dnevna temperatura vazduha
Kako nastaju različiti zvuci
Svojstva zvuka (jačina, boja i visina)
Zvuci u žici i svirali
Visoko C
Biljke traže svoje tlo
U okviru predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta učenicima treba pružiti priliku da:
- promišljaju i razvijaju intelektualnu aktivnost i veštine u procesu upoznavanja i razumevanja pojava u prirodi;
- zadovolje svoju radoznalost na različite načine: posmatranjem, istraživanjem, kroz samostalnu aktivnost i dobro osmišljen postupak, razmišljanjem, unošenjem malih promena i proveravanjem njihovih efekata.
Ovaj pristup karakteriše:
- partnerski odnos nastavnik - učenik, koji podrazumeva zajedničko formulisanje problema i pitanja;
- vođenje akcija od strane učenika i predviđanje njihovog ishoda, tj. postavljanje hipoteza;
- objašnjavanje i kontinuirano beleženje svojih zapažanja u eksperimentalnu svesku.
Opisani pristup predstavlja karakteristične korake naučnog metoda a nastavnik vodi i usmerava učenike u radu. On ih ohrabruje da postavljaju pitanja, istražuju i diskutuju.
Treba posebno imati u vidu da se ciljevi i zadaci ovog predmeta postižu kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika.
Aktivnosti učenika
Za ostvarivanje ciljeva i zadataka ovog predmeta važno je da se omoguće nastavne situacije u kojima će aktivnosti učenika biti raznovrsne: posmatranje, sakupljanje materijala i podataka, upoređivanje, klasifikovanje, beleženje, zamišljanje i postavljanje ogleda (eksperimenata), objašnjavanje, korišćenje podataka, predstavljanje onog što je viđeno i urađeno, postavljanje jednostavnih modela, diskutovanje rezultata i davanje predloga novih eksperimenata, samostalno i grupno istraživanje.
Aktivnosti nastavnika
Nastavnik vodi i usmerava učenike u svim etapama "istraživačkog" rada: prilikom postavljanja pitanja i hipoteza, predlaganja ogleda, njihovog izvođenja i predstavljanja rezultata rada.
Priprema nastavnika za ovakve časove obuhvata razmatranje važnih pitanja o temi časa, izboru sadržaja, aktivnosti, ambijentu za realizaciju, korišćenjem različitih izvora informacija (udžbenici, popularna i stručna literatura, Internet...). Pored toga, na časove se mogu pozvati razni gosti - stručnjaci (nastavnici predmeta prirodnih nauka, naučnici - istraživači...) koji mogu preneti svoja iskustva deci i dati im uputstva kako da unaprede svoj način rada.
Cilj i zadaci
Cilj
Razvijanje svesti o potrebi i mogućnostima ličnog angažovanja u zaštiti životne sredine, usvajanje i primena principa održivosti, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu.
Zadaci:
- upoznavanje pojma i osnovnih elemenata životne sredine;
- uočavanje i opisivanje osnovnih pojava i promena u životnoj sredini;
- uočavanje i opisivanje pojava koje ugrožavaju životnu sredinu;
- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i prema životnoj sredini;
- razvijanje navika za racionalno korišćenje prirodnih bogatstava;
- razvijanje radoznalosti, kreativnosti i istraživačkih sposobnosti;
- razvijanje osnovnih elemenata logičnog i kritičkog mišljenja.
ŽIVOTNA SREDINA
- Voda, vazduh, zemljište (uslovi života), biljke i životinje;
- tvorevine ljudskog rada.
PRIRODNE POJAVE I PROMENE U ŽIVOTNOJ SREDINI
- Sezonske promene na biljkama i životinjama u toku godine (cvetanje, listanje, opadanje lišća, seoba ptica,...);
- odnosi ishrane u životnoj sredini - najbližoj okolini (ko je kome hrana);
- najčešće ugrožene biljne i životinjske vrste.
ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE
- Zagađivanje vode i posledice;
- zagađivanje vazduha i posledice;
- zagađivanje zemljišta i posledice;
- buka - štetne posledice.
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I ZAŠTITA ZDRAVLJA
- Briga o biljkama i životinjama u neposrednoj okolini;
- najčešće ugrožene biljne i životinjske vrste u neposrednoj okolini i njihova zaštita;
- racionalno korišćenje prirodnih bogatstava (razdvajanje otpada za reciklažu);
- razgradive i nerazgradive materije;
- pravilan odnos prema sebi (prednost zdrave hrane za rast i razvoj, rizično ponašanje koje može ugroziti zdravlje).
Cilj
Razvijanje svesti o potrebi i mogućnostima ličnog angažovanja u zaštiti životne sredine, usvajanje i primena principa održivosti, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu.
Zadaci:
- znati pojam životna sredina i njene elemente;
- prepoznavanje i opisivanje najuočljivijih pojava i promena u životnoj sredini;
- sticanje znanja o pojavama koje ugrožavaju životnu sredinu;
- formiranje navika i razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i životnoj sredini;
- razvijanje radoznalosti, kreativnosti i istraživačkih sposobnosti;
- razvijanje osnovnih elemenata logičnog i kritičnog mišljenja.
ŽIVOTNA SREDINA
- Voda, vazduh, zemljište (uslovi života), biljke i životinje;
- tvorevine ljudskog rada.
PRIRODNE POJAVE I PROMENE U ŽIVOTNOJ SREDINI
- Sezonske promene na biljkama i životinjama (u spoljašnjem izgledu i ponašanju u zavisnosti od godišnjih doba, seoba, prezimljavanje,...);
- odnosi ishrane - lanci ishrane.
ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE
- Izvori zagađivanja vode;
- izvori zagađivanja vazduha;
- izvori zagađivanja zemljišta;
- posledice zagađivanja životne sredine;
- zagađujuće materije u domaćinstvu (hemikalije, oznake za opasne materije na ambalaži);
- ponašanja koja narušavaju izgled tvorevina ljudskog rada (škola, zgrada, spomenika kulture...).
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I ZAŠTITA ZDRAVLJA
- Briga o biljkama i životinjama u neposrednoj okolini (pravljenje hranilica, pojilica i kućica za ptice, gajenje i zalivanje biljaka...);
- najčešće ugrožene biljne i životinjske vrste iz neposredne okoline i njihova zaštita;
- lekovita svojstva nekih biljaka (nana, kamilica, žalfija,...);
- racionalno korišćenje prirodnih bogatstava: štednja vode, energije;
- reciklaža (papir, staklo, plastika, metal...);
- pravljenje komposta;
- pravila ponašanja koja doprinose očuvanju zdravlja.
Svrha izbornog predmeta Čuvari prirode je upoznavanje i razumevanje pojma životne sredine, interdisciplinarnog pristupa u zaštiti sa težnjom za njenim očuvanjem i unapređivanjem za sadašnje i buduće generacije.
Cilj i zadaci ovog predmeta oslanjaju se i razvijaju, ali i međusobno dopunjavaju sa već stečenim znanjem iz obaveznog predmeta - Svet oko nas.
Za ostvarivanje cilja i zadataka ovog izbornog predmeta nastavnik će da koristi Priručnik za nastavnike za I i II razred, a učenici će koristiti Priručnik za učenike "Čuvari prirode" za I i II razred osnovne škole, odobrenih od strane Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije.
Predložene aktivnosti u Priručniku za učenike nisu strogo definisane pa učenici mogu sami da tragaju (stručna literatura, popularne knjige, internet, zapažanje u okruženju, priče koje su čuli) prema sopstvenim interesovanjima i mogućnostima.
Aktivnosti su kreativne, istraživačkog tipa i razvijaju radoznalost sa elementima kritičkog i logičkog mišljenja.
Sadržaj programa nije strogo definisan, već učenici sami tragaju. Sadržaje i aktivnosti ovog predmeta, nastavnik zajedno sa učenicima može da realizuje i van učionice u neposrednoj okolini.
Uloga nastavnika je da uz primenu različitih metoda rada, podstiče i usmerava interesovanje i kreativnost učenika u pokušaju da samostalno objasne uzrok i posledice čovekovog dejstva na prirodu.
Nastavnik ima slobodu da realizaciju nastavnih sadržaja ne vezuje za časovni sistem pa čas (vremenski) može da bude u funkciji programskih sadržaja, a sadržaji u funkciji mesta izvođenja nastave izbornog predmeta - Čuvari prirode.
Cilj i zadaci
Cilj
Osposobljavanje učenika za lepo pisanje i razvoj senzibiliteta za prepoznavanje pisma uporedo sa razvojem motoričkih sposobnosti, kao i usvajanje čitkog i urednog pisanja.
Zadaci:
- usvajanje pravilnog povlačenja uskih i širokih, kosih, uspravnih i položenih linija;
- razvijanje sposobnosti za objedinjavanje linija u slova;
- razvijanje sposobnosti povezivanja slova u reči i rečenice;
- upućivanje učenika u korišćenje različitih materijala i podloga za pisanje;
- osposobljavanje učenika za pripremanje materijala za pisanje;
- razvijanje motoričkih sposobnosti u procesu lepog pisanja.
PISANJE
1. Pisanje ćiriličkih slova prema kaligrafskim pravilima u procesu kompletnog savladavanja azbuke.
Pojmovi: pismo, ćirilica.
2. Kaligrafija.
3. Meke olovke sa oznakom B pripremljene na brusnom papiru, sveske sa užim i širim razmacima linija, namenjenim za lepo pisanje u proporciji 1:61 (zlatni presek).
OBLICI I NJIHOVI KVALITETI
1. Celo-deo, veliko-malo, visoko-nisko, usko-široko, svetlo-tamno, oblo-rogljasto.
2. Svi medijumi
3. Olovke sa mekim grafitnim uloškom, krede, voštani pastel...
ODNOSI U VIDNOM POLJU
1. Levo-desno, gore-dole, ispred-iza, više-niže, između, uspravno-položeno-koso, puno-prazno, otvoreno-zatvoreno...
2. Svi medijumi zavisno od postavljenog zadatka
3. Meke olovke, četke različitih širina i veličina.
KONTRAST
1. Ispupčen-udubljen, prav-kriv, jednostavan-složen...
2. Svi medijumi primereni uslovima i uzrastu učenika
3. Odabrati materijale prema medijumu u duhu predviđene oblasti.
RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA
1. Slovni znaci (štampana slova, pisana slova), brojevi...
2. Kombinovani medijumi
3. Meke olovke, tuševi u boji, papiri različitog formata.
Za ostvarivanje programa lepog pisanja nastavnik treba da koristi uputstva data za ostvarivanje programa srpskog jezika koja se odnose na učenje i usavršavanje pisanja, kao i programa likovne kulture.
Cilj i zadaci
- Razvijanje motoričkih sposobnosti uz korišćenje materijala, pribora, alata, aparata, uređaja i računara;
- razvijanje kreativnosti, logičkog mišljenja i sposobnosti kombinovanja;
- upoznavanje i rukovanje igračkama i kućnim aparatima i uređajima;
- upoznavanje sa računarom i njegovim delovima;
- razvijanje umenja i veština za korišćenje materijala, pribora, alata, aparata, uređaja i računara.
- Upotreba pojedinih vrsta materijala.
- Izbor i upotreba jednostavnog pribora i alata.
- Klasifikacija materijala i predmeta prema određenim parametrima.
- Pravljenje celine od delova (na primer, slagalice).
- Sklapanje modela od datih elemenata (kockice, dati delovi neke celine...).
- Upoznavanje uloga pojedinih upravljačkih delova (prekidači, klizači i tasteri) kućnih aparata i uređaja.
- Rukovanje pojedinim kućnim aparatima i uređajima.
- Pravilno postavljanje baterije u igračke, baterijske lampe, daljinske upravljače...
- Sastavni delovi računara (kućište, monitor, zvučnici, štampač, tastatura, miš) i njihova namena.
- Radnje mišem.
- Pravilno uključivanje računara, pokretanje programa i isključivanje računara.
- Elementi grafičkog radnog okruženja (prozor, ikona, dugme...).
- Rukovanje prozorima i ikonama.
- Pokretanje programa sa CD-a. Gotovi programi (za zabavu i učenje).
- Program za crtanje.
- Tastatura.
- Štampanje.
Cilj i zadaci
- Razvijanje motoričkih sposobnosti uz korišćenje materijala, pribora, alata, aparata, uređaja i računara;
- razvijanje konstruktorskih veština;
- razvijanje kreativnosti, logičkog mišljenja i sposobnosti kombinovanja;
- upoznavanje sa računarom i njegovim delovima;
- sticanje znanja i razvijanje veština za rad na računaru;
- sticanje znanja o mogućnostima primene stečenih veština u daljem učenju, igri i svakodnevnom životu.
- razvijanje umenja i veština za korišćenje materijala, pribora, alata, aparata, uređaja i računara.
- Upotreba pojedinih vrsta materijala i gotovih elemenata.
- Izbor i upotreba jednostavnog pribora i alata.
- Klasifikacija materijala i predmeta prema određenim parametrima.
- Upotreba materijala i predmeta i pravljenje jednostavnih delova i celina.
- Rukovanje jednostavnim fotoaparatom.
- Sastavni delovi računara.
- Miš.
- Gotovi programi (za zabavu, računanje i učenje).
- Upotreba tastature.
- Program za crtanje.
- Čuvanje crteža (dati ime i odrediti mesto).
- Pronalaženje sačuvanog dokumenta.
- Program za obradu teksta - unos teksta.
- Štampanje.
- Skeniranje.
- Rukovanje digitalnim fotoaparatom.
- Obrada slika. Foto album.
- Korišćenje gotovih programa i pripremljenih šablona za izradu pisma, čestitke, kalendara, diplome...
Način ostvarivanja programa (uputstvo)
Izborni predmet Od igračke do računara koncipiran je tako da obuhvata tehničko-tehnološke elemente kao i računarske sadržaje primerene uzrastu i iskustvu dece. Obuhvata sadržaje orijentisane ka primeni u praksi. Osposobljava učenike za sticanje funkcionalnih znanja, a bitno doprinosi i razvojnim znanjima.
Jedan od glavnih globalnih ciljeva ovog predmeta jeste priprema dece za lako snalaženje u svetu tehnike, tehnologije i računarstva kako u svakodnevnom životu, tako i u daljim procesima učenja.
Osnovni cilj predmeta jeste da se kroz igru uvode elementi tehničkog i tehnološkog obrazovanja i vaspitanja. Samostalno oblikujući delove za buduću konstrukciju učenik se susreće sa elementima tehnologije. Igrajući se konstruktorskim elementima stiče se određeno tehničko iskustvo, a slaganjem slike i teksta stiče računarsku pismenost.
Nastavni programi za prvi i drugi razred povezani su i međusobno održavaju kontinuitet, uz složenije sadržaje i raznovrsnije aktivnosti u drugom razredu.
Za ostvarivanje ciljeva i zadataka ovog izbornog predmeta važno je da se osmisle nastavne situacije učenja u kojima će aktivnosti učenika biti raznovrsne. Primenjivati manuelne aktivnosti koje se odnose na manipulisanje predmetima, pravilno korišćenje adekvatnog pribora i alata, izrada predmeta i njihovo korišćenje u svakodnevnom životu.
Navedeni sadržaji najpogodnije se realizuju kroz različito tematsko povezivanje u igri ili funkcionalnoj aktivnosti koja zadovoljava interesovanje i potrebe deteta na mlađem školskom uzrastu. Preporučuju se kreativne i konstruktivne aktivnosti koje razvijaju dečiju radoznalost sa elementima logičkog i kritičkog mišljenja.
Sadržaji programa nisu strogo definisani već ga učitelji tematski vezuju u logički organizovane celine koje vode ka realizaciji navedenih ciljeva i zadataka predmeta. Nastavnik ima slobodu da dinamiku realizacije nastavnih sadržaja primeri aktivnostima pridržavajući se ukupnog godišnjeg fonda časova (36) kao osnovne orijentacije i okvira u svom radu.
Predložene aktivnosti i sadržaji donekle su preporučene u udžbeničkoj i priručnoj literaturi namenjenoj za ovaj nastavni predmet za prvi i drugi razred. Na ovom uzrastu nastavni predmet može se realizovati i bez udžbeničke literature. U svakodnevnoj nastavnoj praksi mogu se koristiti različita nastavna sredstva konstruktorske prirode, kao i različiti pogodni materijali iz neposrednog okruženja u skladu sa potrebama, interesovanjima i izražajnim mogućnostima učenika. Istovremeno, mogu se koristiti i drugi izvori informacija kako u pisanoj, tako i u audiovizuelnoj i elektronskoj formi.
MAĐARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Romski jezik sa elementima nacionalne kulture
Cilj i zadaci
Cilj nastave romskog jezika je da učenici savladaju osnovne zakonitosti romskog, kao maternjeg jezika, da na njemu komuniciraju, da upoznaju književnost svog naroda, drugih naroda i nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori; da upoznaju svetsku književnost, izgradjuju svest o društveno-istorijskoj i kulturnoj ulozi jezika i književnosti u povezivanju naroda i nacionalnih manjina i njihovih kultura; da se upoznaju sa varijantnim osobenostima romskog jezika i razvijaju jezičke tolerancije prema drugim jezicima.
Nastava romskog jezika, takodje, ima za cilj da osposobi učenike za:
- slušanje i razumevanje govora;
- usmeno izražavanje;
- čitanje i razumevanje teksta;
- pismeno izražavanje na osnovu odredjene tematike.
Zadaci nastave romskog jezika jesu da:
- osposobi učenike za kompetentno komuniciranje i izražavanje na romskom jeziku;
- osposobi učenike u početnoj fazi da usvajaju osnovne karakteristike fonološkog sistema jezika, izgovora glasova, ritam i karakterističnu intonaciju;
- da osposobi učenike da usvajaju osnovne zakonitosti romskog jezika;
- da učenici usvajaju grafički sistem i osnovne znakove iz pravopisa u okviru usvojenog gradiva;
- da se učenici vaspitavaju u duhu tolerancije prema varijantama i karakteristikama romskog jezika;
- da se upoznaju sa elementima tradicije, istorije i kulture Roma;
- da razvijaju i neguju pozitivan stav prema jezicima i kulturnoj baštini naroda i nacionalnim manjinama u Srbiji i Crnoj Gori i jačaju svest o potrebi saradnje i zajedničkog života;
- da se osposobe za samostalno čitanje i pisanje;
- da razvijaju potrebu za knjigom i da samostalno razvijaju sposobnost pisanih sastava;
- da se navikavaju da redovno i kritički prate štampu, radio i televiziju, elektronsku poštu i internet.
Operativni zadaci:
- da učenici usvoje leksički fond od 150 do 200 reči koje su neophodne za razumevanje nastavnih jedinica;
- da učenici razumeju u usmenom govoru pet do šest rečenica;
- razumevanje dijaloga na relacijama: nastavnik - učenik; učenik - učenik;
- postavljanje pitanje i davanje odgovora na postavljena pitanja;
- izlaganje nastavnih sadržaja uz pomoć nastavnika (prepričavanje);
- izlaganje nastavnog sadržaja na oba jezika (srpski i romski) uz pomoć nastavnika;
U okviru kulture usmenog izražavanja postoje teme i oblici usmenog izražavanja.
Teme:
Ličnost učenika - predstavljanje, kazivanje o sebi.
Porodica - članovi porodice, rodbina, nazivi rodbinskih odnosa, uža i šira porodica.
Prijatelji - lični, porodični, predstavljanje.
Kuća (stan) - mesto, položaj, opis, delovi, stvari u kući.
Škola - učenik, nastavnik, drugi učenici, drugovi, učionica i stvari u njoj, školski pribor.
Ulica - objekti, saobraćaj, ljudi, opis puta od kuće do škole, mesta za igru, opasnosti, snalaženje na ulici.
Priroda - životinjski i biljni svet okoline; život prirode prema godišnjim dobima, čuvanje prirode. Nazivi drveća, voća, povrća, cveća iz neposredne blizine, domaće životinje.
Vreme i brojevi - iskazivanje prošlog, sadašnjeg i budućeg, tačno i orijentaciono vreme, naziv dana, meseci i godišnja doba, brojanje od 1 do 100.
Oblici:
Pitanja i odgovori - postavljanje pitanja upotrebom upitnih reči intonacijom.
Vežbe - postavljanja pitanja. Potvrdan i odričan govor u kraćoj i dužoj formi, intonacija pitanja i intonacija odgovora.
Pričanje - o doživljenom, konkretnom, slušanom, vidjenom.
Opisivanje - okoline i ljudi prema glavnim odrednicama: ko, šta, kada, kako, gde. Izražavanje punom rečenicom.
Dijalog - izmedju učenika o poznatom, zajednički doživljenom.
Prepričavanje - kratkih pripovedanja, basni, bajki, ličnih doživljaja.
Razgovor o osnovnim značenjima jednostavnih i prema tematici narodnih poslovica, odgonetanje zagonetki, pevanje pesama.
Konstrukcije za normalan izgovor. Stalna pažnja usmerena na pravilan izgovor glasova, reči i oblika, intonaciju rečenice, red reči u rečenici, zamenu reči iz drugih jezika rečima iz maternjeg. Bogaćenje rečnika, imenovanje ljudi, stvari i pojava i sadašnjem, prošlom i budućem vremenu.
Kratke, narodne umotvorine na romskom jeziku.
Prevedene pesme, recitacije i igre koje se uče u prvom razredu.
Sva tematika predvidjena programom treba da se realizuje pomoću pogodnih slikovnica.
Udžbenici:
Romska pismenica
Tradicionalna romska književnost
Slikovnice
Radna sveska
Orijentacioni raspored godišnjeg fonda časova
(72 časa godišnje)
1. Rad na slikovnici (govorne vežbe) - 10
2. Rad na "Pismenici" - 38
3. Slobodno izražavanje - 10
4. Učenje pesama, priča igara... - 8
5. Učenje tradicionalnih pesama - 4
6. Sistematizacija - 2
Operativni zadaci:
- da učenici usvoje predvidjenu jezičku strukturu kao i 250 do 300 novih reči i izraza;
- da savladaju pravilan izgovor novih leksičkih jedinica kao i ostalih elemenata izgovora vezanih za nove morfološke kategorije;
- da učenici vode dijalog, da odgovaraju na postavljena pitanja i da sami postavljaju pitanja.
Tematika
Porodica: porodična kuća ili stan, prostorije, nameštaj, aparati za domaćinstvo, pribor, održavanje čistoće i stana okućnice, stana i prostorije, uloga pojedinih članova porodice u tome.
Škola: predmeti, ekskurzije, polugodišnji i godišnji raspust.
Neposredna okolina: dom kulture, bioskopska sala, pozorište, pošta, dom zdravlja, bolnica, robna kuća, muzej, itd. i njihova namena. Norme ponašanja na javnim mestima.
Priroda: reke, jezera, reljef neposredne okoline. Izlet u prirodu. Šetnja po parku.
Vreme: godina, mesec, dan, sat, minut, sekund.
Brojevi: od sto do hiljadu.
Materija iz jezika:
Pravilno izgovaranje glasova romskog jezika. Pravilno izgovaranje reči, grupa reči i rečenica; naglasak i intonacija.
Aspekte navedene u programu za I razred vežbati i u II razredu, te dopunjavati sadašnjim, prošlim i budućim glagolskim vremenom i raznim oblicima pomoćnih glagola.
Upoznavanje učenika sa ličnim zamenicama.
Usvajanje obaveštajnih, zapovednih i upitnih rečenica putem intonacije.
Govorne vežbe (govorne forme)
Kontinuirani rad na Slikovnici i Pismenici.
Usvajanje novog leksičkog materijala, nove forme iz upotrebe govornih vežbi iz prvog razreda.
Tražiti više odgovora na jedno pitanje.
Raditi na intonaciji.
Korišćenje dijaloga o svim temama.
Samostalno izražavanje na date teme, od 6 do 10 rečenica.
Pisana književnost na romskom jeziku za ovaj uzrast (proza, poezija), tradicionalna i umetnička.
Prevodjenje na romski jezik potrebne literature (književnost) koju su deca učila u ovom razredu, naročito pesme, priče, dečije igre.
Udžbenici:
Pismenica
Tradicionalna književnost
Radne sveske
Čitanka
Orijentacioni raspored godišnjeg fonda časova
(72 časa godišnje)
1. Rad na slikovnici - 6
2. Rad na pismenici - 20
3. Govorne vežbe - 20
4. Jezičke vežbe - 10
5. Dečije igre - 4
6. Recitacije i priče - 6
7. Upoznavanje istorije romskog jezika - 4
8. Sistematizacija - 2
Ovaj nastavni plan za negovanje maternjeg romskog jezika pripremljen je za one učenike osnovnih škola, čiji je maternji jezik romski, a pohadjaju odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom ili jezikom drugih nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg jezika su ovde, prirodno identični sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao maternjeg jezika u nastavi, sa specifičnim karakteristikama romskog jezika. Zvanično pismo romskog jezika je latinično.
Metodološki postupci negovanja srpskog jezika kao maternjeg i romskog jezika bitnije se ne razlikuju od metoda koji se primenjuje u redovnoj nastavi u prvom i drugom razredu. Sadržaj u ovim razredima ostvaruje se na osnovu slikovnice i romske pismenice koje će omogućiti paralelno učenje romskog i srpskog latiničnog pisma.
Cilj programa rada je negovanje maternjeg jezika i osposobaljavanje učenika da pišu, čitaju i pravilno govore maternji jezik.
Pored toga, cilj je da se učenici upoznaju sa osnovnim pravilima svog maternjeg jezika, da ih nauče i usvoje. Istovremeno treba da obogaćuju svoj rečnik, razvijaju osećaj prema lepom i da se upoznaju sa kulturom i istorijom Roma. Upravo zbog toga, cilj negovanja maternjeg jezika jeste osposobljavanje učenika, kojima je maternji jezik romski, a pohadjaju školu na srpskom jeziku, da svoja znanja, misli i osećanja izražavaju (usmeno i pismeno) na romskom jeziku.
Program rada na negovanju maternjeg jezika u nekim segmentima prati program rada i srpskog jezika (gramatika, književnost, teorija). Sve sadržaje učiti komparativno na oba jezika.
Pripremni period
Pripremni period realizuje se na isti način kao i za učenje srpskog jezika u redovnoj nastavi. Obuhvata govorne vežbe i provere govornih sposobnosti. U ovom periodu sa prvim razredom treba raditi samo sa slikovnicama, a kada se započne sa učenjem grafije (latiničnog pisma) u predmetu srpski jezik početi sa učenjem romskog pisma. Slova učiti po istoj metodici kao i u redovnoj nastavi.
Ukazati na značaj romskog jezika (funkcija razvijanja svesti o nacionalnoj i multietničkoj pripadnosti romske zajednice).
Elementi kulture Roma
Upoznavanje elemenata kulture, istorije i tradicije Roma, u nižim razredima uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem dela tradicionalne književnosti. Učenici uče napamet pesme, pitalice, brojalice, poslovice. Igraju i pevaju.
Razvijanje sposobnosti govornog izražavanja
Sposobnost govora kod učenika treba dosledno razvijati od prvog do osmog razreda. U prvom razredu učenici govore o doživljajima, pričaju kraće priče, dogadjaje, razgovaraju o predmetima, slikama.
Ove vežbe govora primenjivati i u drugom razredu. Već od prvog razreda treba posvetiti posebnu pažnju prikladnom izgovoru glasova, intonaciji i obogaćivanju fonda reči.
U okviru tematskih jedinica navedenih u nastavnom planu obratiti pažnju na sastavljanje rečenica i pravilan izgovor glasova i reči. Na postavljena pitanja učenici treba da odgovaraju celim rečenicama. Treba sa učenicima uvežbavati lepo kazivanje i dramatizaciju tekstova.
Romani čhib e elementjenca nacionalno kulturake
RUMUNSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
RUSINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
SLOVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
NASTAVNI PLAN I PROGRAM HRVATSKOG JEZIKA SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj nastave hrvatskog jezika sa elementima nacionalne kulture u prvom razredu jeste da učenik potiče korištenje jezičnih kompetencija za organiziranje i proširivanje vlastitih znanja i izražavanja iskustava.
Operativni zadaci
- sluša kratke tekstove različitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajući informacije, bogateći znanja, maštu i rječnik
- navikavaju se uporabu književnog jezika u govoru
- upoznavanje i njegovanje hrvatske kulturne baštine
- razvijanje pravilnog usmenog izražavaja
Nastavni predmet Hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture obuhvaća sljedeća nastavna područja:
1. Hrvatski jezik
2. Književnost
3. Jezičko izražavanje
4. Elementi nacionalne kulture
1.1. SLOVNICA
uočavanje riječi kao posebne cjeline, uočavanje rečenice kao cjeline; razlikovanje izjavne, upitne i usklične rečenice; razlikovanje jesne i niječne rečenice; uočavanje da neke riječi imaju isto značenje: uočava riječi suprotnog značenja.
1.2. PRAVOGOVOR
Pravilno izgovaranje i pisanje glasova č, ć, đ, h, ž; Uočavanje mjesta i funkcije upitnika i uskličnika u rečenici. Uočavanje skupova ije i je.
Razlikovanje osnovnih vrsta književnog izražavanja (stih i proza, pjesma i priča)
POEZIJA
Prepoznati pjesmu, stih kiticu.
PROZA
Prepoznati i imenovati priču, uočiti redoslijed glavnih događaja
LEKTIRA
Bauer, Veža, Tri medvjeda i gitara
Horvat-Vukelja, Željka, Hrabrica
Grim, J. I V., Snjeguljica
Čunčić-Bandov, J., Zmaj do zmaja u igrama bez kraja
Femenić, S., Idi pa vidi
Pilić, Sanja, Kiša
Marinović, M., Jesen
Femenić, S., Nakrivio kapu žir
Čunčić-Bandov, J., Jesenko
Radić, M., Kruh
Jakševac, S., Priča o kruhu
Čunčić-Bandov, J., Jesenska šumska šala
Bull, H. B., Ptičji oproštaj
Vršić, S., Mjesec pričalo
Kušec, M., Najbolji dječak na svijetu
Horvat-Vukelja, Ž., Božićna želja
Čunčić-Bandov, J., Zvjezdani razgovor
Adamić, S., Zima
Adamić, S., Snježne balerine
Čunčić-Bandov, J., Proljetni suncobran
Zvrko, R., Igrajmo se
Skok, J., Priča male ure
Iveljić, N., Mm...m
Hovat-Vukelja, Ž., Balon
Kovačević, M., Stanovi
Radić, I., Šuma zimi
Čunčić-Bandov, J., Cvrčak i bubamara
Balog, Lj., Moja zvijezda
Mihanović, A., Hrvatska domovina
Dovjak-Matković, B., Neobične naočale
Lupša, M., Tko će Grgi ispričati bajku
Škrinjarić, S., Proljeće
Sabadi, N., Proljetne sličice
Vitez, G., Zelena škola
Gavran, M., Sestra
Goleš, I., Zašto puž nosi svoju kućicu
Herceg, E., Jaglaci
Krtalić, M., Što je Ijubav
Taritaš, M., Abeceda
Horvat-Vukelja, Ž., Miško u cirkusu
Španić, P., Krpelj
Kireta, S., Šarena lica uskrsnih pisanica
3.1. GOVORENJE
Jednostavno i jasno formuliranje iskaza; saopćavanje informacija, davanje jednostavnih objašnjenja i uputa; pričanje o događaju iz osobnog iskustva; izražavanje misli, ideja, osjećanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okruženja i svijeta mašte.
Recitiranje, govorenje po ulogama. Preoblikovanje i prenošenje sadržaja kraćih tekstova uz pomoć verbalnih i neverbalnih sredstava.
Izražavanje vlastitog utiska /mišljenja/ stava o pročitanom.
3.2. ČITANJE
Upoznavanje sa hrvatskom književnošću mogu se učenici upoznavati na ćiriličnom pismu.
3.3. SLUŠANJE
Razumijevanje jednostavnih uputa i reagiranje na njih na odgovarajući način.
Slušanje kratkih tekstova različitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajući informacije, bogateći znanja i rječnik.
Uočavanje veze govora s neverbalnim oblicima komunikacije.
3.4. KOMUNIKACIJSKI POSTUPCI
Pričanje doživljaja, opisivanje
4. Elementi nacionalne kulture
Blagdani, običaji i značajni događaji iz života Hrvata.
Narodna književnost: bajke, priče, brzalice, zagonetke,..
Cilj nastave hrvatskog jezika u drugom razredu jeste da učenik koristi osnovne tehnike čitanja i pisanja na latinici, kao i da potiče korištenje jezičnih kompetencija za organiziranje i proširivanje osobnih znanja i izražavanja iskustava.
Operativni zadaci
Po završetku prvog razreda učenik bi trebao da:
- čita kratke tekstove različitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajući informacije, bogateći znanja, maštu i rječnik
- priča o događaju poštivajući kronologiju
- priprema kraće priopćenje o zadanoj temi pomoću zajedničkog plana
- osposobe se za uočavanje i razumijevanje bitnog u tekstu (u cjelini i po dijelovima)
- navikavaju se uporabu književnog jezika u govoru i pisanju
- upoznavanje i njegovanje hrvatske kulturne baštine
- razvijanje pravilnog usmenog izražavaja
Nastavni predmet Hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture obuhvaća sljedeća nastavna područja:
1. Hrvatski jezik
2. Književnost
3. Jezičko izražavanje
4. Elementi nacionalne kulture
1.1. SLOVNICA
Razlikovanje glasova i slova hrvatskog jezika; prepoznati, imenovati i razlikovati samoglasnike i suglasnike; uočavanje sloga kao artikulacione cjeline, vezujući ga za samoglasnik; razlikovanje izjavne, upitne i usklične rečenice; razlikovanje jesne i niječne rečenice; uočavanje da neke riječi imaju isto značenje; riječi suprotnog značenja; riječi koje označuju nešto umanjeno/uvećano.
Prepoznavanje i razlikovanje imenica (opće i vlastite), glagola i pridjeva (opisni; prepoznavanje) .
1.2. PRAVOPIS I PRAVOGOVOR
Uporaba velikog slova u imenima ulica, trgova, ustanova, poduzeća, udruga, blagdana. Pisanje niječnice ne i čestice li. Pisanje kratica. Rastavljanje riječi na slogove, spojnica; rastavljanje riječi na kraju retka. Uočavanje mjesta i funkcije upitnika i uskličnika u rečenici. Uočavanje skupova ije i je. Pisanje brojeva riječima.
Razlikovanje osnovnih vrsta književnog izražavanja (stih i proza, pjesma i priča).
Poznavanje jednostavnih književnojezičkih formi (bajka, basna, šaljiva priča, priča o životinjama, vic ili dosjetka, poslovica, zagonetka, razbrajalica).
2.1. KNJIŽEVNOTEORIJSKO NAZIVLJE
2.1.1. POEZIJA
2.1.2. PROZA
2.2. LEKTIRA
Književnost
Junaković, S., Dome, slatki dome
Prosenjak, B., Miš
Peroci, E., Maca papučarica
Anderson, H. K., Bajke
Horvat-Vukelja, Ž., Reumatični kišobran
Iveljić, N., Pronađeno blago
Videk, N., Pismo iz Zelengrada
Horvatić, D., Stanari u slonu
Kolumbić, T., Majčine ruke i kruh
Zidar-Bogadi, N., Domovina
Marks, A., Kako je Ana kupila kruh
Lambevska, N., Voćni razgovor
Pašagić, B., Bježi, mišiću, bježi
Marinović, M., Dušni dan
Pokić, M., Sveti Nikola
Jakševac, S., Čudno mjesto neko
Katajev, V., Čarobni cvijet
Iveljić, N., Čudovište iz đačkih torba
Zidar-Bogadi, N., Janina mačka
Vodanović, J., I ja imam pravo na igru
Peroci, E., Djeco, laku noć
Mudri, N., Dijete
Grim, J. I V., Zvjezdani taliri
Zidar-Bogadi, N., Svi Ivanini prijatelji
Lovrić, M., Ružno pače
Rodari, Đ., Poziv na ples
Čunčić-Badov, J., Zimski san
Breht, B., Zima, ptice i djeca
Čunčić-Badov, J., Božićna želja
Polak, S., Veseli borić
Čunčić-Badov, J., Božićni ukras
Jušić-Seunik, Z., Sunce
Kišević, E., Moja mama
Vitez, G., Kako živi Antuntun
Lovrić, M., Putovanje plavog lonca
Jurica, B., Tonček i voda
Kolarić-Kišur, Z., Dva Franceka
Brlić-Mažuranić, I., Mali patuljak
Lupis, N., Dani karnevala
Pašagić, B., O mjesecu i zvijezdama
Krilić, Z., Vatrogasac
Balog, Z., Dimnjačar
Krilić, Z., Vicko
Kovačević, M., Riječ život
Krtalić, M., Što je ljubav
Kušec, M., Pozdrav
Župačić, A., Kad bi svi ljudi na svijetu
Belač, L., Moja želja
Lovrić, M., Pošla koka u dućan
Zidar-Bogadi, N., Proljeće se ne da naslikati
Parun, V., Jutro
Markoč, S., Nestašni medo
Videk, N., Pismo iz zelengrada
Sabadi, N., Tvrdoglava braća jajoglava
Čunčić-Bandov, J., Zaboravljivi zeko
Gete, J. V., Pjesma o šumi
Krilić, Z., Iznenađenje za majčin dan
Pašagić, B., Uspavanka
Femenić, S., Plava priča
Čunčić-Bandov, J., Kišni razgovor
Vitez, G., Od čega su načinjene ljubice
Goleš, I., Zašto puž nosi svoju kućicu
Heuk, S., Priča o radoznalom medvjediću
Krtalić, M., Baš u ovo proljeće
Femenić, S., Maslačak šalje djecu u svijet
Krklec, G., Praznik ljeta
Zidar-Bogadi, N., Pismo s mora
Izbor iz enciklopedija i časopisa za djecu
3.1. GOVORENJE
Pravilno intoniranje rečenice, govorenje primjerenom jačinom i tempom, sa odgovarajućim pauzama.
Izražavanje misli, ideja, osjećanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okružja rabeći iskustvo i maštu, na jednostavan i jasan način.
Napamet govorenje kratkih tekstova.
3.2. ČITANJE
Tečno čitanje latinice. Uočavanje naslova, podnaslova, imena autora i ulomaka.
Čitanje i razumijevanje nelinearnih elemente teksta (ilustracije, legende, tablice).
Pravilno intoniranje znaka interpunkcije pri čitanju.
Uočavanje nepoznatih riječi i pronaći objašnjenje.
3.3. PISANJE
Piše tiskanim i pisanim slovima na pismu hrvatskoga jezika.
Pravilna uporaba točke, upitnika, uskličnika, zareza (pri nabrajanju), dvije točke (pri nabrajanju) i oznaka navoda.
Pisanje kratkih tekstova različitih formi i namjena: prepričavanje sadržine teksta prema postavljenim pitanjima, prepričavanje kolektivnih doživljajaja prema postavljenim pitanjima, pisanje kratkih tekstova na osnovu datih riječi/slike, pisanje kratkog teksta o pojavama/stvarima iz neposrednog okružja zasnovane na osnovu iskustva ili mašte.
3.4. KOMUNIKACIJSKI POSTUPCI
Pričanje doživljaja, opisivanje.
4. Elementi nacionalne kulture
Blagdani, običaji i značajni događaji iz života Hrvata.
Narodna književnost: bajke, priče, brzalice, zagonetke,...
BOSANSKI (BOŠNJAČKI) JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj i zadaci
Cilj nastave bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste da učenik aktivira postojeća jezička znanja i iskustva kao osnove za sticanje novih znanja i novih iskustava.
Operativni zadaci učenika jesu da:
- sluša kratke tekstove različitih vrsta primjerene uzrastu, prepoznaje i usvaja informacije, bogateći znanja, maštu i rječnik;
- razvija naviku za upotrebu književnog jezika u govoru;
- razvija pravilno usmeno izražavanje;
- upoznaje i njeguje bošnjačku kulturnu baštinu.
Nastavni predmet bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture obuhvata sljedeća nastavna područja:
BOSANSKI JEZIK
KNJIŽEVNOST
JEZIČKO IZRAŽAVANJE
ELEMENTE NACIONALNE KULTURE
Gramatika
Uočavanje riječi kao posebne (morfološke i semantičke) cjeline, uočavanje rečenice kao cjeline; razlikovanje izjavne, upitne i uzvične rečenice; razlikovanje potvrdne i odrične rečenice; uočavanje da neke riječi imaju isto ili blisko značenje (sinonimi); uočavanje riječi suprotnog značenja (antonimi).
Pravilno izgovaranje i pisanje glasova h, r, č, ć, dž, đ.
Uočavanje mjesta i funkcije upitnika i uzvičnika u rečenici. Ovladavanje upotrebom skupova ije i je (ijekavski izgovor).
Razlikovanje osnovnih vrsta književnog izražavanja (stih i proza, pjesma i priča).
Poezija
Prepoznavanje pjesme, stiha, strofe.
Proza
Prepoznavanje i imenovanje priče, uočavanje redoslijeda glavnih događaja.
Lektira
Denisa Turković: Bolnica za igračke
Hadžem Hajdarević: Bajramske cipele
Nasiha Kapidžić Hadžić: Sjećanje na grnčara
Zehra Hubijar: Zeko i djeca
Omer Turković: Hor hrčaka
Ibrahim Kajan: Igra žmurke
Omer Turković: Šumin šum
Zehnija Bulić: Čik
Denisa Turković: Mišja stvar
Bela Džogović: Maslačak
Narodna priča: Nasrudin i car
Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak: Narodno blago (izbor iz bošnjačke narodne književnosti)
Mirsad Bećirbašić: Imam učiteljicu za čistu peticu
Azra Aličić: Kiša ili dažd
Alija Dubočanin: Šarko
Bela Džogović: Šeftelija
Nasiha Kapidžić Hadžić: Breze na sletu
Halil Kadrić: Prije prvog školskog sata (igrokaz)
Zejćir Hasić: 999 dukata (dramatizacija šaljive narodne priče)
Govor
Jednostavno i jasno formulisanje iskaza; saopštavanje informacija, davanje jednostavnih objašnjenja i uputstava; pričanje o događaju iz sopstvenog iskustva; izražavanje misli, ideja, osjećanja i stavova o raznim temema iz neposrednog okruženja i svijeta mašte.
Recitovanje, govorenje po ulogama. Prepričavanje sadržaja kraćih tekstova uz pomoć verbalnih i neverbalnih sredstava (mimika, gestikulacija).
Izražavanje vlastitog utiska (mišljenja) stava o pročitanom.
Čitanje
Osnovno pismo bosanskog jezika je latinica. U prvom razredu učenici će bošnjačku književnost i njen jezik upoznavati na ćiriličnom pismu, s obzirom na to da će kroz nastavu srpskog jezika učiti ćirilicu.
Slušanje
Razumijevanje jednostavnih uputstava i reagovanje na njih na odgovarajući način.
Slušanje kratkih tekstova različitih vrsta primjerenih uzrastu, uočavanje i isticanje informacije koju oni nose, uočavanje, isticanje i usvajanje novih riječi, pojmova i pojava.
Uočavanje veze govora s neverbalnim oblicima komunikacije (gestikulacija, mimika, pokret).
Komunikacijski postupci
Pričanje doživljaja, opisivanje, razgovor.
Upoznavanje sa običajima, praznicima i značajnim događajima iz života Bošnjaka.
Narodna književnost: bajke, priče, brzalice, zagonetke...
Cilj i zadaci
Cilj nastave bosanskog jezika u drugom razredu jeste da učenik koristi osnovne tehnike čitanja i pisanja na latinici, kao i da aktivira postojeća jezička znanja i iskustva kao osnove za sticanje novih znanja i novih iskustava.
Operativni zadaci
U toku drugog razreda učenik treba da:
- čita kratke tekstove različitih vrsta primjerene uzrastu, prepoznaje i usvaja informacije, bogateći znanje, maštu i rječnik,
- priča o zbivanjima po redoslijedu događanja,
- priprema kraća saopštenja na zadatu temu na osnovu zajedničkog plana,
- osposobljava se za uočavanje i razumijevanje bitnog u tekstu (u cjelini i po dijelovima),
- navikava se da upotrebljava književni jezik u govoru i pisanju,
- proširuje znanja o sopstvenoj kulturnoj baštini, uči se da poštuje i njeguje bošnjačku kulturnu baštinu.
Nastavni predmet bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture obuhvata sljedeća nastavna područja:
BOSANSKI JEZIK
KNJIŽEVNOST
JEZIČKA KULTURA
ELEMENTE NACIONALNE KULTURE.
Gramatika
Razlikovanje glasova i slova i uočavanje relacije glas - slovo; prepoznavanje, imenovanje i razlikovanje samoglasnika i suglasnika; uočavanje sloga kao artikulacione cjeline, uz vezivanje za samoglasnik; razlikovanje izjavne, upitne i uzvične rečenice; razlikovanje potvrdne i odrične rečenice; uočavanje da neke riječi imaju isto ili blisko značenje (sinonimi), a neke riječi suprotno značenje (antonimi).
Prepoznavanje i razlikovanje imenica (zajedničke i vlastite), zamjenica (lične) glagola i pridjeva (opisni; prepoznavanje).
Pravopis
Upotreba velikog slova na početku rečenice, u pisanju vlastitih imena, ulica, trgova, ustanova, preduzeća, udruženja, geografskih pojmova, praznika i dr. Pisanje negacije ne i rječce li. Pisanje skraćenica, dijeljenje riječi na slogove i prenošenje u novi red; uočavanje mjesta i funkcije upitnika i uzvičnika u rečenici. Uočavanje skupova ije i je. Pisanje brojeva riječima.
Razlikovanje osnovnih vrsta književnog izražavanja (stih i proza, pjesma i priča).
Upoznavanje sa jednostavnim književnim formama (bajka, basna, šaljiva priča, priča o životinjama, vic ili dosjetka, poslovica, zagonetka, brzalica i razbrajalica).
Upoznavanje sa dramom (na nivou prepoznavanja).
KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI
POEZIJA
PROZA
DRAMA
Lektira
Ahmet Hromadžić: Dječak i ptica
Ferida Duraković: Mikijeva abeceda i Amilina abeceda
Nasiha Kapidžić Hadžić: Vezeni most (odlomci)
Zehnija Bulić: Zima
Omer Turković: Ko to svira
Nasiha Kapidžić Hadžić: Mišja Ijubav
Bela Džogović: Imena stara
Narodna basna: Koza i pastir
Narodna priča: Golub i pčela
Narodna pjesma: Nahod Huso i Nahod Radovan (odlomak iz epske pjesme)
Šukrija Pandžo: Prisluškivanje
Mirsad Bećirbašić: Škola baleta
Narodna priča: Nadmudrio Hodža razbojnika
Nura Bazdulj Hubijar: Duša i cvijet
Selma Ferović: Bajka o Konjiću Grbiću (igrokaz)
Zejćir Hasić: Đerzelez Alija spašava carevu šćer
Mirsad Bećirbašić: Bajka o Ijiljanu
Nasiha Kapidžić Hadžić: Cvijeće
Fikreta Kenović Salihović: Sutra stiže pahuljica jato
Denisa Turković: Susedov orah
Denisa Turković: Drugarstvo
Halil Kadrić: Prije prvog školskog sata (igrokaz)
Govor
Pravilno intoniranje rečenice, govorenje primjerenom jačinom i tempom, sa odgovarajućim pauzama.
Izražavanje misli, ideja, osjećanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okruženja na jednostavan i jasan način, uz korišćenje iskustva i mašte.
Govorenje kratkih tekstova napamet.
Čitanje
Tečno čitanje latinice. Uočavanje naslova, podnaslova, imena autora i odlomaka.
Čitanje i razumijevanje nelinearnih elemenata teksta (ilustracije, legende, tablice).
Pravilno intoniranje znaka interpunkcije pri čitanju.
Uočavanje nepoznatih riječi i pronalaženje objašnjenja.
Pisanje
Pisanje štampanim i pisanim slovima na latinici koja se koristi u bosanskom jeziku.
Pravilna upotreba tačke, upitnika, uzvičnika, zareza, dvije tačke i navodnika.
Pisanje kratkih tekstova različitih formi i namjena: prepričavanje sadržine teksta prema postavljenim pitanjima, prepričavanje kolektivnih doživljaja prema postavljenim pitanjima, pisanje kratkih tekstova na osnovu datih riječi/slika, pisanje kratkog teksta o pojavama/stvarima iz neposrednog okruženja, zasnovanim na iskustvu ili mašti.
Komunikacijski postupci
Pričanje doživljaja, opisivanje.
Upoznavanje sa običajima, praznicima i značajnim događajima iz života Bošnjaka.
Narodna književnost: bajke, priče, brzalice, zagonetke...
Osnove čitanja i pisanja
Priprema za početno čitanje i pisanje. - Trajanje pripreme za početno čitanje i pisanje zavisi od rezultata ispitivanja predznanja učenika, odnosno od sastava odjeljenja. Polazeći od tih rezultata, u svakom odjeljenju organizuju se posebne vježbe za grupe učenika i pojedince radi ujednačavanja predznanja i pripreme učenika za uspješno prelaženje na učenje čitanja i pisanja. Učenicima koji znaju da čitaju i pišu treba davati diferencirane zadatke u skladu s njihovim mogućnostima.
U pripremnom periodu za čitanje i pisanje treba organizovati vježbanja:
- vježbe u posmatranju (upoznavati život i rad u školi),
- vježbe u slušanju (pričati i razgovarati, govoriti i slušati sagovornika),
- razvijanje kulture usmenog izražavanja,
- formiranje i usavršavanje kulture praktičnog komuniciranja,
- usvajanje i razvijanje pojmova rečenica, riječ i glas,
- analitičko-sintetičko vježbanje,
- leksička i sintetička vježbanja,
- vježbe artikulacije,
- motoričke vježbe.
Sve te vježbe, kao i one koje su namijenjene savladavanju osnovnih pojmova o jeziku, organizuju se neprekidno, kako u pripremnom periodu tako i u procesu učenja morfoloških osnova - glasova i sloga i njihovog povezivanja u riječi i rečenice.
Početno čitanje i pisanje
Čitanje. - Na osnovu rezultata prethodnog ispitivanja znanja i umijenja djece iz oblasti čitanja i pisanja, kao i konkretnih uslova rada, nastavnik se opredjeljuje za uporedni, odvojeni ili kombinovani raspored čitanja i pisanja.
Prema rezultatima poznavanja slova, čitanja i pisanja i prema individualnom napredovanju učenika u odjeljenju, nastavu početnog čitanja i pisanja treba izvoditi na više nivoa, uz primjenu principa individualizacije, bez obzira na postupak za koji se opredijelio učitelj.
Pisanje. - Razvijati vještinu pisanja slobodnim crtanjem i crtanjem zadatih elemenata. Pisanje se uči: prepisivanjem, diktatom, odgovaranjem na pitanja, dopunjavanjem rečenica, sastavljanjem priče na osnovu slika, zajedničkim prepisivanjem i prvim oblicima samostalnog pismenog izražavanja.
Usvajanje štampanih i pisanih slova načelno se ostvaruje krajem prvog polugodišta.
Usavršavanje čitanja i pisanja
Nakon usvajanja osnovne pismenosti, čitanje i pisanje se uvježbavaju i usavršavaju tokom drugog polugodišta do stepena automatizovanih radnji.
Neophodno je primjereno i podsticajno vrednovanje rukopisa svakog učenika ponaosob, a naročito prilikom pregledanja domaćih pismenih zadataka. Povremeno organizovati posebne časove za lijepo pisanje.
Jezik (gramatika i pravopis)
U nastavi jezika učenici se osposobljuju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju bošnjačkim jezičkim standardom. U okviru vježbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja, učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja.
Postupnost se obezbjeđuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija stepena obrade naznačena je opisno formulisanim zahtjevima: zapažanje, uočavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje i dr.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezičkih zakonitosti i informacija o njima. Takvim pristupom jezičkoj građi u programu, nastavnici se usmjeravaju da tumačenje gramatičkih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su učenici u prethodnom razredu uočili i njome ovladali u jezičkoj praksi.
Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uočavaju na sadržajima sintakse i morfologije od prvog do osmog razreda. Isti principi su dosljedno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika.
Elementarne informacije iz morfologije počinju se učenicima davati od početka i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog početka učenike treba navikavati da uočavaju osnovne morfološke kategorije.
Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obrađivati kao posebne nastavne jedinice, a stalnim vježbanjem učenike treba navikavati da čuju i izgovaraju pravilno akcentovane riječi.
Pravopis se savlađuje putem sistematskih vježbanja, raznovrsno i u različitim oblicima pismenih vježbi.
Pored toga učenike vrlo rano treba upućivati na služenje pravopisnim rječnikom.
U nastavi gramatike treba primjenjivati postupke:
- podsticanje svjesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja učenika;
- suzbijanje misaone inercije i učeničkih imitatorskih sklonosti;
- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrijednostima;
- uvažavanje situacione uslovljenosti jezičkih pojava;
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezičkih pojava;
- sistematska i osmišljena vježbanja u govoru i pisanju;
- njegovanje primjerenog znanja i umijenja;
- korišćenje prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava.
U nastavi jezika nužno je promatrati jezičke pojave u životnim jezičkim okolnostima koje su uslovile njihovo značenje. Učenike treba uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se određena jezička pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati učenicima, treba ih pročitati i o njima razgovarati sa učenicima.
Nužno je da nastavnik uvijek ima na umu presudnu ulogu vježbanja, tj. da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvježba.
Metodika nastave jezika upućuje da u nastavi maternjeg jezika treba što prije prevazići nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno njegovati više oblike znanja i umijenja - primjenjivost stvaralaštva u nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtjevima.
Preporučljivo je u svakoj pogodnoj prilici znanje iz gramatike staviti u funkciju tumačenja teksta, čime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivo umijenja i praktične primjene.
Učenike kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim jezikom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vježbanja zasnovana na korišćenju primjera iz neposredne govorne prakse, što nastavu u gramatici približava životnim potrebama u kojima se primjenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana Ijudska aktivnost.
Situacije u kojima se ispoljavaju određene jezičke pojave može i sam nastavnik da postavlja učenicima, da ih spretno podsjeća na njihovo iskustvo, a oni će kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.
Obrada novih nastavnih jedinica podrazumijeva primjenu sljedećih metodičkih radnji:
- korišćenje pogodnog polaznog teksta na kome se uviđa i objašnjava odgovarajuća jezička pojava;
- korišćenje iskaza govornih situacija;
- podsticanje učenika da polazni tekst dožive i shvate u cjelini i u pojedinostima;
- utvrđivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezičkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novog gradiva;
- upućivanje učenika da u tekstu uočavaju primjere jezičke pojave koja je predmet spoznaje;
- spoznaja bitnih svojstava jezičke pojave;
- sagledavanje jezičkih činjenica sa raznih stanovišta;
- ilustrovanje i grafičko predstavljanje jezičkih pojava i njihovih odnosa;
- definisanje jezičkog pojma;
- prepoznavanje, objašnjavanje i primjena naučenog gradiva u novim okolnostima;
- utvrđivanje, obnavljanje i primjena stečenih znanja i umijenja;
Navedene metodičke radnje međusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se sukcesivno i sinhronizovano.
Književnost
Uvođenje najmlađih učenika u svijet književnosti predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stepenu školovanja stiču se osnovna i ne malo značajna znanja, umijenja i navike od kojih će u dobroj mjeri zavisiti ne samo učenička književna kultura već i njegova opšta kultura, na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog čovjeka.
Lektira
Jedna od značajnih novina u programiranju nastave književnosti jeste u tome što svi tekstovi predviđeni za čitanje i tumačenje imaju u osnovi isti nastavni tretman.
Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Učitelj ima načelnu mogućnost da ponuđene tekstove prilagođava nastavnim potrebama u svom razredu.
Čitanje i tumačenje teksta
Čitanje teksta na mlađem uzrasnom nivou ima sva obilježja prvog i temeljnog ovladavanja ovom vještinom kao znanjem, naročito u prvom razredu. Posebno je važno da učenici postupno i funkcionalno usvajaju valjano čitanje naglas koje u sebi sadrži neke od važnih činilaca logičnog čitanja i koje će prirodno težiti sve većoj izražajnosti tokom drugog razreda.
Tumačenje teksta u mlađim razredima predstavlja izuzetno složen i delikatan programski zahtjev. Tekst je temeljni programski sadržaj koji ima vodeću i integracionu nastavnu ulogu, jer oko sebe okuplja i grupiše odgovarajuće sadržaje i iz ostalih predmetnih područja.
U prvom razredu tumačenje teksta ima izrazita obilježja spontanog i slobodnog razgovora sa učenicima o relevantnim pojedinostima - prostornim, vremenskim, akcionim - u cilju provjere razumijevanja pročitanog.
U drugom razredu pristup tumačenju teksta skoro je u svemu isti kao i u prethodnom razredu, samo što su zahtjevi, po prirodi stvari, nešto uvećani, a programski sadržaji adekvatno dopunjeni.
Jezička kultura
Jedna od primarnih metodičkih obaveza je rad na bogaćenju učeničke jezičke kulture. Neophodna je pravilna artikulacija svih glasova i grafički uzorna upotreba pisma, navikavanje na književni i standardni jezik u govoru, čitanju i pisanju, osposobljavanje za slobodno prepričavanje, pričanje i opisivanje. Takođe je neophodna primjena pravopisnih pravila i bogaćenje učeničkog rječnika.
Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja u mlađim razredima predstavljaju temeljne programske sadržaje za sticanje, usavršavanje i unapređivanje valjane i pouzdane jezičke kulture najmlađeg učenika.
Prepričavanje raznovrsnih sadržaja predstavlja najjednostavniji način učeničkog jezičkog ispoljavanja u nastavnim okolnostima. Potrebno je da se zna koje će sadržaje učenik prepričavati.
Pričanje u odnosu na prepričavanje jeste složeniji oblik jezičkog izražavanja učenika, jer je prepričavanje reprodukovanje pročitanog, a pričanje predstavlja poseban vid stvaralaštva koji se oslanja na ono što je učenik doživeo ili proizveo u svojoj stvaralačkoj mašti. Zato pričanje traži poseban intelektualni napor i jezičku izgrađenost što učenika svestrano angažuje.
Opisivanje jeste najsloženiji oblik jezičkog izražavanja na nivou najmlađih razreda. Ono je manje ili više zastupljeno u svakodnevnom govoru, jer je neophodno za jasno predstavljanje suštinskih odnosa između predmeta, bića i drugih pojmova i pojava u svakoj životnoj situaciji. Dok je za prepričavanje osnova određeni sadržaj, za pričanje je podsticaj neko događanje, doživljaj, dotle za opisivanje nisu neophodne neke posebne okolnosti, već se i njemu pribjegava kad god se dođe u dodir sa pojavama koje u svakodnevnom jezičkom komuniciranju mogu skrenuti pažnju na sebe.
Usmena i pismena vježbanja, kako im i sam naziv kaže, zamišljena su kao dopuna osnovnih oblika jezičkog izražavanja, počev od najjednostavnijih preko složenijih, do najsloženijih. Svaka od programiranih vježbi planira se i ostvaruje u onom nastavnom kontekstu u kome se javlja potreba za funkcionalnim usvajanjem date jezičke pojave ili utvrđivanja, obnavljanja ili sistematizovanja znanja i primjene tih znanja u konkretnoj jezičkoj situaciji.
Prirodno je da s planskim ostvarivanjem programskih sadržaja iz jezičke kulture otpočne tek u drugom polugodištu prvog razreda. Međutim, jasno je da se mnogi od njih simultano ostvaruju već u periodu priprema za čitanje i pisanje, kao i u periodu učenja i usvajanja osnove pismenosti. Bez potrebne jezičke razvijenosti ne može se uspostaviti neophodna govorna komunikacija prijeko potrebna za usvajanje pojmova glas i slovo. Kasnije ona postaje osnova za ostvarivanje nastavnih sadržaja iz svih ostalih područja ovog predmeta, ali se istovremeno i sama širi i produbljuje do nivoa jasnog, pravilnog, sadržajno i stilski primjerenog jezičkog sporazumijevanja u usmenoj i pismenoj formi. Time jezička kultura u najvećoj mjeri doprinosi jedinstvu, cjelovitosti nastave bosanskog jezika i čini da se ona realizuje u funkcionalnom povezivanju naizgled različitih programskih sadržaja, koji se najbolje ostvaruju upravo u takvoj metodičkoj sprezi.
BUNJEVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj i zadaće
Cilj nastave bunjevačkog jezika je:
- nigovanje govornog i pisanog bunjevačkog jezika nužnog za razumivanje i tumačenje osnovni obilužja maternjeg jezika;
- bogaćenje ričnika maternjeg jezika;
- upoznavanje odlika nacijonalne kulture bunjevačkog naroda;
- upoznavanje bunjevačke književnosti;
- upoznavanje tekovina bunjevačke kulture.
U prvom razredu osnovnog obrazovanja učenici bi se služili, dok ne savladaje latinično (2. razred), ćiriličnim pismom pri obradi književnih tekstova, u pismenim vežbama i pismenom izražavanju. U drugom razredu, posle obrade latiničnog pisma, na satovima maternjeg jezika učenici bi se koristili istim u pismenom obliku.
Operativne zadaće
Učenici triba da:
- obogate ričnik maternjeg jezika novim ričima i izrazima;
- potpuno uvedu u razumivanje i doživljavanje tekstova iz bunjevačke književnosti;
- da uoče vrstu književni dila: pisma, priča, bajka, basna;
- da usvoje osnovne književne pojmove;
- da obogate aktivni jezik.
Ciljevi koji se moraju ostvarit na satovima jezika su:
- svatanje značaja i vridnosti maternjeg jezika;
- vižbanje usmenog izražavanja - slobodno pričanje;
- pripričavanje;
- pričanje na osnovu posmatranja slika;
- pravilno izgovaranje glasova;
- recitovanje poetski tekstova primereni uzrastu;
- razgovarat po ulogama;
- pripoznati rič, a zatim i ričenicu kogod posebnu cilinu;
- uvižbavanje pravilnog pisanja;
- pripisivanje i početno samostalno sastavljanje ričenica;
- upotriba velikog slova na početku ričenice, u pisanju lični imena, prizimena i naziva nasilja;
- upotreba tačke na kraju ričenice;
- upoznavanje funkcije upitnika i uzvičnika.
Čitanje
Da bi se ovadalo tehnikom čitanja potribno je zadovoljit slideće zaktive:
- pravilno i tečno čitanje i razumivanje pročitanog;
- pravilna upotriba znakova interpunkcije u čitanju;
- prilagođavanje intonacije glasa situaciji koja se opisuje;
- čitanje i izvođenje po ulogama;
- recitovanje napamet naučeni kraći poetski i prozni tekstova;
- navikavanje učenika na pravilno disanje i poštovanje pravilnog držanja tila pri čitanju.
Rad na tekstu
Prilikom obrade književni tekstova nameću se slideći zaktivi:
- osposobljavanje za uočavanje naslova teksta, imena autora, sadržaja i situacije;
- nigovanje kratki i jasni odgovora na pitanja;
- detaljno i sažeto pripričavanje tekstova;
- uočavanje glavni likova i njihovi osnovni emocionalni stanja (radost, tuga, smi);
- pripoznavanje: pisme, priče, bajke, pitalice, zagonetke i poslovice.
Kultura izražavanja podrazumiva osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje pri tome je potribno ispuniti sledeće ciljeve:
Usmeno izražavanje
- pripričavanje sadržaja kraći tekstova
- pričanje sadržaja iz porodice, škule, igre
- pričanje prema nizu slika
- bogaćenje ričnika
Pismeno izražavanje
- pismeni odgovori na postavljena pitanja
- samostalno sastavljanje kraći ričenica
- diktat - sa dopunjavanjem
- jedan domaći zadatak i njegova analiza na satu
Elementi nacionalne kulture (15 sati)
Konačan rezultat ovi sati je:
- pripoznavanje identiteta bunjevačkog naroda priko jezika, vire, tradicije;
- očuvanje jezika kroz vikove.
Operativne zadaće
Učenici triba da:
- uoče, pripoznaju i svate ričenice i riči spram zaktiva programa maternjeg jezika;
- prošire aktivni ričnik svog maternjeg jezika;
- savladaju elemente usmenog i pisanog pripričavanja, pričanja i opisivanja spram zaktiva programa;
- osposobe se za uočavanje i razumivanje bitnog u tekstu;
- obogate aktivni i pasivni ričnik.
Na satovima jezika priko je potribno ostvarit slediće ciljeve:
- svatanje ričenice kogod obavištenja, pitanja i zapovisti;
- upotriba velikog slova u pisanju imena i prizimena, nadimka uz lično ime, naziva ulica i naselja;
- pisanje atrese;
- znakovi interpunkcije: tačka, upitnik, uzvičnik i zarez.
Na satovima književnosti priko je potribno da učenici ovladaju teknikom čitanja i rada na tekstu po slidećim zaktivima:
Čitanje
- uvižbavanje teknike čitanja naglas i u sebi sa razumivanjem
- usklađivanje intonacije i naglaska čitanja sa prirodom teksta (pripovidanje, dijalog, opis)
- čitanje po ulogama
- čitanje naglas i u sebi u ograničenom vrimenu i unaprid postavljenim zaktivima
- čitanje u sebi kao priprema za samostalno čitanje.
Rad na tekstu
- razumivanje pročitanog teksta
- uočavanje hronologije događaja
- svatanje bitnog u tekstu
- pripričavanje na osnovu zajedničkog plana - detaljno i sažeto
- zapažanje opisa i osićanja u tekstu
- uočavanje značenja riči i njeva upotriba u govoru
- pri obradi književnog dila usvajaju se pojmovi: poezija, proza, dijalog, glavni i sporedni likovi poruka, pouka u basni, priča, pripovitka, bajka, basna, zagonetka, poslovica i brzalica.
Kultura izražavanja zaktiva da se zadovolje zaktivi pismenog i usmenog izražavanja na slideći način:
Usmeno izražavanje
pripričavanje sadržaja pročitani tekstova, pozorišni pridstava, filmova, televizijski emisija za dicu - po planu sastavljenom od detaljni i uopšteni pitanja;
pripričavanje u dilovima i cilini.
Pismeno izražavanje
- pripisivanje ričenica i odlomaka tekstova
- pismeni odgovori na data pitanja
- diktat sa dopunjavanjem, autodiktat
- zajednički pismeni sastavi (pripričavanje, pričanje, opis)
- pripričavanje sadržaja teksta na osnovu datog plana
- pričanje događaja prema nizu slika
- opisivanje jednostavni predmeta
- bogaćenje ričnika
- opis životinja i osoba
- pisanje razglednica i kraći pisama
- dva domaća zadatka i njiova analiza na satu.
Elementi nacionalne kulture (12 sati)
- pripoznavanje identiteta bunjevačkog naroda priko jezika, vire, tradicije i njegovo očuvanje kroz vikove.
Način ostvarivanja programa u prvom i drugom razredu osnovne škole
Program sadrži ciljeve, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadaće, jezičku materiju, govorne i pismene vižbe, čitanje i rad na književnim tekstovima i nigovanje nacijonalne kulture. Svi ovi elementi programa su međusobno povezani i tako i triba uraditi.
Zadaće nastave maternjeg jezika sadrže opšte zaktive koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zaktive za razvijanje i sticanje jezičkih umenja i vaspitne zadaće. Svi dilovi ovog programa su u skladu sa zadaćama nastave i triba da doprinesu njiovom izvršenju.
Operativnim zadaćama formulisani su zaktivi u pogledu obima programske građe koju učenici triba da savladaju u prvom i drugom razredu osnovne škule.
U okviru jezičke materije izdvojena je ona jezička materija koja pokriva veći dio govornog jezika. Veoma je važno da se nova građa uvik naslanja na pređašnju.
Pravopis sadrži one pravopisne norme koje su veoma važne za kvalitetno i uspešno učenje maternjeg jezika.
U nastavi maternjeg jezika težište rada prinosi se na učenika. On aktivno učestvuje u radu i svojim zalaganjem i radom triba da razvija i bogati jezička umenja svog maternjeg jezika.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces, odabira sadržinu rada, nastavne metode, oblike i sridstva rada, broj vižbi, koordinira radom učenika radi što uspešnijeg ostvarivanja postavljeni zadaća. Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omoguće verbalne aktivnosti radi bogaćenja aktivnog ričnika maternjeg jezika.
U realizaciji svi zadaća nastavnik triba da motiviše učenike koristeći raznovrsna nastavna sredstva. Potribno i je podsticati da se i sami angažuju u prikupljanju nastavnih sridstava vezanih za temu koja se obrađuje.
Nastavu maternjeg jezika triba povezat prvenstveno sa stečenim iskustvom iz svakodnevnog života, sa nastavom poznavanja prirode i društva, povišću, zemljopisom, sa likovnom i muzičkom kulturom, običajima, kulturom, virom i tradicijom svog naroda. Korelacija svi ovi pridmeta i oblasti priko je potribna jer omogućava ostvarivanje veoma uspešni rezultata rada.
Pored priporučene literature, nastavnik sam bira literaturu kojom će, pre svega, da ispuni ciljeve i zadaće pridviđene ovim programom.
Literatura
1. M. Peić, G. Bačlija: "Rečnik bačkih Bunjevaca" - Novi Sad, Subotica, 1990. godine
2. M. Peić: "Mladom naraštaju"; Bunjevačka matica - Subotica, 2001. godine
3. M. Peić: "Poetska slagalica"; Obnoviteljska bunjevačka matica - Subotica, 1997. godine
4. T. Kopunović: "Široke grudi bačke ravnice"; Bunjevačka matica - 2001. godine
5. I. Pančić: "Natpivavanja"; Osvit - Subotica, 1972. godine
6. M. Krmpotić: "Bunjo dida moga"; Senjsko književno ognjište - Senj, 1993. godine
7. "Prirodopis, prirodoslovlje i slovnica za bunjevačku i šokačku dicu"; Gara - Subotica, 1880. godine
8. L. Malagurski: "Pisme i igre u narodnim običajima bačkih Bunjevaca" - Subotica, 1997. godine
9. Ezop: "Basne"
10. Braća Grim: "Bajke"
11. "Narodne bajke, šaljive priče i pesme"
12. Andersen: "Bajke"
13. Mr M. Stevanović: "Metodički priručnik za nastavu srpskohrvatskog jezika i književnosti u osnovnoj školi"; Dečije novine - Gornji Milanovac, 1982. godine
14. Prof. dr V. Cvetanović: "Samostalni stvaralački rad u nastavi srpskog jezika" - Beograd, 1996. godine
15. I. Ivić, A. Pešikan, S. Antić: "Aktivno učenje 2" - Beograd, 2001. godine".
3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU
Preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporučene sadržaje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Način ostvarivanja programa.
4. NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA
4.1 Način prilagođavanja programa za muzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje
Muzičke i baletske škole donose svoje školske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a specifičnosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost.
4.2. Način prilagođavanja programa za obrazovanje odraslih
Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih u skladu sa zakonom.
4.3. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju
Školski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za I i II razred osnovne škole, a specifičnosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti.
4.4. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa posebnim sposobnostima
Prilagođavanje programa za učenike sa posebnim sposobnostima vrši se:
- individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagođavanjem nastavnih metoda i tehnika;
- izborom odgovarajućih nastavnih sredstava;
- formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim učenicima, a u skladu sa potrebama;
- procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignuća;
- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta;
- ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu školskog programa;
- uključivanjem stručnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove učenike, kao i za procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti.
4.5. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine
Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:
- maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta;
- nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta;
- fond časova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se nastavnim planom;
- nastava maternjeg jezika prilagođava se potrebama, interesima i mogućnostima škole, učenika, roditelja i lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom;
- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagođava se u pogledu sadržaja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine.
5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA
Standardi obrazovanja određuju nivo razvijenosti očekivanih znanja, sposobnosti i veština na opštem i posebnom nivou.
Očekivana znanja, sposobnosti, veštine identifikuju se u rezultatima pedagoškog procesa, čija su polazišta određena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja.
Posebni standardi određuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i veština koje učenik ostvaruje na kraju svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su dati u programima za pojedine nastavne predmete.
Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti očekivanih postignuća i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja.
Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i očekivanog, odnosno poželjnog nivoa postignuća - nacionalnih standarda, formuliše se republički plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom određuju se realistička očekivanja u okviru definisanih postignuća za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za određeni vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća propisanih na školskom nivou, određuje se takođe na osnovu:
- rezultata školskih ispitivanja i
- očekivanog i poželjnog nivoa postignuća - školskog standarda.
Na osnovu rezultata ispitivanja i očekivanog i poželjnog nivoa postignuća formuliše se školski plan razvoja kvaliteta obrazovanja, kojim se određuje stepen ostvarenosti postignuća koji se očekuje u određenom vremenskom periodu.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća, određuju se tako da budu u određenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku može utvrditi na osnovu ispitivanja učenika, kako bi se na taj način uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju na više.
6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA PRAĆENJE NAPREDOVANJA I VREDNOVANJE POSTIGNUĆA UČENIKA
U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjivanje i zaključna ocena su opisni. U drugom razredu ocenjivanje je u toku školske godine brojčano i zaključna ocena je brojčana. Ono može biti i opisno za predmete koje odredi ministar. Ocenjivanje je bliže uređeno Pravilnikom o načinu ocenjivanja učenika osnovne škole.
Ocenjivanjem se procenjuje postignutost propisanih zadataka u savlađivanju nastavnog programa.
Opisno ocenjivanje doprinosi obezbeđivanju uslova da ocenjivanje bude što individualnije, odnosno podrazumeva učiteljevo intenzivno praćenje i usmeravanje razvoja svakog pojedinog učenika. Orijentacija učitelju za takvo praćenje i usmeravanje učenika jesu opšti ciljevi i zadaci, posebno operativni zadaci za svaki razred, kao i očekivana učenikova postignuća u okviru ostvarivanja propisanih zadataka i programskih sadržaja.
U prvom razredu opisno ocenjivanje je u funkciji praćenja, napredovanja učenika što je usvojio, šta nije ili nije u potpunosti, na koji način mu treba pomoći da ostvari očekivana postignuća. Takav vid praćenja napredovanja učenika osnova je za plan narednih aktivnosti u radu sa učenikom. Nužno je, dakle, uvažavati osobenosti individualnog toka razvoja i napretka pojedinog učenika u savlađivanju nastavnog, odnosno školskog programa.
Nastavnik treba da kontinuirano i na adekvatan način ukazuje učeniku na kvalitet njegovih postignuća u domenima znanja i aktivnosti koje propisuje nastavni plan i program. Svrsishodnost takvih nastavnikovih postupanja ogleda se i u tome što je to put do osposobljavanja učenika da samostalno prati i ocenjuje kvalitet svog rada i da u tome postaje sve objektivniji. Na taj način postupno se učvršćuju temelji učenikovom osposobljavanju da sve uspešnije i organizovanije rukovodi svojim učenjem, razvojem i obrazovanjem.
Principi opisnog ocenjivanja jesu sledeći:
- informacije koje sadrži opisna ocena treba da su jasne i saopštene na način koji je razumljiv učenicima, roditeljima i drugim nastavnicima;
- u opisnoj oceni prvo treba navesti ono što je učenik postigao; čak i kad je to postignuće skromno, treba iznaći načine da izveštaj bude za učenika podsticajan;
- opisne ocene treba povezati sa postizanjem definisanih operativnih zadataka ili napretkom ka standardima;
- opisne ocene treba jasno da specifikuju sledeće korake i razvojne potrebe;
- opisne ocene mogu uključivati i pozitivne komentare o ponašanju i zalaganju jer jačaju motivaciju i samopoštovanje učenika;
- posebno je važno naglasiti potrebu da nastavnici često koriste usmeno opisno ocenjivanje.
Opisno ocenjivanje može biti samostalan vid ocenjivanja ili prateća komponenta tradicionalnog i testovnog ocenjivanja.
Opisno ocenjivanje je samostalan vid ocenjivanja kada se učeniku u formi razgovora ili kratke pisane beleške saopštava niz povratnih informacija koje se odnose na njegov rad, na ono što je predmet ocenjivanja.
Opisno ocenjivanje je komponenta tradicionalnog ili testovnog ocenjivanja kada uz numeričku i slovnu ocenu, nastavnik doda i "komentar" koji se sastoji od informacija koje sažeto, u usmenom obliku pokazuju u kojim je elementima učenik bio uspešan i u kojem stepenu.
Opisno ocenjivanje rezultira u opisne ocene koje mogu biti saopštene u usmenoj ili pisanoj formi. U većini situacija nastavnik saopštava opisnu ocenu usmeno, kroz razgovor sa učenikom ili roditeljem.
Kad se opisne ocene odnose na rezultate koje je učenik postigao tokom rada na jednoj većoj programskoj celini (na primer, tokom tromesečja ili polugodišta) potrebno je ocenu i zabeležiti. Dobro je sačiniti obrazac, u kome će biti navedeni očekivani rezultati, a pored njih ostaviti prazan prostor za upisivanje onoga što je učenik stvarno postigao i na čemu treba da radi u narednom periodu.
Tako oblikovana opisna ocena jeste pouzdana informacija za roditelja i učenika što je u naznačenom periodu učenja trebalo postići, šta je postignuto, šta i kako treba učiti u sledećem periodu. Posle tog perioda, a na osnovu praćenja učenja učenika, sledi novo mišljenje o učenikovom napredovanju.
Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.
Obavezni deo školskog programa sadrži nastavne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja.
Izborni deo školskog programa obuhvata izborne nastavne predmete i sadržaje programa po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili više nastavnih predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta jeste verska nastava ili građansko vaspitanje.
Učenik se obavezno opredeljuje za versku nastavu ili građansko vaspitanje, i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja započetog ciklusa osnovnog obrazovanja.
Škola je dužna da u prvom i drugom razredu učenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, verske nastave i građanskog vaspitanja, još tri izborna predmeta, od kojih učenik bira jedan ili više predmeta.
Fakultativni deo školskog programa obuhvata nastavne predmete kojima se zadovoljavaju interesi učenika u skladu sa mogućnostima škole, kao što je, na primer, strani jezik, kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije, kulturne i druge aktivnosti. . .).
Učenik razredne nastave ima do 20 časova nedeljno, odnosno 23 časa ako obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine.
Navedeni broj časova može se uvećati do 5 časova ostalim aktivnostima (časovi izbornih i fakultativnih nastavnih predmeta, slobodne aktivnosti).
Preporuke za ostvarivanje programa stranog jezika kao fakultativnog nastavnog predmeta
Učenje stranog jezika u prvom i drugom razredu treba da se odvija kroz igru i da detetu predstavlja zadovoljstvo, a ne obavezu. Učenje je pretežno receptivno, a jezik se usvaja spontano. Na ovom uzrastu deca su sposobna da verno reprodukuju ono što čuju, a imaginativne i dramske sposobnosti, kao i mogućnost učenja kroz igru, olakšavaju im memorisanje i prirodno usvajanje jezika.
Učenike treba, posebno kad posustanu, ohrabrivati i podsticati da aktivno učestvuju u svim fazama časa, ali ih nikad ne treba na to prisiljavati. Nekim učenicima je potrebno više vremena da se aktivno uključe u rad na času. Ćutanje ne znači da ne znaju, da ne uče, jer neka deca u toku usvajanja gradiva prolaze kroz, naizgled pasivan period, stoga im treba dopustiti da se uključe u nastavni proces kada su oni za to spremni. Ako se suviše insistira, a učenik se oseća nesigurno, efekat može da bude suprotan očekivanom. Važno je da se na času stvori prijatna atmosfera, da se aktivnosti prilagode interesovanjima učenika. Pošto je njihova pažnja kratkog daha, aktivnosti treba menjati čim se primeti da je motivacija na času opala - da se uvede življa aktivnost ako interesovanje počinje da popušta, a mirnija, crtanje ili bojenje, na primer, ako disciplina izmiče kontroli.
Nastavnik treba da uvažava razlike u stilovima učenja, jer svi učenici ne uče na isti način i istim tempom, i da pomogne učenicima da pronađu onu strategiju učenja koja najviše odgovara individualnom kognitivnom stilu svakog učenika. Treba, stoga, nastavu prilagoditi uzrasnim sposobnostima učenika, njihovom interesovanju i potrebama i birati one metodske postupke koji će uvažavati individualne osobine učenika.
Kod dece treba razvijati osećaj da razumeju ono što im se kaže na stranom jeziku, da mogu da urade zadatke koje im nastavnik postavi, jer to pomaže stvaranju samopouzdanja i olakšava učenje. Jezik nije samo govor, to je i izraz lica, pokret.
Na času treba da se koristi strani jezik kadgod je to moguće, gotovo uvek za ustaljena uputstva na času, jer su to jedine situacije u učionici kada se strani jezik koristi prirodno i spontano. Deca ne moraju da razumeju svaku reč koja se izgovori, ako je dat kontekst u okviru koga značenje reči može da se nasluti. Međutim, ne treba zanemariti ni činjenicu da je upotreba maternjeg jezika u nekim situacijama opravdana.
U okviru tzv. warm-up aktivnosti može se, kroz pesmu, igru ili pokret, obnoviti ono što je na prethodnom času rađeno. Ove aktivnosti motivišu, opuštaju i kod učenika podstiču samopouzdanje i svest da mogu, samostalno ili uz pomoć nastavnika, da koriste ono što su na prethodnom času učili. Ove aktivnosti ne treba da traju duže od 10 minuta.
Crtanje je još jedna značajna aktivnost u nastavi stranog jezika na mlađem školskom uzrastu. Ono pruža ne samo osećaj zadovoljstva i relaksacije, već se koristi i kao pomoćni metodski postupak za usvajanje i utvrđivanje leksike i morfosintaksičkih struktura. Crtanju se prilazi tek pošto su učenici usvojili datu leksiku.
Deo časa u kome se uvodi nova leksika treba da traje onoliko dugo koliko je potrebno da se učenici upoznaju sa novim rečima i novim strukturama. Na ovom nivou učenici ne usvajaju gramatičke strukture svesno. U početnoj fazi učenja stranog jezika akcenat je na govoru i razumevanju govora, jer je to prirodan način opštenja među decom, te stoga ne treba insistirati na punim odgovorima, odnosno celim rečenicama.
Pre nego što učenik počne da koristi strani jezik za komunikaciju, treba ga podsticati da imitira i reprodukuje glasove stranog jezika koji uči, prirodno i nenametljivo, kroz pesmu, brojalice i jednostavne akcione igre. I sama činjenica da govori na stranom jeziku, iako se ne radi o pravoj komunikaciji, veoma je podsticajna za decu. Ona će sa ponosom otići kući i ispričati šta su na času naučili da kažu, otpevaju ili recituju.
Deca usvajaju jezik svim čulima; ona vole da vide, čuju, dodirnu, osete. Uspeh u usvajanju stranog jezika u velikoj meri zavisi od tipa memorije učenika. Učenici sa naglašenom vizuelnom memorijom sporije usvajaju verbalna uputstva, dok su učenici koji poseduju auditivni tip memorije uspešniji u govornim aktivnostima. Vrlo malo pažnje poklanja se učenicima sa motornom memorijom. Stoga nastavni čas treba koncipirati u skladu sa psihofiziološkim osobinama učenika, a nastavno gradivo i zadatke primeriti mogućnostima učenika.
Treba imati na umu da deca brzo zaboravljaju i stoga je neophodno da se naučeno stalno obnavlja i uvežbava. Učenje pesama napamet, horsko i individualno ponavljanje, odlažu proces zaboravljanja.
Didaktičke igre zauzimaju značajno mesto u nastavi stranog jezika, posebno na ovom uzrasnom nivou. One oslobađaju decu nesigurnosti, motivišu i doprinose većem interesovanju za učenje stranog jezika te ih treba upražnjavati kadgod se kod učenika osete umor ili dosada. Osim toga, one simuliraju svakodnevne govorne situacije i stvaraju utisak spontane, prirodne komunikacije. One mogu da budu igre upamćivanja, igre pogađanja, uz korišćenje kratkih pitanja ili opisa, igre uloga, igre dramatizacije.
Bilo bi dobro da se i roditelji, kadgod je to moguće i koliko mogu, uključe u rad dece - da pomognu, na primer, u prikupljanju slika, isečaka iz časopisa, pravljenju postera, odnosno u kreiranju mini didaktičkog materijala.
Nastavnik treba dobro da upozna svoje učenike, da prati njihov rad i o tome vodi posebne beleške. Pored jezičkih znanja i veština koje je učenik savladao ili sa kojima ima teškoće, u tim beleškama trebalo bi da se nađu i opšta zapažanja o učeniku. Navešćemo neka:
- zainteresovan za učenje jezika;
- poseduje već neko predznanje jezika;
- trudi se; poseduje radne navike; ume da uočava i povezuje;
- kooperativan je; voli da učestvuje u raznim aktivnostima na času (da crta, peva, glumi i sl.);
- uvažava druge (ne smeje se greškama drugih, spreman je da pomogne);
- pamti ono što može da vidi; pamti ono što može da čuje; pamti ono što može sam da uradi, opipa;
- stidljiv, introvertan;
- ometa druge na času;
- ima teškoća u zapamćivanju verbalnih uputstava, usvajanju gradiva itd.
Radi boljeg praćenja i razumevanja učenika potrebno je da nastavnik stranog jezika ostvari i saradnju sa nastavnikom razredne nastave koji ima potpuniji uvid u rad i mogućnosti svakog učenika kao i uslove u kojima taj učenik odrasta.
U ovom uputstvu date su samo osnovne preporuke koje mogu da doprinesu boljoj realizaciji nastavnog časa. Detaljna razrada svakog segmenta časa daje se u priručniku za nastavnika koji čini sastavni deo svakog udžbeničkog kompleta.
Udžbenički komplet i pomoćni nastavni materijal
Slikovnica
Radna sveska
Audio materijal (prateća kaseta uz udžbenik i kasete sa prigodnim dečijim pesmama)
Vizuelni materijal:
- posteri (gotovi posteri i posteri koje učenici prave sami ili u saradnji sa nastavnikom);
- fleškarte (mogu ih praviti i sami učenici);
- crteži, ilustracije, slike, isečci iz časopisa;
- video trake.
Predmeti iz svakodnevnog života (igračke, školski pribor i sl.)
Predmeti koje sami učenici prave (od plastelina, bojenog papira i sl.)
Tehnička sredstva: kasetofon, video.
Cilj nastave stranog jezika na mlađem školskom uzrastu jeste razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, sticanje pozitivnog odnosa prema jeziku koji nije njihov maternji jezik, odnosno uvažavanje različitosti, upoznavanje fonološkog sistema stranog jezika i osnovnih komunikativnih veština u usmenom opštenju.
Zadaci oralne nastave:
- razvijanje sposobnosti korektnog izgovora, akcentovanja reči i intoniranja iskaza;
- razvijanje sposobnosti i navika slušanja sa razumevanjem;
- razvijanje sposobnosti kreiranja osnovnih modela rečenica u vezanom govoru;
- usvajanje reči i osnovnih rečeničnih modela kroz njihovu upotrebu u različitim kontekstima;
- usvajanje jezika kroz prirodnu i spontanu komunikaciju;
- stvaranje osnovnog vokabulara za dalje učenje stranog jezika.
Zadaci na nivou jezičkih veština
a) Razumevanje govora
Učenici treba da:
- raspoznaju glasove, posebno one kojih nema u maternjem jeziku, kao i osnovnu melodijsku shemu karakterističnu za dati strani jezik;
- razumeju brojalice, kratke dečije pesme i recitacije u okviru obrađene leksike;
- razumeju, u okviru usvojene leksike i struktura, imperativne iskaze i kratke, jednostavne iskaze činjenične prirode i na osnovu toga vrše identifikaciju lica, predmeta i sl.;
- razumeju kratka pitanja, uputstva i komande i na njih korektno reaguju.
b) Usmeno izražavanje
Učenici treba da:
- korektno i uz odgovarajuću intonaciju, izgovaraju glasove u kratkim smisaonim celinama;
- reprodukuju kratke pesme, recitacije i brojalice;
- koriste formalne i neformalne pozdrave;
- korektno odgovaraju na postavljena pitanja u vezi sa poznatom tematikom;
- izražavaju potrebe, interesovanja, dopadanja / nedopadanja;
- izražavaju sposobnost i mogućnost da se nešto uradi;
- čestitaju rođendan i prigodne praznike;
- daju kratak opis predmeta, lica, drugih živih bića, neposrednog okruženja i sl.
- daju osnovne podatke o sebi i članovima svoje porodice;
- postavljaju kratka jednostavna pitanja ("da / ne" pitanja);
- osposobe se za komunikaciju u okviru usvojene leksike uz korišćenje najjednostavnijih rečeničnih modela i ustaljenih izraza.
Tematika
Teme za period oralne nastave treba da budu bliske i interesantne učeniku, vezane za njegovo neposredno okruženje: članovi porodice, drugovi, omiljene igračke, dom, škola, školski pribor, delovi tela, odeća, svakodnevna hrana, životinje / kućni ljubimci.
Očekivana postignuća na kraju prvog razreda:
Učenik treba da:
- razume govor nastavnika, zapis sa audio kasete, pesme, recitacije, brojalice;
- razume jednostavna uputstva, zapovesti i na njih adekvatno reaguje;
- shvati opšti smisao kratkih jednostavnih iskaza u kontekstu;
- reprodukuje kratke iskaze uz korektan izgovor i intonaciju;
- uočava vezu govora sa neverbalnim oblicima komunikacije;
- koristi jednostavne formalne i neformalne pozdrave;
- daje kratke iskaze prema datom modelu;
- izražava svoje potrebe, dopadanja / nedopadanja;
- izražava lepe želje;
- zna da predstavi sebe i članove svoje porodice;
- govori o osobama i predmetima iz svog okruženi koristeći najjednostavnije jezičke strukture i leksiku;
- učestvuje u aktivnostima na času.
Od učenika se očekuje da ume da kaže, sam ili uz pomoć nastavnika, jednu do dve kratke rečenice, uz korektan izgovor i intonaciju i da postavlja jednostavna pitanja, tzv. "da/ne" pitanja.
Tematika
U drugom razredu teme se nadovezuju na već obrađene teme u prvom razredu, proširuju i dodaju nove koje se odnose na blisko okruženje (susedi, prijatelji, mesto stanovanja), godišnja doba, proslave rođendana, praznika, orijentisanje u prostoru i vremenu.
Očekivana postignuća na kraju drugog razreda:
Učenik treba da:
- razume govor nastavnika i zapise sa audio i video kaseta;
- razume jednostavna uputstva, zahteve, molbe i na njih adekvatno reaguje;
- shvati opšti smisao kratkih jednostavnih iskaza u kontekstu;
- služi se neverbalnim oblicima komunikacije;
- koristi jednostavne formalne i neformalne pozdrave;
- daje kratke iskaze prema datom modelu;
- opisuje sam ili uz pomoć nastavnika, sliku i situacije na slici;
- zna da predstavi članove svoje porodice i osobe iz neposrednog okruženja;
- izražava svoje potrebe, dopadanja/nedopadanja, sposobnost da se nešto uradi;
- izražava lepe želje;
- ume da se orijentiše u prostoru i kazuje vreme na satu (puni sati);
- koristi najjednostavnije jezičke strukture i leksiku da govori o sebi, svom kućnom ljubimcu ili ljubimcu svog druga, predmetima iz neposrednog okruženja, svojim interesovanjima.
Od učenika se očekuje da ume da kaže, sam ili uz pomoć nastavnika, dve do tri kratke rečenice, uz korektan izgovor i intonaciju i postavlja jednostavna pitanja ("da/ne" pitanja, pitanja o identitetu, mestu/položaju gde se lice ili predmet nalaze).
Nastavu stranog jezika kao fakultativnog nastavnog predmeta treba realizovati sa dva časa nedeljno u prvom i drugom razredu.
Preporuke za ostvarivanje programa slobodnih aktivnosti (hor i orkestar)
Hor
Učešćem u horu mlada ličnost se socijalizira i sagledava vrednosti zajedničkog učestvovanja u postizanju određenog umetničkog izraza. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi i ugled škole. Jedino se kod hora traži jedinstven (pevani) odgovor od svih učenika.
Horsko pevanje može biti:
- odeljenjsko horsko pevanje,
- razredno horsko pevanje,
- horsko pevanje mlađih razreda.
Pevanje u odeljenjskom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavane novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima i sl.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog uzrasta u školi.
Hor učenika mlađih razreda obuhvata uzrast učenika od I do IV razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.
Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
Na repertoaru hora mlađih učenika treba da se nađu jednoglasne i dvoglasne kompozicije u izvođenu a capella ili uz instrumentalnu pratnju. Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora.
U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.
Orkestar
Orkestar koji najbolje odgovara mogućnostima i interesovanju učenika osnovne škole jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja i svira od prvog razreda, velika je mogućnost da se odaberu najbolje uvežbani učenici za ovaj sastav.
Na početku rada sviranje na Orfovim instrumentima svodi se na praćenje ritma pevane pesme, brojalice ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko sviranje.
U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge kombinacije instrumenata (npr. harmonike, mandoline, tambure, blok flaute).
Časovi orkestra (3 časa sedmično) ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje pet kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.
Preporuke za ostvarivanje programa zdravstvenog vaspitanja
Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nastavnik razredne nastave realizuje predložene teme iz oblasti zdravstvenog vaspitanja shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete. Naučna istraživanja su pokazala da 52% svih mogućih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponašanje pojedinca. Veliki broj patoloških stanja mogao bi se izbeći pravilnim odnosom prema zdravlju i životu. Zdrav način života se uči u porodici, školi i široj društvenoj zajednici, te škola treba kod učenika da pokrene: pozitivne emocije, formiranje pravilnih stavova, sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter učenika i trasira put ka veštinama zdravog življenja.
Za zdrav razvoj ličnosti učenicima je neophodno pomoći da sigurnost traže u sopstvenoj moći poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponašanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju unapređivanja, očuvanja i održavanja zdravlja. Suprotno ovom, "rizično ponašanje" je definisano kao specifičan oblik ponašanja koji povećava osetljivost za specifične poremećaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da učenici prihvate zdravo ponašanje. To je samo početna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa, koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiču na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju.
Prilikom donošenja školskog programa, škola na nivou aktiva i nastavničkog veća, u skladu sa potrebama lokalne zajednice, usaglašava, planira i realizuje tematska područja iz oblasti zdravstvenog vaspitanja.
Na času odeljenjskog starešine neophodno je obraditi nastavne sadržaje koji nisu našli svoje mesto u programskim sadržajima obaveznih, izbornih predmeta i ostalih organizacionih formi rada na nivou škole. Stručni aktivi nastavnika planiraju programske sadržaje koji se realizuju u nastavi. Rad na realizaciji programa odvija se u okviru:
- redovne nastave, tj. integracije zdravstveno-vaspitnih sadržaja u programe drugih predmeta,
- vannastavnih aktivnosti - sportskih sekcija klubova zdravlja, akcija za unapređivanje školskog prostora, kao i prostora oko škole, akcija posvećenih zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranim kalendarom zdravlja,
- vanškolskih aktivnosti na uređivanju zelenih površina, saradnje sa zajednicom na organizovanju kulturnih aktivnosti i drugih sadržaja za kreativno i rekreativno korišćenje slobodnog vremena.
Za određene teme neophodno je angažovati zdravstvene radnike koji se bave tom problematikom (bolesti zavisnosti, HIV-infekcije, zlostavljanje i zanemarivanje dece, ishrana, oralna higijena, roditelje, društveno-humanitarne, sportske, rekreativne, kulturne i druge organizacije i udruženja).
Predloženi programski sadržaji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutrašnju strukturu planiranih sadržaja fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u školi. Efikasnim i podsticajnim metodama rada sa učenicima, doći do načina koji omogućava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i veština, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama školovanja.
Nivo obrade nastavnih sadržaja, u zavisnosti od mogućnosti i interesovanja učenika, učitelj može organizovati tako da se svaki učenik upozna sa osnovnim pojmovima o zdravlju i postupno uvodi u zdrav način življenja. Primenom principa postupnosti - od lakšeg ka težem, u drugom i trećem razredu proširuju se znanja, kako po obimu, tako i po složenosti sadržaja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze, postiže se logičan način razmišljanja i viši saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put učenika vodeći računa o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom učenik živi.
Podrška učitelja kao i celog odeljenja tokom rada bitan je uslov uspešne realizacije programa. Potrebno je primeniti i niz metodičkih radnji tokom svakog časa obrade sadržaja. Pored teorijskih informacija i njihove praktične primene, u cilju sagledavanja celovitosti materije potrebno je dijaloškom metodom što više podsticajno aktivirati učenike u radu koristeći pri tom životno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se nekada našli.
Za uspešnu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angažovati roditelje, jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja aktivnosti i dobre volje, vođeni iskrenom željom za stvaranje što humanijih i zdravijih uslova za školovanje svoje dece. Oblici saradnje sa roditeljima mogu biti različiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno učešće roditelja u realizaciji nastavnih tema.
Deci je neophodno približiti činjenicu da je zdravlje pojedinca, ne samo lično, već i opšte dobro. Ono se u velikoj meri uči, te svako može značajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrave stilove života. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju će umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponašanje. Postoje brojne mogućnosti kako se svaka tema može približiti učenicima. To sigurno ne treba da bude jednostavno iznošenje činjenica, već raznovrsne aktivnosti koje svestrano uključuju učenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamično učenje u odeljenju, kako bi učenici sa lakoćom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Potrebno je stvoriti dinamičku i promenljivu sredinu za učenje, sa osmišljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima učenika.
Građenje tolerantne komunikacije ključno je da bi se svi učenici osećali prijatno i da bi aktivno i otvoreno učestvovali u zajedničkom radu.
Izuzetno je važno da učitelj vodi i usmerava rad. Neophodno je da svi učenici govore jedan po jedan, a ostali slušaju. Slušanje drugih može proširiti ili promeniti nečije stavove, pomoći da se razmene ideje, razjasne stavovi, vrednosti i ponašanje.
Nastavnik razredne nastave podstiče diskusiju pitanjima imajući u vidu individualne karakteristike učenika. Isticanje važnosti sagledavanja problema iz različitih uglova, omogućava i razvijanje kritičkog mišljenja, jedne od osnovnih životnih veština. Na kraju diskusije, izvodi se zaključak u kom je poželjno izneti pozitivne komentare koje su učenici koristili tokom časa.
Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na životnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu sa učenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralačke ideje, sa uvažavanjem razvojnih i individualnih karakteristika.
Za uspešnu realizaciju programa izuzetno je značajna podrška u vidu obuke nastavnika, sa priručnikom kao pratećom literaturom i osnovnim osloncem u realizaciji programa zdravstvenog vaspitanja. Učenici kao izvor informacija koriste postojeće udžbenike i raspoloživu literaturu iz ostalih nastavnih predmeta na nivou uzrasta. kao i ostale izvore informacija (štampane, audiovizuelne, elektronske...).
Opšti cilj zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz učenje zasnovano na iskustvu.
Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja ličnosti.
Ostali ciljevi i zadaci zdravstvenog vaspitanja su:
- razvijanje psihički i fizički zdrave ličnosti, odgovorne prema sopstvenom zdravlju,
- stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav način življenja,
- vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini,
- sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja,
- promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju očuvanja zdravlja,
- podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima,
- razvijanje psihičkih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama,
- motivisanje i osposobljavanje učenika da budu aktivni učesnici u očuvanju svog zdravlja,
- razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje svoje okoline,
- razvijanje istraživačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja i kreativnosti.
- proširivanje znanja o jedinstvu i sveopštoj povezanosti procesa u prirodi,
- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima,
- uključivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog načina života,
- razvijanje međusobnog poštovanja, poverenja, iskrenosti, uvažavanja ličnosti, jednakosti i otvorene komunikacije,
- usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponašanja značajnih za očuvanje zdravlja,
- upoznavanje sa najosnovnijim elementima zdravog načina života,
- upoznavanje sa protektivnim faktorima za zdravlje, kao što su: fizička aktivnost i boravak u prirodi.
I Tema - Ovo sam ja
1. Upoznaj svoje telo - dijaloškom metodom pružiti mogućnost svim učenicima da imenuju i pokažu delove svoga tela. Korišćenjem slika čovečjeg tela učitelj će pokazati sve delove tela u zavisnosti od njihovog interesovanja. Angažovati učenike i podstaći ih da kroz pokret pokažu šta sve mogu svojim telom, kako bi shvatili motoričku aktivnost i elastičnost organizma. Naglasiti značaj fizičke aktivnosti i fizičkog vaspitanja kao predmeta.
2. I ja rastem - kroz priču o biljkama i životinjama podstaći učenike da razmišljaju i iznose svoje interpretacije na temu rastem i razvijam se. Kroz različite aktivnosti upoznati ih sa faktorima od kojih zavisi rast i razvoj (nasleđe, ishrana, higijena, fizička aktivnost).
3. Vidim, čujem, osećam - obraditi čula na nivou informisanosti učenika.
- Oko - obraditi kroz vežbu posmatranja i zapažanja značajnih pojedinosti na određenim predmetima. Čitanjem teksta ukazati učenicima na potrebu da se tekst udalji od očiju i da prirodna i veštačka svetlost treba da dolazi sa leve strane. Naglasiti neophodnost nošenja naočara u situaciji kada je to potrebno.
- Uho - može se realizovati na više načina: slušanjem muzike, šumova, razlikovanjem zvukova i različitih tonova. Podstaći učenike da pažljivo slušaju sagovornika.
- Osećam - kroz istraživačke aktivnosti, eksperimentisanje i igru sa predmetima i biljkama upoznati učenike sa osnovnim informacijama o čulu mirisa, ukusa i dodira.
Podsticati učenike da svoja znanja praktično primene (procena ispravnosti namirnica). Nastavu učiniti zanimljivom kroz osmišljene raznovrsne aktivnosti i stvaralačke ideje učenika (miris - cveće, sapun; ukus - čokolada, limun; dodir - meko, tvrdo, toplo, hladno).
4. Kako sam došao na svet - Za realizaciju ovih sadržaja iz zdravstvenog vaspitanja uključiti roditelje. Osmišljeno, kroz razgovor sa učenicima, napraviti poređenje sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama. Postupno u skladu sa uzrastom učenika pojedinačno i grupno ispričati osnovne pojmove o rađanju, polu i polnim razlikama.
II Tema - Šta znam o zdravlju
1. Moje zdravlje - da bi razumeli pojam "zdravlje", učenike treba podstaći da razmišljaju i pričaju o svom viđenju na temu - Šta znači biti zdrav, kada se osećaju "zdravo", šta sve mogu kada su zdravi, a šta ne mogu kad nisu zdravi.
2. Ko sve brine o mom zdravlju - Sagledavanje ko sve i na koji način brine o njihovom zdravlju (roditelji, staratelji, baka, deka, doktor, zubar, učitelj...).
3. Šta se radi u domu zdravlja i bolnici - dijaloškom metodom i igrom "doktora" približiti učenicima važnost i značaj:
- sistematskih pregleda (merenje telesne težine i visine, držanje tela, kičma, stopala, praćenje razvoja);
- vakcinacije (prevencija dečjih zaraznih bolesti);
- stomatološki pregled (nicanje zuba, higijena zuba, redovne kontrole, ishrana, proteze).
- Intervencije u hitnim slučajevima.
4. Tražim pomoć - na osnovu stečenih znanja o zdravlju, kroz razgovor sa učenicima i prikaza njihovih životnih situacija, utvrditi u kojim okolnostima, kada (visoka temperatura, bolovi, proliv, povraćanje, slabost, strah, krvarenje) i od koga (drug, učitelj, doktor, komšija, roditelji...) treba tražiti pomoć. Pri realizaciji ovih sadržaja, imati u vidu različitost socijalnih uslova.
III Tema - Dnevni ritam
1. Jedan moj dan - podstaći učenike da kroz verbalnu komunikaciju opišu dnevne aktivnosti pri čemu su dozvoljene sugestije nastavnika. Na ovaj način afirmišemo svesnu misaonu aktivnost i učenje kroz iskustvo - životne situacije.
2. Organizacija dana - izradom kolaž postera, gde će svi učenici uzeti aktivno učešće, isplanirati dnevni ritam učenja, odmora, spavanja, oblačenja, fizičke aktivnosti, igre, zabave. U zavisnosti od mogućnosti i potreba učenika, principom postupnosti, odrediti obim i dubinu sadržaja, imajući u vidu sredinu u kojoj dete živi.
IV Tema - Higijena
1. Lična higijena - preko analize životnih situacija, sa učenicima razgovarati o ličnoj higijeni na zabavan i interesantan način:
- pranje ruku (prenošenje bolesti prljavim rukama, higijena noktiju);
- higijena usne duplje sa težištem na pranju zuba;
- kupanje i značaj kupanja za zdravlje (u kadi, pod tušem, bazen, otvorene vode);
- nega tela (koža, kosa, gimnastičke vežbe);
- sredstva i pribor za održavanje lične higijene (sapun, šampon, češalj, četkice za zube, konac za zube, pasta za zube, makaze).
Dijaloškom metodom i metodom demonstracije stečena znanja pravilno pretočiti u osnovne navike održavanja lične higijene. Učenike tokom školske godine redovno podsticati na praktičnu primenu usvojenih znanja.
2. Higijena prostora - sa učenicima uraditi analizu životnih situacija na temu - Higijena prostora.
- Higijena učionice (čista, provetrena, svetla, korpa za otpatke);
- Školski nameštaj (klupe i stolice odgovaraju uzrastu, higijenski čiste i od odgovarajućeg materijala);
- Higijena dvorišta, ulice, igrališta i zelenih površina.
3. Moj kutak - moja soba. Najbolji put da saznanja o higijeni stanovanja je način da učenici pričaju o svom kutku (gde i kako čuvam svoju obuću, odeću, svoje stvari, kako održavam higijenu svoje sobe).
Sintezu stečenih znanja pretočiti u praktičnu primenu izradom kolaža i postera.
V Tema - Ishrana i njen značaj za zdrav život
1. Pravilna ishrana - upoznavanje učenika sa osnovnim principima pravilne ishrane, što podrazumeva zastupljenost svih hranljivih materija u dovoljnim količinama (kvalitativno i kvantitativno, raznovrsno i planirano).
2. Životne namirnice - učenici iznose svoja životna iskustva i uz pomoć učitelja koji ih motiviše, prave postere životnih namirnica. Slatkiši, čokolada, grickalice i brza hrana (kako i kad).
3. Zajedno za stolom - dijaloškom metodom, kod učenika formirati stav o potrebi redovnog unošenja hrane i kulture obedovanja (porodični ručak, toplo, hladno, žvakati hranu - zbog lakšeg varenja i razvoja vilice i zuba).
Preporuke za ostvarivanje programa zdravstvenog vaspitanja
Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nastavnik razredne nastave realizuje predložene teme iz oblasti zdravstvenog vaspitanja shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika i integrisanim tematskim planiranjem kroz obavezne i izborne predmete. Naučna istraživanja su pokazala da se 52 odsto svih mogućih uticaja na zdravlje odnose na svakodnevno ponašanje pojedinca. Veliki broj patoloških stanja mogao bi se izbeći pravilnim odnosom prema zdravlju i životu. Zdrav način života se uči u porodici, školi i široj društvenoj zajednici, te škola treba kod učenika da pokrene: pozitivne emocije, formiranje pravilnih stavova, sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter učenika i trasira put ka veštinama zdravog življenja.
Za zdrav razvoj ličnosti učenicima je neophodno pomoći da sigurnost traže u sopstvenoj moći poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponašanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu radi unapređenja, očuvanja i održavanja zdravlja. Suprotno tome "rizično ponašanje" je definisano kao specifičan oblik ponašanja koji povećava osetljivost za specifične poremećaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da učenici prihvate zdravo ponašanje. To je samo početna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiču na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju.
Sadržaji zdravstvenog vaspitanja predstavljaju kontinuitet sadržaja realizovanih u prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Postupno razvijanje znanja na nivou koncentričnih krugova u skladu sa uzrasnim karakteristikama učenika. Na času odeljenjskog starešine neophodno je obraditi nastavne sadržaje koji nisu našli svoje mesto u programskim sadržajima obaveznih, izbornih predmeta i ostalih organizacionih formi rada na nivou škole. Stručni aktivi nastavnika planiraju programske sadržaje koji se realizuju u nastavi. Rad na realizaciji programa odvija se u okviru:
- redovne nastave, tj. integracije zdravstveno-vaspitnih sadržaja u programe drugih predmeta;
- vannastavnih aktivnosti - sportskih sekcija klubova zdravlja, akcija za unapređenje školskog prostora, kao i prostora oko škole, akcija posvećenih zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja,
- vanškolskih aktivnosti na uređivanju zelenih površina, saradnje sa zajednicom, na organizovanju kulturnih aktivnosti i drugih sadržaja za kreativno i rekreativno korišćenje slobodnog vremena.
Za određene teme neophodno je angažovati zdravstvene radnike koji se bave tom problematikom (bolesti zavisnosti, zlostavljanje i zanemarivanje dece, ishrana, oralna higijena), roditelje, društveno-humanitarne, sportske, rekreativne, kulturne i druge organizacije i udruženja.
Predloženi programski sadržaji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutrašnju strukturu planiranih sadržaja fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u školi. Efikasnim i podsticajnim metodama rada sa učenicima doći do načina koji omogućava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i veština, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama školovanja.
Nivo obrade nastavnih sadržaja u zavisnosti od mogućnosti i interesovanja učenika učitelj može organizovati tako da svaki učenik upozna osnovne pojmove o zdravlju i postupno uvodi u zdrav način življenja. Primenom principa postupnosti - od lakšeg ka težem, u drugom razredu se proširuju znanja kako po obimu, tako i po složenosti sadržaja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze postiže se logičan način razmišljanja i viši saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put učenika vodeći računa o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom učenik živi.
Podrška učitelja kao i celog odeljenja tokom rada bitan je preduslov uspešne realizacije programa. Potrebno je primeniti niz metodičkih radnji tokom svakog časa obrade sadržaja. Pored teorijskih informacija i njihove praktične primene radi sagledavanja celovitosti materije, potrebno je dijaloškom metodom što više podsticajno aktivirati učenike u radu koristeći pri tom životno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se nekada našli.
Za uspešnu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angažovati roditelje, ali na dobrovoljnoj osnovi, jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja aktivnosti i dobre volje, vođeni iskrenom željom za stvaranjem što humanijih i zdravijih uslova za školovanje svoje dece. Oblici saradnje sa roditeljima mogu biti različiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno učešće roditelja u realizaciji nastavnih tema.
Deci je neophodno približiti činjenicu da je zdravlje pojedinca ne samo lično, već i opšte dobro. Ono se u velikoj meri uči te svako može značajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrav stil života. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju će umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponašanje. Postoje brojne mogućnosti kako se svaka tema može približiti učenicima. To sigurno ne treba da bude jednostavno iznošenje činjenica, već raznovrsne aktivnosti koje svestrano uključuju učenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamično učenje u odeljenju kako bi učenici s lakoćom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Stvoriti dinamičku i promenljivu sredinu za učenje, sa osmišljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima učenika.
Građenje tolerantne komunikacije je ključno da bi se svi učenici osećali prijatno i da bi aktivno i otvoreno učestvovali u zajedničkom radu.
Izuzetno je važno da učitelj vodi i usmerava rad. Neophodno je da svi učenici govore jedan po jedan, a ostali slušaju. Slušanje drugih može proširiti ili promeniti nečije stavove, pomoći da se razmene ideje, razjasne stavovi, vrednosti i ponašanje.
Nastavnik razredne nastave podstiče diskusiju pitanjima imajući u vidu individualne karakteristike učenika. Isticanje važnosti sagledavanja problema iz različitih uglova omogućava i razvijanje kritičkog mišljenja, jedne od osnovnih životnih veština. Na kraju diskusije izvodi se zaključak u kom je poželjno izneti pozitivne komentare koje su učenici koristili tokom časa.
Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na životnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu sa učenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralačke ideje, sa uvažavanjem razvojnih i individualnih karakteristika.
Za uspešnu realizaciju programa izuzetno je značajna podrška u vidu obuke nastavnika sa priručnikom kao pratećom literaturom i osnovnim osloncem u realizaciji programa zdravstvenog vaspitanja. Učenici kao izvor informacija koriste postojeće udžbenike i raspoloživu literaturu iz ostalih nastavnih predmeta na nivou uzrasta, kao i ostale izvore informacija (štampane, audiovizuelne, elektronske...).
Opšti cilj integrisanih sadržaja zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz učenje zasnovano na iskustvu, da upoznaju sebe, svoje okruženje i razviju sposobnosti za zdrav život.
Ostali ciljevi i zadaci zdravstvenog vaspitanja su:
- razvijanje logičnog mišljenja i osposobljavanje za samostalno učenje i aktivno pronalaženje informacija;
- razvijanje radoznalosti i ekološke svesti;
- sticanje znanja, formiranje stavova i ponašanja učenika u vezi sa zdravljem i zdravim načinom života i razvojem humanizacije među ljudima;
- unapređivanje higijenskih i radnih uslova u školi i eliminisanje uticaja koji štetno deluju na zdravlje;
- ostvarivanje aktivnog odnosa i uzajamne saradnje škole, porodice i zajednice na razvoju, zaštiti i unapređenju zdravlja;
- podsticanje roditelja na aktivnosti za unapređenje zdravlja dece;
- razvijanje motivacije učenika u odnosu na zdravlje i zdrav stil života;
- podsticanje vannastavnih aktivnosti osmišljenim akcijama za unapređivanje zdravlja na nivou lokalne zajednice;
- motivisanje učenika za ponašanje koje čuva zdravlje;
porast nivoa svesti o rizičnom ponašanju kao "uzročniku" niza zdravstvenih problema.
I Tema — Šta se događa u mom telu
1. Rastem i razvijam se - to se vidi. Put hrane od ulaska u organizam do izlučivanja i izbacivanja nevarenih sastojaka. Put vode u organizmu i značaj unošenja dovoljnih količina, kao i pravilno izlučivanje iz organizma. I zubi se menjaju - zamena mlečnih zuba stalnim zubima, čuvanje zdravlja zuba, redovne kontrole kod zubara i prevencija karijesa.
II Tema - Ja i moje zdravlje
1. Kako sačuvati zdravlje leti i zimi, kao i tokom godine. Šta može da naruši moje zdravlje. Čuvam se - značaj zaštite od buke. Pravilna primena prirodne i veštačke svetlosti. Uticaj zagađene sredine na organizam - vode i vazduha.
III Tema - Dnevni ritam
1. Leti i zimi.
2. Kako prepoznati umor i zamor. Značaj odmora i normalnog ritma rada i odmora. Uticaj umora i premora na zdravlje. Značaj treninga.
3. Škola i zdravlje. Uticaj loše školske higijene i neadekvatnog nameštaja na zdravlje i razvoj učenika.
IV Tema - Lična higijena
1. Značaj lične higijene za očuvanje zdravlja. Kupanje u bazenima i otvorenim vodama. Higijena kože i njenih produkata - kosa i nokti. Higijena odeće i obuće.
V Tema - Ishrana
1. Moj kuvar. Značaj unošenja svih životnih namirnica. Termička obrada namirnica i praktične vežbe na temu pripreme obroka u školi.
2. Nepravilna ishrana, sa osvrtom na unošenje slatkiša i sokova u obilnim količinama.
VI Tema - Prevencija zloupotrebe alkohola i duvana
1. Osobine alkohola i nikotina. Štetno dejstvo na organizam. Bolesti koje nastaju kao posledica unošenja alkohola i nikotina.
VII Tema - Zanemarivanje i zlostavljanje dece
1. Socijalno ugrožena deca. Značaj rada službi za hitne slučajeve i njihovi brojevi telefona. Odnos prema deci sa posebnim potrebama. Odnos prema starim licima.