Prethodni

VI. Mogući ishod

Promene predložene Strategijom po svom karakteru, dubini i planiranoj brzini sprovođenja daleko prevazilaze sve što je urađeno ekonomskim reformskim planom Srbije posle 2000. godine. To je praktično ponuda da se reforma proširi. Koristi od reforme zavise od njene dubine, doslednosti i brzine sprovođenja. Reforma bi popravila kvalitet poslovnog okruženja i time obezbedila uslove za nagli porast kako domaćih ulaganja, tako i stranih (naročito greenfield) investicija u srpsku privredu. Reforma bi popravila kvalitet života u Srbiji.

Mada bi za godinu ili dve dana donela poboljšanje života velikoj većini stanovništva, reforma ima i svoju cenu. Promene obično prati poslereformska recesija, otpuštanje i prekvalifikacija određenog broja zaposlenih, gubljenje brojnih renti i prihoda od korupcije, veća konkurencija pri zapošljavanju. Neke zainteresovane grupe, koje bi izgubile privilegije, su naravno protiv reforme. Korumpirani političari su po pravilu reformski gubitnici. Političari koji sprovode reformu kratkoročno gube podršku, jer ih deo biračkog tela kažnjava zbog cene koju mora da plati. Međutim, dugoročno gledano, oni se politički oporave i mogu ponovo da pobede na izborima. Antireformski političari gube, jer nestaju uslovi u kojima se država meša u privredu, tj. oni gube moć i mogućnost da se bogate putem korupcije. Zato su protiv reformi i taj se otpor mora pobediti.

Obavljanjem zadataka predviđenih Strategijom, i u zavisnosti od toga koliko će se sprovoditi, Srbija će dobiti poslovno okruženje koje neće biti lošije od onoga u Bugarskoj ili Hrvatskoj, a podjednako dobro kao ono u baltičkim zemljama i Britaniji. Zemlja će zauzeti između 10. (ako se sprovedu dublje reforme) i 75. mesta (ako se sprovedu slabije reforme) na lestvici zemalja rangiranih prema ekonomskoj slobodi i spiskovima investitora.55

________
55 Heritage Foundation/Wall Street Journal Index of Economic Freedom, Fraser Institute Economic Freedom of the World Index, itd.

To je veliki pomak u odnosu na sadašnje 140. mesto od 200 ukupno analiziranih država i teritorija. Investicioni ekvivalent bi se kretao oko 2-6 milijardi evra godišnje56 u narednih deset godina, u zavisnosti od odabrane varijante. Plaćene reklame (u časopisu The Economist i sličnima) i druge propagandne aktivnosti pre nego što se preduzmu koraci predloženi u Strategiji mogli bi biti neracionalno trošenje novca.

________
56 Procenjeni priliv NSU u Srbiju predviđen je prema postojećim prilivima NSU u zemljama čiji su nivoi ekonomske slobode slični scenarijima "slabije reformisanog okruženja u Srbiji" i "duboko reformisanog okruženja u Srbiji", s tim redosledom.

8. TABELE

Tabela 1

SRBIJA: UVOZ I IZVOZ 1998-2005.
(u milionima SAD dolara)

Izvor: Republički zavod za statistiku.

Tabela 1A

UPOREDNI PODACI O IZVOZU ZA 2004. GODINU - IZABRANE ZEMLJE JUGOISTOČNE EVROPE

Izvor: The Economist Intelligence Unit.

Tabela 2

SRBIJA - STRUKTURA INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE 1989-2004.

Tabela 2 - nastavak

Izvor: Republički zavod za statistiku

Tabela 3

REZULTATI PRIVATIZACIJE 2002-2005. godine
(u hiljadama evra)

Izvor: Agencija za privatizaciju Republike Srbije.

Tabela 4

PRILIVI NSU U SVETU, PO REGIONIMA I U SCG, 1992-2004.
(u milionima SAD dolara)

Izvor: UNCTAD, FDI/TNC baza podataka (www.unctad.org/fdistatistics)

Tabela 5

NOVČANI PRILIV NSU PO ZEMLJAMA PLAĆANJA
2000-novembar 2005. (u hiljadama SAD dolara)

Izvor: NBS.

Napomena: Podaci se odnose na novčane prilive po osnovu ulaganja nerezidenata u Srbiju.

Tabela 6

OBLASTI ULAGANJA U EVROPI PO SEKTORIMA PROCENE 2004-2007.

Izvor: CorpTracker (Oxford Intelligence) novembar 2004.

Tabela 7

PROCENJENA ULAGANJA U EVROPI PO DELATNOSTIMA 2004-2005.

Izvor: CorpTracker (Oxford Intelligence) novembar 2004.

Tabela 8

UKUPAN PRILIV NSU U JIE I CIE (u milionima SAD dolara)

Izvor: WIIW, OECD - FDI in SEE 2003-2004, June 2004, Gabor Hunya, UNCTAD

Tabela 9

PRILIV NSU KAO PROCENTUALNI UDEO BDP - IZABRANE ZEMLJE JIE I CIE

Izvor: OECD, wiiw, UNCTAD

Tabela 10

BDP PO TEKUĆIM CENAMA ZA ODABRANE ZEMLJE
(u milionima SAD dolara)

Izvor: UN Statistics Division.

Tabela 11

PROCENE BDP PO STALNIM CENAMA IZ 1990. GODINE, ZA ODABRANE ZEMLJE
(u milionima SAD dolara)

Izvor: UN Statistics Division.

Tabela 12

PROCENA BDP PO GLAVI STANOVNIKA ZA ODABRANE ZEMLJE
(u SAD dolarima)

Izvor: UN Statistics Division.

Tabela 13

NSU u EU-25, 2002-2004.
(u milijardama evra, priliv bez odliva)

Izvor: Eurostat, News release 94/2004, July 29, pp. 1-4; News release 88/2005, July 8, 2005, pp. 1-4.

Tabela 14

UPOREDNI PODACI - IZABRANE ZEMLJE

Tabela 14 - nastavak

UPOREDNI PODACI - IZABRANE ZEMLJE

9. ZAVRŠNI DEO

Prilozi br. 1 do 5 odštampani su uz Strategiju i čine njen sastavni deo.

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog br. 1

Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja za 2006. godinu

Prilikom usvajanja prvog Akcionog plana za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja od strane Vlade Republike Srbije 27. maja 2004. godine, utvrđeno je da se on mora redovno ažurirati kako bi se stalno unapređivalo poslovno okruženje i time povećao priliv stranih ulaganja koja predstavljaju osnov za dalji privredni rast Srbije.

Radi praćenja primene Akcionog plana za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, Vlada Republike Srbije je juna 2004. godine obrazovala Komisiju za podsticanje ulaganja u privredu Srbije, čijim radom koordinara Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Članovi Komisije su značajno doprineli relativno uspešnom sprovođenju usvojenog Akcionog plana kao i utvrđivanju novih mera za unapređenje klime za strana ulaganja. Istovremeno treba naglasiti da neke od ranije utvrđenih mera nisu ispunjene u predviđenom roku te da se one ponavljaju i u novom Akcionom planu.

U okviru ovog Akcionog plana bliže se uređuju sledeće oblasti:

I OSNIVANJE PREDUZEĆA SA STRANIM ULOGOM

1. Kretanje i boravak stranih lica na teritoriji Srbije

Postojeće stanje:

Stranac (iz zemlje za koju važi vizni režim Srbije i Crne Gore) koji namerava da uđe na teritoriju Republike Srbije u obavezi je da pre ulaska u zemlju pribavi vizu na važećoj putnoj ispravi. Viza se može izdati sa rokom važenja do jedne godine i više ulaza - izlaza. Propisima je predviđena mogućnost izdavanja turističkih propusnica u trajanju do 30 dana i na graničnom prelazu, što se često čini za vreme turističke sezone. Poslovna viza izdaje se strancu radi obavljanja privrednih delatnosti i strancu koji može da zasnuje radni odnos bez odobrenja za zasnivanje radnog odnosa (za obavljanje stručnih poslova utvrđenih ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji, o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, o prenosu tehnologije i o stranim ulaganjima). Rok trajanja poslovne vize vezan je za rok potreban za obavljanje posla radi koga se takva viza izdaje i ona istovremeno reguliše i boravak stranca.

Pored vize potrebno je da stranac dobije odobrenje za boravak na teritoriji Srbije (osim u slučajevima gde je izdata poslovna viza). Odobrenje za boravak može da se izda kao odobrenje za privremeni boravak (do godinu dana) ili odobrenje za stalno nastanjenje (strano lice koje je u Srbiju uložilo sredstva radi obavljanja privrednih i drugih delatnosti). Propisi o kretanju i boravku stranaca na teritoriji Srbije i Crne Gore se nejednako primenjuju u dve republike. Najzad, stranac koji želi da otvori predstavništvo u Republici Srbiji mora da ima odobrenje za privremeni boravak, što je u suprotnosti sa propisom da je uslov za dobijanje privremenog boravka prilaganje dokaza o opravdanosti razloga za odobravanje privremenog boravka (dokaz da je predstavništvo osnovano).

Jedan od problema jeste taj da je služba koja izdaje dozvole nedovoljno organizaciono i tehnički pripremljena za rad po zahtevima stranaka.

Specifičan problem se javlja i kod procedure prelaska državne granice stranih državljana, a naročito kod dolazaka brodova sa stranim turistima, jer se putne isprave proveravaju u svakoj luci u kojoj brodovi pristanu, a ne samo jednom, prilikom ulaska u zemlju.

Planirani cilj:

Stvaranje ujednačenog viznog režima Srbije i Crne Gore, usaglašavanje propisa sa pravnim tekovinama EU, laka dostupnost informacija o uslovima i potrebnoj dokumentaciji, olakšavanje postupka prelaska državne granice i odobravanja boravka stranim državljanima.

Pored usaglašavanja viznog režima sa EU, treba uskladiti i propise o boravku i kretanju stranaca, jer su domaći propisi restriktivni sa obiljem diskrecione moći nadležnih organa. Standardno su u zemljama Unije potrebni jedan formular za prijavu, pasoš (sa važećom vizom), nekoliko fotografija i potvrda o zaposlenju (ulaganju, studiranju, itd.). Nije uputno imati restriktivnu ili prohibitivnu regulativu za strane ulagače i lica koja dolaze da rade u Srbiji. Kontrolu kretanja stranaca iz "zemalja trećeg sveta" treba vršiti putem viznog režima.

Preporuke:

A) Usaglasiti vizni režim u SCG sa zahtevima EU

Nosilac:57 Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore - uz koordinaciju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije

_______
57 Ministarstvo koje je prvo navedeno koordinira izvršenje preporuke.

B) Usvojiti Zakon o kretanju i boravku stranaca i Zakon o prelaženju državne granice

Rok: april 2006. (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo unutrašnjih poslova58

_______
58 Prethodno je potrebno na nivou državne zajednice doneti nove propise iz ove oblasti. Isto se odnosi i na preporuke pod v) i g).

V) Otkloniti sukob propisa koji predviđaju dobijanje odobrenja privremenog boravka od strane MUP-a kao uslov za dobijanje radne dozvole od Nacionalne službe za zapošljavanje i obratno

Rok: 3. kvartal 2006. (sa usvajanjem Zakona o kretanju i boravku stranaca)

Nosilac: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

G) Proveravati putne isprave prilikom ulaska u zemlju a ne u svakoj luci u kojoj brodovi pristanu

Rok: 3. kvartal 2006. (sa usvajanjem Zakona o prelaženju državne granice i kretanju u graničnom pojasu)

Nosilac: Ministarstvo unutrašnjih poslova

D) Učiniti dostupnom preciznu informaciju o potrebnoj dokumentaciji za dobijanje boravišnih dozvola u prostorijama Odeljenja za strance, kao i na internetu, na više jezika

Rok: mart 2006.

Nosilac: Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

Đ) Nastaviti obuku kadrova (npr. poznavanje stranog jezika) i modernizacije resursa (unapređenja izgleda prostorija za izdavanja odobrenja za privremeni boravak, naročito u većim gradovima Srbije).

Nosilac: Ministarstvo unutrašnjih poslova

2. Osnivanje privrednih subjekata

Postojeće stanje:

U Republici Srbiji, prema važećim propisima u Agenciji za privredne registre, koja je počela sa radom 4. januara 2005. godine se upisuju sledeći privredni subjekti: DOO, AD, komanditno društvo i ortačko društvo, ogranci stranih preduzeća, preduzetnici i strana predstavništva. U novom Zakonu o privrednim društvima ne postoje odredbe o poslovnim udruženjima, zato što se smatralo da ova materija ne odgovara u potpunosti predmetu ovog zakona. Odgovarajuće odredbe bi trebalo uključiti u Zakon o privrednim društvima ili u neki drugi, na primer Zakon o nevladinim organizacijama.

Kod osnivanja preduzeća četiri najveća problema su: a) broj potrebnih dokumenata, b) sporost procedure, v) obezbeđivanje priključaka na infrastrukturne usluge i g) korupcija. Iako je vreme potrebno za osnivanje preduzeća značajno smanjeno, potrebno je dalje uprošćavanje ove procedure.

Iskustva iz zemalja gde je uvedena brza registracija firme (recimo u Crnoj Gori, za 1 evro i za jedan dan) govore da je to nedovoljan korak, ako se ne pojednostavi i dobijanje dozvola za priključke na infrastrukturne usluge (el. energija, gas, telefon, voda, itd.). Dobijanje ovih dozvola bi trebalo povezati sa izdavanjem građevinskih, operativnih i ostalih dozvola.

Planirani cilj:

Osnovanje kancelarije koja bi koordinarala postupak obezbeđivanja potrebne dokumentacije za otpočinjanje privredne aktivnosti. Takođe bi trebalo uvesti pravilo da kruže papiri, a ne ljudi (One-Stop-Shop). Nadalje, svaki državni organ mora da vodi evidenciju izdatih dokumenata, kako ista operacija ne bi bila obavljana dva puta.

Preporuke:

A) Završiti postupak preregistracije privrednih subjekata

Rok: mart 2006.

Nosilac: Ministarstvo privrede, Agencija za privredne registre

B) Obezbediti da državni organi brzo izdaju strankama dokumente i potvrde koje imaju u evidenciji. Dešava se da određeni državni organi od stranaka traže dokument ili potvrdu za čije izdavanje su sami nadležni - uvesti pravilo kojim bi se ovakvi postupci onemogućili.

Rok: jun 2006.

Nosilac: Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

V) Novim zakonom ili izmenom postojećih urediti osnivanje i rad poslovnih udruženja

Rok: 3. kvartal 2006.

Nosilac: Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u saradnji sa Ministarstvom privrede

3. Zaštita intelektualne svojine (industrijska svojina i autorska i srodna prava)

Postojeće stanje:

Skupština Srbije i Crne Gore je 2004. godine usvojila deo paketa zakona o zaštiti intelektualne svojine (Zakon o patentima, Zakon o žigovima, Zakon o dizajnu, Zakon o topografiji integrisanih kola, Zakon o autorskim i srodnim pravima), a u ovoj godini predstoji usvajanje preostalih zakona: o geografskim oznakama porekla, o zaštiti biljnih sorti i o neotkrivenim podacima. Pomenuti zakoni su usklađeni sa odgovarajućim pravilima EU i STO.

Međutim, značajniji pomak se očekuje u sprovođenju navedenih zakona, kroz efikasan i koordiniran rad nadležnih ustanova: carine, inspekcijskih službi, policije, udruženja građana i dr. Važno je uspostavljanje odgovarajuće sudske zaštite prava intelektualne svojine. U tom smislu je potrebno razmotriti formiranje posebnih sudskih odeljenja za rešavanje sporova iz ove oblasti, kao i raditi na stručnom i organizacionom usavršavanju sudija.

Potrebno je takođe doneti propise koji na posredan način utiču na punu i efikasnu zaštitu intelektualne svojine, kao i one propise koji predviđaju sankcije za počinioce prekršaja i krivičnih dela iz ove oblasti. U prilog ovome govori i to da tržišna inspekcija nema dovoljno široka ovlašćenja, jer zakonima o zaštiti prava intelektualne svojine iz te oblasti nije propisano oduzimanje predmeta prekršaja odnosno privrednog prestupa.

Predlog Zakona o trgovini, koji posredno štiti intelektualnu svojinu, je prošao javnu raspravu i nalazi se u fazi usaglašavanja u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, nakon čega će biti dostavljen na uvid Savetu za regulatornu reformu i Kancelariji za pridruživanje Evropskoj uniji.

Republici Srbiji nedostaju i zakoni koji uređuju oblasti kulture, umetnosti i stvaralaštva u skladu sa standardima EU a dotiču zaštitu intelektualne svojine.

Planirani cilj:

Stvaranje okruženja praktično primenljive zaštite intelektualne svojine. Prvenstveno treba obezbediti zaštitu onih oblika aktivnosti koje su komercijalnije, a to podrazumeva film i muziku. Ove delatnosti donose veliki profit i iz tog razloga su atraktivnije za investitore.

Preporuke:

A) Usvojiti Zakon o zaštiti biljnih sorti

Rok: decembar 2006. (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

B) Usvojiti Zakon o geografskim oznakama porekla i Zakon o neotkrivenim podacima

Rok: april 2006. (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose Srbije i Crne Gore (Zavod za intelektualnu svojinu SCG)

V) Usvojiti novi Zakon o trgovini koji sadrži odredbe koje štite intelektualnu svojinu u toj oblasti (po mogućnosti, uz manje pozivanja na niže pravne akte).

Rok: april 2006.

Nosilac: Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Ministarstvo pravde

G) Usvojiti Zakon o muzičko-scenskoj delatnosti i Zakon o kinematografiji. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine već je izradilo Nacrt zakona o zaštiti podataka u elektronskom obliku.

Rok: april 2006. (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo kulture, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

D) Započeti usavršavanje sudija angažovanih u sporovima iz oblasti intelektualne svojine

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Pravosudni centar u saradnji sa Vrhovnim sudom Srbije

Đ) Primenjivati Akcioni plan za sprovođenje borbe protiv piraterije

Nosilac: Komisija za borbu protiv piraterije - u saradnji sa nadležnim ministarstvima

II RAZVOJ INFRASTRUKTURE

1. Sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu

Postojeće stanje:

Nemogućnost sticanja svojine na građevinskom zemljištu pod tržišnim uslovima predstavlja jednu od glavnih prepreka razvoju povoljne klime za strana ulaganja. Umanjena je pravna sigurnost, oslanja se na ad hoc rešenja, a javlja se i problem određivanja cene zemljišta.

Pored ustavnog ograničenja, postoje i određene administrativne prepreke koje proizilaze iz Zakona o planiranju i izgradnji, pa je tako članom 84. Zakona data mogućnost prenosa prava korišćenja na zemljištu isključivo ranijem vlasniku, ali ne i njegovom sledbeniku koji je sticalac prava korišćenja po osnovu teretnog ugovora. Dalje, nesprovodiva je odredba člana 79. tog zakona kojom se uspostavlja raniji režim svojine, odnosno zemljište vraća ranijem vlasniku, sve dok opštine ne donesu odluku o proglašenju javnog građevinskog zemljišta. Zakonski rok za proglašenje javnog zemljišta je protekao, a samo nekoliko opština u Srbiji je donelo takvu odluku.

Još uvek nije donet Zakon o povraćaju imovine, kao jedan od sistemskih zakona, a u međuvremenu je usvojen Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine kako bi se utvrdila ukupna obaveza države na vraćanje oduzete imovine. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa predviđa u članu 82v stav 4. obavezu stranog lica da pribavi ocenu Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose SCG da je sticanje nepokretnosti neophodno za obavljanje delatnosti.

Nedostatak raspoloživog građevinskog zemljišta na tržištu prouzrokovan je ne samo pravnim preprekama, već i odsustvom ažurne i potpune baze podataka o neizgrađenim parcelama na kojima se slobodno može sticati pravo svojine ili zakupa, kao i nedovoljno razvijenim i brzim administrativnim procedurama.

U skladu sa pravilima EU i težnjom za decentralizacijom potrebno je preneti vlasništvo na zemljištu jedinicama lokalne samouprave. Zbog prevencije zloupotreba zakonom treba jasno definisati ovlašćenja opštine. Tako bi opština imala mogućnost samostalnog zaduživanja zalaganjem ove imovine i u skladu sa tim bi samostalno snosila posledice neispunjavanja obaveza.

Praktičan problem se javlja kod upisa u katastar imovine preduzeća iz ostalih republika bivše SFRJ koja je bila oduzeta 1991. rešenjem Ministarstva privrede, a danas, prema tumačenju Sporazuma o sukcesiji od strane Ministarstva trgovine, turizma i usluga, treba da bude vraćena i upisana na ranije vlasnike. Međutim, Uredba koja je ovo osporavala još nije stavljena van snage, pa su prisutna dvojaka tumačenja. Postupak povraćaja ove imovine je onemogućen i nedostatkom reciprociteta, odnosno u drugim zemljama bivše SFRJ imovina se ne vraća srpskim preduzećima.

Vraćanje imovine preduzeća iz drugih republika bivše SFRJ bi trebalo nastaviti, nezavisno od toga kako trenutno postupaju druge države potpisnice sporazuma. Treba odmah prestati sa prodajom imovine vlasnika iz drugih republika - što je prodato, poreski obveznici će morati nadoknaditi. Sporazum o sukcesiji postoji, ali bi trebalo pokrenuti razgovore sa državama potpisnicama sporazuma o njegovom efikasnijem sprovođenju.

Napomena:

Pretpostavke doslednog, sigurnog i utemeljenog uvođenja tržišnih principa u promet prava na građevinskom zemljištu su otklanjanje ograničenja iz člana 60. Ustava Republike Srbije o svojini na gradskom građevinskom zemljištu i jasna supstantivna i proceduralna pravila za povraćaj imovine. Donošenje novog Ustava je nesumnjivo složeno pitanje. Postoje predlozi da bi prevazilaženje ove situacije moglo biti ostvareno donošenjem nove regulative zasnovane na slobodnijem tumačenju problematičnih odredaba postojećeg Ustava. Kao argument se navodi činjenica da se na taj način odvija i privatizacija, iako nije po Ustavu i po tom osnovu ima više tužbi kod Ustavnog suda.

Planirani cilj:

Omogućiti sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu i privatnim vlasnicima (uključujući tu i strane državljane). Stvoriti slobodno tržište građevinskog zemljišta, kao i jasan uvid u tržišnu ponudu. Dati lokalnoj samoupravi pravo svojine na nepokretnoj imovini. Dovršiti postupak sukcesije imovine bivše SFRJ i sprovesti povraćaj imovine.

Preporuke:

A) Doneti novi Ustav ili na drugi način prevazići ograničenja iz postojećeg Ustava čime bi se liberalizovao postupak sticanja svojine na građevinskom zemljištu59

Rok: novembar 2006.

Nosilac: Vlada Srbije kao jedan od nosilaca inicijative

_______
59 Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom je pokrenuo inicijativu za proglašavanje člana 60. Ustava Srbije nesaglasnim sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore pred Sudom Srbije i Crne Gore.

B) Nakon usvajanja Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine usvojiti Zakon o povraćaju imovine

Rok: do kraja 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija

V) Usvojiti izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kojima se omogućava promet prava korišćenja (član 84) i propisuju novi rokovi za proglašenje javnog građevinskog zemljišta (u slučaju da nisu ispoštovani, taj zadatak od opština preuzima Ministarstvo za kapitalne investicije)

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

G) Usvojiti novi Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa

Rok: maj 2006. godine (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo finansija

D) Zakon o imovini lokalne samouprave

Rok: decembar 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Đ) Izraditi bazu podataka o raspoloživim parcelama građevinskog zemljišta

Rok: novembar 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije - u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom, jedinicama lokalne samouprave

E) Usvojiti izmene i dopune Zakona o stranim ulaganjima kojima se unapređuje konkurentska pozicija Srbije po pitanju podsticaja za strana ulaganja i precizno određuju uslovi koje pojedina investicija treba da ispuni da bi stekla status ulaganja od posebnog interesa (svetski poznata marka, novo zapošljavanje i/ili visoka tehnologija); kao podsticaje za ulaganja od posebnog interesa razmotriti besplatno dodeljivanje zemljišta, oslobađanje od plaćanja naknade za uređenje zemljišta, kao i obezbeđivanje neophodne infrastrukture do datog zemljišta.

Rok: novembar 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

Ž) Međudržavnim dijalogom i pojačanim radom Komisije za sukcesiju i republičke Komisije za ostvarivanje i zaštitu prava na nepokretnostima u vlasništvu Republike Srbije koje se nalaze van njene teritorije, otkloniti prepreke za vraćanje imovine koja je predmet sukcesije preduzećima iz bivše SFRJ.

Rok: decembar 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija u koordinaciji sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore

2. Zakup nepokretnosti

Postojeće stanje:

Za davanje u zakup ili korišćenje, otkaz zakupa, odnosno korišćenja i stavljanje pod hipoteku nepokretnosti u svojini Republike Srbije, a koje koriste organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javna preduzeća i ustanove, kao i javne službe potrebna je saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, shodno čl. 8. i 8a Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Na taj način se drastično usporava i otežava promet nepokretnosti na celokupnoj teritoriji Srbije.

Takođe, Zakon o planiranju i izgradnji je regulativu koja se tiče postupka, predmeta i trajanja zakupa prepustio podzakonskim aktima donetim od strane lokalne samouprave, što je stvorilo različitu praksu od opštine do opštine. Sa druge strane, opštinama bi trebalo prepustiti da same utvrđuju politiku lokalnih taksi, čime bi se podstakla konkurencija i opštine navele da stvaraju povoljnije uslove kako bi privukle nove investicije.

Planirani cilj:

Otkloniti necelishodne administrativne prepreke i suvišnu centralizaciju i zakonski urediti postupak davanja u zakup zemljišta u državnoj svojini.

Preporuke:

A) Usvojiti izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije koje će izbrisati odredbe o obaveznoj saglasnosti Direkcije za imovinu i umesto saglasnosti propisati obavezan upis ugovora kod Direkcije i mogućnost njenog postupanja po službenoj dužnosti u slučaju kršenja propisa.

Rok: maj 2006. godine (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo finansija

B) Usvojiti novi Zakon o planiranju i izgradnji (ili poseban Zakon o građevinskom zemljištu) koji će sadržati odredbe o postupku davanja u zakup građevinskog zemljišta, a koje će biti obavezujuće za lokalnu samoupravu.

Rok: jul 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

3. Upis prava na nepokretnostima

Postojeće stanje:

U Srbiji postoji sistem obaveznog upisa prava na nepokretnostima u javne knjige (katastar nepokretnosti i zemljišne knjige), a koji je neophodan preduslov da svojina ili drugo pravo bude zasnovano, odnosno s jednog lica preneto na drugo. Suštinski problem nalazi se u nepokrivenosti cele teritorije Srbije zemljišnim knjigama (oko 77% evidencije je pokriveno katastrom nepokretnosti kao jedinstvenom evidencijom, 15% zemljišnom knjigom i katastrom zemljišta kao dvojnom evidencijom i 8% katastrom zemljišta kao postojećom evidencijom). Zakon o zemljišnim knjigama je iz 1930. godine.

Pravna sigurnost nije zagarantovana. Evidencija nepokretnosti i prava na njima vodi se u katastru zemljišta na područjima na kojima nije ustanovljen katastar nepokretnosti. Takođe, nije moguće da se postupak za upis nepokretnosti u katastar izvrši na osnovu pojedinačnog zahteva već isključivo po službenoj dužnosti, što znatno usporava poboljšanje katastarske evidencije. Ovo su slabosti Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima. Celokupna aktivnost u vezi sa poboljšanjem postojeće katastarske evidencije se odvija u RGZ-u. Trenutno je 77% nepokretnosti Srbije, bez Kosova i Metohije, digitalno evidentirano.

Zakon o hipoteci koji je usvojen u decembru 2005. godine će urediti ovu oblast, promovisati hipoteku u moćno sredstvo zaštite poverilaca i povećati ukupan obim kreditnih poslova u Srbiji. Hipotekarni krediti su najjeftiniji krediti, evidencija i upis nekretnina omogućuju znatnu kapitalizaciju, a stepen korišćenja ovih kredita je praktično indeks prelaza sa niske na srednju razvijenost.

Prema Srednjoročnom programu rada RGZ-a, kao i potpisanom Sporazumu o kreditu za razvoj - Projekt za katastar nepokretnosti i upis prava u Srbiji, zaključenog između Srbije i Crne Gore i Međunarodnog udruženja za razvoj, intenzivira se nastavak radova na izradi katastra nepokretnosti, digitalnih katastarskih planova i razvoja informacionih tehnologija, pri čemu će katastar nepokretnosti za celokupnu teritoriju Republike Srbije biti završen zaključno sa aprilom 2010. godine.

U toku je izrada novog Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, koji će novim zakonskim rešenjima, između ostalog, omogućiti i upis prava po pojedinačnom zahtevu u postupku izrade katastra nepokretnosti, što će svakako doprineti bržoj izradi katastra nepokretnosti, a time i poboljšanju ambijenta upisa prava u postupku održavanja, razvoju tržišta nepokretnosti, pravnoj sigurnosti upisanih prava, kao i stvaranju povoljnijih uslova za strana ulaganja. Nadalje, stvaraju se i povoljniji uslovi za upis hipoteke, kako na izgrađenim i upisanim objektima u javnu evidenciju, tako i na objektima u izgradnji, a prema pravilima koje će propisati novi Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti zajedno sa usvojenim Zakonom o hipoteci.

Planirani cilj:

Obezbeđivanje pravne sigurnosti i pouzdanosti javne evidencije nepokretnosti. Pospešiti privatnu inicijativu kod upisa u katastar, premera i obeležavanja.

Preporuke:

A) Usvojiti novi Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti

Rok: oktobar 2006.

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije, Republički geodetski zavod

B) Hitno raditi na unapređenju evidencije, utvrđivanju činjeničnog i pravnog stanja nepokretnosti na celoj teritoriji Srbije i stvaranju registra nepokretnosti i prava na njima, u skladu s pripremljenim projektima (nastaviti realizaciju projekta Svetske banke). Shodno projektu koji finansira Svetska banka, izrada katastra započela je 2005. godine i trajaće, prema Sporazumu, do 30. aprila 2010. godine.

Rok: septembar 2010. (za završetak izrade katastra)

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije, Republički geodetski zavod

4. Izrada projekata i izdavanje dozvola

Postojeće stanje:

Opštine nisu ispoštovale rokove za izradu opštih urbanističkih i regulacionih planova predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji. Nepostojanje ovih planova znatno ometa razvoj infastrukture, kao i otklanjanje brojnih svojinsko-pravnih problema. Naime, opštine kasne zbog nedostatka materijalnih sredstava, a Vlada koja je po zakonu dužna da finansira izradu tih planova takođe nema sredstava da to uradi. Jedno od mogućih rešenja bi bilo pomeranje zakonom utvrđenih rokova što bi dalo prostora opštinama da u narednom periodu donesu navedene planove, a i Vladi da izradi planske akte višeg reda za šire teritorijalne jedinice (okruge).

Ako detaljni prostorni i urbanistički planovi ne mogu da se brzo završe, važno je da se bar usvoji zoniranje (stambeni, industrijski, izletnički, poljoprivredni delovi teritorije grada, opštine...). Time se izbegava da se mešaju npr. stambeni i industrijski delovi i pogoršavaju životni uslovi stanovništva.

Takođe, prilikom izdavanja dozvola potrebnih za početak izgradnje objekta investitor je dužan da se obrati većem broju ustanova: urbanističkom zavodu, opštinskim službama i javnim preduzećima (vodovod, kanalizacija, EPS, telekomunikacije, gasovod), što znatno usporava postupak dobijanja građevinske dozvole i realizaciju samog projekta. Pojednostavljivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola (i priključaka na usluge) je verovatno jedan od najvažnijih činilaca za podsticanje privatnih ulaganja. U svim tranzicionim zemljama građevinarstvo beleži najviše stope rasta u prvih dvanaest godina tranzicije.

Planirani cilj:

Potpuna pokrivenost teritorije Republike Srbije urbanističkim i regulacionim planovima, kao i jednostavniji postupak dobijanja građevinskih dozvola.

Preporuke:

A) Izraditi prostorne planove višeg reda za šire teritorijalne jedinice (okruge)

Rok: jun 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

B) Obaviti orto-foto snimanje na lokalnom i globalnom nivou

Rok: kraj 2007. godine (u skladu sa projektom koji se finansira iz programa CARDS)

Nosilac: Republički geodetski zavod

V) Usvojiti izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojim će se pomeriti rokovi za izradu opštih planskih dokumenata i urbanističkih planova, kao i predvideti kazne u slučaju nepoštovanja rokova

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

G) Novim Zakonom o planiranju i izgradnji pojednostaviti i skratiti postupak izdavanja građevinskih dozvola do 15 dana, te obrazovati posebnu službu pri opštinama kojoj će se predavati zahtevi za izdavanje odobrenja za izgradnju (i priključaka na usluge), a koja će prikupljati svu neophodnu dokumentaciju i izdavati dozvole

Rok: jul 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo za kapitalne investicije

5. Industrijski parkovi i slobodne zone

Postojeće stanje:

Nedostatak odgovarajućeg zemljišta za izgradnju fabrika, poslovnog prostora i drugih objekata glavna je prepreka povećanju ulaganja u Srbiju. Pored problema raspoloživosti i sticanja vlasništva nad zemljištem, prisutna su i pitanja infrastrukturnih nedostataka i složenih administrativnih procedura. Razvoj određenog broja industrijskih parkova i uslužnih centara bi izuzetno doprineo unapređenju Srbije kao pogodnog odredišta za strana ulaganja.

Industrijski parkovi su, kao horizontalne subvencije, dozvoljeni i pravilima EU; Akcionim planom za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja se predlaže više različitih subvencija (poreske olakšice, obuka kadrova, priprema zemljišta, industrijski parkovi), koje se mogu koristiti samo do ulaska u EU, jer su sem industrijskih parkova ove druge zabranjene, kao tzv. vertikalne subvencije. Naravno, u EU postoji niz drugih vrsta subvencija, uglavnom kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku i regionalne politike. Treba uvek imati u vidu da subvencije ekonomski nisu zdrave i da idu na teret poreskih obveznika.

Potrebno je i detaljno preispitati postojeće korišćenje koncepta slobodne zone, kao i to da li bi se na potrebe sadašnjih korisnika moglo bolje odgovoriti povećanjem broja javnih carinskih skladišta. Postojeći zakonodavni status slobodnih zona treba usaglasiti sa pravilima i procedurama EU.

Planirani cilj:

Otvaranje industrijskih parkova u Srbiji.

Preporuke:

A) Usvojiti izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje će predvideti osnivanje industrijskih parkova

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

B) Usvojiti Zakon o industrijskim parkovima

Rok: jul 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

V) Preispitati koncept slobodnih zona i otvoriti veći broj javnih carinskih skladišta.

Rok: jul 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

6. Javna preduzeća, komunalne i druge infrastrukturne usluge

Postojeće stanje:

Oblast javnih komunalnih preduzeća je uređena Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o komunalnim delatnostima. Cene komunalnih usluga utvrđuje komunalno preduzeće uz saglasnost opštinske ili gradske uprave, a na osnovu pet kriterijuma iz Zakona o komunalnim delatnostima. Zatim, postoji ograničavajuća zakonska odredba u članu 21. Zakona o komunalnim delatnostima po kojoj se privatizacija državnog kapitala u komunalnim preduzećima može vršiti najviše do 49% od ukupne vrednosti državnog kapitala. Usvojen je Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, kojim se predviđa da cene moraju da budu usklađene sa Vladinom politikom rasta cena i određuje najviši procenat državnog kapitala koji se može u akcijama preneti zaposlenima bez naknade.

Kod privatizacije javnih i komunalnih preduzeća treba imati u vidu različitu prirodu problema. Gradsko zelenilo, groblja, saobraćaj, itd. je lakše privatizovati, nego vodovod, telefoniju, kanalizaciju, itd. Kod ovih drugih postoje mreže i tu se koristi standardni model: firma se podeli na proizvodnju, prenos i distribuciju, prvo se privatizuje distribucija, potom proizvodnja, dok za mreže postoji tri rešenja. Prvo, da ostane državna svojina, drugo, da se zaključi koncesija i treće, da se proda. U sva tri slučaja za ulaz privatnog kapitala u domen mreža je potrebna javna agencija; jedna agencija sa raznim odeljenjima može postojati za sve mreže - radi uštede.

Planirani cilj:

Efikasne komunalne usluge po odgovarajućoj ceni, obezbeđivanje stalnog i nezavisnog finansiranja ovog sektora, ulazak privatnog kapitala u ovu oblast kroz ukidanje monopola javnih komunalnih preduzeća i stvaranje uslova za tržišnu utakmicu.

Preporuka:

Izraditi nacrte izmena i dopuna zakona o javnim preduzećima i o komunalnim delatnostima kojima će se predvideti jasniji kriterijumi za određivanje cena komunalnih usluga i ukidanje monopola javnih i komunalnih preduzeća i njihova (delimična ili potpuna) privatizacija.

Rok: jun 2006. (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo privrede i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

6.1. Električna energija

Postojeće stanje:

U julu 2004. godine usvojen je novi Zakon o energetici koji predviđa osnivanje Agencije za energetiku, koja je osnovana u maju 2005. godine. Zbog kašnjenja sa početkom rada, Agencija još uvek nije donela akta koja spadaju u domen njene nadležnosti. Tako je donošenje Metodologije za obračun tarifa planirano za jun 2006.

Pravilnik kojim se određuju kriterijumi za obavljanje energetskih delatnosti je usvojen. Izdavanje ove licence je u nadležnosti Agencije za energetiku.

Od 1. jula 2005. JP EPS, vertikalno integrisano javno preduzeće, razdvojeno je na dva dela, na novo JP EPS koji je nastavio da se bavi proizvodnjom, distribucijom i trgovinom električnom energijom, i na Elektromrežu Srbije, JP EMS, koje se bavi prenosom električne energije i upravljanjem sistemom.

Planirani cilj:

Ciljevi reformi u elektroenergetici su postavljeni u Zakonu o energetici i Strategiji razvoja energetike Srbije, u skladu sa procesom pristupanja EU i Ugovorom o osnivanju regionalne energetske zajednice jugoistočne Evrope i mogu se grupisati u sledeće celine: povećanje efikasnosti, sigurnost snabdevanja, zaštita životne sredine i uvođenje obnovljivih izvora energije, kao i stavaranje i otvaranje tržišta električnom energijom.

Preporuka:

Delotvornije sprovođenje Zakona o energetici

Rok: sadržan u zakonu

Nosilac: Ministarstvo rudarstva i energetike

6.2. Vodovod i kanalizacija

Postojeće stanje:

Ne postoji dovoljno precizna evidencija o postojećoj mreži vodovoda i kanalizacije, što je posledica velikog broja nezakonitih objekata, odnosno priključenja (u Beogradu postoji evidencija za 70% mreže a u drugim gradovima je takva evidencija na veoma niskom nivou). Uzrok je nedovoljna tehnička i tehnološka osposobljenost odgovarajuće službe JKP-a "Vodovod i kanalizacija". Za formiranje digitalnog katastra vodovoda i kanalizacije osposobljen je Republički geodetski zavod, koji vodi službenu evidenciju katastra vodova i održava je. Inicijativu za sređivanje ove evidencije imaju pojedinci i sama komunalna preduzeća.

Prilikom privatizacije se kanalizacija može vezati za snabdevanje vodom, gde bi procenat snabdevanja vodom značio i obavezu prihvatanja istog procenta otpadnih voda.

Planirani cilj:

Sređivanje evidencije vodovodne i kanalizacione infrastrukture

Preporuka:

Sređivanje evidencije postojeće mreže vodovoda i kanalizacije sa postepenim uvođenjem digitalnih planova katastra vodovoda i kanalizacije.

Rok: u toku

Nosilac: Republički geodetski zavod u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave i lokalnim komunalnim preduzećima za vodovod i kanalizaciju.

6.3. Telekomunikacije

Postojeće stanje:

Veliku prepreku efikasnijem poslovanju čini nedovoljan broj fiksnih priključaka (nedovoljno telefonskih linija odnosno veliki broj dvojnika), kao i loš kvalitet veza. Posledica monopola fiksne telefonske mreže su i visoke cene međunarodnih razgovora. Istovremeno, duopol je prepreka za niže cene mobilnih veza, a ne poštuje se ni sporazum operatera o međusobnom povezivanju i obračunu cene telefonskog poziva. Nelojalnu konkurenciju predstavlja i nerazdvojenost fiksne i mobilne mreže u okviru Telekoma Srbije, odnosno neplaćanje mobilne mreže za korišćenje fiksne mreže istog preduzeća. Internet je takođe nedovoljno razvijen i skup, a kablovska mreža nije zakonski uređena (samo dva operatera plaćaju programe, niko ne plaća licencu, nije propisan način uvođenja mreže itd).

Trenutno je u oblasti informacione tehnologije nadležnost podeljena između nekoliko ministarstava i drugih institucija, a to otežava donošenje ključnih propisa i komunikaciju između javnog i privatnog sektora.60

_______
60 Razmotriti formiranje jedne organizacije na nivou Vlade, nadležne za razvoj, upravljanje informacionom tehnologijom i koordinaciju sa drugim državnim institucijama.

Najbolja rešenje za oblast telekomunikacija bila bi da se što pre usvoje precizna pravila igre na telekomunikacionom tržištu, kojima bi se preduzeća prilagođavala.

Planirani cilj:

Liberalizovati sektor telekomunikacija i povećati njegovu efikasnost.

Što pre dopustiti ulaz drugim operaterima fiksne i mobilne telefonije.

Preporuke:

A) Usvojiti Strategiju razvoja telekomunikacija

Rok: april 2006. godine (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

B) Omogućiti delotvoran rad Agenciji za telekomunikacije

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

V) Regulisati registraciju YU domena - doneti odgovarajući pravilnik

Rok: jun 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Zavod za informatiku i internet

G) Usvajanje Zakona o elektronskoj trgovini i elektronskim ugovorima

Rok: april 2006. (za upućivanje na mišljenja)  

Nosilac: Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

7. Saobraćaj

7.1. Vazduhoplovni saobraćaj

Postojeće stanje:

Glavni problem domaćeg vazduhoplovnog saobraćaja je JAT, državni avioprevoznik. To je krajnje neefikasna kompanija (sa skupim, a nedovoljno kvalitetnim uslugama). Croatia Airlines ima 1000 zaposlenih, a isti obrt - dakle, JAT ima najmanje oko 3,6 puta više zaposlenih nego što je potrebno. Ovaj problem bi trebalo rešiti privatizacijom.

Valja napomenuti i da je rekonstrukcija Aerodroma Beograd u toku i da bi što pre trebalo taj posao privesti kraju.

Neophodna je privatizacija i reorganizacija JAT kako bi se ovo preduzeće prilagodilo uslovima koje predviđa nedavno potpisan Sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru. U prvoj polovini 2006. godine, stupa na snagu Sporazum o zajedničkom vazduhoplovnom prostoru, koji je potpisala i Srbija. Njegovom primenom Srbija će postati deo jedinstvenog međunarodnog vazduhoplovnog tržišta, što će omogućiti poslovanje niskotroškovnim kompanijama u Srbiji. Prisustvo ovog tipa avio-prevoznika će povoljno uticati na turizam, što dalje povlači čitav lanac usluga, hotele, restorane, građevinarstvo, itd.

Neophodno je i pravno urediti oblast vazduhoplovstva u skladu sa pravilnikom 2409/92 EU.

Preporuke:

A) Usvojiti Zakon o vazduhoplovstvu

Rok: jun 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

B) Stvoriti neophodne uslove za otpočinjanje poslovanja avio-prevoznicima koji organizuju putnički saobraćaj po nižim cenama putem Interneta

Rok: jun 2006.

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

V) Unaprediti izgled Aerodroma Beograd (modernizacija, bolja usluga, visok nivo higijene, pušačke i nepušačke zone, određena mesta za taksiste)

Rok: u toku

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

7.2. Drumski saobraćaj

Postojeće stanje:

Postojeći propisi o drumskom saobraćaju tretiraju odvojeno lokalni i međunarodni saobraćaj, a zajednički regulišu prevoz robe i putnika, što je u suprotnosti sa pravilima EU.

Vlada je predložila koncesije za putne pravce Subotica-Požega i Niš-Dimitrovgrad sa kojima se saglasila Narodna skupština Republike Srbije.

Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije zaključuje sporazum sa stranim ministarstvima saobraćaja u vezi sa brojem dozvola za prevoz robe, a Privredna komora Srbije ih dodeljuje konkretnim firmama. Međutim, dozvole namenjene srpskim prevoznicima, koji su konkurentniji od stranih, brzo se raspodele. Rešenje je povećanje ukupnog broja dozvola putem međunarodnih pregovora.

Preporuke:

A) Usvojiti zakone o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, a prema pravilima EU.

Rok: 3. kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

B) Dati koncesije za izgradnju drumskih pravaca (Subotica-Požega; Niš-Dimitrovgrad)

Rok: u toku

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

V) Pregovorima obezbediti veći broj dozvola za špeditere i prevoznike

Rok: na godišnjem nivou

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

7.3. Rečni saobraćaj

Postojeće stanje:

Predstoji pravno uređivanje ovog oblika saobraćaja u skladu sa Pravilnikom EU. Stanje rečnih pristaništa u Srbiji je veoma loše. Zapuštena su i neuređena. Postoje pojedinačni pokušaji da se pristaništa i obale urede, ali ipak veliki privredni potencijal, za sada, ostaje neiskorišćen.

Preporuke:

A) Usvojiti Zakon o vodnom saobraćaju

Rok: 3. kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

B) Predložiti plan mera za unapređenje rečnih pristaništa

Rok: maj 2006. (za predlaganje mera)

Nosilac: Ministarstvo za kapitalne investicije

8. Obuka i stručno usavršavanje

Postojeće stanje:

U toku je javna rasprava o Strategiji obrazovanja nakon koje sledi donošenje Zakona o obrazovanju odraslih. Neophodno je ove propise uskladiti sa pravnim tekovinama EU (Evropskim prostorom obrazovanja). U važećim propisima nisu predviđene potvrde (sertifikati) za odrasle niti mehanizam njihovog priznavanja. Takođe je izrađen Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Kopenhagenške deklaracije iz 2002. godine i Saopštenja evropskih ministara iz Mastrihta iz decembra 2004. godine, koji se sprovodi u skladu sa naporima Evropske zadužbine za obuku iz Torina.

Usvojena je Nacionalna strategija zapošljavanja koja poštuje principe Evropske strategije zapošljavanja i Lisabonske konvencije. Kao glavni ciljevi se postavljaju: puna zaposlenost, kvalitet i produktivnost rada, društvena kohezija i uključivanje na tržište. Iz ovoga je proizašlo 10 opštih prioriteta, a njima su pridružena još dva s obzirom na stanje tržišta rada u Srbiji: podrška poslovanju stranih ulagača i smanjenje razlika regionalnih tržišta rada.

Ciljeve kao što su "puna zaposlenost i društvena kohezija" treba relativizovati, jer potiču iz danas već prevaziđenog ekonomskog koncepta tzv. države blagostanja. Pri nezaposlenosti od 35% treba se koncentrisati na razvoj privatnog sektora (prvenstveno sektora MSP) i na stručno usavršavanje državne uprave, kako bi postala efikasan javni servis. Treba otklanjati uzroke, a ne posledice.

S obzirom na tehnološki zaostatak domaćih preduzeća potrebna su nova rešenja zasnovana na naučno-istraživačkom radu i inovacionim sistemima. Usvojeni su Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakon o inovacionoj delatnosti. Njihova primena će dovesti do potpune slobode istraživanja i liberalizacije u pogledu finansiranja naučno-istraživačkih projekata. Dostupnost rezultata istraživanja privrednim subjektima će biti olakšana. Treba omogućiti preduzećima da koriste istraživačke rezultate kada im je to potrebno, jer se "planiranje na naučnoj bazi" nije pokazalo efikasnim. Potrebno je i ubrzati reformu visokog školstva i opštu reformu prosvete.

Sadašnja liberalna politika na polju visokog školstva je dobra. Iskustvo Poljske pokazuje da je potrebno 15-20 godina da nastanu privatni univerziteti koji su bolji od najboljih državnih. Konkurencija će dovesti do povećanja kvaliteta visokoškolskih ustanova.

Napomena:

Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) sprovodi Program reforme stručnog obrazovanja i obuke - VETSrbija (Vocational Education and Training Reform Programme - VETSerbia). Ovaj program ima za cilj da odredi mere koje su neophodne za unapređenje znanja i veština radne snage u Srbiji, a koje će biti usklađene sa potrebama stranih ulagača.

Planirani cilj:

Brža integracija obrazovnog sistema u savremeni evropski obrazovni prostor, obezbeđivanje stručnih veština i znanja koji su u skladu sa promenljivim zahtevima savremenog poslovanja (uključuje određivanje potreba stranih ulagača), kvalifikovana radna snaga spremna da odgovori zahtevima stranih ulagača, kao konkurentska prednost Srbije, osnivanje, razvoj i rad malih i srednjih inovativnih preduzeća i podrška tehnološkom unapređenju postojećih preduzeća.

Preporuke:

A) Usvojiti Strategiju i politiku stručnog obrazovanja

Rok: maj 2006. godine.

Nosilac: Ministarstvo prosvete i sporta

B) Usvojiti Zakon o obrazovanju odraslih

Rok: avgust 2006. godine. (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo prosvete i sporta

V) Koordinirati i učestvovati u primeni programa VETSrbija u oblasti reforme stručnog obrazovanja i obuke (naročito sa ciljem usavršavanja obučene radne snage u sektoru proizvodnje) kroz osnivanje škola (regionalnih centara) za obuku viška radne snage iz proizvodnih preduzeća i nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u sledećim oblastima:

1. operativni poslovi (industrijska obrada, organizacija rada i lični stavovi prema kvalitetu proizvodnog posla);

2. inženjerstvo (rukovanje "CN/CNC" - Computer Numerical Control - mašinama, merne veštine, statističke i veštine dokumentovanja podataka, lični stavovi prema kvalitetu posla);

3. rukovođenje grupama (rad na projektima, timski rad, veštine upravljanja proizvodnim tokom) i

4. obezbeđivanje kvaliteta, poslovi planiranja i kontrole.

Nosilac: Ministarstvo prosvete i sporta u saradnji sa nadležnim ministarstvima (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike) i sa predstavnicima odgovarajućih institucija i stručnjaka iz javnog i privatnog sektora Srbije.

G) Sprovoditi Nacionalnu strategiju zapošljavanja

Nosilac: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, u saradnji sa drugim ministarstvima, socijalnim partnerima i ostalim zainteresovanim institucijama

D) Imenovati članove savetodavnog tela Ministarstva prosvete ili Vlade Republike Srbije od predstavnika Ministarstva prosvete, Ministarstva privrede, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, predstavnika privrede i stručnjaka, sa ciljem savetovanja u oblasti stručnog usavršavanja

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo prosvete i sporta, u saradnji sa resornim ministarstvima

III RAD PREDUZEĆA

1. Radno zakonodavstvo

Postojeće stanje:

Uticaj radnog zakonodavstva na poslovanje preduzeća u Srbiji je postao neuporedivo povoljniji zahvaljujući zakonskim rešenjima iz 2002. i 2005. godine. Ipak, ima prostora daljem unapređenju radnog zakonodavstva u cilju otklanjanja pojedinih rešenja koja su nasleđena iz "samoupravnog perioda", odnosno dodata amandmanima narodnih poslanika prilikom donošenja Zakona o radu 2005. godine.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Upotreba prosečne zarade kao osnovice za utvrđivanje naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada i za vreme prekida rada je neodgovarajuća, budući da tako naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa posla neopravdano uvećava deo zarade za radni učinak. Radni učinak pritom nije ni ostvaren, jer je zaposleni odsustvovao sa posla.

Planirani cilj:

Brisati iz Zakona o radu određene odredbe koje su nasleđene iz nekadašnjih "samoupravnih" rešenja.

Preporuka:

Ukloniti iz Zakona o radu sledeće odredbe:

- odredbe člana 108. koje se odnose na pravo na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu ("minuli rad"),

- odredbe člana 118. koje se odnose na pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada ("topli obrok") i za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Takođe, preispitati tačku 2. člana 108. kojom se zarada uvećava i za rad noću i za rad u smenama. Potrebno je brisati deo tačke 2. kojim se daje pravo na uvećanu zaradu za rad u smenama, budući da je već dato pravo na uvećanu zaradu za rad noću.

Odredbe kojima se utvrđuje naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada, kao i naknada zarade za vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog (čl. 114, 115. i 116.) je potrebno izmeniti sa ciljem da umesto prosečne zarade u poslednja tri meseca parametar za utvrđivanje visine naknade bude osnovna zarada.

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

2. Oporezivanje

Postojeće stanje:

Broj poreza i drugih dažbina još uvek je veći od optimalnog. Nedostaci trenutnog stanja posebno se iskazuju u slabljenju prednosti niske stope poreza na dobit preduzeća (10%) visokim stopama poreza na teret poslodavca i naplatom mnogobrojnih taksi i naknada s kojima se svaki privredni subjekat susreće u svom redovnom poslovanju (pretežno komunalno-infrastrukturne prirode). Takođe, opštine po Srbiji utvrđuju nerealno visoke cene ekološke takse bez utemeljenih kriterijuma i sa različitim tumačenjima propisanih nadležnosti, mimo važećih uputstava Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

Neki važni porezi su među najnižim u Evropi (porez na dohodak, na korporativnu dobit, ni PDV od 18% nije visok). Takođe je dobro što se dva prvonavedena poreza naplaćuju po ravnoj ili jedinstvenoj poreskoj stopi. Sva preduzeća, bez obzira na veličinu, imaju velike poreske podsticaje vezane za ulaganje u osnovna sredstva za obavljanje registrovane delatnosti (posebno određene proizvodne delatnosti uz veće poreske olakšice za mala preduzeća) i za zapošljavanje novih radnika. Međutim, porez na platni spisak ili payroll tax je enorman (sada 73%), a državna potrošnja u Srbiji je najviša u Evropi sa 55% od BDP. Dakle, potrebna je sveobuhvatna reforma javnih finansija gde bi se:

a) smanjila državna potrošnja na manje od 40% od BDP (u Evropi ima zemalja sa državnom potrošnjom manjom od 30% od BDP, npr. Litvanija, Irska, Albanija);

b) ukinula većina poreza, prvo oni gde je postupak naplate skuplji od naplaćene sume, potom i drugi;

v) dopustila fiskalna decentralizacija.

Ukoliko je nemoguće sve nabrojano ostvariti istovremeno, trebalo bi bar krenuti u navedenom pravcu.

Specifični modeli poreskih podsticaja nisu prilagođeni strukturi ulaganja u Srbiji. Oslobađanje od poreza na 10 godina za ulagača koji uloži 600 miliona dinara i zaposli najmanje 100 lica predviđeno je kao jedan od ključnih podsticaja u Zakonu o porezu na dobit preduzeća. Ovako postavljeni kriterijumi podstiču samo velika ulaganja i isključuju ulaganja u mala i srednja preduzeća (izuzev poreskog kredita za novozaposlene radnike i ulaganja u osnovna sredstva).

Takođe, smetnju primeni poreskih podsticaja predstavlja neodređen i nejasan pristup u pogledu devastiranih područja, kao i područja od posebnog interesa. Potrebno je utvrditi i proglasiti područja od posebnog interesa, na koja i upućuju pravila o poreskim podsticajima određena poreskim zakonima. Što se tiče devastiranih područja, ona nisu tretirana poreskim zakonima niti trenutno postoji preporuka o primeni poreskih zakona u ovim slučajevima. Određeni broj podsticaja se odnosi na nerazvijena područja, a ona su određena Zakonom o nerazvijenim područjima iz 1995. godine za desetogodišnji period, tako da je neophodno doneti novi zakon koji će urediti ovu materiju.

Potrebno je da se na teritoriji Srbije uvede fiskalna decentralizacija.61 Za to ima više razloga. Prvo, to je najmoćnije razvojno sredstvo, posebno za one opštine koje prednjače u njegovom korišćenju (slučaj Inđije, Pazove, itd.). Drugo, primer će morati da slede i druge opštine, što će od lokalnih političara tražiti da budu efikasniji u korišćenju sredstava. Time se stvara mehanizam kontrole opštinskog budžeta, koji funkcioniše sam od sebe. Treće, to će rasteretiti firme i pojedince dela izdataka. Treba ići i u pravcu da se opštinama ostavi deo poreza na dohodak pojedinca, dobit korporacija i akciza, tako da imaju okvir u kome same mogu da se kreću. Ograničena bi bila samo maksimalna i minimalna stopa, a opštine bi slobodno mogle da biraju bilo koji nivo u tom domenu.

_______
61 Referentan pojam u ekonomskoj teoriji jeste fiskalni federalizam.

Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeća izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju (zbirno) priznaju se kao rashod u iznosu od 3% od ukupnog prihoda obveznika.

Postoje i određeni problemi u praktičnoj primeni poreza na dodatu vrednost (PDV), npr. na beogradskom aerodromu ne postoji šalter koji administrira povraćaj PDV već kancelarija koja se teško pronalazi. Takođe, informacije o povraćaju PDV, koje su istaknute na aerodromu, ispisane su na lošem engleskom jeziku. Dalje, za povraćaj poreza strancima neophodno je imati obrazac "REF 4", a on se uzima u prodavnici u kojoj je roba kupljena. Međutim, većina naših prodavnica nema ovaj obrazac. Ukoliko je matična zemlja stranog državljanina potpisala Konvenciju o socijalnom osiguranju sa Srbijom i Crnom Gorom, izbegava se dvostruko plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje.

Finansijska godina ulagača se često razlikuje od kalendarske, a poreska uprava registruje da je finansijska godina preduzeća završena 31. decembra.

Takođe, postoji potreba da Ministarstvo finansija češće objavljuje putem Interneta objašnjenja u vezi sa primenom propisa, što bi naročito doprinelo pravnoj sigurnosti u oblasti poreza. Postoji i poseban problem kod naplate poreza na kapitalnu dobit. Naime, Zakonom o porezu na dobit preduzeća definisano je (član 40.) da se na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, autorskih naknada, kamata, kapitalnih dobitaka i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, obračunava i plaća porez po odbitku po stopi od 20%, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Navedeno je i da se porez po odbitku ne obračunava i ne plaća, ako se prihod iz stava 1. člana 40 Zakona o porezu na dobit isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika iz člana 4. tog zakona.

Stav poreske uprave je da je obveznik plaćanja poreza na kapitalnu dobit, u slučaju kada je prodavac strano pravno lice nerezident, isplatilac prihoda.

Budući da se trgovanje hartijama od vrednosti prevashodno i u redovnom postupku obavlja preko Beogradske berze, dakle elektronskim putem, posredstvom brokera - ni prodavac niti kupac akcija ne mogu znati međusobni identitet. Stoga se nameće pitanje kako neko može biti u zakonskoj obavezi plaćanja poreza po odbitku u ime i za račun nerezidentnog pravnog lica i to uslovno ako se kao kupac akcija javlja rezidentno pravno lice koje u svojstvu isplatioca prihoda iz člana 40. Zakona o porezu na dobit preduzeća podleže obavezi plaćanja istog.

Ovakvo stanovište poreskih organa nadalje znači da ako je kupac akcija fizičko lice rezident ili nerezidentno pravno lice te obaveze nema, odnosno ona je isključivo vezana za domicilno pravno lice, a to direktno ima za posledicu postojanje nejednakog tretmana, tj. pozicije učesnika na finansijskom tržištu.

U momentu obračunavanja iznosa poreza po odbitku na kapitalnu dobit od prodaje akcija, isplatilac prihoda (rezidentno pravno lice) ne može znati po kojoj ceni je prodavac (nerezident) kupio akciju koju mu je prodao na berzi, pa se ne može izvršiti obračun niti popuniti obrazac PDPO u momentu isplate kupovne cene akcija (u momentu izvršenja kliringa i saldiranja u elektronskom sistemu Centralnog registra na T+3) u doslovnom tumačenju i primeni člana 40. Zakona o porezu na dobit preduzeća.

U praksi se dešava da poreska uprava ne izdaje potvrdu da je pravno lice nerezident izmirilo svoje poreske obaveze prema Republici Srbiji, jer nema uputstvo za rad po tom pitanju; banka ne može da transferiše sredstva odnosnog pravnog lica, prema članu 25. Zakona o deviznom poslovanju, tako da u praksi postoje strani investitori kojima su sredstva zarobljena od juna meseca 2005. god.

Planirani cilj:

Jasan i jednostavan fiskalni sistem (centralne i lokalnih vlasti), sa minimumom različitih dažbina i različitih stopa, uz sprovođenje fiskalne decentralizacije. Uspostaviti jasne i centralizovane kriterijume za određivanje lokalnih naknada i taksi i eliminisati samovoljnost lokalne samouprave u tom delu. Određivanje same visine lokalnih taksi ipak ostaviti opštinama, kao sredstvo njihovog međusobnog konkurisanja. Naime, centralno bi bila utvrđena samo maksimalna i minimalna stopa, a opštine bi slobodno mogle da biraju bilo koji nivo u tom domenu.

Unaprediti uslove za podsticaje koji će dovesti do povećanja stranih ulaganja i razvoja preduzetništva. Podstaći ulaganja u mala i srednja preduzeća i druge vidove ulaganja primerene našem tržištu. Uspostaviti jasan pravni okvir za primenu poreskih podsticaja. Unaprediti postupanje poreske uprave u pogledu primene PDV. Primenjivati zaključene sporazume u oblasti izbegavanja dvostrukog oporezivanja i plaćanja doprinosa.

Preporuke:

A) Izraditi detaljnu studiju o mogućnostima smanjenja opterećenja privrednih delatnosti i dobijanja celovite slike o svim troškovima za privredne subjekte na osnovu poreza, taksi, naknada i drugih dažbina koje naplaćuju Republika, lokalna samouprava i javna preduzeća.

Rok: maj 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija u saradnji sa nadležnim ministarstvima (privreda, ekonomski odnosi sa inostranstvom, rudarstvo i energetika, kapitalne investicije, trgovina i turizam, nauka i zaštita životne sredine, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, državna uprava i lokalna samouprava).

B) Izmenama odgovarajućih zakona predvideti poreske podsticaje za odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, za ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i za ulaganja u obuku zaposlenih, a eventualno i za otvaranje industrijskih parkova. Razrešiti probleme kod naplate poreza na kapitalnu dobit.

Rok: maj 2006. godine (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo finansija

V) Izmeniti praksu poreske uprave koja prilikom obračunavanja poreza ne razlikuje kalendarsku i finansijsku godinu

Rok: april 2006. godine (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo finansija

G) Unaprediti praksu nadležnih službi u vezi sa povraćajem PDV, kao i kontrolu nad radom privrednih subjekata i prodavnica, naročito kod povraćaja strancima

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija

D) Rešiti pitanje plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje za strane državljane sa kojima Srbija i Crna Gora ima odgovarajući sporazum

Rok: 3. kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Đ) Utvrditi i proglasiti nerazvijena, razorena (devastirana) i područja od posebnog interesa, jer na njih upućuju pravila o poreskim podsticajima određena poreskim zakonima

Rok: maj 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo privrede u saradnji sa Ministarstvom finansija

E) Utvrditi jasnije kriterijume i predvideti kaznene mere u vezi sa određivanjem i naplatom lokalnih taksi i naknada, uključujući i ekološku taksu, u vezi koje treba precizirati nadležnost za njeno uvođenje, da bi se izbegla pravna nesigurnost.

Rok: 3. kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine i Ministarstvo trgovine, turizma i usluga

Ž) Doneti Zakon o finansijama lokalne samouprave i sprovoditi fiskalnu decentralizaciju koja će podstaći poresku konkurenciju među opštinama

Rok: 3. kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave

Z) Ubrzati uspostavljanje i primenu jedinstvenog poreskog informacionog sistema.

Rok: maj 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija

I) Objavljivati na Internetu sva objašnjenja Ministarstva finansija u vezi sa primenom pojedinih odredaba poreskih propisa.

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija

2. Devizno poslovanje i kreditni poslovi sa inostranstvom

Postojeće stanje:

U Srbiji se primenjuje Zakon o deviznom poslovanju (usvojen u aprilu 2002. godine) kojim su u potpunosti liberalizovana tekuća plaćanja prema inostranstvu ukidanjem ranijih ograničenja, a na osnovu čega je MMF 15.5.2002. godine proglasio eksternu konvertibilnost dinara u tekućim transakcijama. Za kapitalne transakcije uvažen je princip delimične i postepene liberalizacije, odnosno da se najpre liberalizuju dugoročni, a zatim i kratkoročni kapitalni poslovi. Proširenje liberalizacije kapitalnih poslova predviđeno je Predlogom novog Zakona o deviznom poslovanju, koji je u skupštinskoj proceduri. U Predlogu je definisana mogućnost plaćanja kada se vrši ulaganje u dugoročne hartije od vrednosti, kako po osnovu direktnih investicija, tako i po osnovu portfolio investiranja, dok je ograničenje zadržano samo za kratkoročne portfolio investicije, osim za ovlašćene banke.

Predlogom novog Zakona o deviznom poslovanju uređeno je plaćanje rezidenata i nerezidenata po osnovu ulaganja u inostrane i domaće dugoročne hartije od vrednosti, ulaganja u investicione i dobrovoljne penzione fondove, a propisano je da se u Republici transakcije po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu (bez obzira da li ih izdaje rezident ili nerezident) može obavljati i u devizama, što će u značajnoj meri doprineti razvoju finansijskog tržišta u Srbiji. Postojeće odredbe su kočnica za razvoj finansijskih tržišta.

Na osnovu Zakona o deviznom poslovanju dozvoljeno je da se iz zemlje iznese 2000 evra efektivnog novca; kada nerezident ulazi u SCG sa većom sumom, u obavezi je da popuni potvrdu koju dobija od carinskog organa sa naznačenim iznosom, na osnovu koje taj novac može da iznese iz zemlje. Dato ograničenje iznošenja strane valute u gotovini, u vrednosti većoj od 2000 evra je u funkciji sprečavanja pranja novca. Međutim, ovo ograničenje nema uticaja na iznošenje deviza, imajući u vidu da se preko kreditne kartice van zemlje mogu potrošiti neograničene sume.

Mehanizam dodatnog plaćanja, predviđen ranijim Zakonom o preduzećima, je bio jednostavan i delotvoran način finansiranja kompanija od strane društava majki ili vlasnika bez povećavanja registrovanog kapitala ili korišćenja inter-kompanijskog mehanizma zajmova, ali ova mogućnost je isključena iz novog Zakona o privrednim društvima.

Preporuke:

A) Usvojiti Zakon o deviznom poslovanju

Rok: jun 2006.

Nosilac: Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodnom bankom Srbije

B) Nakon usvajanja novog Zakona o deviznom poslovanju ponovo sagledati visinu limita efektivnog stranog novca koji se može unositi i iznositi pri prelasku državne granice i doneti nov podzakonski akt u vezi toga.

Rok: četiri meseca nakon usvajanja novog Zakona o deviznom poslovanju

Nosilac: Ministarstvo finansija u saradnji sa NBS

V) Vratiti rešenje iz prethodnog Zakona o privrednim društvima u vezi sa mogućnošću dodatnog plaćanja kao načina finansiranja kompanija od strane preduzeća majki ili vlasnika bez povećavanja registrovanog kapitala u Zakon o privrednim društvima.

Rok: 3. kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo privrede

3. Carina i inspekcije

Postojeće stanje:

Poslednjih nekoliko decenija u svetu postoji trend ukidanja necarinskih barijera u spoljnoj trgovini uz neprestano snižavanje carina. Trenutno je prosečna ponderisana carinska stopa u Srbiji na nivou od 6,3%, i to neuključujući smanjene, odnosno uklonjene carine u skladu sa potpisanim sporazumima o slobodnoj trgovini. Ostale zemlje jugoistočne Evrope koje su članice Svetske trgovinske organizacije imaju znatno niže prosečne carinske stope.

U 2005. godini je postignuto evidentno unapređenje u radu MUP, carine i veterinarske i fitosanitarne službe na graničnim prelazima. Poljoprivredna i Sanitarna inspekcija više ne vrše kontrolu kvaliteta (zdravstvene ispravnosti) proizvoda na graničnom prelazu već u unutrašnjosti zemlje. Mada je ovim postignut značajan pomak ka ubrzanju protoka robe, što je i potvrđeno zvaničnim merenjima vremena zadržavanja robe na graničnim prelazima, ova oblast je još uvek predmet usaglašavanja Komisije Vlade Srbije koja radi na pripremi i organizaciji Nacionalne strategije rukovođenja službama za kontrolu prelaženja državne granice Republike Srbije.

Dalje, nedostaje jasan pravni okvir i sredstva za rad pojedinih inspekcijskih službi, kao što su veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije i zdravstvena inspekcija. Značajan problem predstavlja manjak savremene opreme za rad.

Prilikom uzimanja uzoraka prehrambenih i farmaceutskih proizvoda na graničnim prelazima, nadležne kontrolne službe često uzimaju veće količine robe od potrebnih. Pri tome, dug period čekanja na granici prouzrokovan je kratkim radnim vremenom službi zaduženih za kontrolu, što utiče na svežinu i kvalitet prehrambenih proizvoda. Takođe, zbog dugog perioda čekanja na granici, preduzeća kao što su DHL, FedEx i UPS često odbijaju da prihvate pošiljke uzoraka prehrambenih proizvoda, dok preduzeća iz oblasti kliničkih ispitivanja često nisu u mogućnosti da ispoštuju rokove velikih farmaceutskih firmi u svetu. Ovi problemi moraju biti rešeni u skladu sa odgovarajućom međunarodnom praksom.

U proteklih godinu dana poljoprivredni inspektori uzorkuju minimalnu količinu proizvoda neophodnih za analizu, ne zadržavaju kontra-uzorak robe kod sebe (niti u službenim prostorijama), već ga na propisan način dostavljaju uvozniku/špediteru na čuvanje do okončanja postupka, što bi trebalo da bude model za sve inspekcije.

Postojeći Zakon o organskoj poljoprivredi je nekompletan i nedovoljno usklađen sa odgovarajućom regulativom EU. Zakon ne predviđa potrebne mere podrške farmerima koji se bave organskom proizvodnjom, niti bilo koji drugi vid stimulisanja razvoja organske poljoprivrede, te predstavlja ograničavajući faktor za razvoj ostalih organskih proizvodnji, jer ne definiše uslove za njihovo odvijanje. Osim toga ovaj zakon je nerealan i nefunkcionalan i po osnovu predviđenog načina kontrole i sertifikacije.

Uvođenjem sistema bezbednosti hrane obezbediće se dovoljna količina zdravstveno ispravne hrane dobrog kvaliteta (bezbedne hrane), efikasna i ekonomična proizvodnja i nadzor, a usklađivanjem domaćih sa međunarodnim propisima i primenom obaveznih standarda stvoriće se i uslovi za povećanje izvoza. U toku je izrada Strategije o bezbednosti hrane.

Takođe je u toku rad na projektu objedinjavanja dve inspekcijske službe: za radne odnose i za zaštitu na radu, koji se finansira od strane Ministarstva za rad SAD, a u skladu sa standardima EU.

S obzirom na veliki broj zamerki stranih ulagača koje se odnose na korupciju, za očekivati je da će Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, uz predloge konkretnih mera, doprineti efikasnijem procesuiranju ovakvih slučajeva.

Planirani cilj:

Organizovana i efikasna carina i inspekcije u skladu sa standardima EU, gde svaka služba ima jasno određene aktivnosti, bez preklapanja nadležnosti, sa ciljem zaštite života i zdravlja ljudi, interesa potrošača i ukupnog interesa Republike Srbije u nastupu na međunarodnom tržištu. Srbija treba da nastavi sa snižavanjem carina, a necarinske barijere treba potpuno ukinuti.

Preporuke:

A) Pojednostaviti carinsku proceduru i sadržaj carinskih dokumenata

Rok: decembar 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija

B) Precizno odrediti i pojednostaviti inspekcijsku proceduru, jasnim odvajanjem nadležnosti tržišne od ostalih inspekcija.

Rok: jun 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo nauke i zaštita životne sredine i Ministarstvo zdravlja

V) Usvojiti Zakon o Agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije

Rok: treći kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstvo zdravlja

G) Usvojiti Strategiju o bezbednosti hrane

Rok: jun 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

D) Doneti Zakon o bezbednosti hrane

Rok: jun 2006. godine (za upućivanje na mišljenja)

Nosilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

Đ) Kontinuirano unapređivati rad MUP, carine, veterinarske i fitosanitarne službe na graničnim prelazima i usaglasiti ga sa pravilima EU

Rok: što pre

Nosilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zdravlja, MUP, Ministarstvo finansija

E) Dovršiti reorganizaciju Inspekcije rada

Rok: do kraja 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Ž) Predložiti plan mera za unapređenje rada inspekcija, odrediti kriterijume za određivanje broja zaposlenih u svim inspekcijskim službama i pojačati rad komisija za kontrolu rada inspekcija u resornim ministarstvima

Rok: jun 2006. godine

Nosilac: resorna ministarstva

Z) Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije

Rok: treći kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo pravde

4. Standardizacija i akreditacija

Postojeće stanje:

Skupština državne zajednice usvojila je Zakon o standardizaciji, Zakon o akreditaciji, Zakon o metrologiji i Zakon o tehničkim propisima koji su u skladu sa EU regulativom. Pitanje akreditacije i usaglašavanja kvaliteta ima značajno mesto u stvaranju slobodnog i razvijenog tržišta.

Predviđenim podzakonskim aktima će se obezbediti značajnija uloga republika članica državne zajednice, s obzirom na njihove nadležnosti uređene Ustavnom poveljom, jer je ova oblast deo ekonomske politike. Novi zakoni predviđaju reorganizaciju institucija iz ove oblasti i uvođenje tržišnog principa u njihovo delovanje, tako da će se veći deo njih samofinansirati.

U ovom trenutku, većinu akreditovanih organizacija čine laboratorije - njih 90%. U našoj zemlji je akreditovano pet organizacija za izdavanje uverenja (sertifikata) o posedovanju ISO standarda. Preko 99% organizacija akreditovanih kod JUAT je iz Srbije. Većina naših laboratorija nema uverenje o dobroj laboratorijskoj praksi što sprečava razvoj primenljive nauke i ulaganja u taj sektor privrede. Takođe, bez tog uverenja laboratorije ne mogu da izdaju potrebna uverenja za izvoz lekova, prehrambenih proizvoda, kozmetike, veterinarskih proizvoda i industrijske hemije. Izvoznici trenutno traže uverenja u drugim zemljama što usporava i poskupljuje ceo postupak.

Postojeći Zakon o organskoj poljoprivredi se ne primenjuje na odgovarajući način u praksi što dovodi do nelojalne konkurencije. Zakon ne određuje dovoljno jasno šta je organska hrana i njime se ne poštuju svi odgovarajući međunarodni standardi.

Uverenja o poreklu domaće robe izdaje Uprava carine za EU (EUR1) i Švajcarsku (obrazac A) a Privredna komora Srbije za zemlje Bliskog istoka (belo uverenje).

U okviru projekta Evropske agencije za rekonstrukciju "Strengthening Quality Management, Capabilities and Infrastructure in SCG" (Jačanje upravljanja kvalitetom, kapaciteta i infrastrukture u Srbiji i Crnoj Gori) odvija se šest delatnosti. Jedna od njih je unapređenje rada Akreditacionog tela, JUAT. Planirano je da projekt traje do sredine 2006. godine.

Planirani cilj:

Stvaranje delotvornog sistema standardizacije i akreditacije, baziranog na novim zakonima infrastrukture kvaliteta, usklađenim sa pravilima EU i STO, organizaciono i tehničko jačanje JUAT, Zavoda za standardizaciju i Zavoda za mere.

Unapređenje pravnog okvira u oblasti organske poljoprivrede.

Uspostavljanje neophodnog zakonskog okvira za zaštitu čovekove okoline, kao i za upravljanje svim vrstama otpada, potpuno usklađenog sa odgovarajućim pravilima EU.

Preporuke:

A) Usvojiti Zakon o organskoj poljoprivredi i uskladiti pravilnike iz ove oblasti

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

B) Usvojiti pravilnike o dobroj kliničkoj praksi, dobroj proizvođačkoj praksi, dobroj distributivnoj praksi i dobroj laboratorijskoj praksi, u skladu sa smernicama EU

Rok: maj 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

V) Preduzeti mere za učlanjenje u PIC (Pharmaceutical inspection convention) i započeti obuku farmaceutskih inspektora

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo zdravlja

G) Ustanoviti jedinstvenu inspekciju za dobru laboratorijsku praksu nakon dogovora koje od moguća tri ministarstva RS će biti zaduženo za ovu inspekciju, a shodno rešenjima u aktima koji će se doneti, prvenstveno Strategijom o bezbednosti hrane i Zakonom o bezbednosti hrane.

Rok: avgust 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva

D) Doneti paket zakona iz oblasti zaštite životne sredine: o upravljanju hemikalijama, o upravljanju otpadom, o ambalaži i ambalažnom otpadu, o zaštiti vazduha i o vodama

Rok: 3. kvartal 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva

Đ) Obezbediti delotvornu koordinaciju projekta Evropske agencije za rekonstrukciju "Jačanje upravljanja kvalitetom, kapaciteta i infrastrukture u SCG" kroz rad Saveta za kvalitet Vlade Republike Srbije

Nosilac: Savet za kvalitet Vlade Srbije - za koordinaciju zaduženo Ministarstvo nauke i životne sredine

E) Učiniti dostupnom celokupnu dokumentaciju koja je potrebna za dobijanje dozvola za početak kliničkih ispitivanja kroz dopunu internet prezentacije Ministarstva zdravlja

Rok: april 2006.

Nosilac: Ministarstvo zdravlja

IV OSTALE SISTEMSKE MERE, REFORMA DRŽAVNE UPRAVE I REFORMA SUDSTVA

1. Ostale sistemske mere

Pored zakona koji se pominju u dosadašnjem tekstu, naročito je bitno usvojiti, odnosno izmeniti sledeće zakone i strategije:

(1) Zakon o investicionim fondovima

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo finansija

(2) Zakon o zaštiti konkurencije sadrži određene nedostatke koji mogu umanjiti njegove očekivane efekte, pa je iste potrebno otkloniti izmenama Zakona:

Prvo, član 4. stav 2. Zakona dozvoljava previše arbitrernosti kod izuzeća primene pravila o zaštiti konkurencije na subjekte koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa. Navedeni stav potrebno je dopuniti u skladu sa pravom EU, koje propisuje da se pravila o konkurenciji izuzimaju od primene samo ako bi primena pravila o konkurenciji pravno ili činjenično onemogućila obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Stoga u navedenoj odredbi, iza reči: "ako bi primena ovog zakona" treba dodati reči: "pravno ili činjenično (naročito ako ne postoji tržišno rešenje)". Takođe, neophodno je preciznije definisati pojam delatnosti od opšteg interesa i način njihovog vršenja u posebnom zakonu koji uređuje obavljanje ovih delatnosti.

Drugo, valja se ugledati na antimonopolsko zakonodavstvo EU, gde Komisija u prvom stepenu izriče novčanu kaznu za povredu konkurencije; u Srbiji Zakon ovu nadležnost dodeljuje uobičajenom organu za prekršaje. Dakle, potrebno je omogućiti da Komisija za zaštitu konkurencije izriče prekršajne sankcije, tako što će se dopuniti Zakon o prekršajima u smislu da se Komisiji za zaštitu konkurencije poveri nadležnost za izricanje prekršajnih sankcija, u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, te treba shodno tome izmeniti čl. 35. i 70. stav 2. Zakona o zaštiti konkurencije.

Treće, potrebno je da Komisija dostavlja Vladi finansijski plan najkasnije do 1. oktobra tekuće godine za narednu godinu, da bi se procedura usvajanja finansijskog plana Komisije uskladila sa usvajanjem Zakona o budžetu; u tom smislu potrebno je izmeniti član 51. stav 1. Zakona o zaštiti konkurencije.

Četvrto, iznos godišnjeg prihoda kojim je utvrđen prag iznad kojeg je potrebno pribaviti odobrenje za sprovođenje koncentracije je prilično nizak: ako zajednički ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Srbije u prethodnoj godini prelazi iznos od 10 miliona evra, odnosno ako zajednički godišnji prihod učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj godini prelazi iznos od 50 miliona evra,62 tako da odobrenju podleže veoma veliki broj koncentracija. Dakle, treba razmotriti podizanje pragova.

_______
62 Do propisivanja niskih granica je došlo jer se u izradi Zakona ugledalo na slovenački zakon, premda je slovenačko tržište manje od tržišta Srbije.

Takođe, prilikom koncentracije u kojoj učestvuju domaće i strano preduzeće treba da se odredi visina prihoda domaćeg preduzeća ispod koje za sprovođenje koncentracije nije potrebno odobrenje Komisije. U tom smislu u članu 23. stav 2. tačka 2. Zakona o zaštiti konkurencije treba da se doda i drugi uslov i to: 10 miliona evra godišnjeg prihoda (ostvarenog na srpskom tržištu) domaćeg preduzeća koje učestvuje u koncentraciji sa stranim preduzećem.

Potrebno je domaćim preduzećima omogućiti da "narastu" da bi mogla da osvajaju i strana tržišta.63 Naravno, ostaje činjenica da su od same monopolske/oligopolske situacije na tržištu mnogo bitnije barijere ulasku na tržište što bi državu trebalo da navede na to da ne sankcioniše domaća preduzeća sa dominantnim položajem, već da ih u potpunosti izloži mogućnosti međunarodne konkurencije.

_______
63 Niske granice preko kojih se dolazilo pod udar antimonopolskog tela bile su propisane i u Norveškoj, čime je norveškim preduzećima bilo otežano da narastu preko određene veličine. Zbog toga Norveška danas nema nijednu domaću transnacionalnu kompaniju. Primer Švedske, države i u pravnom i u istorijskom smislu najsličnije Norveškoj, je suprotan: nemajući nisko postavljene pomenute granice, određena švedska preduzeća su uspevala da narastu preko domaćeg tržišta i postanu transnacionalne kompanije; primeri takvih kompanija su "Volvo", "IKEA" i dr.

Peto, valjalo bi se odrediti prema tzv. tehnološkom monopolu (npr. aparat Polaroid nekada ili Windows danas); u tom smislu treba da se ubrza donošenje podzakonskih akata kojima se uređuje materija sporazuma o prenosu tehnologije gde bi vlasnik određene tehnologije svoje pravo raspolaganja istom vršio na način kojim monopol industrijske svojine ne sprečava efektivnu konkurenciju na tržištu (ustupanje tehnologije svim zainteresovanim subjektima pod ravnopravnim uslovima).

Šesto, u članu 66. Zakona nije predviđen slučaj tzv. "ćutanja uprave", tako da se na slučaj kada Komisija ne odgovori na zahtev za odobrenje koncentracije primenjuje opšte pravilo prema kome ćutanje podrazumeva negativan odgovor; na ovaj način se bitno usporavaju integracije preduzeća i omogućava pravna nesigurnost, tako da je neophodno propisati da ćutanje po isteku određenog roka od dana podnošenja zahteva, u skladu sa pravom EU, podrazumeva pozitivan odgovor, odnosno odobrenje koncentracije.

Takođe, među četiri elementa na koje se oslanja antimonopolska politika EU izostavljena je državna pomoć. Tim pitanjem se može baviti i poseban zakon, što će po svemu sudeći biti i slučaj u Srbiji.

Rok: april 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo trgovine, turizma i usluga

(3) Strategiju podsticanja i razvoja stranih ulaganja

Rok: mart 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

(4) Strategiju privrednog razvoja Republike Srbije64

Rok: kraj 2006. godine

Nosilac: Ministarstvo privrede

_______
64 Tokom rasprava o strategijama iz različitih društvenih domena, odnosno strategijama za razvoj pojedinih privrednih sektora, kojima javnost u Srbiji obiluje od 2000. godine, treba istaći da postoje i opravdana razmišljanja po kojima je bolje da država isključivo uređuje pravila tržišne igre, a da samim preduzećima prepusti da prave sopstvene strategije.

2. Reforma državne uprave

Postojeće stanje

Početkom novembra 2004. godine Vlada je usvojila Strategiju reforme državne uprave u Srbiji, čiji je sastavni deo i Akcioni plan za sprovođenje reforme za period 2004. do 2008. godine, a koji sadrži pregled konkretnih mera i aktivnosti sa dinamičkim planom njihove realizacije u navedenom periodu.

Implementacija Strategije je u toku. Donošenjem Zakona o Vladi, Zakona o državnoj upravi, Zakona o javnim agencijama, Zakona o državnim službenicima, Zakona o sprečavanju sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, Zakona o zaštitniku građana i Zakona o elektronskom potpisu, gotovo u potpunosti je zaokružen novi pravni okvir za izgradnju profesionalne državne uprave u Srbiji. Primena ovih zakona, zajedno sa procesom kontinuirane obuke državnih službenika, učiniće upravu u Srbiji sposobnom da preuzme odgovornost za sprovođenje reformi i u drugim oblastima društvenog života, što uključuje i efikasno sprovođenje preporuka iznetih u ovom dokumentu.

Kako se Strategija reforme državne uprave u Srbiji i principi sadržani u njoj ne odnose samo na organe centralne vlasti, već i na organe lokalne samouprave, to će se nastavkom započetog procesa decentralizacije vlasti, zaokruživanjem pravnog okvira za efikasno, zakonito i odgovorno funkcionisanje lokalnih organa vlasti i intenzivnim osposobljavanjem lokalnih službenika da ponesu teret kvalitetnog izvršavanja poslova koji donosi decentralizacija, stvoriti uslovi da opštine i gradovi, odnosno njihovi nadležni organi preuzmu aktivnu ulogu i u oblasti podsticanja stranih ulaganja u privredu.

Stvaranje uslova za primenu Zakona o elektronskom potpisu imaće za posledicu modernizaciju i povećanje efikasnosti rada uprave, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou. Pored toga, primena Zakona o državnim službenicima i donošenje, a potom primena adekvatnog Zakona o lokalnim službenicima, čiji koncept počiva na depolitizaciji i profesionalizaciji, učiniće upravu u Srbiji stabilnom i nezavisnom od političkih promena, što je jedan od bitnih uslova kada je reč o oblasti stranih ulaganja.

Planirani cilj:

Profesionalna, odgovorna i efikasna državna uprava i lokalna samouprava, osposobljena da pruži odgovarajući kvalitet usluga građanima i drugim subjektima.

Preporuke:

Nastaviti sa realizacijom Akcionog plana za sprovođenje reforme državne uprave u Srbiji, uz redovnu ocenu izvršenih mera i aktivnosti.

Rok: U skladu sa Strategijom reforme državne uprave.

Nosilac: Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u saradnji sa ministarstvima, organizacijama i službama nadležnim za pojedina pitanja od značaja za reformu državne uprave, kao i sa jedinicama lokalne samouprave neposredno, odnosno preko odgovarajuće asocijacije.

3. Reforma sudstva

Postojeće stanje:

Jedan od problema čije se prevazilaženje smatra veoma bitnim za podsticanje stranih direktnih ulaganja jeste i reforma sudstva. Nije zadovoljeno načelo vladavine prava (a to je, osim povećanja ekonomskih sloboda, drugi ključni uslov za veća privatna ulaganja) bez dosledne primene propisa i efikasnog sudskog sistema.

Pozitivni koraci su načinjeni u edukaciji sudija koja se sprovodi kontinuirano u svim oblastima prava. Efikasnost rada sudova redovno se prati preko mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih i godišnjih izveštaja o radu sudova i sudija. Izveštaji se dostavljaju Ministarstvu pravde i Vrhovnom sudu Srbije.

Ministarstvo pravde obavlja nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama. Vrhovni sud Srbije je utvrdio Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do 1. januara 2007. godine kada stupaju na snagu čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova. Ovim Merilima utvrđeni su kriterijumi za ocenu stručnosti, ocenu savesnosti rada sudije i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti.

Aktuelizovanje određenih oblasti, kao što su oblasti zaštite prava intelektualne svojine i zaštite konkurencije nameće potrebu za stručnim usavršavanjem sudija kako bi se zadovoljile potrebe modernog poslovanja za efikasnim rešavanjem sporova (kako u parničnom postupku tako i u postupku izvršenja pravnosnažnih odluka suda).

Nedovoljno je razvijen postupak trgovačke arbitraže kao načina rešavanja sporova.65 Zatim, u našem pravnom sistemu ne postoje notari (javni beležnici) koji bi mogli da rasterete sudove određenih poslova (overa potpisa). Najzad, sredstva kojima raspolažu sudovi su nedovoljna za kvalitetno obavljanje poslova u njihovoj nadležnosti.

_______
65 Kod radnog prava Zakonom o radu je propisano da se pojedinačna i kolektivna sporna pitanja mogu rešavati u postupku arbitraže. Krajem 2004. godine donet je i poseban Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova koji uređuje način i postupak rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova putem mirenja ili arbitraže. Primena ovog zakona je već dala pozitivne rezultate u mirnom rešavanju radnih sporova.

Planirani cilj:

Stvaranje sudskog sistema koji bi svojom stručnošću i efikasnošću mogao da odgovori potrebama modernog poslovanja, poslovanja kojem je brzina i sigurnost na prvom mestu.

Preporuke:

A) Usvojiti Zakon o arbitraži

Rok: april 2006. godine

B) Pojačati rad na modernizaciji sudova i usavršavanju sudija, pogotovo u oblastima sa manjkom stručnosti (unapređenje nivoa upotrebe informacionih tehnologija, međusobne povezanosti sudova u Srbiji i sa drugim državnim organima, stvaranje elektronskih baza podataka)

Rok: u toku

Nosilac: Ministarstvo pravde

Prilog br. 2

Opšti podaci o slobodnim zonama

Koncept slobodnih zona predstavlja oblik privredne ekstrateritorijalnosti i podrazumeva fizički ograđen i označen deo teritorije matične države, na kojem vlada dodatno garantovan i stimulativan režim poslovanja. Danas u svetu postoji preko 5000 slobodnih zona u oko 120 zemalja. Iako su različitog stepena privredne razvijenosti, preko njih se ostvaruje više od 20% ukupne međunarodne ekonomske razmene.66

_______
66 Izvor: Svetska trgovinska organizacija.

Osnovnu atraktivnost slobodnih zona čini povlašćeni carinski tretman, odgovarajuća poreska oslobađanja i pojednostavljene administrativne procedure. U okviru slobodnih zona se odvijaju različite privredne delatnosti, sa ciljem podsticanja izvoznih aktivnosti i povećanja intenziteta spoljnotrgovinske razmene zemlje domaćina, kao i ostvarivanja nekih posrednih pozitivnih efekata na domaću ekonomiju.

Slobodne zone su karakteristične za zemlje u razvoju, a donekle i za zemlje u tranziciji. U zavisnosti od širine prihvaćene definicije, u slobodne carinske zone se mogu uključiti i one u razvijenim zemljama: SAD, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Velikoj Britaniji, Holandiji, Francuskoj, Irskoj..., koje polako napuštaju klasičan koncept.

Nove tendencije se ogledaju u:

- prerastanju klasičnih, proizvodno orijentisanih zona u zone u kojima dominiraju specijalizovane usluge (globalni trend jačanja uslužnog sektora usled naglog razvoja informatičkih tehnologija i telekomunikacija)

- širenju nekadašnjih enklava na veće teritorije (specijalne ekonomske zone u Kini ili čitave provincije na Tajlandu)

- transformaciji slobodnih zona u naučne parkove (oblasti u blizini univerzitetskih gradova ili velikih instituta koji se pretežno bave istraživačkim radom pre svega iz sfere agro-biznisa i bio-inženjeringa)

- formiranju posebnih zona koje se isključivo bave "ofset" nabavkama (velike nabavke vlada razvijenih zemalja, pre svega naoružanja, medicinske opreme, telekomunikacionih sistema, energetskih sistema i energenata koji se proizvode u zemlji domaćina).

Pozitivni efekti koncepta slobodnih zona u zemljama u tranziciji su:

- Povećanje izvoza i deviznog priliva

(Mađarska je 2001. godine kroz slobodne zone izvezla robe i usluge u vrednosti preko 9 milijardi SAD dolara)

- Otvaranje novih radnih mesta

(slobodne zone u Meksiku zapošljavaju preko 400.000 radnika; U Mađarskoj je u prvih 28 zona bilo zaposleno oko 26.000 radnika)

- Uspostavljanje saradnje kompanija iz zone sa preduzećima u slabije razvijenim delovima zemlje

(u slobodne zone Mađarske ušli su svetski giganti koji angažuju veliki broj domaćih preduzeća kao kooperante, dobavljače, prevoznike...)

- Povećanje stranih ulaganja i prenos novih tehnologija

(u slobodnim zonama Turske posluje oko 500 stranih kompanija, kroz koje je u tursku privredu direktno uloženo 400 miliona SAD dolara; u 2004. godini turske slobodne zone su ostvarile promet od oko 22 milijarde SAD dolara uz stvaranje 40.000 novih radnih mesta)

- Efikasan ekonomski metod u funkciji regionalizacije

(koncept slobodnih zona doprinosi sprovođenju politike regionalnog razvoja i napretka pojedinih, ekonomski zaostalih regiona).

Sve susedne zemlje uključile su se u razvijanje ovog koncepta i donele su, s tim u vezi, određena zakonska rešenja, koja su u praksi donela ograničene rezultate. Generalno, slobodne zone u okruženju nalaze se tek u fazi određivanja njihovih stvarnih doprinosa i budućeg statusa (izuzetak je Mađarska).67

_______
67 Slobodne zone Mađarske su prešle dug i naporan put do uspeha. Od svog osnivanja (1982. godine) pa sve do početka devedesetih, zone su stagnirale, ali po donošenju zakona naklonjenog slobodnim zonama ostvaruju pun efekat i do skora se preko njih obavljalo 43% ukupnog izvoza. S obzirom d aje Mađarska od nedavno članica EU, jasan je efekat koji su slobodne zone imale na povećanje deviznog priliva i NSU, smanjenje stope nezaposlenosti, te promociju nacionalne privrede. U skladu sa pristupanjem Uniji, Mađarska je morala da uskladi svoju pravnu regulativu u roku od 3 godine, pa su tako ukinute neke povlastice korisnicima slobodnih zona (EU ne zahteva ukidanje slobodnih zona). Pretpostavka je da će i dalje određeni broj investitora poslovati u zonama, ali će se jedan broj sigurno preorijentisati ka susednim zemljama na obodu EU, što je takođe šansa za slobodne zone u Srbiji.

Pravni okvir za poslovanje zona podrazumeva da zemlja domaćina obezbedi određene uslove koji u nekim segmentima narušavaju konkurenciju, a koji se ogledaju u postojanju jedinstvenog i stimulativnog Zakona o slobodnim zonama. Poslovanju zona pogoduju naravno i opšta pravna i politička sigurnost, jeftina raspoloživa radna snaga, liberalni uvozno-izvozni tokovi, minimalne administrativne procedure, kvalitetne finansijske usluge, kao i razvijena infrastruktura i telekomunikacije.

Pristalice koncepta "slobodnih zona" zagovaraju stvaranje potpuno autonomnog i afirmativnog zakonskog rešenja, sa vanrednim poreskim oslobođenjima, kojim bi se precizno definisali svi pojmovi i institucije od značaja za poslovanje u zoni i detaljno uredile sve oblasti.

Do sada se ova oblast odlikovala neusaglašenošću i pravnim prazninama koje postoje u zakonskim rešenjima.

Narušavanje konkurencije pre svega se ogleda u sledećim oblastima:

1. Porezi i doprinosi

(osnovni smisao postojanja slobodnih zona ogleda se u sistemu vanrednih poreskih olakšica i oslobađanja)

2. Radni odnosi i status radnika u zoni

(na neka pitanja se ne primenjuje važeće radno zakonodavstvo što je značajan segment za svako preduzeće koje posluje u slobodnoj zoni)

3. Carinski propisi

(donose se posebna uputstva za carinski postupak u zonama sa posebnim osvrtom na proizvodnju)

4. Devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje

(definišu se način i pogodnosti raspolaganja devizama, način i pogodnosti kreditnog zaduživanja u inostranstvu, pogodnosti i način otvaranja i rada filijala domaćih i stranih banaka u zoni, devizna naplata između korisnika i preduzeća za upravljanje zonom)

5. Izgradnja objekata i građevinsko zemljište

(zahteva se jedinstvena i stimulativna procedura dobijanja građevinske dozvole, sistem oslobađanja ili povoljnosti prilikom plaćanja odgovarajućih naknada i taksi vezanih za samu eksploataciju objekata)

6. Nadležnosti preduzeća za upravljanje zonom

(nadležnosti preduzeća za upravljanje zonom se precizno određuju uključujući definisanje obaveze tih preduzeća prema državi i modalitete praćenja njihovog rada i kontrole).

Postoje nedoumice i različita tumačenja kada su u pitanju slobodne zone. Argumentovano je shvatanje da poseban režim poslovanja u slobodnim zonama narušava pravila konkurencije u zemljama koje se odluče za razvoj ovakvih aktivnosti, i da razvoj zaostalih područja i opšte povećanje konkurentnosti i izvoza treba postići stvaranjem stimulativnog poslovnog okruženja na celokupnoj teritoriji koje se odlikuje opštom pravnom i političkom sigurnošću, obučenom radnom snagom, liberalnim uvozno-izvoznim tokovima, minimalnim administrativnim procedurama, kvalitetnim finansijskim uslugama, razvijenom infrastrukturom i savremenim telekomunikacijama, uvozom moderne tehnologije i podržavanjem inovativnih delatnosti, kao i jasnom podsticajnom poreskom politikom, posebno za ulaganja u nerazvijene delove zemlje.

Neophodno je pratiti regulativu Evropske unije koja se odnosi na poslovanje u slobodnim zonama i usaglašavati se sa istom. Sa druge strane, potrebe sadašnjih korisnika slobodnih zona u Srbiji mogle bi biti zadovoljene povećanjem broja "javnih carinskih skladišta".

Prilog br. 3

Dodatak o koncesijama

Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja, kojom se, između ostalog, namerava podržati razvoj privatnog sektora u Srbiji za oslonac ima i promociju koncesija, potvrđenog modaliteta saradnje privatnog i javnog sektora u širokom rasponu oblasti.

Usvajanjem Zakona o koncesijama ("Službeni glasnik RS", broj 55/03) u značajnoj meri je prošireno područje investicionih mogućnosti u Srbiji. Koncesije suštinski predstavljaju ulaganja u domaću privredu prema zakonskoj proceduri jednakih uslova za sve potencijalne privatne ulagače (domaće i strane) kroz partnerstvo sa javnim sektorom, po principu "izgradi, koristi, predaj". Radi se o jednom od retkih zakona u regionu68 koji izričito implicira principe transparentnosti, nediskriminacije, proporcionalnosti, efikasnosti i izvesnosti u objavljivanju proceduralnih informacija u međunarodnim medijima. Ključ za podsticanje ulaganja putem koncesija se nalazi u sigurnosti imovinskih i ugovornih prava.

_______
68 EBRD, Projekt procene koncesija - analitički izveštaj, avgust 2004.

Činjenicom da su Zakonom predviđene mnoge mogućnosti za ulaganja putem koncesija sa maksimalnim trajanjem od trideset godina, uz Zakon o stranim ulaganjima, stvorena je dobra osnova za priliv novih investicija u domaću privredu sa izuzetkom sektora naoružanja. U domaćoj privredi, podvrgnutoj reformi ka uspostavljanju tržišnih mehanizama poslovanja, paralelno se odvijaju krupne promene kroz procese privatizacije i restrukturiranja preduzeća gde potencijal koncesionih ulaganja sem klasičnih prednosti u rešavanju pitanja infrastrukture, zaposlenosti i budžetskih prihoda, u velikoj meri doprinosi demonopolizaciji (jer su uobičajeno državni monopoli u saobraćajnoj infrastrukturi, telekomunikacijama, prirodnim resursima...), povećanju konkurentnosti, time i povećanju nivoa kvaliteta roba i usluga.

U periodu od stvaranja zakonskog okvira do danas investitori su izrazili najveće interesovanje za koncesije u oblasti saobraćajne infrastrukture, rudarstva i energetike, kao i regulacije čvrstog otpada u gradovima. U tom smislu su pokrenute procedure kroz multiresornu saradnju ka realizaciji interesa Republike Srbije. Radi se o koncesijama za autoputeve od Niša do granice sa Bugarskom, kao i od Horgoša do Požege, o koncesijama za istraživanje i eksploataciju raznih ruda na više lokacija, izgradnju kapaciteta za upravljanje čvrstim otpadom i ostalim. Podrazumeva se, kao i do sada, zajednička saradnja sa predstavnicima Ministarstva za kapitalne investicije, Ministarstva rudarstva i energetike i predstavnicima lokalnih samouprava.

Dosadašnja praksa i iskustvo pokazuju da je neophodno pripremiti i izdati odgovarajući priručnik za koncesije. Priručnik treba da ukaže na relacije između različitih zakona čija je primena neophodna u toku pripreme predloga za davanje koncesije, kao i tokom realizacije koncesionog projekta. Publikacija će biti pomoć za domaće subjekte, ali i za potencijalne strane ulagače, jer će na jednom mestu dobiti informacije zbog kojih se uobičajeno troši dosta vremena i posao odlaže.

Na ovaj način bi se promovisale koncesije, javnost upoznavala sa prednostima ovakvog tipa ulaganja i jačala lokalna samouprava.

Uz posebno uvažavanje prirodnog, zakonskog i činjeničnog monopola, težnja je da se kreira veća konkurencija promovisanjem koncesija u oblastima gde Srbija ima komparativnu prednost usled geostrateškog položaja. Tako se nameću sledeće oblasti za potencijalnu saradnju privatnog i javnog sektora: izgradnja i korišćenje energetskih postrojenja, izgradnja turističke infrastrukture, korišćenje termalnih izvora, komunalne delatnosti, izgradnja i korišćenje puteva, istraživanje i eksploatacija ruda.

Praksa i iskustva zemalja okruženja i centralnoevropskih zemalja pokazuje da su se koncesionim aranžmanima uglavnom rešavali infrastrukturni problemi gde se pitanje visine putarine post festum (Mađarski put M15) pokazalo kao sporno i socijalno teško održivo.

Prilog br. 4

Opšta analiza privrednih sektora*

1. Svetski trendovi i stanje u Srbiji

_______
* Napomena: Podaci koji se navode u ovom prilogu su preuzeti iz više izvora, i to: Svetske banke, Privredne komore Srbije, Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Strategije razvoja poljoprivrede Srbije, Nacrta strategije privrednog razvoja Srbije do 2010. godine (radna verzija, izrađena od strane ekspertskog tima 2002. godine), Republičkog zavoda za statistiku i dr. na osnovu analize podataka iz navedenih izvora, urađene su procene koje su navedene u dokumentu.

Procena je da danas oko 50% svetskog BDP potiče iz industrijskog sektora. Takođe se procenjuje da će do 2025. godine u svetskom BDP globalno postavljena industrija učestvovati sa preko 75%. Ovakve tendencije ukazuju na sledeće:

1. industrijska proizvodnja ima najviše učešće u stvaranju BDP. Ovo je posebno značajno za male zemlje koje su siromašne sirovinama i energentima, a nisu ostvarile svoje mogućnosti u turizmu i saobraćaju. Srbija spada u red tih zemalja.

2. nacionalne ekonomije ne mogu više biti zatvorene i na tradicionalan način braniti svoje tržište i svoju privredu.

3. svaka zemlja, a posebno male zemlje i srednje razvijene zemlje moraju naći svoje mesto u svetskoj podeli rada, odnosno raspodeli industrije, jer je ona, sa jedne strane, nosilac tehničkog i tehnološkog progresa, a sa druge strane, globalno konkurentna industrija ima najniže troškove po jedinici proizvoda i teško je suprotstaviti joj se povoljnijom ponudom.

Globalna ekonomija stvara i nameće nove standarde i na taj način eliminiše konkurenciju koja nije u stanju da prati brze promene.

Opšta je ocena da Srbija kasni sa ekonomskim reformama u odnosu na zemlje regiona. To se posebno odnosi na privatizaciju i prisustvo stranih investitora u svim sektorima privrede. U regionu je već stvorena određena ekonomska struktura. To se najbolje uočava u automobilskoj industriji. Veliki svetski proizvođači izvršili su ulaganja u Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji i Rumuniji.

Najznačajniji susedi Srbije, Mađarska, Rumunija i Bugarska, već su postali članovi EU ili će to postati u naredne 2 godine. Otuda delom proističe i nedovoljan interes za ulaganja u Srbiju, a posebno u one grane koje nemaju veliko domaće tržište. Ulaganja u najatraktivnije sektore u Srbiji, ako se izuzmu energetika i telekomunikacije, već su izvršena (industrija cementa, duvanska industrija, pivare). Ta saznanja još više otežavaju projektovanje budućeg razvoja srpske privrede. Nepostojanje Strategije privrednog razvoja Srbije, koja treba da odredi najvažnije sektorske politike, industrijsku, agrarnu, itd. onemogućava utvrđivanje prioriteta. Može se reći da danas od sektorskih strategija na prihvatljivom nivou postoje samo strategije razvoja poljoprivrede i energetike.

2. Opšta ocena privrede Srbije

Raspad SFRJ, ratna događanja na ovim prostorima i međunarodna izolacija i ekonomske sankcije doveli su do pada svih ekonomskih pokazatelja u periodu 1990-2000. godina. Mada je u periodu 2000-2005. godine došlo do velikog reformskog napretka, nacionalna ekonomija nije se značajnije oporavila.

Opšta ocena stanja srpske privrede je:

1. nizak nivo tehnološke i tržišne sposobnosti industrijskih preduzeća;

2. neefikasnost poslovanja (niska produktivnost, visoki troškovi po jedinici proizvoda);

3. nezadovoljavajući nivo kvaliteta proizvoda i usluga;

4. veliki spoljnotrgovinski deficit neodrživ na duži rok;

5. broj otvorenih novih radnih mesta je ispod broja onih koji u procesu privatizacije ostaju bez posla, što za rezultat ima smanjivanje ukupnog broja zaposlenih i povećanje broja nezaposlenih lica;

6. visok nivo javne potrošnje u društvenom proizvodu;

7. nizak nivo investicija u dužem vremenskom periodu (1990-2005); u 2002. godini Srbija ima najniži udeo investicija u društvenom proizvodu: 12%, dok Hrvatska ima 27%, Češka 28%, Mađarska 25%, itd; ako se ima u vidu da je društveni proizvod u Srbiji nizak, onda su, gledano u apsolutnim vrednostima, ulaganja u 2002. godini u Češkoj bila 12, a u Mađarskoj 9 puta veća, itd.

3. Struktura industrije i učešće sektora u BDP

Struktura industrijske proizvodnje u Srbiji nije bila povoljna ni pre 1989. godine. Međutim, ona se dramatično izmenila, odnosno pogoršala u periodu 1989-2000. godina. To se najbolje može videti u Tabeli 2.

Elektroprivreda, proizvodnja uglja, nafte i zemnog gasa i proizvodnja naftnih derivata učestvovali su u ukupnoj industrijskoj proizvodnji 1989. godine sa 11,92%, a 2000. godine sa 24,39%. Pri tome je fizički obim proizvodnje ostao približno na istom nivou.

Najznačajnije industrijske grane, metaloprerađivačka delatnost, mašinogradnja, proizvodnja saobraćajnih sredstava, brodogradnja, proizvodnja elektromašina i aparata, proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda i proizvodnja kožne obuće i galanterije bile su 1989. godine zastupljene u ukupnoj industrijskoj proizvodnji sa 42,56%, a 2000. godine sa 19,74%. Ako se ima u vidu da je 2000. godine nivo industrijske proizvodnje iznosio približno 50% od industrijske proizvodnje u 1989. godini, dolazi se do zaključka da su najznačajnije industrijske grane imale pad proizvodnje više od 4 puta. Ovo se odrazilo na izvoz, jer su ove grane bile nosioci izvoza Srbije.

Relativno učešće pojedinih sektora u BDP (u %):

Učešće društvenog sektora u BDP 1989. godine bilo je 90,8%, a privatnog 9,2%. Odnos se bitno menja u 2000. godini. Društveni sektor u BDP učestvuje sa 59,5%, a privatni sa 40,5%. Taj odnos će se i dalje menjati u korist privatnog sektora, tako da je učešće privatnog sektora u BDP u 2002. godini porastao na 42,6%. U svetlu ekonomskih reformi ovo je nesumnjivo pozitivan trend. Pri ovome treba imati u vidu da je BDP 2002. godine iznosio samo 45,3% od BDP u 1989. godini. Kada se isključi privreda Kosova i Metohije, onda je BDP u posmatranom periodu oko 2 puta manji.

4. Sektorske mogućnosti i potrebe za ulaganjima

4.1. Telekomunikacije

Telekomunikacioni saobraćaj je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih sistema savremenog sveta. On je neophodan za dobro funkcionisanje privrednih sistema, u prvom redu sektora informacionih i komunikacionih tehnologija, saobraćaja, elektroprivrede, bankarstva, ali i za funkcionisanje drugih velikih sistema: zdravstva, školstva, policije, vojske, poreske uprave, itd.

Osnovni sektorski cilj, koji se želi postići neposrednim stranim ulaganjima, je ubrzan razvoj i postizanje znatno višeg nivoa telekomunikacione razvijenosti i smanjivanje razlike u razvijenosti u odnosu na susedne i zemlje EU.

Telekomunikaciona razvijenost se meri brojem stabilnih i mobilnih telefonskih priključaka, priključaka kablovske televizije, personalnih računara i interneta po stanovniku. Ako se telekomunikaciona razvijenost Srbije označi sa 1,0, onda je Rumunije 1,5, Bugarske 1,7, Hrvatske 2,0, Mađarske 2,8, Češke 2,8, Slovenije 4,1, Austrije 5,5, a Švedske, kao jedne od najrazvijenijih zemalja, 8,0. Ovi podaci pokazuju da su potrebe za dugoročnim ulaganjima u telekomunikacioni sektor u Srbiji velike.

Resursi:

- značajno domaće tržište,

- visokoobrazovani i obučeni kadrovi,

- relativno dobra postojeća mreža.

Problemi:

- disparitet cena telefonskih impulsa za domaće i međunarodne razgovore.

Potrebna ulaganja:

- modernizacija postojećih i izgradnja novih telefonskih centrala,

- izgradnja komunikacione i pristupne mreže,

- uvođenje novih servisnih usluga.

Domaći inputi u ulaganjima bi mogli biti oko 20%, sa tendencijom porasta.

Preporuke:

- Donošenje programa privatizacije sektora telekomunikacija, kao preduslova za priliv stranih ulaganja (država je sada većinski vlasnik u sektoru telekomunikacija).

4.2. Elektroprivreda

Nakon zanemarivanja ulaganja u elektroenergetski sektor u poslednjoj deceniji prošlog veka, što je dovelo do tehnološkog zastarevanja elektroenergetskih objekata, u poslednjih 5 godina obavlja se revitalizacija i modernizacija kapaciteta i povećanje njihove efikasnosti, koje daje rezultate, a što tehnički parametri pokazuju. Zakonom o energetici već omogućeno stranim investitorima da investiraju u elektroprivredu pod jednakim uslovima kao i domaćim licima. Ne postoje rezervni kapaciteti, pa je potrošnja u zimskim mesecima na granici održivosti sistema. Potrebne količine su obezbeđivane po cenama koje su znatno niže od troškova proizvodnje, prenosa i distribucije, kao i cena u okruženju.

Potrošnja električne energije u Srbiji nije velika u odnosu na druge zemlje EU - oko 3.500 kwh godišnje po stanovniku; međutim, ona jeste velika ako se svede na energetski intenzitet (oko 1.400 kwh/1.000 dolara nacionalnog dohotka, Grčka 400, Portugal 300, Danska 200).

Uz sadašnju stopu rasta potrošnje električne energije i izrazite cenovne disparitete sa drugim gorivima, Srbija se ubrzano suočava sa problemom ispunjavanja elektroenergetskog bilansa, kako zbog nedostajućih proizvodnih kapaciteta, tako i zbog nepovoljne strukture potrošnje električne energije. Neposredan sektorski cilj je izgradnja novih proizvodnih kapaciteta.

Resursi:

- domaći lignit,

- visokoobrazovani i obučeni kadrovi,

- obnovljivi energenti (drvni otpad, slama, kukuruzovina i sl.).

Problemi:

- značajan disparitet cena kwh koji nije moguće otkloniti u kratkom roku,

- veliki ekološki problemi (pepeo, fenol, itd.).

Potrebna ulaganja:

- termoelektrana snage od 700-750 MW

- kombinovano postrojenje za proizvodnju električne energije i toplote na gas, snage 200-300 MW,

- više manjih elektrana koje bi služile za grejanje većih gradova i distribuciju tople vode,

- oprema za površinsku eksploataciju uglja,

- prenosni sistemi,

- interkonekcija,

- zaštita okoline,

- briketiranje ugljene prašine i drugih obnovljivih energenata,

- izgradnja malih hidroelektrana.

Domaći inputi u ulaganjima bi mogli iznositi 35-40%.

Preporuke:

- Podsticanje stranih investitora da učestvuju u izgradnji novih proizvodnih i ostalih kapaciteta, nezavisno od toka, i dinamike restrukturisanja i reorganizacije elektroprivrede, uz stvaranje uslova za formiranje tržišnih cena električne energije i usluga. Neadekvatne cene ne mogu biti privlačne za investitore. Doneti odluku o sudbini započete TE-TO Kolubara.

4.3. Naftna industrija i gasifikacija

Sektor nafte obuhvata eksploataciju domaćih rezervi nafte, uvoz, transport i preradu sirove nafte i naftnih derivata, kao i distribuciju i prodaju / izvoz derivata nafte. Kao posledica niskog nivoa ulaganja u održavanje postojećih proizvodnih pogona, kao i nedovoljnog istraživanja zbog nedostatka sopstvenih sredstava, prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa. Ukupni instalirani prerađivački kapacitet domaćih rafinerija iznosi 7.8 miliona tona godišnje, čiji su trenutni operativni kapaciteti, zbog teških razaranja tokom bombardovanja 1999. godine, svedeni na 6.6 miliona tona.

Donošenjem Zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa i odgovarajućim odlukama Vlade, u 2005. godini osnovani su: Javno preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima, Javno preduzeće za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa i Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje prirodnog gasa. Stupanjem na snagu ovih odluka uspešno je završena prva faza procesa restrukturiranja javnog preduzeća "NIS-Naftna industrija Srbije".

Prema Strategiji razvoja energetike u okviru naftnog sektora predviđena su ukupna ulaganja od 360 miliona SAD dolara, u sektoru gasa 840 miliona SAD dolara, dok su ukupna potrebna ulaganja u celom energetskom sektoru 6.375 miliona SAD dolara.

"NIS" a.d. Novi Sad je sastavljen od četiri ogranka: NIS-Naftagas, NIS-Petrol (objedinjuje dosadašnje delove NIS-Rafinerija nafte Pančevo, NIS-Rafinerija nafte Novi Sad, NIS-Jugopetrol i NIS-Naftagas promet), NIS-TNG (organizacioni delovi NIS-Gasa, NIS-Energogasa i NIS-Jugopetrola koji su se bavili prometom tečnog naftnog gasa u bocama i prometom autogasa), NIS-Ugostiteljstvo i turizam (u koji ulaze ugostiteljski objekti, restorani i hoteli iz svih dosadašnjih delova kompanije). Privatizacioni savetnik za Naftnu industriju Srbije (NIS) je izabran i u skladu sa predloženom i usvojenom Strategijom privatizacije se prva faza privatizacije očekuje sredinom 2006. godine.

Dalja gasifikacija na području Republike Srbije u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za gasifikaciju, izgradnja podzemnog skladišta gasa i alternativnog pravca snabdevanja prirodnim gasom, obezbediće sigurnost u snabdevanju prirodnim gasom i podići nivo korišćenja prirodnog gasa kao goriva, što će se višestruko pozitivno odraziti kako sa ekološkog, tako i sa aspekta rasterećenja elektro-energetskog sektora Republike Srbije.

Usvajanjem Zakona o energetici i formiranjem Agencije za energetiku, koja između ostalog treba da donese i tarifni sistem za gas u Republici Srbiji, stvoreni su uslovi za formiranje odgovarajuće cene prirodnog gasa za pojedine kategorije potrošača u skladu sa zahtevima koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Ugovora o osnivanju zajednice za energetiku. Velikim industrijskim potrošačima omogućeno je sticanje statusa kvalifikovanog kupca koji može kupovati energiju za sopstvene potrebe i koji može slobodno izabrati svog snabdevača energije.

Srbija ima veliku zavisnost od uvoza nafte i gasa. Oko 75% domaćih potreba pokriva se uvozom. Domaće rafinerije proizvode sve derivate nafte, u skladu sa potrebama domaćeg tržišta, ali ti proizvodi, zbog tehničke opremljenosti rafinerija, ne zadovoljavaju standarde EU.

Razvoj petrohemije i hemijske industrije, za čijom proizvodnjom raste tražnja u svetu, a koja se naslanja na preradu nafte, može donositi značajan devizni priliv i pokriti izdatke za uvoz energenata. Prirodni gas ne koristi se u Srbiji samo kao energent, već i kao sirovina za proizvodnju veštačkih đubriva i metanola.

Ulaganja u naftnu industriju, izgradnja novih proizvodnih kapaciteta, povećanje obima proizvodnje naftnih derivata kao i povećanje nivoa kvaliteta naftnih derivata, preduslov su za razvoj pratećih industrija petrohemije i bazne hemije. Razvoj ove grane neposredno utiče na razvoj hemijske industrije, industrije plastičnih masa i gumarske industrije. Po svom multiplikativnom uticaju, ova ulaganja spadaju među najznačajnija.

Potrebna ulaganja:

- revitalizacija i modernizacija postojećih rafinerija,

- izgradnja dela međunarodnog naftovoda kroz Srbiju,

- izgradnja savremenih skladišnih postrojenja za naftne derivate (Beograd, Novi Sad, Smederevo, Niš, Prahovo, Bor),

- izgradnja velikog podzemnog skladišta prirodnog gasa (neophodno radi izravnjavanja neusklađenosti zimske i letnje potrošnje)

- gasifikacija gradova,

- proizvodnja motornih ulja,

- širenje mreže gasnih pumpi.

Mogući domaći inputi u investicijama su na nivou 30%.

Preporuke:

- donošenje strategije privatizacije. Privatizacija naftne industrije će otvoriti mogućnosti daljeg investiranja u naftnu industriju Srbije i podizanje tehničkog nivoa proizvodnje.

- dalja gasifikacija u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za gasifikaciju.

- izgraditi podzemno skladište gasa i alternativni pravac snabdevanja gasom.

4.4. Poljoprivreda i prehrambena industrija

Uslovi za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji su uglavnom povoljni. Poljoprivredna površina iznosi 5,12 miliona hektara, ili 66% površine zemlje. Ovo odgovara iznosu od 0,68 hektara po stanovniku, što je znatno više od proseka u Evropi (0,28 hektara po stanovniku).

Nekih 83% poljoprivredne površine je obradivo, od čega se najveći deo nalazi u Vojvodini, dok je ostatak od nekih 17% zemljište koje nije pogodno za obradu, a čine ga pašnjaci (16%), te ribnjaci, trstici i bare (1%). Obradiva površina po stanovniku iznosi 0,57 hektara, što je više od proseka u Evropi (0,18 hektara po stanovniku). Raspoloživa obradiva površina i njena lokacija pružaju povoljne uslove za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom.

Danas poljoprivreda u BNP učestvuje sa oko 21%, zapošljava više od 10% stanovništva, a u izvozu učestvuje sa 26%. Struktura gazdinstava je dvojna: velike korporativne farme sa 15% ukupne obradive površine (0,8 miliona hektara) i porodična gazdinstva sa 85% ukupne obradive površine (3,6 miliona hektara). Struktura gazdinstava je takođe i nepovoljna: 94,5% gazdinstava poseduje manje od 10 hektara. Prosečna veličina gazdinstva je oko 3 hektara, dok samo 5,5% proizvođača od ukupno 778.891 obrađuje preko 10 hektara. Izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta Republike Srbije čine preko 2% bruto nacionalnog dohotka (EU u tu svrhu izdvaja 0,5%).

Osnovne karakteristike poljoprivrede Srbije su:

- poljoprivreda u tranziciji od značajno državno regulisane ka tržišno orjentisanoj poljoprivredi,

- poljoprivreda opterećena značajnom socijalnom ulogom u periodu tranzicije,

- još uvek visoko zaštićena poljoprivreda koja zbog toga nije u stanju da jasno profiliše svoje konkurentne proizvode,

- poljoprivreda opterećena neulaganjem u protekloj deceniji i još uvek neuspostavljenim funkcionalnim tržištem kredita,

- poljoprivreda sa jasno izraženim monopolima u mnogim sektorima i neizgrađenim tržišnim lancima.

Zato valja realno sagledati šta se može, a šta ne može očekivati od srpske poljoprivrede u narednim godinama i decenijama.

- Poljoprivreda može da proizvede više bogatstva nego što to čini sada i da na taj način značajno doprinese oporavku i rastu celokupne ekonomije.

- Poljoprivreda može da proizvede bezbednu i visoko kvalitetnu hranu, privlačnu za potrošače u Srbiji i inostranstvu.

- Poljoprivreda može da utiče na zaštitu životne sredine i ima potencijal da razvije profitabilnu turističku ponudu.

- Poljoprivreda može da podnese promene koje su Srbiji neophodne da se pridruži EU i STO, i ona će definitivno imati korist od toga.

- Poljoprivreda može da bude kratkoročni pufer i pomogne da se olakšaju posledice bolne tranzicije.

- Ali poljoprivreda ne može da nastavi da zapošljava broj ljudi koji je trenutno uposlen, niti da im obezbedi prihvatljiv životni standard na maloj mešovitoj farmi koja danas preovlađuje.

Resursi:

- raspoloživo poljoprivredno zemljište dobrog kvaliteta,

- pogodno klimatsko područje za gajenje poljoprivrednih kultura,

- dobar geografski položaj (blizina velikih potrošača),

- šumski i vodni resursi.

Problemi:

- nizak nivo obrazovanja proizvođača, naročito u oblasti prodaje,

- nizak nivo povezanosti među farmerima,

- loše razvijena ruralna infrastruktura,

- tržište zemljišta ne funkcioniše na odgovarajući način,

- tržište ruralnih kredita jedva da postoji,

- spora privatizacija, sa malo stranih ulaganja,

- nerazvijena tržišna infrastruktura, institucije i organizacije,

- manjkava zakonska regulativa i nepostojanje institucionalnog okvira,

- nedovoljna kadrovska, organizaciona i tehnička opremljenost institucija koje pružaju podršku sektoru poljoprivrede.

Potrebna ulaganja:

- u cilju povećanja konkurentnosti investicije u

- opremu, mehanizaciju, farme, zasade, prerađivačke i skladišne kapacitete

- znanje

- ulaganja u izgradnju institucija i tržišne infrastrukture u poljoprivredi.

Preporuke:

- graditi tržišnu ekonomiju u poljoprivredi.

- formulisati različite mere agrarne politike za ostvarivanje ciljeva definisanih Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije.

4.5. Turizam

Turistički potencijali Srbije su veliki, ali nema zaokružene turističke ponude. Snage treba usmeriti na privlačenje stranih turista, ali i imati u vidu da nema jakog inoturizma bez jakog domaćeg turizma.

Turistička privreda je višestruko značajna, jer se kroz nju valorizuju druge privredne grane (proizvodnja hrane, pića, saobraćaj i usluge) i angažuje značajan broj radnika. Iz tog razloga, ključni ciljevi turističke razvojne politike i strategije turističkog razvoja Srbije biće:

- povećanje učešća turizma u BDP,

- povećanje deviznog prihoda od turizma na nivo uporediv sa susednim zemljama,

- otvaranje novih radnih mesta i smanjenje siromaštva kroz razvoj turizma,

- povratak Srbije na evropsko i svetsko tržište, kao važne turističke destinacije,

- utvrđivanje konkurentnih turističkih proizvoda Srbije, kao što su gradski i kongresni turizam, banjski i planinski turizam i seoski turizam.

Resursi:

- banje (Vrnjačka, Niška, Sokobanja, Mataruška, Melenci i dr.),

- planine (Kopaonik, Tara, Zlatibor, Zlatar, Divčibare, Goč),

- reke (Dunav, Tisa, Drina),

- gradovi,

- lovni turizam,

- tranzitni turizam,

- kadrovi.

Lovni turizam u Srbiji je bio jedan od najznačajnijih oblika privredne aktivnosti u turizmu sve do početka devedesetih godina prošlog veka. Potencijal u lovištima, divljači, smeštajnim kapacitetima namenjenim lovcima iz zemlje i inostranstva je slabo iskorišćen prvenstveno zbog nepostojanja odgovarajućeg pravnog okvira koji bi na moderan način regulisao ovu delatnost i činjenice da Srbija nije na spisku "trećih zemalja" EU za izvoz divljači. Imajući u vidu ne samo neposredne efekte od lovnog turizma, već i činjenicu da su gosti iz inostranstva koji dolaze radi lova najčešće osobe višeg društvenog statusa, bitni su i posredni efekti za promociju imidža zemlje i podsticanje drugih privrednih aktivnosti.

Problemi:

- nedostatak kvalitetne turističke infrastrukture, uključujući i manjak savremene saobraćajne infrastrukture,

- neadekvatni smeštajni kapaciteti u gradskim centrima, banjama i planinskim centrima i često nizak nivo kvaliteta usluga (posebno sanitarni problemi), kao i nedovoljno razvijena ponuda vanpansionske potrošnje,

- nizak nivo stranih investicija u turizmu,

- nedostatak finansijskih sredstava za podršku turističkim promotivnim aktivnostima,

- nerešeno pitanje ekološke zaštite turističkih centara (odlaganje otpada, zaštita okoline),

- nedovoljni obrazovni kapaciteti, naročito u pogledu trening centara,

- nepostojanje simbola Srbije kao turističke destinacije, suvenira, karte grafičkih identiteta, slogana, logoa (mogao bi se za rešenja ovih pitanja raspisati konkurs).

Potrebna ulaganja:

- hoteli srednje i visoke kategorije (Beograd, Novi Sad, Niš),

- unapređenje zdravstveno-rekreativnih centara (Vrnjačka Banja, Soko Banja i dr.),

- izgradnja hotela visoke kategorije u zimskim turističkim centrima,

- izgradnja nautičkih centara na Dunavu (Donji Milanovac, Golubac i dr.). Indikativan je podatak da naša rečna flota još nije dostigla brojnost i kvalitet od pre II svetskog rata.

Preporuke:

- Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Turistička organizacija Srbije i predstavnici turističke privrede bi trebalo da odrede ciljna tržišta i tržišne segmente70 u skladu sa mogućnostima srpske turističke ponude i da im pristupe usmerenom marketinškom kampanjom;

- uvrstiti Srbiju na spisak "trećih zemalja" EU za izvoz divljači, kao i doneti nov Zakon o lovu (lovstvu)

- ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu i zaštitu okoline turističkih centara;

- omogućavanje kupovine zemljišta ili dugoročnog zakupa za izgradnju turističkih objekata.

_______
70 Preovladava mišljenje da ciljne grupe treba da budu srednja klasa i poslovni ljudi, a ne potrošači visokog (elitnog) turizma.

4.6. Automobilska industrija - industrija saobraćajnih sredstava

Najveće pojedinačno tržište u Srbiji je tržište automobila i saobraćajnih sredstava. U Srbiji je registrovano preko 1.400.000 putničkih automobila i oko 400.000 teretnih vozila, autobusa, specijalnih putničkih vozila i priključnih vozila. Prosečna starost putničkih automobila je preko 12 godina, a teretnih i više od toga. Polazeći od pretpostavke da se u narednih 10 godina zameni 2/3 svih vozila, stvara se tržište od 1.200.000 vozila, odnosno u proseku 120.000 vozila godišnje. Proizvodnjom rezervnih delova i servisnim uslugama ostvaruje se vrednost od oko 2 milijarde evra godišnje.

Toliko tržište opravdava nalaženje strateškog partnera, koji bi u "Zastava Automobilima" postavio jednu finalnu proizvodnju vozila male i srednje kubikaže i specijalnih vozila (dostavna vozila, servisna, sanitetska) koja bi se razvila na bazi osnovnog modela.

Moguća godišnja proizvodnja je između 80.000 i 100.000 vozila. Takva finalna proizvodnja bila bi praćena proizvodnjom komponenti (ventili, klipovi, auto gume, točkovi, akumulatori, kočioni i upravljački sistemi, filteri, itd.). Industrija komponenti za vozila bi bila osposobljena da proizvodi delove za prvu ugradnju i rezervne delove za veći broj vozila evropskih proizvođača.

Resursi:

- domaće tržište,

- postojanje proizvodnih hala sa odgovarajućom infrastrukturom,

- visokoobrazovni kadrovi.

Preporuke:

- neposredni pregovori sa velikim svetskim kompanijama,

- ubrzati privatizaciju "Zastava Automobila",

- osnivanje klastera proizvođača auto-komponenti,

- obezbediti podsticaje kojima će se privući ozbiljan svetski proizvođač automobila.

4.7. Hemijska industrija

Strani investitori su kroz proces privatizacije već prisutni u hemijskoj industriji, a očekuje se njihovo učešće i u narednim privatizacijama. Izgradnja novih kapaciteta u hemijskoj industriji vezana je za dalji razvoj rafinerija i petrohemije kao bazne industrije.

Potrebna ulaganja:

- izgradnja fabrike čađi, koja je značajna za gumarsku industriju (sada se čađ uvozi); postoji projekt za izgradnju takve fabrike kod Elemira - ali su prisutni otpori lokalnog stanovništva zbog ekoloških problema, koji su, imajući u vidu savremene tehnologije, rešivi;

- izgradnja fabrike sintetičkog korda (kord se koristi kao "armatura" u automobilskim gumama).

4.8. Logistika i intermodalni transport

Srbija ima povoljan geografski položaj, naročito u saobraćajnom smislu. Pritom, tražnja za logističkim uslugama se neprestano uvećava u zemlji i u svetu.

Potrebna ulaganja:

- kargo terminali na Aerodromu Beograd,

- robno-transportni centar na Dunavu (u blizini Beograda); Srbija nema ni jedan savremeni kontejnerski terminal,

- izgradnja mreže robno-transportne infrastrukture.

4.9. Reciklaža sirovina

Reciklaža sirovina nije razvijena u Srbiji. Ne postoje domaća iskustva u ovoj oblasti. Potrebno je izraditi studije izvodljivosti i idejne projekte u saradnji sa EU.

Država ima ključnu ulogu u organizaciji i kontroli reciklaže sirovina, posebno opasnog (hazardnog) otpada. Moguća su značajna strana ulaganja u ovom sektoru, kao i pristup evropskim fondovima. Reciklaža sirovina omogućiće i osnivanje značajnog broja manjih preduzeća u privatnom vlasništvu.

Problemi:

- velike količine otpada (10 miliona tona godišnje, 7 miliona tona pepela, 2 miliona tona komunalnog otpada),

- velike količine otpadnih voda,

- velike količine otpadnih gasova.

Preporuke:

- zakonska regulativa po ugledu na EU,

- određivanje lokacija pogodnih za deponije,

- oslobađanje novih investicija od poreza i taksi,

- privatizacija komunalnih preduzeća i davanje koncesija za reciklažu i preradu komunalnog otpada.

4.10. Drvna industrija

Razvoj drvne industrije treba da se zasniva na izvozu nameštaja od masiva (punog drveta) koji je napravljen od drveta iz tzv. obnovljivih šuma. Povećana je tražnja za pomenutim nameštajem.

Postoje domaće sirovine i kadrovi ali nedostaje dizajn i kvalitet koji je konkurentan. Postoji prostor za osnivanje više malih i srednjih preduzeća.

Preporuke:

- obezbediti strane partnere radi tržišta, dizajna i savremene tehnologije;

- razvojem prerađivačke industrije izvršiti određenu destimulaciju izvoza sirovih trupaca.

4.11. Industrija kože

Imajući u vidu postojanje domaće sirovinske osnove kao i povećanu svetsku potražnju za proizvodima od kože, postoji potencijal za izgradnju kapaciteta za preradu koža.

Potrebne su investicije u tehnologiju i opremu.

Obezbeđivanjem uslova za razvoj prerade kože destimulisao bi se izvoz sirove kože.

4.12. Rudarstvo i geološka istraživanja

Srbija poseduje značajne mogućnosti za dalji razvoj mineralno-sirovinskog sektora. Geološke karakteristike područja ukazuju na mogućnost za otkrivanje novih ležišta obojenih i plemenitih metala (bakra, olovo-cinka, nikla, molibdena, antimina, zlata, srebra, ...) u postojećim metalogenetskim zonama (Karpato-balkanska, Srpsko-makedonska, Dinarska, ...) koje obuhvataju oko jedne trećine površine Srbije.

U protekle dve decenije izuzetno malo se ulagalo u geološka istraživanja mineralnih sirovina, a eksploatacija se vršila na račun poznatih rezervi. Ovaj period se poklapa sa ukidanjem fondova ili drastičnim smanjenjem sredstava koje je država ulagala u ovu granu industrije. Sa druge strane, postojeća društvena preduzeća (RTB Bor, RMHK Trepča, ...) nisu uspela, u početku, da odgovore izazovima tržišnog poslovanja, a potom, se u periodu sankcija i izolacije forsirala proizvodnja na neekonomskim osnovama i bez vođenja računa o njenoj održivosti u budućem periodu. Imperativ vremena je, stoga, da se stvore što pogodniji uslovi za ulaganje privatnog kapitala (domaćeg i stranog porekla) u ovaj sektor. Pri tome, institucije sistema i zakonodavni okvir predstavljaju logičan početak, kada se govori o preduslovima za ispunjenje zadatog cilja.

Zakonodavni okvir kojim se reguliše način i uslovi izvođenja geoloških istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina čine Zakon o geološkim istraživanjima, Zakon o rudarstvu, kao i brojna podzakonska akta. Odobrenja za izvođenje geoloških istraživanja se izdaju prema postojećem Zakonu o geološkim istraživanjima, shodno principu prvenstva prve podnete aplikacije (First Come - First Served). Eksploataciju mineralnih sirovina može vršiti preduzeće koje je izvršilo istraživanja, po principu sigurnosti ulaganja (Security of Tenure).

Geološka istraživanja mineralnih sirovina finansira, gotovo u potpunosti, privatni sektor (domaće i strane kompanije). Procena je da će se u sledećih 3-5 godina u Srbiji utrošiti 100-150 miliona dolara na istraživanja svih vrsta mineralnih sirovina.

Svi rudnici metala (bakra i olovo-cinka) uključujući i RTB Bor se nalaze u procesu privatizacije, a neki su već uspešno privatizovani. Ovaj proces treba ubrzati, odnosno završiti do kraja 2006. godine, kako bi se iskoristio povoljni trend kretanja cena na svetskim berzama. Proces privatizacije rudnika nemetala ulazi u završnu fazu, cementare su privatizovane, kao i brojni kamenolomi i ciglane, te nema sumnje da će cilj biti ispunjen do kraja naredne godine.

Zadaci koji se postavljaju pred Vladu i Ministarstvo rudarstva i energetike, a prema nalazima ekspertskog tima Svetske banke, ogledaju se u donošenju Strategije upravljanja i razvoja mineralno-sirovinskog sektora (Mineral Policy). Ova strategija, ukratko, definiše zadatke i odgovornosti za postizanje održivog razvoja i pravi funkcionalnu vezu sa fiskalnim okruženjem, u skladu sa pitanjima koji proističu iz načela upravljanja ovom granom industrije.

Drugi važan zadatak, ogleda se u hitnom donošenju izmena i dopuna Zakona o geološkim istraživanjima i Zakona o rudarstvu. U perspektivi (u roku od dve godine), ova dva zakona treba da se spoje u jedinstven Zakon o mineralnim sirovinama. Time bi se postigla veća pravna sigurnost, pojednostavio postupak izdavanja odobrenja za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina, ojačale nadležnosti i odgovornosti kod sprovođenja zakona.

Treći važan zadatak tiče se donošenja savremene podzakonske regulative, koja je do formiranja državne zajednice Srbija i Crna Gora bila u nadležnosti savezne administracije. Ovaj posao obaviće Agencija za rudarstvo (koja se osniva prema predloženim izmenama Zakona o rudarstvu) u narednih nekoliko godina. Prioritetno treba doneti nov Pravilnik o sadržini rudarskih projekata i nov Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (uključujući i prateća podzakonska akta). Ove zakone treba doneti po ugledu na najbolja svetska rešenja - široko priznata od strane međunarodnih finansijskih institucija, komercijalnih banaka i berzi.

Da bi se navedeni ciljevi mogli uspešno realizovati, odnosno trajno sprovoditi, neophodno je otkloniti više nego očigledne institucionalne nedostatke. Od strane ekspertskog tima Svetske banke i državnih ekspertskih timova Nemačke i Japana koji su imali prilike da se, kroz razne projekte, temeljno upoznaju sa praksom i iskustvima u radu Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, konstatovano je da treba učiniti sledeće:

Sektor rudarstva i geologije u okviru Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije (opciono Agencije za rudarstvo) treba potpuno tehnički opremiti, brojčano ojačati i dopuniti nedostajućim odeljenjima:

- u okviru Sektora rudarstva i geologije (opciono Agencije za rudarstvo) povećati brojnost i ojačati tehničku opremljenost Odeljenja za katastar istražnih i eksploatacionih polja i Odeljenja za sakupljanje naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina;

- u okviru prethodno pomenutog povećati brojnost i ojačati tehničku opremljenost Odeljenja za rudarsku i Odeljenja za geološku inspekciju;

- u okviru istog oformiti Odeljenje za pitanja zaštite životne sredine i uticaja rudarske eksploatacije na lokalne društvene zajednice, kako bi se ojačala dvosmerna veza Ministarstva rudarstva i energetike sa Ministarstvom nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvom za lokalnu samoupravu i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike i efikasnije regulisalo prikupljanje neophodnih podloga za ocenu svakog pojedinačnog slučaja;

- oformiti Odeljenje za upravljanje rudarskom privredom, kako bi se napravila dvosmerna veza između potencijalnih investitora i sektora rudarske industrije, vršila promocija ulaganja u rudarstvo, poboljšalo finansijsko planiranje i obezbedila veća administrativna efikasnost i transparentnost;

- osnovati - reaktivirati Nacionalnu geološku kuću (Geological Survey), utvrditi način finansiranja i definisati program rada u skladu sa utvrđenim ciljevima. Srbija je jedina država u Evropi i jedna od retkih u svetu koja trenutno nema ovakvu ustanovu, a imala ju je početkom dvadesetog veka. Ministarstvo nauke i životne sredine u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, već je pripremilo potrebna akta, čije se usvajanje uskoro očekuje. Ovaj zadatak se ostvaruje kroz transformaciju postojećih instituta. U 2006. godini treba obezbediti potrebna novčana sredstva (iz budžetskih sredstava koja su, podrazumeva se, uvek ograničena ili pak iz eksternih izvora) za restrukturiranje i poboljšanje veoma loše tehničke opremljenosti.

4.13. Ekstraktivna metalurgija

Metalurški kapaciteti van teritorije Kosova i Metohije u Republici Srbiji su Zorka - Šabac (topionica cinka) i Topionica i rafinerija (bakra) koja posluje u sastavu RTB Bor, kao i Železara u Smederevu. Svi pogoni, zbog nedostatka ili zastarelosti tehnologije, za zaštitu životne sredine predstavljaju velike zagađivače.

Železara Smederevo je privatizovana i od tada uspešno radi. Novo poslovodstvo ulaže velika novčana sredstva u cilju smanjenja zagađenja. Ovaj proces treba da se nastavi i dalje sa nesmanjenim intenzitom kako bi se u realnom vremenu postrojenje dovelo na visok nivo. Prema postojećim saznanjima, Srbija nema potencijala za iznalaženje ekonomski interesantnih ležišta gvožđa kao i koksnih ugljeva, tako da će se ove sirovine, potrebne za rad smederevske železare, i u budućnosti nabavljati iz uvoza.

Budućnost ostale dve topionice je pod direktnim uticajem stanja u rudarskom sektoru i zavisi od uspeha restrukturiranja i privatizacije domaćih rudnika. Pošto su, trenutno i u regionu i u Evropi, ovakvi kapaciteti nedovoljno zaposleni, ekonomski smisao postojanja domaćih topionica, može se naći samo ukoliko, u budućnosti, bude ostvarena dovoljna proizvodnja koncentrata iz domaćih rudnika.

Kada su u pitanju obojeni metali, Srbija ih danas pretežno izvozi kao polufabrikate, a uvozi finalne proizvode. Moguće je izgraditi proizvodne kapacitete za finalnu proizvodnju. Pošto bi podizanje ovih kapaciteta povoljno uticalo na ublažavanje ekonomskih problema određenih regiona (Bor, Zaječar, Niš, Užice) treba razmotriti davanje posebnih pogodnosti za ulagače koji se opredele za ove aktivnosti.

4.14. Proizvodnja nemetala

Proizvodnja nemetala beleži rast u svetu. Nemetali se sve više koriste u zaštiti životne sredine i poljoprivredi. Neki nemetali se uopšte ne koriste u Srbiji (fosfati, bor, zeolit), a neki neznatno (bazalt).

Izdavanje koncesija za eksploataciju barita, fluorita, fosfata, borita, bentonita, dumita, diabaza i bazalta. Na bazi eksploatacije nemetala moguće je razviti preradne kapacitete, što bi bilo značajno za razvoj naročito nerazvijenih krajeva.

4.15. Eksploatacija mineralnih voda

Svetska potrošnja i potražnja za mineralnim vodama raste, a Srbija ovde ima značajne resurse.

Potrebno je omogućiti koncesije stranim ulagačima u ovoj oblasti.

Budući da se uz eksploataciju mineralnih voda razvija i prateća industrija bezalkoholnih pića, za očekivati je da će povećana ulaganja u eksploataciju mineralnih voda u Srbiji dovesti i do pojačanog razvoja industrije bezalkoholnih pića.

Prilog br. 5

Akcioni plan za unapređenje sektora informacionih i komunikacionih tehnologija*

_______
* Izveštaj: Uloga sektora informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), za izradu Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja /The Role of the Information & Communications Technology (ICT) Sector in the Development of a Foreign Direct Investment (FDI) Strategy, Patricia Byrnes - izveštaj nastao u okviru zadataka projekta za NSU koji je finansirala Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA) u okviru Ministarstva za ekonomske odnose s inostranstvom.

Telekomunikacione usluge

Politika telekomunikacija i pravni okvir

1. Delotvoran rad Agencije za telekomunikacije i donošenje odgovarajućih propisa kako bi se ostvarila liberalizacija u telekomunikacionim uslugama.

2. Privlačenje dodatnih nosilaca telekomunikacionih usluga u Srbiju i "razmršenje lokalnog čvora", čime će se okončati monopol nad uslugama fiksne telefonije.

3. Završavanje zakonskog okvira za usvajanje elektronskog poslovanja i usklađivanje sa zakonodavstvom EU.

Infrastruktura

1. Pregled međunarodnih modela o načinima izgradnje telekomunikacione infrastrukture i odabir odgovarajućeg razvojnog modela za Srbiju.

2. Dovršiti digitalizaciju telefonske mreže.

3. Omogućiti slobodan pristup mreži optičkih kablova koja povezuje glavne gradske centre i omogućiti vezu sa najvažnijim naučno-tehnološkim parkovima koji će se razvijati.

Znanje i veštine

1. Sprovođenje zakona o visokom obrazovanju, nauci i inovacijama kao osnove sektora visokog obrazovanja i istraživanja koji odgovara potrebama privrede.

2. Osnivanje stručne radne grupe za informacione i komunikacione tehnologije (IKT), uz značajno učešće poslovnog sektora IKT, radi davanja saveta u vezi sa planiranjem broja diplomiranih IK tehnologa, sadržajem plana i programa za nastavu IKT i prioritetima za finansiranje istraživačkog rada u oblasti IKT.

3. Razvijanje mehanizama za prenos tehnologije/veza sa industrijom u okviru sektora visokog obrazovanja, kao dela nacionalnog inovacionog sistema, radi stvaranja efikasnih poslovnih veza.

Poslovna infrastruktura IKT

1. Razvijanje investicionih planova za stvaranje 4-6 vodećih tehnoloških parkova u većim gradovima koji imaju dobro razvijen pristup infrastrukturi i koji su povezani sa ustanovama visokog obrazovanja.

2. Iskoristiti studiju izvodljivosti u vezi sa tehnološkim parkovima u Srbiji radi stvaranja razvojnog modela za ove parkove, koji bi mogli da uključe poslovne inkubatore, unaprede posebne jedinice za opsluživanje preduzeća, obezbede pristup širokopojasnom internetu velike brzine i pojačaju procese povezivanja tehnoloških transfera i poslovnog razvoja.

3. Razvijanje baze podataka za promociju diplomiranih IK tehnologa, istraživanja i razvoja u IKT i postojećih preduzeća u IKT sektoru; ovakve baze razviti na svakoj od pomenutih lokacija, kao osnovu za promociju i reklamiranje centara za odabrane podsektore IKT.

IKT i poslovanje

1. Sprovođenje onog programa elektronskog poslovanja koji se pokazao kao najbolje rešenje i praćenje pokazatelja o usvajanju e-poslovanja.

2. Davanje odgovora na nedostatak preduzetničkog kapitala (Venture Capital) i mehanizama za finansiranje poslovnog razvoja, naročito za nova preduzeća u sektorima koji se zasnivaju na znanju.

3. Olakšavanje i promovisanje programa klastera - uključujući profesionalni razvoj - i ostvarivanje saradnje među preduzećima čije se poslovanje zasniva na IKT u zasebnim regionima.

Informaciono društvo

1. Pripremiti, pokrenuti i širiti svojevrsni program razvoja informacionog društva za Srbiju, sa snažnim političkim vođstvom, jasnim ciljevima, razrađenim planovima sprovođenja i redovnim merenjima ostvarenog napretka.

2. Sprovođenje programa za razvijanje pristupa Internetu i sertifikovanim IT veštinama u školama, kao i programa prekvalifikacije kao dela Programa za razvoj informacionog društva.

3. Sprovođenje posebnih aktivnosti e-vlade, koje mogu vidno i brzo unaprediti pružanje usluga građanima, kao deo Programa za razvoj informacionog društva.

Činjenica je da sektor IKT može snažno da doprinese razvoju privrede, izvoza i NSU u Srbiji ako se sprovedu ciljane aktivnosti u navedenim ključnim oblastima.