ZAKONO RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I RUMUNSKE NARODNE REPUBLIKE O IZGRADNJI I EKSPLOATACIJI HIDROENERGETSKOG I PLOVIDBENOG SISTEMA ĐERDAP NA RECI DUNAVU("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 8/64 i "Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 10/79 - dr. uredba) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Rumunske Narodne Republike o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na reci Dunavu, potpisan u Beogradu 30. novembra 1963. godine, koji u originalu na srpskohrvatskom jeziku glasi
SPORAZUM
IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I RUMUNSKE NARODNE REPUBLIKE O IZGRADNJI I EKSPLOATACIJI HIDROENERGETSKOG I PLOVIDBENOG SISTEMA ĐERDAP NA RECI DUNAVU
(Prečišćen tekst sa ugrađenim izmenama i dopunama sporazuma)
Predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito i Predsednik Državnog saveta Rumunske Narodne Republike Gheorghe Gheorghiu Dej
imajući u vidu
- želju dve zemlje da omoguće, putem ekonomske i tehničke saradnje, korišćenje u interesu njihovih naroda hidroenergetskog izvora reke Dunava koji im pripadaju, kao i da istovremeno doprinesu korišćenju, u opštem interesu, mogućnosti koje ova reka pruža za razvitak plovidbe,
- odluku dve zemlje da pristupe korišćenju, u sektoru Đerdapa, hidroenergetskog potencijala Dunava i da vodeći računa o Konvenciji i režimu plovidbe na Dunavu od 18. avgusta 1948. godine, poboljšaju uslove plovidbe u ovom sektoru
složili su se o sledećem
Ugovorne strane se obavezuju da izgrade i eksploatišu, pod uslovima iz ovog sporazuma hidroenergetski i plovidbeni sistem Đerdapa na reci Dunavu (u daljem tekstu: "Sistem Đerdap").
1. Sistem Đerdap, čija je izgradnja i eksploatacija predmet ovog sporazuma, sastoji se iz:
A) objekata i radova za iskorišćavanje hidroenergetskog potencijala reke Dunava i poboljšanje uslova plovidbe u sektoru Đerdapa ovi objekti i radovi nalaze se u zoni između mesta Sip i Gura Vali i uglavnom obuhvataju:
a) dve elektrane istih parametara i tehničkih karakteristika jednu pri levoj a drugu pri desnoj obali Dunava međusobno povezane električnom linijom visokog napona,
b) prelivnu branu u koritu Dunava,
c) dve brodske prevodnice istih parametara i tehničkih karakteristika, jednu pri levoj a drugu pri desnoj obali Dunava,
d) put i radove potrebne za kasniju izgradnju železničke pruge na brani,
e) uređeno korito Dunava nizvodno od brane;
B) pomoćnih objekata i radova potrebnih za eksploataciju objekata iz tačke A) pod a), b) i c) ovoga člana;
C) objekata i radova čije je izvođenje prouzrokovano stvaranjem akumulacionog jezera i potrebom zaštite priobalnog područja akumulacionog jezera.
2. Objekti i radovi koji sačinjavaju Sistem Đerdap biće bliže i tačnije određeni idejnim projektom sistema, koji će se izraditi u skladu sa odredbama ovog sporazuma.
1. Sistem Đerdap će se izgraditi tako da dozvoljava eksploataciju sa varijabilnim nivoom gornjih voda do kote 69,50 metara iznad Jadranskog mora kod brane.
2. Instalisani protok biće 8.500 kubnih metara u sekundi instalisana snaga u dve elektrane oko 2 miliona kW, a ukupna prosečna godišnja proizvodnja električne energije oko 10 milijardi kWh.
3. Komore brodskih prevodnica imaće korisnu dužinu 310 metara, korisnu širinu 34 metara i dubinu na pragu 4,50 metara.
4. Tehničke karakteristike i parametri objekata i radova Sistema Đerdap biće tačno određeni idejnim projektom sistema.
1. Režim funkcionisanja sistema Đerdap biće organizovan tako da nivo vode Dunava ne pređe na ušću Nere kotu 68,00 metara iznad Jadranskog mora, u periodima u kojima bi prekoračenje ovoga nivoa prouzrokovalo štete priobalnom području akumulacionog jezera, sa izuzetkom perioda u kojima je u prirodnom režimu nivo viši od ove kote. Radovi za zaštitu priobalnog područja izvodiće se u obimu potrebnom da bi se omogućilo održavanje nivoa Dunava na ušću Nere na koti 68,00 metara iznad Jadranskog mora.
2. Ugovorne strane sporazumno će naknadno utvrditi celishodnost i uslove zajedničkog snošenja dopunskih investicija i troškova za eksploataciju režima funkcionisanja Sistema Đerdap, sa dugotrajnim maksimalnim nivoom uspora voda Dunava na ušću Nere na koti 69,50 metara iznad Jadranskog mora.
1. Ukupna visina investicija potrebnih za izgradnju Sistema Đerdap je oko 400 miliona dolara SAD. Ovaj iznos će biti preciziran u skladu sa odredbama Konvencije o utvrđivanju vrednosti investicija i međusobnom obračunu.
2. U iznosu investicija iz tačke 1. ovog člana, sadržane su i naknade za štete neposredno prouzrokovane na teritorijama dve države plavljenjem ili stavljanjem van upotrebe dobara, preseljenjem ili adaptiranjem građevina i postrojenja ili prekida njihove upotrebe, nastale kao posledica stvaranja akumulacionog jezera Sistema Đerdap. Način utvrđivanja šteta i izračunavanje naknade štete regulišu se Konvencijom o naknadi šteta.
3. U iznos iz tačke 1. ovog člana uključuje se 95 miliona dolara SAD, koji predstavljaju vrednost objekata i radova potrebnih i dovoljnih za poboljšanje u sektoru Đerdapa, sadašnjih uslova plovidbe.
1. Dve ugovorne strane će učestvovati u jednakim delovima u ukupnim investicijama predviđenim u članu 5. ovog sporazuma.
2. (Prestala da važi)
1. Svaka ugovorna strana izvodiće objekte i radove Sistema Đerdap koji se nalaze na njenoj teritoriji.
2. U cilju izravnanja učešća dve strane u ukupnim investicijama za izgradnju Sistema Đerdap, ugovorne strane su se sporazumele da će ona strana na čijoj je teritoriji vrednost investicija manja od polovine ukupne vrednosti investicija Sistema Đerdap, graditi kao izuzetak od odredbe tačke 1. ovog člana izvesne objekte i radove na teritoriji druge strane u okviru Sistema Đerdap. Način primene ove odredbe regulisan je Konvencijom o izvođenju radova i Konvencijom o utvrđivanju vrednosti investicija i međusobnom obračunu.
3. Svaka ugovorna strana finansiraće objekte i radove koje izvodi, bez obzira na čijoj se teritoriji oni nalaze.
1. Dve strane ugovornice sporazumele su se da koriste u ravnim delovima, na svim nivoima uspora hidroenergetski potencijal uređen Sistemom Đerdap, tokom celog trajanja Sistema.
2. Dve strane ugovornice sporazumele su se da koriste objekte i uređaje za plovidbu u okviru Sistema Đerdap, koji im pripadaju, u sektoru Dunava od km 936 do km 949, tako da obezbeđuju normalne uslove za plovidbu i da, po pravilu, vrše isti broj prevođenja na svakoj strani.
3. Način primene odredaba iz tač. 1. i 2. ovog člana regulisan je Konvencijom o eksploataciji Sistema Đerdap.
1. Sadašnja granica između dve države na Dunavu ostaje nepromenjena, izuzev u zoni glavnog objekta, gde će se izvršiti sledeće ispravke:
a) u roku od devedeset dana od stupanja na snagu ovog sporazuma, granica će se izmeniti tako da će od tačke gde današnja granica dodiruje uzvodnu stranu temelja brane skrenuti koritom reke duž uzvodne strane temelja brane, do sredine prelivne brane, odakle će skrenuti pod pravim uglom i seći prelivnu branu po polovini a zatim će koritom reke duž nizvodne strane slapišta brane skrenuti ka levoj obali Dunava do tačke gde će se sastati sa današnjom granicom, ova ispravka izvršiće se prema konfiguraciji brane iz idejnog projekta Sistema Đerdap,
b) u roku od trideset dana od tehničkog pregleda i prijema brane, obavljenog u smislu člana 30. Konvencije o izvođenju radova, granica će se ponovo izmeniti tako da će od tačke gde se nizvodno od brane seku sadašnja granica i prava linija povučena upravno na branu po sredini prelivene brane, ili ovom linijom koritom reke, seći prelivnu branu po polovini do uzvodne strane temelja brane i odatle ići uzvodno od brane u prvoj liniji sedam stotina metara do postojeće granice.
2. O ispravkama granice koje su opisane u tački 1. ovog člana, biće sačinjeni posebni protokoli. Ove ispravke će ostati na snazi za sve vreme eksploatacije brane Sistema Đerdap, posle čega će biti uspostavljena sadašnja granica.
3. Uslovi prelaska granice u zonama potrebnim u periodu izgradnje Sistema Đerdap, utvrđeni su Protokolom o prelasku granice.
4. Objekti i radovi, koji će biti izvedeni na osnovu ovog sporazuma na jugoslovenskoj teritoriji biće svojina Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a objekti i radovi koji će biti izvedeni na rumunskoj teritoriji biće svojina Rumunske Narodne Republike. Svaka država imaće pravo svojine na delu prelivne brane do transverzalnog preseka, koji odgovara graničnoj liniji na prelivnoj brani utvrđenoj saglasno odredbama tačke 1. ovog člana.
1. U izgradnji i eksploataciji Sistema Đerdap ugovorne strane će voditi računa o činjenici da ovaj sistem u hidroenergetskom i plovidbenom pogledu predstavlja jednu celinu.
2. Svaka ugovorna strana obavezna je obezbediti da se oni objekti i radovi Sistema Đerdap koji joj pripadaju a uslovljavaju normalno funkcionisanje sistema kao hidroenergetske i plovidbene celine, koriste u svrhe radi kojih su bili izgrađeni i da se održavaju za sve vreme normalnog veka trajanja u stanju podobnom za eksploataciju pod uslovima predviđenim ovim sporazumom.
3. U slučaju da normalna fizička istrošenost nekih od objekata ili radova Sistema Đerdap onemogućava ili ometa eksploataciju sistema pod uslovima predviđenim ovim sporazumom i Konvencijom o eksploataciji, strana kojoj ovi objekti ili radovi pripadaju, dužina je da obezbedi njihovu zamenu ili rekonstrukciju i da snosi troškove ove zamene ili rekonstrukcije. Dve vlade na predlog Mešovite komisije moći će se sporazumeti i o nekom drugom tehničkom rešenju.
4. (Prestala da važi)
5. Troškove zamene ili rekonstrukcije objekata ili uređaja izgrađenih u okviru Sistema Đerdap za zaštitu priobalnog područja akumulacionog jezera, u slučajevima predviđenim u tački 3. ovog člana, snosiće, po izuzetku od te tačke, ugovorne strane u ravnim delovima, ako se na predlog Mešovite komisije ne sporazumeju o drugom rešenju.
6. Mešovita komisija utvrdiće, prilikom definitivnog puštanja u pogon Sistema Đerdap normalan vek trajanja objekata, uređaja i radova predviđenih u tački 5. ovog člana kao i koji će se troškovi smatrati kao troškovi zamene ili rekonstrukcije.
7. Svaka ugovorna strana obavezuje se da se uzdrži od svake radnje koja bi mogla da proizvede smetnje u korišćenju objekata i radova Sistema Đerdap koji pripadaju drugoj strani.
8. Svaka izmena objekata i radova Sistema Đerdap, koja bi mogla da dovede do promene parametara objekata i radova sistema koji pripadaju drugoj strani, može se vršiti samo po prethodnom sporazumu između dve ugovorne strane.
1. U cilju ostvarenja stalne saradnje i koordinacije kao i radi osiguranja sprovođenja i primene odredaba sporazuma, konvencija i protokola o Sistemu Đerdap, ugovorne strane osnivaju, kao mešoviti organ dve vlade, Jugoslovensko-rumunsku mešovitu komisiju za Đerdap (u daljem tekstu: "Mešovita komisija").
2. Nadležnost Mešovite komisije i njenih organa predviđena je u ovom sporazumu konvencijama i protokolima o Sistemu Đerdap, kao i u statutu Mešovite komisije.
3. Organizacija i rad Mešovite komisije reguliše se statutom koji donose dve strane.
1. Svaka ugovorna strana odrediće svoju projektantsku organizaciju, koja će u svojstvu glavnog projektanta izraditi projekte potrebne za izgradnju Sistema Đerdap.
2. Radi osiguranja izvođenja objekata i radova u Sistemu Đerdap koje treba da izvede, svaka ugovorna strana odrediće po jednu organizaciju u svojstvu investitora.
3. U cilju koordinacije i saradnje među investitorima, Mešovita komisija će osnovati kao svoj stalni organ lokalni operativno-koordinacioni organ sastavljen od predstavnika investitora.
1. Svaka strana ugovornica odrediće organizacije za upravljanje, eksploataciju i održavanje objekata koji joj pripadaju u okviru Sistema Đerdap i objekata koji služe plovidbi u sektoru Dunava između km 936 i km 949.
2. Objekte i radove koji su dati na privremeno korišćenje u periodu izgradnje Sistema Đerdap, eksploatisaće i održavaće investitor Strane kojoj pripadaju ovi objekti i radovi.
3. U cilju koordinacije delatnosti organizacija iz tačke 1. ovog člana koje će upravljati, eksploatisati i održavati objekte i radove Sistema Đerdap, Mešovita komisija će osnovati Zajednički organ za koordinaciju sastavljen od predstavnika organizacija iz tačke 1. ovog člana i nadležnih organa za plovidbu strana ugovornica.
4. Stalnu i operativnu koordinaciju delatnosti organizacija predviđenih u tački 1. ovog člana, obezbeđuje Zajednička dispečerska služba za energetiku i Zajednička dispečerska služba za plovidbu, koje će osnovati Mešovita komisija.
1. Glavni projektanti će zajednički izraditi idejni projekt Sistema Đerdap.
2. Idejni projekat treba da sadrži osnovnu tehničko-ekonomsku dokumentaciju o tehničkoj mogućnosti i ekonomičnosti izgradnje Sistema Đerdap, o tehničkim rešenjima, glavnim parametrima, lokacijama objekata i radova, karakteristikama opreme kao i o svim potrebnim tehničko-ekonomskim pokazateljima.
3. Idejni projekat mora da sadrži, pored tehničko-ekonomske dokumentacije navedene u tački 2. ovoga člana, i:
a) opšti predračun investicija,
b) generalni plan građenja.
4. Glavni projektanti izradiće idejni projekat kao i ostale projekte i tehničko-ekonomske elaborate Sistema Đerdap, na način predviđen Konvencijom o izradi projekata, Konvencijom o utvrđivanju vrednosti investicija i međusobnom obračunu i Konvencijom o naknadi šteta.
5. Revizija i ekspertiza idejnog projekta i ostalih projekata i tehničko-ekonomskih elaborata vršiće se saglasno odredbama Konvencije o izradi projekata Sistema Đerdap.
6. Idejni projekat Sistema Đerdap odobravaju dve vlade Ostale projekte i tehničko-ekonomske elaborate odobrava Mešovita komisija ili organi koje ova ovlasti.
1. Idejnim projektom, generalnim planom građenja i godišnjim planovima građenja utvrdiće se objekti i radovi koje će izvoditi svaka ugovorna strana, kao i rokovi njihovih izvođenja. Svaka ugovorna strana osiguraće izgradnju i montažu objekata i radova koje treba da izvede u utvrđenim rokovima. U ovom cilju svaka ugovorna strana osiguraće materijal, opremu, izvođačku opremu i potrebnu radnu snagu.
2. Objekti i radovi Sistema Đerdap biće izvedeni u svemu saglasno projektima zajednički odobrenim shodno članu 14. tačka 6. ovog sporazuma, sa izuzetkom objekata i radova, koje svaka strana može da izvede, u smislu odredaba Konvencije o izvođenju radova i Konvencije o naknadi šteta, prema sopstvenim projektima i koncepcijama.
3. Ugovorne strane će preduzeti potrebne mere predviđene u Konvenciji o izvođenju radova da u periodu izgradnje Sistema Đerdap plovidba bude što je moguće manje ometana u zoni u kojoj se izvode radovi u koritu Dunava.
4. Nadzor nad izvršenjem generalnog plana građenja i godišnjih planova građenja, kontrolu kvaliteta objekata i radova i proveru njihovog izvođenja saglasno projektima, vršiće kako svaka ugovorna strana za objekte i radove koje izvodi tako i obe strane zajednički prema odredbama Konvencije o izvođenju radova Sistema Đerdap.
5. Tehnički pregled i prijem svakog objekta i rada Sistema Đerdap vršiće se po završetku izgradnje svakog od njih. Konačni tehnički pregled i prijem celog sistema obaviće se posle prijema svih objekata i radova. Tehnički pregledi i prijemi vršiće se saglasno odredbama Konvencije o izvođenju radova.
6. Na završetku izgradnje Sistema Đerdap, Mešovita komisija će sastaviti Zapisnik kojim će se konstatovati završetak radova sa popisom izgrađenih objekata i radova, ispunjenje međusobnih obaveza ugovornih strana u vezi izgradnje Sistema Đerdap i podobnost sistema za potpuno i konačno stavljanje u pogon. Zapisnik će se podneti na odobrenje dvema vladama. Radi primene Konvencije o eksploataciji, Sistem Đerdap će se smatrati da je stavljen u eksploataciju onog datuma kada dve vlade jedna drugoj saopšte da je ovaj zapisnik odobren.
1. Sve vrednosti koje se utvrđuju ili se obračunavaju između ugovornih strana u vezi sa izgradnjom Sistema Đerdap, biće izražene u dolarima SAD, na osnovu prosečnih cena na karakterističnim svetskim tržištima, saglasno odredbama Konvencije o utvrđivanju vrednosti investicija i međusobnom obračunu.
2. Kod utvrđivanja obračunske vrednosti investicija vodiće se računa o varijaciji cena na karakterističnim svetskim tržištima kako je to predviđeno u Konvenciji o utvrđivanju vrednosti investicija i međusobnom obračunu.
3. U okviru obračuna između ugovornih strana, svakoj strani priznaju se vrednost radova koje je izvela saglasno generalnom planu građenja i godišnjim planovima građenja, naknada šteta, kao i ostali iznosi koji joj pripadaju shodno Konvenciji o utvrđivanju vrednosti investicija i međusobnom obračunu. Metod izračunavanja obračunske vrednosti investicija i salda koji je nastao iz obračuna, predviđen je u Konvenciji o utvrđivanju vrednosti investicija i međusobnom obračunu.
4. Saldo koji je nastao iz obračuna knjižiće se na specijalnim računima otvorenim u tu svrhu kod Narodne banke Jugoslavije i Državne banke Rumunske Narodne Republike. Rok otvaranja ovih računa i način njihovog funkcionisanja utvrdiće se bankarskim sporazumom koji će se zaključiti između dve banke. Na saldo će se primeniti kamata od 2,5% godišnje.
5. U slučaju da po završetku izgradnje Sistema Đerdap ostane saldo između dve strane, ovaj će, sa pripadajućim kamatama biti likvidiran u roku od dve godine na način koji će obe strane sporazumno utvrditi. Ako se bude izmenio zlatni paritet dolara SAD koji je važio na dan potpisivanja ovog sporazuma, ugovorne strane sporazumno će utvrditi potrebne mere za uspostavljanje finansijske ravnoteže pri likvidaciji salda tako da nijedna strana zbog toga ne podnese eventualne gubitke.
Ugovorne strane su se složile da Sistem Đerdap bude stavljen u punu eksploataciju 1971. godine. U tu svrhu strane su utvrdile sledeće rokove:
- tokom I tromesečja 1964. godine završiće se idejni projekat Sistema Đerdap i projekat organizacije građenja glavnog objekta,
- polovinom 1964. godine otpočeće pripremni radovi,
- u 1965. godini otpočeće izvođenje objekata i radova,
- u 1970. godini staviće se u pogon prvi agregati elektrana.
1. Strane ugovornice se obavezuju da koordiniraju eksploataciju i održavanje objekata i radova u meri potrebnoj za racionalnu eksploataciju celog Sistema Đerdap, pod uslovima predviđenim ovim sporazumom.
2. Svaka strana ugovornica obezbeđuje upravljanje, eksploataciju i održavanje objekata i radova u okviru Sistema Đerdap koji joj pripadaju.
3. Kao izuzetak od odredbe iz tačke 2. ovog člana, radove na bagerovanju u akumulacionom jezeru, snabdevanje električnom energijom crpnih stanica za odvođenje podzemnih i površinskih voda prouzrokovanih postojanjem Sistema Đerdap, vršiće zajedno dve strane u obimu i uslovima predviđenim Konvencijom o eksploataciji Sistema Đerdap.
4. Svaka strana ugovornica snosiće sve troškove upravljanja, eksploatacije i održavanja koje obavlja saglasno tač. 2. i 3. ovog člana.
5. Način primene odredaba ovog člana regulisan je konvencijom o eksploataciji Sistema Đerdap.
1. Odgovornost za naknadu pričinjene štete trećima u toku izgradnje ili eksploatacije Sistema Đerdap, snosiće ona organizacija za izvođenje odnosno eksploataciju u vezi sa čijom delatnošću je šteta prouzrokovana. Odgovornost organizacija svake ugovorne strane i sudske nadležnosti utvrđuju se na osnovu zakonodavstva na snazi u zemlji kojoj odnosna organizacija pripada.
2. Slučajevi vanugovorne odgovornosti za štete prouzrokovane u vezi sa delatnošću jedne organizacije jedne od ugovornih strana organizacijama druge ugovorne strane biće raspravljene i rešavane u skladu sa postupkom iz člana 21. ovog sporazuma.
1. Štete nastale u periodu izgradnje kao posledica više sile na objektima i radovima Sistema Đerdap, snosiće strana koja izvodi ove objekte i radove. Primena ove odredbe na objekte i radove, koje jedna strana izvodi na teritoriji druge strane, regulisana je Konvencijom o utvrđivanju vrednosti investicija i međusobnom obračunu.
2. Štete nastale kao posledica više sile u periodu eksploatacije Sistema Đerdap na objektima i radovima čije bi oštećenje ili rušenje onemogućavalo ili sprečavalo eksploataciju obema stranama u uslovima predviđenim ovim sporazumom snosiće u podjednakim delovima obe ugovorne strane. Način primene ove odredbe regulisan je Konvencijom o eksploataciji Sistema Đerdap.
3. Štete nastale kao posledica više sile u periodu eksploatacije Sistema Đerdap, na objektima i radovima koji nisu predviđeni u tački 2. ovog člana, snosiće Strana na čijoj se teritoriji ovi nalaze.
4. Pod višom silom u smislu ovog člana, smatraju se prirodne katastrofe. Velike vode, led i zemljotresi smatraju se višom silom, samo ako njihove razmere prelaze granice predviđene projektima Sistema Đerdap.
1. Eventualna razmimoilaženja u pogledu tumačenja i primene odredaba ovog sporazuma, konvencija i protokola o Sistemu Đerdap, kao i sve ostale sporove pravne prirode u vezi sa izgradnjom i eksploatacijom sistema, rešavaće Mešovita komisija.
2. Ako se u okviru Mešovite komisije ne postigne rešenje o razmimoilaženjima, ova će se podneti vladama dve zemlje na rešavanje diplomatskim putem.
3. Ako se ne postigne sporazum u vezi sa razmimoilaženjima u smislu tačke 2. ovog člana, ugovoren strane se obavezuju da razmimoilaženja rešavaju putem arbitraže i da u tom cilju preduzmu sve potrebne mere da se što pre obrazuje arbitražna komisija.
4. Ugovorne strane su saglasne da se u slučajevima iz tačke 3. ovog člana primeni sledeći postupak u roku od mesec dana od zahteva jedne od strana, svaka vlada imenovaće po jednog arbitra, arbitri će nastojati da reše razmimoilaženja, ako ova dva arbitra ne mogu da nađu zajedničko rešenje o razmimoilaženjima u roku od tri meseca, ova dva arbitra izabraće trećeg arbitra koji neće biti državljanin nijedne od dve države, ako oba arbitra ne postignu sporazum o izboru trećeg arbitra u roku od dva meseca, treći arbitar biće određen od vlade jedne treće države ili od rukovodećeg organa neke međunarodne organizacije, ako ovaj slučaj nastupi, treću državu ili međunarodnu organizaciju odrediće dve vlade sporazumno, u najkraćem mogućem roku.
Ovaj sporazum, konvencije, protokoli i svi drugi dokumenti, zaključeni o izgradnji i eksploataciji Sistema Đerdap podbrojani u Završnom aktu danas potpisanom, čine jedinstvenu celinu. Oni će biti tumačeni i primenjivani u njihovoj međusobnoj povezanosti i u duhu opštih načela trajne saradnje i zajednice interesa, u kome su oni zaključeni između dve strane.
Ovaj sporazum će biti ratifikovan od obeju ugovornih strana saglasno ustavnim i zakonskim propisima svake strane.
Ovaj sporazum se zaključuje na neograničeno vreme.
Sporazum će stupiti na snagu danom razmene ratifikacionih instrumenata koja će se izvršiti u Bukureštu u najkraćem mogućem roku.
Sačinjeno u Beogradu, dana 30. novembra 1963. godine, u dva originalna primerka, svaki na srpskohrvatskom i rumunskom jeziku s tim da oba teksta imaju istu važnost.
Predsednik |
|
Predsednik |
Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, |
|
Državnog saveta Rumunske Narodne Republike, |
Josip Broz Tito, s. r. |
|
Gheorge Gheorgiu Dej, s. r. |
Samostalni član Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Socijalističke Republike Rumunije o izmenama i dopunama
Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Rumunske Narodne Republike o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na reci Dunavu, potpisanog 30. novembra 1963. godine u Beogradu
("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 10/79)
Član 8
Ovaj sporazum podneće se na odobrenje, shodno zakonskim propisima svake zemlje.
Ovaj sporazum stupiće na snagu dana kada se strane ugovornice diplomatskim putem uzajamno obaveste o njegovom odobrenju.
Sačinjeno u Beogradu, dana 10. septembra 1976. godine, u dva originalna primerka na srpskohrvatskom i rumunskom jeziku, s tim što oba teksta imaju istu važnost.
ČLAN 2
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Samostalni član Uredbe o ratifikaciji Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Socijalističke Republike Rumunije o izmenama i dopunama
Sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Rumunske Narodne Republike o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na reci Dunavu, od 30. novembra 1963. godine u Beogradu
("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 10/79)
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".