ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE IZMEĐU SAVEZNE VLADE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE RUMUNIJE O EKSPLOATACIJI I ODRŽAVANJU HIDROENERGETSKIH I PLOVIDBENIH SISTEMA ĐERDAP I I ĐERDAP II, SA PRILOZIMA("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/98) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Rumunije o eksploataciji i održavanju hidroenergetskih i plovidbenih sistema Đerdap I i Đerdap II, sa prilozima, koja je potpisana 16. maja 1998. godine, u Drobeti Turnu Severinu, u originalu na srpskom i rumunskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na srpskom jeziku glasi:
IZMEĐU SAVEZNE VLADE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE RUMUNIJE O EKSPLOATACIJI I ODRŽAVANJU HIDROENERGETSKIH I PLOVIDBENIH SISTEMA ĐERDAP I I ĐERDAP II
Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije i Vlada Rumunije (u daljem tekstu: Ugovorne strane),
imajući u vidu odredbe:
- Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Rumunske Narodne Republike o izgradnji i eksploataciji Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na reci Dunav, potpisanog u Beogradu 30. novembra 1963. godine (u daljem tekstu: Sporazum iz 1963);
- Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Socijalističke Republike Rumunije o izmenama i dopunama "Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Rumunske Narodne Republike o izgradnji i eksploataciji Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na reci Dunav, potpisanog u Beogradu 30. novembra 1963. godine", potpisanog u Beogradu 10. septembra 1976. godine (u daljem tekstu: Sporazum iz 1976);
- Sporazuma između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalističke Republike Rumunije o uslovima proširenja saradnje u korišćenju hidroenergetskog potencijala Dunava, potpisanog u Bukureštu 19. februara 1977. godine (u daljem tekstu: Sporazum iz 1977);
- Sporazuma između Saveznog izvršnog veća Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalističke Republike Rumunije o daljem proširenju saradnje u korišćenju hidroenergetskog potencijala Dunava, potpisanog u Beogradu 22. maja 1987. godine (u daljem tekstu: Sporazum iz 1987), dogovorile su se o sledećem:
1. Ugovorne strane su saglasne da preduzeća - organizacije određene u članu 2. ove konvencije, obezbeđuju, u uslovima utvrđenim ovom konvencijom, upravljanje, eksploataciju, održavanje i zamenu ili rekonstrukciju objekata, uređaja i radova:
- Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap, izgrađenog na osnovu Sporazuma iz 1963, Dodatnog sistema zaštitite, izgrađenog na osnovu Sporazuma iz 1977. i Sistema zaštite izgrađenog na osnovu Sporazuma iz 1987 (u daljem tekstu: Sistem Đerdap I),
- Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap II, izgrađenog na osnovu Sporazuma iz 1977. i Dodatnih elektrana izgrađenih na osnovu Sporazuma iz 1987 (u daljem tekstu: Sistem Đerdap II),
za sve vreme trajanja ovih sistema.
2. Spisak objekata, uređaja i radova koji čine Sistem Đerdap I i Sistem Đerdap II, sačiniće Jugoslovensko-rumunska Mešovita komisija za Đerdap (u daljem tekstu: Mešovita komisija) na osnovu ovlašćenja iz Sporazuma iz 1963, Sporazuma iz 1976, Sporazuma iz 1977. i Sporazuma iz 1987.
1. Za upravljanje, eksploataciju, održavanje i zamenu ili rekonstrukciju objekata, uređaja i radova Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II koji se nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije određuje Javno preduzeće za proizvodnju hidroelektrične energije "Đerdap" sa sedištem u Kladovu (u daljem tekstu: jugoslovenski investitor), koje je u sastavu Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" - Beograd.
Za upravljanje, eksploataciju, održavanje i zamenu ili rekonstrukciju objekata, uređaja i radova Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II koji se nalaze na rumunskoj teritoriji, Vlada Rumunije određuje Filiala Electrocentrale "Portile de Fier" sa sedištem u Drobeta Turnu Severinu (u daljem tekstu: rumunski investitor), koja je u sastavu "Regia autonoma de electricitate RENEL" - Bukurešt.
U slučaju da jedna od Ugovornih strana odredi drugo preduzeće - organizaciju za upravljanje, eksploataciju, održavanje i zamenu ili rekonstrukciju objekata, uređaja i radova koji se nalaze na njenoj državnoj teritoriji, obavestiće o tome drugu Ugovornu stranu preko Mešovite komisije.
2. Hidroelektrane jugoslovenskog investitora čine sastavni deo elektroenergetskog sistema Savezne Republike Jugoslavije, a hidroelektrane rumunskog investitora čine sastavni deo energetskog sistema Rumunije.
Dva investitora rade samostalno, ali su obavezni da obezbede koordiniranu eksploataciju i održavanje objekata, uređaja i radova Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II i da obezbede njihovu zamenu ili rekonstrukciju u skladu sa obavezama koje imaju prema Sporazumu iz 1963, Sporazumu iz 1976, Sporazumu iz 1977, Sporazumu iz 1987, ugovorima zaključenim između investitora na osnovu ovih sporazuma i prema obavezama utvrđenim ovom Konvencijom. U izvršenju tih obaveza investitori će voditi računa da svaki od dva sistema predstavlja hidroenergetsku i plovidbenu celinu i da moraju da zadovolje potrebe energetike i plovidbe, kao i da obezbede zaštitu priobalja i stabilnost obala Dunava na način kako je to utvrđeno navedenim dokumentima i ovom konvencijom.
1. U cilju obezbeđenja racionalne i koordinirane eksploatacije Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, kao jedinstvenih hidroenergetskih i plovidbenih celina, Mešovita komisija je osnovala Zajednički organ za koordinaciju (u daljem tekstu: ZOK), sastavljen od predstavnika dva investitora i organa ugovornih strana nadležnih za plovidbu i vodoprivredu.
2. U cilju obezbeđenja stalne i operativne koordinacije delatnosti investitora po svim pitanjima eksploatacije i održavanja, koja iziskuju usvajanje potrebnih koordiniranih mera i rešenja, Mešovita komisija je osnovala Zajedničku dispečersku službu za energetiku (u daljem tekstu: ZDSE) i Zajedničku dispečersku službu za plovidbu (u daljem tekstu: ZDSP), obe sastavljene od predstavnika investitora. Ove službe će raspolagati direktnim vezama preko telefona, radija, teleprintera i telefaksa, kao i drugim sredstvima međusobnog obaveštavanja o kojima se dogovore investitori.
3. U cilju praćenja ponašanja glavnih objekata i akumulacionih jezera dva Sistema, Mešovita komisija je osnovala Komisiju za praćenje ponašanja Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II (u daljem tekstu: KZP), sastavljenu od predstavnika investitora i drugih stručnjaka koje odrede nadležni organi ugovornih strana.
1. Zadaci ZOK-a, predviđenog u članu 3. tačka 1. ove konvenciji, su sledeći:
a) koordinira eksploataciju objekata, uređaja i radova Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II u energetske i plovidbene svrhe;
b) utvrđuje granične vrednosti nivoa Dunava i dozvoljene dnevne varijacije u gornjoj i donjoj vodi Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, vodeći računa o režimima rada hidroelektrana i evakuacionih organa, o ograničenjima na kontrolnim profilima predviđenim u članu 5. tačka 1. pod b) ove konvencije, o stabilnosti obala i sigurnosti priobalja kao i o potrebama plovidbe;
c) utvrđuje granične vrednosti isticanja na Sistemu Đerdap II, zavisno od proticaja Dunava vodeći računa o potrebama energetike, plovidbe i ribarstva, o stabilnosti obala, zaštiti od poplava, kao i o dozvoljenim nivoima na kontrolnim profilima predviđenim u članu 8. tačka 1. i članu 9. tačka 1. ove konvencije;
d) usmerava zajedničke dispečerske službe predviđene u članu 3. tačka 2. ove konvencije i rešava pitanja vezana za eksploataciju elektrana i obezbeđenje plovidbe, u slučajevima kada ove službe ne postignu sporazum ili postoje razmimoilaženja po ovim pitanjima;
e) formira Zajednički štab za odbranu od leda i ledenih poplava, utvrđuje generalni plan i način odbrane od leda i ledenih poplava, kao i obaveze investitora koje proističu iz ovog plana, u skladu sa članom 22. ove konvencije;
f) formira Zajednički štab za zaštitu od poplava i velikih voda, utvrđuje generalni plan i način evakuacije velikih voda, kao i obaveze investitora koje proističu iz ovog plana;
g) utvrđuje plan zajedničkih mera koje preduzimaju investitori radi obezbeđenja interesa ribarstva;
h) utvrđuje način ekonomisanja vodom i električnom energijom i način optimalnog korišćenja opreme pri radu brodskih prevodnica;
i) usvaja hitne mere u slučaju više sile i u izuzetnim okolnostima (rušenje nasipa, oštećenja pojedinih delova objekata, elementarne nepogode itd.);
j) koordinira planove održavanja objekata, uređaja i radova koji uslovljavaju rad Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II kao hidroenergetskih i plovidbenih celina;
k) utvrđuje godišnji obim bagerovanja i obaveze investitora u skladu sa članom 24. ove konvencije;
l) određuje zajedničke akcije pri pojavi izuzetnih događaja i u slučaju zagađenja Dunava;
m) kontroliše izvršenje odluka koje je usvojio;
n) podnosi godišnje izveštaje o svojoj delatnosti Mešovitoj komisiji;
o) izvršava i druge zadatke koje mu poveri Mešovita komisija.
2. ZOK obavlja zadatke predviđene u tački 1. ovog člana na osnovu Pravilnika o organizaciji i radu Zajedničkog organa za koordinaciju (u daljem tekstu: Pravilnik ZOK), koji odobrava Mešovita komisija.
1. Zadaci ZDSE, predviđene u članu 3. tačka 2. ove konvencije, su sledeći:
a) izrađuje prognoze dotoka vode u akumulaciono jezero Sistema Đerdap I;
b) utvrđuje raspoloživi hidroenergetski potencijal Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, dnevne planove i režime rada elektrana ovih sistema, uz poštovanje ograničenja, dozvoljenih tolerancija i kratkotrajnih varijacija nivoa utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i radu Zajedničke dispečerske službe za energetiku (u daljem tekstu: Pravilnik ZDSE), na sledećim kontrolnim profilima na Dunavu:
- profil kod ušća Nere (km D 1075),
- profil uzvodno od brane Sistema Đerdap I (km D 943),
- profil Kladovo-Drobeta Turnu Severin (km D 933),
- profil uzvodno od brane Sistema Đerdap II na glavnom toku Dunava (km D 863) i
- profil kod ušća Timoka (km D 845 + 500);
c) dnevnim planovima koordinira rad elektrana Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II i način evakuacije voda Dunava preko prelivnih brana ovih sistema u cilju racionalnog korišćenja raspoloživog hidroenergetskog potencijala; prati izvršenje dnevnih planova i koriguje ih u slučajevima predviđenim Pravilnikom ZDSE;
d) svakodnevno analizira izvršenje plana i režima rada elektrana u prethodnom danu i utvrđuje veličinu hidroenergetskog potencijala iskorišćenog u svakoj elektrani Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, a u slučaju odstupanja u odnosu na dnevni plan i režim rada elektrana, preduzima mere predviđene Pravilnikom ZDSE;
e) koordinira planove održavanja energetskih objekata, uređaja i radova,
f) koordinira rad elektrana Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II sa potrebama plovidbe;
g) upravlja radom ustava prelivnih brana i temeljnih ispusta;
h) vodi evidenciju podataka očitanih i registrovanih na hidrometrijskim i drugim uređajima utvrđenim Pravilnikom ZDSE, proverava ispravnost rada tih uređaja i vrši razmenu dobijenih podataka, uključujući zainteresovane organe iz oblasti plovidbe i vodoprivrede, na njihov zahtev;
i) vodi evidenciju podataka koje daju paralelno instalirani instrumenti za merenje proizvedene električne energije u elektranama Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, kao i drugi paralelno instalirani instrumenti predviđeni Pravilnikom ZDSE i kontroliše ispravnost i tačnost tih instrumenata;
j) sarađuje sa ZDSP po pitanjima od zajedničkog interesa;
k) vodi evidenciju podataka po programu koji zajednički utvrđuju investitori;
l) izvršava odluke i uputstva ZOK-a o svim pitanjima koja se tiču energetike i plovidbe;
m) podnosi izveštaje o svojoj delatnosti Mešovitoj komisiji;
n) izvršava i druge zadatke koje joj poveri Mešovita komisija.
2. Organizacija i način rada ZDSE, kao i način izvršavanja zadataka predviđenih ovom konvencijom, utvrđeni su Pravilnikom ZDSE koji odobrava Mešovita komisija.
1. Zadaci ZDSP, predviđene u članu 3. tačka 2. ove konvencije su sledeći:
a) operativno upravlja plovidbom u sektoru između km D 936 i km D 949, kao i u sektoru između km D 858 i km D 868 u skladu sa posebnim pravilima plovidbe na Dunavu dogovorenim od strane nadležnih organa Ugovornih strana i nacionalnim pravilima svake Ugovorne strane o plovidbi na Dunavu;
b) sprovodi u gore pomenutim sektorima, svaka za svoju državnu teritoriju, mere o odvijanju plovidbe koje utvrđuju plovidbeni organi Ugovornih strana;
c) koordinira prevođenje plovila kroz brodske prevodnice oba sistema u cilju racionalnog i podjednakog korišćenja brodskih prevodnica;
d) koordinira eksploataciju objekata, uređaja i radova koji služe plovidbi sa potrebama energetike;
e) preduzima operativne mere u slučaju više sile i vanrednih događaja u cilju obezbeđenja plovidbe i zaštite objekata, uređaja i radova koji služe plovidbi;
f) koordinira planove održavanja i remonta objekata, uređaja i radova koji služe plovidbi, kao i prilaznih plovnih puteva brodskim prevodnicama, vodeći računa o intenzitetu saobraćaja brodova na Dunavu;
g) izrađuje zajednička uputstva za rad rukovalaca brodskih prevodnica;
h) vodi evidenciju podataka o prevođenju brodova i plovnih objekata i radu brodskih prevodnica;
i) sarađuje sa ZDSE po pitanjima od zajedničkog interesa;
j) izvršava odluke i uputstva ZOK-a po svim pitanjima koja se tiču plovidbe;
k) podnosi godišnje izveštaje o svojoj delatnosti Mešovitoj komisiji;
l) izvršava i druge zadatke koje joj poveri Mešovita komisija.
2. Organizacija i način rada ZDSP, kao i način izvršavanja zadataka predviđenih ovom konvencijom, utvrđeni su Pravilnikom o organizaciji i radu Zajedničke dispečerske službe za plovidbu (u daljem tekstu: Pravilnik ZDSP), koji odobrava Mešovita komisija.
1. Zadaci KZP, predviđene u članu 3. tačka 3. ove Konvencije su sledeći:
a) utvrđuje, na predlog investitora, programe osmatranja i merenja od zajedničkog interesa koja će investitori sistematski vršiti za režim nanosa i morfoloških promena korita, za hemijske, biološke, termičke i radiološke promene voda Dunava na glavnim objektima, u zoni glavnih objekata, u akumulacionim jezerima i priobalnom području akumulacionih jezera Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II;
b) prati i analizira sve pojave od uticaja na stabilnost i funkcionalnost glavnih objekata Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, stabilnost obala, promene morfologije korita kao i kvalitet voda Dunava u akumulacionim jezerima ovih sistema, na osnovu dokumentacije koju joj investitori stave na raspolaganje;
c) utvrđuje, na predlog investitora, potrebna dopunska merenja na osnovu interpretacije dobijenih rezultata prilikom izuzetnih pojava (zemljotresi, poplavne vode, ledostaj, ledohod, itd);
d) utvrđuje, na predlog investitora, metodologiju osmatranja i merenja koja će obezbediti podatke za ocenu ponašanja Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II;
e) razmatra dokumentaciju i izveštaje o interpretaciji rezultata merenja i osmatranja, koje podnose investitori i predlaže potrebne mere;
f) sarađuje sa organima Mešovite komisije predviđenim u članu 4, članu 5. i članu 6. ove konvencije;
g) posle izuzetnih pojava, razmatra rezultate merenja i ponašanja glavnih objekata, akumulacionih jezera i objekata za zaštitu priobalja i predlaže potrebne mere;
h) podnosi Mešovitoj komisiji periodične izveštaje o ponašanju Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II sa zaključcima i predlozima.
2. Organizacija i način rada KZP kao i način izvršavanja zadataka predviđenih ovom konvencijom, utvrđeni su Pravilnikom o organizaciji i radu Komisije za praćenje ponašanja Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II (u daljem tekstu: Pravilnik KZP), koji odobrava Mešovita komisija.
1. Investitori organizuju stalnu eksploataciju Sistema Đerdap I sa nivoima Dunava na kotama višim od 69,50 m iznad JM kod ušća Nere prema režimu definisanom u Prilogu 1 ove konvencije. Način eksploatacije Sistema Đerdap I u tom režimu detaljno je utvrđen Pravilnikom ZDSE.
2. Investitori se mogu dogovoriti da privremeno organizuju eksploataciju Sistema Đerdap I sa nivoima na nižim kotama od onih utvrđenih u tački 1. ovog člana.
3. Nivoi uspora na Sistemu Đerdap I će se sniziti na osnovu odluke štabova navedenih u članu 4. tačka 1. pod e) i pod f) ove konvencije, do kote potrebne za odbranu od leda ili velikih voda.
4. U cilju ograničenja rizika koji bi mogli nastati na priobalju eksploatacijom Sistema Đerdap I po režimu definisanom u Prilogu 1 ove konvencije, na zahtev jednog od investitora, nivoi Dunava kod ušća Nere zajednički će se sniziti do kote 69,50 m iznad JM. Svaki investitor može koristiti ovo pravo više puta u toku godine, bez obaveze naknade drugom investitoru, pod uslovom da rad sa sniženim nivoima ne traje ukupno duže od 30 dana u periodu april-septembar, niti ukupno duže od 10 dana u periodu oktobar-mart. Ovaj broj dana obuhvata i periode sniženja i periode podizanja nivoa na kote iz Priloga 1 ove konvencije.
Rad sa sniženim nivoima Dunava može trajati i duže, u kom slučaju strana koja nije tražila sniženje nivoa ima pravo da proizvodi onu količinu električne energije koja bi joj pripala u režimu definisanom u Prilogu 1 ove konvencije.
5. Radi sprečavanja ili smanjenja šteta u priobalju, na zahtev jednog od investitora, nivoi voda Dunava na ušću Nere mogu se privremeno sniziti u odnosu na kote utvrđene na osnovu tačke 1, tačke 2. ili tačke 4. ovog člana u kom slučaju će investitor koji je zatražio sniženje kote ustupiti drugom investitoru hidroenergetski potencijal jednak potencijalu koji ovaj, zbog sniženja nivoa, nije iskoristio a na koji je imao pravo. Investitori će sporazumno utvrditi način sniženja kote uspora, kao i veličinu i način ustupanja potencijala. Investitori se mogu, uz saglasnost nacionalnih dispečera, dogovoriti da se, umesto ustupanja hidroenergetskog potencijala, isporuči električna energija. Uslove i način isporuke električne energije utvrdiće nacionalni dispečeri.
6. Nivo Dunava se ne sme, po osnovu tačke 2. i tačke 5. ovog člana snižavati ispod kote 68,00 m iznad JM kod ušća Nere.
7. Svaki investitor koristiće polovinu raspoloživog potencijala koji odgovara režimu predviđenom u tački 1. ovog člana, kao i u slučajevima iz tačke 2. i tačke 3. ovog člana.
8. Rumunski investitor će, za sve vreme trajanja Sistema Đerdap I, isporučivati jugoslovenskom investitoru tokom svake godine, pod uslovima utvrđenim u članu 4. tačka B pod f) sporazuma iz 1987. i članom 8. Ugovora o proširenju saradnje u korišćenju dodatnog hidroenergetskog potencijala Dunava na Hidroenergetskom i plovidbenom sistemu Đerdap I, potpisanog između investitora 22. maja 1987. godine, električnu energiju u količini od 37,5% od dodatne proizvodnje ostvarene u rumunskoj elektrani Sistema Đerdap I korišćenjem polovine jugoslovenskog potencijala uzvodno od ušća Nere iznad kote 69,50 m iznad JM, u režimu definisanom u Prilogu 1 ove konvencije.
9. Mešovita komisija može, na predlog investitora, odobriti prelazak sistema Đerdap I na eksperimentalni rad sa kotama višim od onih iz Priloga 1 ove konvencije, ali ne većim od onih iz Priloga 2 ove konvencije. Za vreme eksperimentalnog rada, investitori će raspoloživi potencijal prerađivati i koristiti u skladu sa članom 14. i Prilogom 7 ugovora o proširenju saradnje u korišćenju dodatnog hidroenergetskog potencijala Dunava na Hidroenergetskom i plovidbenom sistemu Đerdap I od 22. maja 1987. godine.
10. Metodologija za utvrđivanje dnevne, mesečne i godišnje dodatne proizvodnje ostvarene u rumunskoj elektrani Sistema Đerdap I, korišćenjem polovine jugoslovenskog potencijala uzvodno od ušća Nere iznad kote 69,50 m iznad JM, kao i način i uslovi isporuke električne energije na ime obaveze rumunskog investitora iz tačke 8. i tačke 9. ovog člana, utvrđeni su pravilnikom ZDSE.
1. Investitori organizuju režim eksploatacije Sistema Đerdap II poštujući sledeće:
a) da na kontrolnom profilu uzvodno od brane na glavnom toku Dunava (km D 863), nivo vode ne bude viši od kote 41,00 m iznad JM do proticaja jednakog ukupnom kapacitetu evakuacije elektrana i brana Sistema Đerdap II koji odgovara ovoj koti. Nivo Dunava na ovom kontrolnom profilu ne sme biti niži od kote 39,40 m iznad JM. Investitori se mogu dogovoriti da snize nivo i ispod kote 39,40 m iznad JM do kote koja obezbeđuje dubinu od 3,5 m u plovnom putu, ali ne ispod kote 38,50 m iznad JM, s tim što će utvrditi uslove pod kojima će se ovo sniženje izvršiti;
b) da na kontrolnom profilu Kladovo-Drobeta Turnu Severin (km D 933), nivo Dunava ne bude viši od kote 42,00 m iznad JM do proticaja od 10.600 m3/s i da ne premaši kotu 43,60 m iznad JM pri proticaju od 16.350 m3/s.
2. Radi primene odredbi tačke 1. ovog člana, Pravilnikom ZDSE utvrđuju se nivoi vode uzvodno od brane na glavnom toku Dunava (km D 863), u zavisnosti od proticaja, vodeći računa o energetskim potrebama i potrebama plovidbe i stabilnosti obala.
3. U cilju racionalnog iskorišćenja hidroenergetskog potencijala Dunava na Sistemu Đerdap II, evakuacija vode iz akumulacionog jezera vršiće se na sledeći način:
a) pri planiranim srednjim dnevnim isticanjima iz Sistema Đerdap II manjim od maksimalnog proticaja koji se može propustiti kroz 20 hidroagregata, svaki investitor evakuiše deo proticaja koji mu pripada iz dnevne podele potencijala kroz svoje hidroagregate, a u slučaju neraspoloživosti istih kroz svoju prelivnu branu, u skladu sa Pravilnikom ZDSE. Režim rada elektrana planiraće se i realizovati tako da se prioritetno koriste hidroagregati u rumunskoj dodatnoj elektrani (elektrana Gogošu), u granici njihove raspoloživosti;
b) pri planiranim srednjim dnevnim isticanjima iz Sistema Đerdap II većim od maksimalnog proticaja koji se može propustiti kroz 20 hidroagregata, evakuacija vode vršiće se po sledećem redosledu:
- kroz hidroagregate iz elektrana na glavnom toku Dunava i na rukavcu Gogošu;
- preko prelivne brane na rukavcu Gogošu do proticaja od 3.500 m3/s u rukavcu Gogošu;
- preko prelivne brane na glavnom toku Dunava, do dostizanja prelivnog proticaja jednakog proticaju koji se preliva preko prelivne brane Gogošu;
- posle izjednačavanja prelivnih proticaja preko prelivne brane na glavnom toku Dunava i preko prelivne brane Gogošu, svaki investitor je dužan da kroz svoje hidroagregate i prelivna polja evakuiše polovinu planiranog srednjeg dnevnog isticanja;
c) proticaj kroz rukavac Gogošu utvrđen u tački 3. pod b) ovog člana može da se promeni vodeći računa o energetskim interesima, sigurnosti plovidbe, morfološkim promenama u rukavcu Gogošu i koritu Dunava, kao i o stabilnosti obala. U tom cilju, investitori će periodično vršiti osmatranja i merenja pri proticajima Dunava većim od 9.500 m3/s po zajednički utvrđenom programu odobrenom od Mešovite komisije. Na bazi rezultata ovih merenja i iskustva u eksploataciji ZOK će utvrditi potrebu i celishodnost izmene tog proticaja;
d) Pravilnikom ZDSE detaljno će se utvrditi način obračuna i podele iskorišćenog potencijala kao i način izjednačavanja proizvedene električne energije u jugoslovenskoj i rumunskoj elektrani.
4. Režim eksploatacije Sistema Đerdap II ne sme, u slučaju neuređene donje vode, da prouzrokuje dnevne varijacije nivoa Dunava na kontrolnom profilu kod ušća Timoka (km D 845 + 500) veće od ± 30 cm u odnosu na nivo Dunava koji odgovara srednjem dnevnom isticanju, uzimajući u obzir i prirodne varijacije nivoa Dunava pri istim proticajima. U slučaju uređene donje vode Sistema Đerdap II, varijacije će utvrditi Mešovita komisija na predlog investitora.
5. Pri dotocima Dunava većim od 2.350 m3/s, isticanje u slučaju neuređene donje vode na Sistemu Đerdap II, uz poštovanje uslova iz tačke 4. ovog člana, ne sme biti manje od 2.350 m3/s, a pri dotocima manjim od 2.350 m3/s biće ravni dotoku. Svaki investitor je dužan da kroz svoje evakuacione uređaje obezbedi polovinu ovih isticanja, ukoliko se drugačije ne dogovore.
6. Investitori su dužni da u jednakoj meri učestvuju u obezbeđenju i poštovanju režima rada iz tačke 1, tačke 4. i tačke 5. ovog člana, kao i da poštuju režim rada i odluke ZOK-a donete na osnovu tačke 3. pod c) ovog člana.
7. Kota uspora na Sistemu Đerdap II će se sniziti na osnovu odluke štabova navedenih u članu 4. tačka 1. pod e) i pod f) ove konvencije, do kote potrebne za odbranu od leda ili velikih voda.
8. Investitori će, za sve vreme trajanja sistema Đerdap II, koristiti na ravne delove raspoloživi hidroenergetski potencijal u režimu eksploatacije predviđenom ovim članom.
1. Investitori obezbeđuju koordiniranu eksploataciju Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II u kaskadi, u cilju što racionalnijeg korišćenja hidroenergetskog potencijala Dunava u uslovima predviđenim u članu 8. i članu 9. ove konvencije u interesu energetskih sistema dveju zemalja, vodeći računa da sistem Đerdap I i Sistem Đerdap II predstavljaju, svaki ponaosob, celinu sa hidroenergetskog i plovidbenog stanovništva i da je rad Sistema Đerdap II uslovljen radom Sistema Đerdap I.
2. U cilju obezbeđenja koordinirane eksploatacije dvaju Sistema, ZDSE će sačinjavati dnevne planove rada u zavisnosti od proticaja Dunava, u skladu sa odredbama Pravilnika ZDSE.
3. Investitori imaju jednaka prava u korišćenju mogućnosti rada dva sistema u varijabilnom režimu. Svaki investitor može odlučiti da li će i u kojoj meri koristiti mogućnost rada u varijabilnom režimu, poštujući ograničenja i uslove utvrđene ovom konvencijom i Pravilnikom ZDSE, kao i da, pod uslovima koji se utvrđuju Pravilnikom ZDSE, koristi maksimalnu raspoloživu snagu svojih elektrana Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II.
1. Korišćenje na ravne delove hidroenergetskog potencijala uređenog Sistemom Đerdap I i hidroenergetskog potencijala uređenog Sistemom Đerdap II, vrši se na sledeći način:
a) podela na ravne delove raspoloživog hidroenergetskog potencijala Dunava vrši se svakodnevno, odvojeno za Sistem Đerdap I i za Sistem Đerdap II, dnevnim planovima koje utvrđuje ZDSE.
Veličina dozvoljenog odstupanja od dnevne podele raspoloživog hidroenergetskog potencijala utvrđuje se Pravilnikom ZDSE. Eventualne razlike u korišćenju hidroenergetskog potencijala koje proističu iz dozvoljenih odstupanja izravnaće se najkasnije u roku od 7 dana, od dana kada su nastale, ukoliko se investitori drugačije ne dogovore;
b) kao iskorišćeni hidroenergetski potencijal smatraće se:
- potencijal prerađen u hidroagregatima izmeren proizvedenom električnom energijom na pragu generatora svakog hidroagregata;
- potencijal preliven kroz evakuacione uređaje prelivnih brana;
- potencijal iskorišćen za prazan hod hidroagregata;
- potencijal izgubljen zbog smanjenja pada na rešetkama turbina;
- potencijal dodatno iskorišćen zbog varijacija pada u varijabilnom režimu rada elektrana dva sistema.
Način utvrđivanja iskorišćenog potencijala i za to potrebni merni aparati, predviđeni su pravilnikom ZDSE;
c) ako se zajedničkim merenjima ustanovi da je stepen korisnog dejstva nekog hidroagregata u bilo kom delu područja rada niži za više od 0,5% od stepena korisnog dejstva hidroagregata sa najmanjim gubicima, pri računanju potencijala prerađenog u tom hidroagregatu primeniće se korekcioni faktor koji se utvrđuje Pravilnikom ZDSE.
2. Ako jedan od investitora, iz bilo kog razloga, ne može u potpunosti da iskoristi hidroenergetski potencijal koji mu pripada, deo potencijala koji ne može da iskoristi može ustupiti na korišćenje drugom investitoru, ako ovaj to prihvata. Tako iskorišćeni potencijal vratiće se u roku i pod uslovima koje dogovore dva investitora.
1. Dnevne planove rada elektrana Sistema Đerdap I i sistema Đerdap II, utvrđene od ZDSE na osnovu uklapanja u ograničenja nivoa na kontrolnim profilima i u granice dozvoljenih varijacija, mora poštovati u celini svaki investitor.
Ni jedan organ Ugovornih strana ne može dati nalog investitorima da odstupaju od dnevnih planova rada utvrđenih za svaku elektranu.
2. Ako je jednom investitoru potrebno da u toku jednog dana odstupi od podele predviđene u članu 11. tačka 1. pod a) ove konvencije, on to može učiniti samo po prethodnom dogovoru sa drugim investitorom, koji će nastojati da mu, u granicama mogućnosti energetskog sistema kome pripada, izađe u susret. Tako stvorena razlika izravnaće se bez primene ikakvih koeficijenata na način i u rokovima o kojima se dva investitora dogovore.
3. Pri dotocima u akumulaciono jezero Sistema Đerdap I, pri kojima prema odredbama ove konvencije i Pravilnika ZDSE, nije dozvoljeno koristiti punu instalisanu snagu, svaki investitor, u slučaju izuzetno teške havarije u energetskom sistemu kome pripada, može, bez prethodnog odobrenja drugog investitora, koristiti punu snagu elektrana Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II za vreme od najviše jednog časa. Investitor koji je usled ovakvog razloga prekoračio dnevni plan proizvodnje električne energije, dužan je da drugom investitoru najkasnije u roku od 24 časa objasni razlog ovakvog prekoračenja i da u roku od 7 dana od dana prekoračenja izravna razliku u energiji i vrati kotu kod ušća Nere na dogovoreni nivo.
4. Ako jedan investitor, bez saglasnosti drugog investitora, odstupi od dnevnog plana rada elektrana Sistema Đerdap I ili Sistema Đerdap II, ili oba sistema, koji utvrdi ZDSE u skladu sa tačkom 1. ovog člana, drugi investitor ima pravo da u periodu rada sa sniženim nivoima Dunava proizvede električnu energiju koja odgovara nivoima utvrđenim u skladu sa odredbama člana 8. i člana 9. ove konvencije. Investitor koji je odstupio od dnevnog plana dužan je da obnovi nivoe u što kraćem roku.
5. Pravilnikom ZDSE predvideće se, zavisno od veličine odstupanja od nivoa utvrđenih u skladu sa odredbama člana 8. i člana 9. ove konvencije, paušalne naknade drugom investitoru u električnoj energiji ili potencijalu za smanjenje snage elektrana Sistema Đerdap I ili Sistema Đerdap II, ili oba sistema, i za smanjenje sigurnosti energetskog sistema kome pripadaju elektrane drugog investitora, tako da ni jedan investitor nema interesa da odstupa od dnevnog plana.
Način plaćanja paušalne naknade predvideće se tako da omogući obnovu nivoa Dunava u što kraćem roku.
6. U slučaju kada jedan investitor odstupi od utvrđenog dnevnog plana, a drugi investitor prihvati da operativno učestvuje u obnovi nivoa vode, odustajući delimično od svog prava da proizvede onoliko električne energije koliko bi mu pripalo prema tački 4. ovog člana, ovaj drugi će biti obeštećen za pruženu pomoć, na način i pod uslovima koje će utvrditi investitori.
7. Lica, državljani države jedne od Ugovornih strana, domicilirani na njenoj državnoj teritoriji, kojima je investitor druge Ugovorne strane pričinio štetu nepoštovanjem uslova predviđenih u članu 8. ili članu 9. ove konvencije, mogu se, pre podnošenja tužbe nadležnom redovnom sudu, obratiti Mešovitoj komisiji preko svog nacionalnog dela. U tim situacijama, predsednici Mešovite komisije osnovaće zajedničku grupu stručnjaka koja će ispitati slučaj. Na predlog ove grupe Mešovita komisija će utvrditi visinu štete i način nadoknade.
Ako Mešovita komisija u roku od jedne godine ne uspe da reši taj slučaj, ili stranke u sporu ne prihvate predloge Mešovite komisije, to lice može postupiti u skladu sa odredbama člana 19. tačka 1. Sporazuma iz 1963.
1. Električne veze visokog napona između razvodnih postrojenja dveju elektrana Sistema Đerdap I i dveju elektrana Sistema Đerdap II biće, po pravilu, isključene. Ove veze koristiće se samo u slučaju razmene električne energije između dva nacionalna energetska sistema.
2. Način i uslove korišćenja električnih veza između elektrana za napajanje sopstvene potrošnje regulisaće dva investitora posebnim pravilnicima.
1. U cilju poboljšanja iskorišćenja hidroenergetskog potencijala Dunava na Sistemu Đerdap I i Sistemu Đerdap II, investitori će analizirati mogućnost i celishodnost povišenja maksimalnih nivoa na sledećim kontrolnim profilima na Dunavu:
- na profilu, uzvodno od brane Sistema Đerdap I (km D 943), do kote 70,00 m iznad JM;
- na profilu Kladovo-Drobeta Turnu Severin (km D 933), do kote 42,50 m iznad JM, pri proticajima do 12.600 m3/s;
- na profilu uzvodno od brane Sistema Đerdap II na glavnom toku Dunava (km D 863), do kote 41,40 m iznad JM.
2. Na zajednički predlog investitora, Mešovita komisija može odobriti prelazak na eksploataciju Sistema Đerdap I ili Sistema Đerdap II sa nivoima predviđenim u tački 1. ovog člana, pod uslovima koje investitori prethodno dogovore.
1. Obezbeđenje kontinuiteta plovidbe kroz brodske prevodnice je zajednička obaveza dva investitora.
2. Objekti i uređaji koji služe za plovidbu u okviru Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II koriste se na sledeći način:
a) objekti i uređaji koji služe plovidbi u okviru Sistema Đerdap I, između km D 936 i km D 949, i u okviru Sistema Đerdap II, između km D 858 i km D 868, koriste se tako da se obezbede normalni uslovi za odvijanje plovidbe;
b) prevođenje plovila, po pravilu, vrši se jednosmerno naizmenično, uzvodno i nizvodno ili jednosmerno kroz svaku brodsku prevodnicu;
c) kapaciteti brodskih prevodnica će se koristiti optimalno, u cilju prolaska što većeg broja plovila sa što manjim brojem prevođenja;
d) ZDSP obezbeđuje koordinaciju rada brodskih prevodnica, posebno za svaki sistem, vodeći računa o tome da, po pravilu, obe brodske prevodnice u svakom od dva sistema izvrše jednak broj uzvodnih i nizvodnih prevođenja u toku jedne godine;
e) u slučaju da na kraju godine dođe do razlike u broju izvršenih prevođenja, investitor koji je izvršio manji broj prevođenja nadoknadiće ovu razliku u sledećoj godini izvršavanjem odgovarajućeg dopunskog broja prevođenja. Obračun razlike u broju prevođenja i nadoknada te razlike vrši se posebno za svaki od dva sistema;
f) u slučaju da se do kraja naredne godine razlika u broju prevođenja ne nadoknadi u potpunosti, a investitori se ne sporazumeju o načinu nadoknade preostale razlike, zainteresovani investitor može podneti ovo pitanje na rešavanje ZOK-u. Ako ZOK ne reši ovo pitanje u roku od šest meseci, zainteresovani investitor podneće ga na rešavanje Mešovitoj komisiji;
g) ZOK će, najkasnije do 1. decembra svake godine, na predlog ZDSP, utvrđivati periode prekida rada brodskih prevodnica u narednoj godini, radi izvođenja tehničkih revizija i opravki koje je planirao svaki investitor, tako da se obezbedi da po jedna od brodskih prevodnica u svakom sistemu bude stalno u eksploataciji;
h) u slučaju da dođe do neplaniranog prekida rada jedne brodske prevodnice, druga brodska prevodnica istog sistema preuzeće celokupno prevođenje. U izuzetnoj situaciji kada ni druga brodska prevodnica nije u pogonskom stanju, ZDSP će operativno ispitati stanje obe brodske prevodnice i odlučiće koja se brodska prevodnica sa minimalnim radovima može brže staviti u pogon.
III ODRŽAVANJE I ZAMENA ILI REKONSTRUKCIJA
1. U skladu sa odredbama člana 10. tačka 2. Sporazuma iz 1963, člana 19. tačka 2. Sporazuma iz 1977. i člana 23. Sporazuma iz 1987, svaki investitor je obavezan da obezbedi da se objekti, uređaji i radovi Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II koji mu pripadaju i koji uslovljavaju normalan rad ovih sistema kao hidroenergetskih i plovidbenih celina, koriste za ciljeve za koje su izgrađeni i da se neprekidno održavaju u dobrom eksploatacionom stanju za sve vreme trajanja ovih sistema.
Tehnički uslovi održavanja ovih objekata, uređaja i radova utvrđuju se pravilnicima predviđenim u članu 4. tačka 2, članu 5. tačka 2. i članu 6. tačka 2. ove konvencije.
2. Pod održavanjem objekata, uređaja i radova, u smislu tačke 1. ovog člana, podrazumeva se kako tekuće održavanje tako i sve druge vrste popravki.
3. Svaki investitor je obavezan da se uzdrži od bilo koje radnje koja bi mogla ometati korišćenje objekata, uređaja i radova Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II koji pripadaju drugom investitoru.
4. Ako jedan od investitora, nepoštovanjem tehničkih uslova održavanja predviđenih zajedničkim pravilnicima, prouzrokuje gubitak vode ili smanjenje pada preko dozvoljenih tolerancija, pošto ih investitori konstatuju, nadoknadiće drugom investitoru električnu energiju koju ovaj nije proizveo zbog navedenog uzroka na način i pod uslovima koje će utvrditi investitori.
5. Svaki investitor snosi troškove održavanja objekata, uređaja i radova Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II na svojoj državnoj teritoriji.
1. U slučaju da normalna fizička istrošenost nekih objekata, uređaja i radova Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II onemogućava ili ometa eksploataciju ovih sistema pod uslovima predviđenim ovom konvencijom, investitor kojem ovi objekti, uređaji i radovi pripadaju, dužan je da obezbedi njihovu zamenu ili rekonstrukciju i da snosi odgovarajuće troškove.
2. Izuzetak od odredbi tačke 1. ovog člana čine objekti, uređaji i radovi za zaštitu jugoslovenskog priobalja akumulacionog jezera Sistema Đerdap I na koti uspora 68,00 m iznad JM kod ušća Nere za koje je Mešovita komisija utvrdila da spadaju u kategoriju predviđenu u članu 10. tačka 5. Sporazuma iz 1963. Troškove zamene ili rekonstrukcije ovih objekata, uređaja i radova snosiće oba investitora na ravne delove.
3. Način primene odredbi tačke 2. ovog člana za period do kraja 2050. godine utvrđen je Ugovorom između investitora od 14.12.1995. godine, zaključenim na osnovu odluke Mešovite komisije sa 52. zasedanja.
Za period posle 2050. godine način primene odredbi tačke 2. ovog člana utvrdiće Mešovita komisija.
4. Ugovorne strane su saglasne da, u cilju osiguranja uslova za stalnu plovidbu u zoni glavnih objekata Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, obezbede potrebna finansijska sredstva za zamenu, rekonstrukciju ili revitalizaciju brodskih prevodnica, svaka na svojoj državnoj teritoriji.
Visinu troškova i način njihovog obezbeđenja utvrdiće Ugovorne strane, na predlog Mešovite komisije.
1. Ukoliko, u periodu eksploatacije, kao posledica više sile nastanu oštećenja ili rušenja na nekim objektima, uređajima ili radovima Sistema Đerdap I ili Sistema Đerdap II, koja onemogućavaju ili sprečavaju oba investitora da eksploatišu Sistem Đerdap I ili Sistem Đerdap II u režimu predviđenom u članu 8. i članu 9. ove konvencije, troškove popravke tih objekata, uređaja i radova snosiće na ravne delove oba investitora.
2. Mešovita komisija će, na predlog investitora, izraditi spisak objekata, uređaja i radova koji spadaju u kategoriju navedenu u tački 1. ovog člana. U slučaju da neki od ovih objekata, uređaja ili radova budu oštećeni ili srušeni kao posledica više sile, Mešovita komisija će, na predlog investitora, utvrditi način opravke ili rekonstrukcije, rok u kome treba izvršiti opravku ili rekonstrukciju, visinu troškova, kao i privremeni režim eksploatacije Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II za vreme opravke ili rekonstrukcije.
3. Štete nastale usled više sile u periodu eksploatacije na objektima, uređajima i radovima Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II koji ne spadaju u kategorije predviđene u tački 1. i tački 2. ovog člana snosi svaki investitor na svojoj državnoj teritoriji.
4. Pod višom silom, u smislu ovog člana, smatraju se prirodne katastrofe. Velike vode, led i zemljotresi smatraju se višom silom samo ako njihove razmere prelaze granice predviđene projektima Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II.
1. Investitori su obavezni da svaki na svojoj državnoj teritoriji, a po potrebi zajedno, prate način ponašanja glavnih objekata i akumulacionih jezera Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II i da, u slučaju nastanka nekih pojava koje utiču na njihovo normalno funkcionisanje, uključujući stabilnost obala i sigurnost priobalja, preduzimaju potrebne operativne mere i obaveste KZP, stavljajući joj na raspolaganje dokumentaciju i neophodne podatke za razmatranje tih pojava.
2. Merenja i tehničku dokumentaciju za praćenje ponašanja objekata Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, predviđenu programima izrađenim prema članu 7. tačka 1. ove konvencije, obaviće, odnosno izradiće svaki investitor za objekte na svojoj državnoj teritoriji i snosiće potrebne troškove, a merenja u akumulacionim jezerima izvršiće se tako da fizički obim radova bude jednak za oba investitora.
U cilju obezbeđenja operativnosti u eksploataciji i održavanju Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, investitori mogu jedan drugom pozajmljivati materijale, delove opreme i rezervne delove i pružati usluge u ukupnom godišnjem iznosu od 2.000.000 USD za svaku stranu pod uslovima koje će zajednički utvrditi ugovorima između investitora.
Na ime paritetnog učešća u utrošku električne energije za rad crpnih stanica za zaštitu priobalja u režimu eksploatacije Sistema Đerdap I, predviđenom u članu 8. ove konvencije, rumunski investitor će, pored obaveza utvrđenih u članu 8. ove konvencije, isporučivati jugoslovenskom investitoru 10,67 GWh električne energije godišnje. Rokovi i uslovi isporuke dogovoriće investitori.
IV ODBRANA OD LEDA I VELIKIH VODA
1. Oba investitora će svoje obaveze u vezi sprečavanja štetnih posledica koje bi mogle nastati nagomilavanjem leda u akumulacionim jezerima Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, izvršavati na sledeći način:
a) variranjem nivoa gornje vode na branama oba sistema, onda kada to može da doprinese razbijanju i evakuaciji leda ili sprečavanju stvaranja ledenih čepova;
b) intervencijama ledolomaca radi sprečavanja stvaranja ledenih čepova.
2. Investitori će poštovati dnevne planove odbrane od leda koje utvrđuje Zajednički štab za odbranu od leda i ledenih poplava, na osnovu generalnog plana koji sačinjava ZOK, u skladu sa članom 4. tačka 1. pod e) ove konvencije, a kojim se bliže određuju i zone dejstva ledolomaca zavisno od pojava leda i stvaranja ledenih čepova u akumulacionim jezerima.
3. Investitori će intervenisati potrebnim ledolomcima na sledećim sektorima:
a) jugoslovenski investitor na sektoru Dunava uzvodno od ušća Nere do granica akumulacionog jezera koje je utvrdila Mešovita komisija (Prilog 3. ove konvencije);
b) rumunski investitor na sektoru Dunava između glavnog objekta Sistema Đerdap II i ušća Nere.
U hitnim slučajevima, na osnovu odluke Zajedničkog štaba za odbranu od leda i ledenih poplava, ledolomci će intervenisati i zajedno, bez obzira na ovu podelu po sektorima.
4. Radi izvršenja obaveza predviđenih u tački 1. pod b) ovog člana, svaki investitor će, do kraja 2000. godine, obezbediti po dva ledolomca odgovarajuće snage, sposobna da spreče nagomilavanje leda, odnosno da rade u ledu debljine najmanje 0,5 m.
Detaljne karakteristike ledolomaca utvrdiće se glavnim projektom koji će investitori izraditi do kraja 1998. godine, a usvojiti do kraja 1999. godine.
Investitori će posle završetka svake sezone odbrane od leda, podnositi zajednički izveštaj Mešovitoj komisiji sa predlozima za povećanje efikasnosti odbrane od leda.
Na osnovu zajedničkih studija i ocena efikasnosti odbrane od leda, investitori će predlagati Mešovitoj komisiji da odobri eventualno povećanje broja ledolomaca radi ispunjavanja obaveza predviđenih ovim članom.
Do izgradnje potrebnog broja ledolomaca, svaki investitor je dužan da, u periodima odbrane od leda, obezbedi plovila i druga sredstva u dovoljnom broju, sposobna za izvršavanje obaveza iz ovog člana.
5. Svaki investitor će snositi troškove potrebne za ispunjenje svojih obaveza predviđenih ovim članom.
1. U slučaju kada se prema prognozi dotoka očekuju velike vode, investitori su obavezni da, u cilju sprečavanja šteta u priobalju, uzvodno i nizvodno od brana Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, blagovremeno evakuišu vodu iz akumulacionih jezera u skladu sa dnevnim planovima, koje Zajednički štab za odbranu od poplava i velikih voda utvrđuje, na osnovu generalnog plana koji sačinjava ZOK, u skladu sa članom 4. tačka 1. pod f) ove konvencije.
Ako se ovim planovima drugačije ne predvidi, investitori će evakuisati vodu iz akumulacionog jezera Sistema Đerdap I u jednakim delovima, preko hidroagregata i prelivenih polja brana, a iz akumulacionog jezera Sistema Đerdap II, u skladu sa članom 9. tačka 3. ove konvencije.
2. Konkretni zadaci ZDSE u izvršenju obaveza iz tačke 1. ovog člana, zadaci koji proističu iz dnevnih planova za odbranu od poplava, kao i iz odluka zajedničkog štaba za odbranu od poplava i velikih voda, utvrdiće se Pravilnikom ZDSE.
3. Štete koje nastanu u priobalju ili kod trećih lica, kao i posledica toga što jedan od investitora nije poštovao obaveze iz tačke 1. ili tačke 2. ovog člana, snosi investitor koji nije poštovao dogovoreni plan evakuacije velikih voda.
4. Štete koje nastanu u priobalju ili kod trećih lica nizvodno od Sistema Đerdap II, zbog toga što jedan od investitora nije poštovao dnevni plan rada predviđen u članu 12. tačka 1. ove konvencije i time izazvao varijacije nivoa Dunava kod ušća Timoka veće od onih koje su dozvoljene po članu 9. tačka 4. ove konvencije, snosi investitor koji nije poštovao dnevni plan rada.
U cilju otklanjanja negativnih posledica taloženja nanosa u akumulacionom jezeru Sistema Đerdap I i akumulacionom jezeru Sistema Đerdap II, na predlog KZP, ZOK će, do kraja trećeg kvartala svake četvrte godine, za naredni period od 4 godine utvrditi:
a) godišnji obim bagerovanja koji treba da se izvrši nizvodno od ušća Velike Morave kao posledica taloženja nanosa koji nastaje eksploatacijom Sistema Đerdap I po režimima utvrđenim Sporazumom iz 1963. i Sporazumom iz 1977;
b) dodatni godišnji obim bagerovanja koji treba da se izvrši nizvodno od ušća Velike Morave kao posledica taloženja nanosa koji nastaje eksploatacijom Sistema Đerdap I po režimima sa kotama višim od 69,50 m iznad JM kod ušća Nere;
c) godišnji obim bagerovanja u akumulacionom jezeru Sistema Đerdap I, koji treba da se izvrši radi uklanjanja nanosa nanetog iz pritoka Dunava na rumunskoj teritoriji;
d) godišnji obim bagerovanja koji treba da se izvrši uzvodno od ušća Velike Morave, na Dunavu i pritokama, do granica uspora koje je utvrdila Mešovita komisija (Prilog 3. ove konvencije). Ovaj obim će se dobiti kada se ukupna količina bagerovanja umanji za onoliko koliko je godišnje bagerovano u prirodnom režimu Dunava;
e) godišnji obim bagerovanja koji treba da se izvrši u akumulacionom jezeru Sistema Đerdap II između km D 863 i km D 943;
f) način bagerovanja i mesta deponovanja bagerovanog materijala.
Raspodela godišnjeg obima bagerovanja na kategorije iz tačke a) i tačke b) vršiće se na osnovu metodologije koju će, na predlog investitora, odobriti Mešovita komisija.
2. Investitori će snositi troškove bagerovanja iz tačke 1. ovog člana, na sledeći način:
a) jugoslovenski investitor će o svom trošku obezbediti bagerovanje količine predviđene u tački 1. pod a) i količine predviđene u tački 1. pod d) ovog člana koje su bagerovane godišnje u prirodnom režimu Dunava;
b) rumunski investitor će o svom trošku obezbediti bagerovanje količina predviđenih u tački 1. pod c) ovog člana;
c) svaki investitor će, o svom trošku, obezbediti bagerovanje polovine ostalih količina predviđenih u tački 1. ovog člana.
3. Rumunski investitor će svoje obaveze predviđene u tački 2. ovog člana izvršavati prvenstveno na sektoru između ušća Nere i brana Sistema Đerdap II, bagerovanjem količina utvrđenih za taj sektor prema tački 1. ovog člana. Ako time ne može da izvrši svoje obaveze ostatak količina će bagerovati na sektoru uzvodno od ušća Nere.
4. Bagerovanje plovnih puteva nizvodno od glavnog objekta Sistema Đerdap II, od tačke račvanja na km D 858 do glavnog objekta Sistema Đerdap II, obezbediće Ugovorne strane, svaka na svojoj državnoj teritoriji.
Ugovorne strane su saglasne da se Protokol o prelasku jugoslovensko-rumunske državne granice u vezi izgradnje Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na reci Dunav, potpisan u Beogradu 30. novembra 1963. godine, primenjuje i u vezi sa realizacijom odredaba ove konvencije.
Eventualna razmimoilaženja u vezi sa tumačenjem i primenom odredbi ove konvencije rešavaće se prema proceduri predviđenoj u članu 21. Sporazuma iz 1963.
Na dan stupanja na snagu ove konvencije prestaje važnost "Konvencije između Saveznog izvršnog veća Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Socijalističke Republike Rumunije o eksploataciji i održavanju Hidroenergetskih i plovidbenih sistema Đerdap I i Đerdap II", potpisane u Beogradu 22. maja 1987. godine.
Eventualne izmene i dopune ove konvencije i Pravilnika ZOK, ZDSE, ZDSP i KZP vršiće se po istom postupku po kome su doneti.
Ova konvencija se primenjuje za sve vreme trajanja Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II i podneće se na odobrenje prema zakonskim propisima države svake Ugovorne strane.
Ova konvencija stupiće na snagu danom razmene zadnje zvanične note kojom se Ugovorne strane međusobno pismeno obaveštavaju o ispunjenju zahteva njihovih internih zakonskih propisa o stupanju ove konvencije na snagu.
Potpisano u Drobeta Turnu Severinu 16. maja 1998. godine, u dva originalna primerka, svaki na srpskom i rumunskom jeziku, s tim što oba teksta imaju istu važnosti.
Režim
stalne eksploatacije Sistema Đerdap I sa nivoima Dunava na kotama višim od 69,50 m iznad JM kod ušća Nere
(član 8. tačka 1. Konvencije)
1. Režim stalne eksploatacije Sistema Đerdap I predviđen članom 8. tačka 1. Konvencije, definisan je sledećim kotama nivoa voda Dunava kod ušća Nere:
Srednji dnevni dotok Dunava kod ušća Nere m3/s |
Nivo Dunava na kontrolnom profilu kod ušća Nere (m iznad JM) |
||
|
minimalni srednji dnevni |
maksimalni srednji dnevni |
maksimalni kratkotrajni |
1 |
2 |
3 |
4 |
do 3.000 |
Nivoi koji odgovaraju srednjim dnevnim nivoima na brani, pri kratkotrajnoj maksimalnoj koti 69,59 na brani |
||
3.000 |
69,52 |
69,70 |
69,81 |
3.500 |
69,58 |
69,77 |
69,87 |
4.000 |
69,63 |
69,80 |
69,92 |
4.500 |
69,69 |
69,86 |
69,97 |
5.000 |
69,75 |
69,90 |
70,02 |
5.500 |
69,85 |
69,95 |
70,10 |
6.000 |
69,95 |
70,00 |
70,17 |
6.500 |
70,05 |
70,05 |
70,25 |
7.000 |
70,11 |
70,11 |
70,31 |
7.500 |
70,18 |
70,18 |
70,38 |
8.000 |
70,25 |
70,25 |
70,40 |
8.400 |
70,30 |
70,30 |
70,40 |
od 8.400 do Q 1 |
70,30 |
70,30 |
70,40 |
Preko Q1 |
Nivoi koji odgovaraju nivou vode na brani na koti 63,00 m iznad JM |
||
Q1 je dotok pri kojem se, sa nivoom gornje vode na profilu brane Sistema Đerdap I na koti 63,00 m iznad JM, ostvaruje na profilu ušća Nere nivo na koti 70,30 m iznad JM (orijentaciona vrednost 11.500 m3/s). Ovaj proticaj će zajedničkim merenjima utvrditi investitori.
Za dotoke između onih u koloni 1 nivoi Dunava kod ušća Nere utvrđuju se linearnom interpolacijom.
2. Pri dotocima Dunava manjim od 6.500 m3/s, srednje dnevne nivoe kod ušća Nere utvrđuju investitori dnevnim planovima eksploatacije između vrednosti iz kolona 2 i 3 tabele iz tačke 1. ovog priloga, vodeći računa o potrebama energetskih sistema, prognozi dotoka Dunava i o uklapanju u ograničenja na kontrolnim profilima Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II, kao i na kontrolnom profilu kod ušća Timoka.
3. U varijabilnom režimu rada elektrana Sistema Đerdap I, u odnosu na srednje dnevne nivoe utvrđene dnevnim planovima eksploatacije, dozvoljene su varijacije nivoa u toku jednog dana ne veće od ± 20 cm, s tim da se u toku dana ne premaše maksimalni nivoi utvrđeni u koloni 4 tabele iz tačke 1. ovog priloga, a nivo na brani ni kratkotrajno ne premaši kotu 69,59 m iznad JM.
4. Nivoi Dunava iz tačke 1. ovog priloga mogu se sniziti u skladu sa članom 8. tačka 2, tačka 3, tačka 4, tačka 5. i tačka 6. Konvencije.
5. Evakuacija velikih voda na Sistemu Đerdap I vršiće se tako da se ne prouzrokuju štete uzvodnom i nizvodnom priobalju. U tom cilju, pri dotoku Dunava manjem od Q1 isticanje će biti manje ili približno jednako Q1, a pri dotoku većem od Q1 isticanje će biti jednako dotoku. Nivo gornje vode na profilu brane Sistema Đerdap I pri dotoku Dunava jednakom ili većem od Q1 biće na koti 63,00 m iznad JM. Način evakuacije proticaja pri velikim vodama, kao restrikcije i dozvoljene tolerancije na kontrolnim profilima Sistema Đerdap I i Sistema Đerdap II i na kontrolnom profilu kod ušća Timoka utvrđuju se Pravilnikom ZDSE, predviđenom u članu 5. Konvencije.
6. Kratkotrajni nivoi Dunava iz kolone 4 tabele iz tačke 1. ovog priloga ne smeju se održavati duže od pet časova u toku jednog dana.
Nivoi Dunava kod ušća Nere koji se neće premašiti u eksperimentalnom radu Sistema Đerdap I
(član 8. tačka 9. Konvencije)
Srednji dnevni dotok Dunava kod ušća Nere (m3/s) |
Srednji dnevni nivoi Dunava kod ušća Nere (m iznad JM) |
1 |
2 |
do 3.000 |
Nivoi koji odgovaraju srednjim dnevnim nivoima na brani, pri kratkotrajnoj koti 69,59 na brani |
3.000 |
69,70 |
3.500 |
69,77 |
4.000 |
69,80 |
4.500 |
69,90 |
5.000 |
70,01 |
5.500 |
70,12 |
6.000 |
70,22 |
6.500 |
70,33 |
7.000 |
70,44 |
7.500 |
70,54 |
8.000 |
70,65 |
8.500 |
70,68 |
9.000 |
70,71 |
9.500 |
70,74 |
10.000 |
70,78 |
10.500 |
70,81 |
11.000 |
70,84 |
11.500 |
70,87 |
12.000 |
70,90 |
Od 12.000 do Q 2 |
70,90 |
Preko Q 2 |
Nivoi koji odgovaraju nivou vode na brani na koti 63,00 m iznad JM |
Q2 je dotok pri kome se sa nivoom gornje vode na profilu brane Sistema Đerdap I na koti 63,00 m iznad JM ostvaruje na profilu ušća Nere nivo na koti 70,90 m iznad JM (orijentaciona vrednost 12.900 m3/s). Ovaj proticaj će zajedničkim merenjima utvrditi investitori.
Za dotoke između onih u koloni 1 nivoi Dunava kod ušća Nere utvrdiće se linearnom interpolacijom.
U varijabilnom režimu rada elektrana Sistema Đerdap I, u odnosu na srednje dnevne nivoe iz kolone 2, dozvoljene su varijacije nivoa u toku jednog dana ne veće od ± 20 cm, s tim da nivo Dunava kod ušća Nere ni kratkotrajno ne premaši kotu 70,85 m iznad JM, a nivo na brani Sistema Đerdap I kotu 69,59 m iznad JM.
Granice akumulacionog jezera i uspora Sistema Đerdap I u režimu eksploatacije predviđenom u članu 8. tačka 1. Konvencije o eksploataciji
1. Granica akumulacionog jezera Sistema Đerdap I (član 22. tačka 3. pod a)
Granica akumulacionog jezera Sistema Đerdap I je određena:
Na Dunavu na km 1169 + 300 Beograd
2. Granice uspora Sistema Đerdap I (član 24. tačka 1. pod d) Granice uspora Sistema Đerdap I određene su na sledećim profilima:
na Dunavu |
km |
1255 + 100 Novi Sad |
na Savi |
km |
98 + 900 profil Pa 21 |
na Tisi |
km |
60 + 850 brana Novi Bečej |
na Porečkoj reci |
km |
2 + 500 od ušća |
na Peku |
km |
2 + 500 od ušća |
na Mlavi |
km |
8 + 800 od ušća |
na Neri |
km |
6 + 850 od ušća |
na Velikoj Moravi |
km |
13 + 000 od ušća |
na Tamišu |
km |
0 + 500 od ušća kada je Pančevački čvor zatvoren |
|
km |
10 + 000 od ušća kada je Pančevački čvor otvoren |
Na Begeju |
km |
10 + 000 od ušća |
Na Kolubari |
km |
9 + 000 od ušća |
Granice uspora navedene u ovoj tački utvrđene su proračunom i predstavljaju maksimalni uticaj uspora (za slučaj najmanjih proticaja Dunava i pritoka).
Realne granice uspora u slučaju većih dotoka Dunava i pritoka nalaze se ispod napred utvrđenih granica, što znači da su iste promenljive u odnosu na dotok.
Ove granice uspora odgovaraju uslovima eksploatacije Sistema Đerdap I u režimu sa kotama višim od 69,50 m iznad JM kod ušća Nere definisanim u Prilogu 1 Konvencije i važe za primenu odredbi Konvencije u vezi odbrane od nanosa (član 24. tačka 1. pod d).
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ" - Međunarodni ugovori.