ODLUKAO USVAJANJU PROGRAMA ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE U 2006. GODINI GLAVNOG AGRONOMA GRADA("Sl. list grada Kragujevca", br. 2/2006) |
I Usvaja se Program za razvoj poljoprivrede u 2006. godini, od 25.11.2005. godine, koji je sačinila Glavni agronom grada dr Snežana Živanović Katić
II Program iz stava I i ovu Odluku objaviti u Službenom listu grada Kragujevca.
PROGRAM ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE U 2006. GODINI NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA
Na teritoriji grada Kragujevca ima 64 sela u kojima živi 29429 stanovnika što predstavlja 16.7% od ukupnog broja stanovništva ovog grada. Ukupan broj domaćinstava na selu iznosi 9555 od čega se 5490 domaćinstava bavi isključivo poljoprivredom. U eri industrijalizacije prisutan je bio trend migracije stanovništva iz seoskih sredina u grad. Kako je poslednjih godina u ovom gradu došlo do otpuštanja velikog broja radnika i zamiranja privrede i industrijske proizvodnje sve veće je opredeljenje za život na selu i bavljenje poljoprivredom. Tome u prilog ide i povoljan geografski položaj grada, reljef, zemljišni i klimatski uslovi. Zbog toga u strategiji razvoja grada Kragujevca važno mesto pripada poljoprivredi koja predstavlja jedan od naših najvećih potencijala i prioriteta za naredni period. U prilog tome govori i činjenica da je grad Kragujevac u 2005. godini izdvojio 80.000.000,00 dinara za unapređenje poljoprivrede.
Na teritoriji ovih 64 sela ukupno je 48727 ha pod obradivim površinama, od čega 34199 ha čine oranice i bašte, 6787 ha je pod voćnjacima, 419 ha pod vinogradima, 7322 ha čine livade, a 5350 ha je pod pašnjacima. Godišnje se na teritoriji grada Kragujevca proizvede oko 63.076,0 t žitarica (pšenica, ječam, ovas, raž, kukuruz), 3.372,0 t industrijskog bilja (šećerna repa, soja, suncokret), 17.793,0 t povrća (dominira krompir sa 8.167,0 t godišnje proizvodnje, kupus sa 3.340,0 t i paradajz sa 1.184,0 t godišnje). Godišnja proizvodnja u voćarstvu iznosi 13.627,0 t. U strukturi voćarske proizvodnje dominira šljiva sa 1.299.000 rodnih stabala i rodom od oko 10.105,0 t godišnje što je 74% od ukupno količine voća koja se proizvede. Na drugom mestu je jabuka sa 1.240,0 t, a na trećem kruška sa oko 660,0 t roda godišnje. Na teritoriji grada Kragujevca godišnje se proizvede oko 5.600 t mesa i to 2.037 t svinjskog, 1825 t goveđeg i 1.354 t ovčjeg.
Osnovni problem koji se javlja u selima Kragujevačkog regiona je usitnjen posed, svaštarenje, zastarela mehanizacija, staračka domaćinstva, nepostojanje strukovnih udruženja... Cilj naše strategije razvoja kada je u pitanju poljoprivreda jeste prelazak sa svaštarenja na specijalizovani vid proizvodnje, rejonizacija i izdvajanje pojedinih područja pogodnih za određeni vid proizvodnje, osnivanje strukovnih udruženja (voćara, stočara, povrtara), zadržavanje mladih na selu i jačanje individualnih poljoprivrednih gazdinstava.
Ulaganjem u proizvodnju želimo da povećamo obim proizvodnje, obezbedimo dovoljno sirovina, ali i da povećamo produktivnost po jedinici površine, rasni sastav u stočarstvu, kvalitet mesa. Pored povećanja obima proizvodnje nužno je raditi i na obezbeđivanju plasmana poljoprivrednih proizvoda pa su stoga neophodna ulaganja u prerađivačke kapacitete (postrojenja za preradu voća, za proizvodnju prirodnih sokova, domaćih džemova, konzervisanog voća i povrća, opremu za sortiranje i pakovanje, mini sušare, hladnjače, mini mlekare, mini klanice, postrojenja za preradu povrća ...). Krajnji naš cilj je dobijanje finalnog proizvoda za tržište koji ispunjava sve standarde.
Na osnovu statističkih podataka i drugih podataka o prirodnim resursima područja grada Kragujevca može se utvrditi da postoje sve potrebne pretpostavke za razvoj različitih vrsta poljoprivredne proizvodnje, ali svakako da prednost treba dati stočarskoj i voćarskoj proizvodnji. Osnova za ulaganje u stočarsku proizvodnju se zasniva na velikim površinama pod livadama, pašnjacima i ratarskim kulturama, a akcenat treba baciti na proizvodnju goveđeg i ovčijeg mesa, kao i proizvodnju mleka i proizvoda od mleka. Imajući u vidu geografski položaj pojedinih sela, broj stanovnika u selima, starosnu strukturu, nadmorsku visinu nužno je izvršiti rejonizaciju i u selima sa većim nadmorskim visinama (Adžine Livade, Ramaća, Ugljarevac, Kamenica, Ljubičevac, Veliki Šenj, Mala Vrbica, Dulene, Velika Sugubina) baciti akcenat na ekstenzivno stočarstvo (ovčarstvo i kozarstvo). Imajući u vidu da su ovo sela sa dosta nepovoljnom starosnom strukturom ulaganjem u ove programe čini se dosta i na zadržavanju mladih na selu. Sela sa najvećim brojem domaćinstava, sa najvećim obradivim površinama pod žitaricama, industrijskim i krmnim biljem kao što su Gornje Jarušice, Lužnice, Cerovac, Desimirovac, Resnik, Rogojevac, Drača, Cvetojevac, Velike Pčelice, Drenovac, Donje Grbice, Šljivovac, Poskurice....) imaju sve uslove za bavljenje intenzivnim stočarstvom, a pre svega govedarstvom.
Velike potencijale u poljoprivredi na teritoriji Grada Kragujevca predstavlja i voćarska proizvodnja, a pre svega u selima Čumić, Stragari, Kotraža, Masloševo, Vlakča... gde je najveći broj rodnih stabala voća. Kako bi se što pre došlo do finalnih proizvoda voćarske industrije (sveže i zamrznuto voće, suvo voće, domaći sokovi, džemovi, kompoti, razne vrste rakija...) neophodno je u ovim selima ulagati u prerađivačke kapacitete. Sela poput Kormana, Donjih i Gornjih Komarica, Botunja, Ilićeva, Jovanovca imaju sve uslove (zemljišne, klimatske...) za bavljenje povrtarskom proizvodnjom na otvorenom i u zatvorenom prostoru (plastenici, staklenici). Svakako da pored klasičnih grana poljoprivrede pažnju treba usmeriti i na alternativne i malo zastupljene grane poljoprivrede koje su dosta perspektivne kao što su pčelarstvo, sakupljanje i prerada lekovitog bilja i šumskih plodova, uzgoj puževa, činčila, kalifornijskih glista.
Svesni toga da je budućnost u proizvodnji zdrave hrane treba raditi i na ispitivanju terena i izdvajanju područja za proizvodnju zdrave hrane, ali pre svega na edukaciji poljoprivrednih proizvođača zainteresovanih za bavljenje organskom poljoprivredom.
Predlog programa raspodele i korišćenja sredstava subvencija u oblasti poljoprivrede za 2006. godinu je nastavak započetog programa za unapređenje poljoprivrede u 2005. godini kada smo izdvojili i uložili u poljoprivredu na teritoriji grada Kragujevca 80.000.000,00 dinara. Mnogi programi koji su bili realizovani u 2005. godini su naišli na veliko interesovanje kod poljoprivrednih proizvođača pa u skladu s tim i iz potrebe da se što većem broju poljoprivrednih proizvođača izađe u susret smatramo da neke od tih programa (plastenička proizvodnja i sistem za navodnjavanje, ulaganje u pčelarstvo, prerađivačke kapacitete, opremu za poboljšanje kvaliteta mleka, organsku poljoprivredu, semensku pšenicu, besplatno veštačko osemenjavanje krava i junica...) treba ponovo finansirati iz sredstava namenjenih za unapređenje poljoprivrede. Takođe, zbog usmeravanja dela sredstava iz Agrarnog budžeta za nadoknadu štete u poljoprivredi izazvane nevremenom koje je 09.07.2005. godine zahvatilo Grad Kragujevac nije realizovan planiran program nabavke priplodnih junica zbog čega isti treba realizovati u 2006. godini.
PLANIRANA SREDSTVA od 90.000.000.00 dinara za poljoprivredu u 2006. godini biće usmerena za realizaciju sledećih programa:
1. OBNOVA POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE
(sitna mehanizacija: sejalice, setvospremači, tanjirače, prskalice, plugovi,
balirke, motokultivatori, drljače, grabulje, rasturači đubriva....)
Planirana sredstva - 18.000.000,00 dinara
Mehanizovanost poljoprivredne proizvodnje u selima Kragujevačkog regiona je na izuzetno niskom nivou, a starosna struktura mehanizacije jako nepovoljna. Preko 75% traktora je starosti preko 15 godina, a priključne mašine su još veće starosti. Ako se uzme u obzir i to da postoji opšte šarenilo marki i tipova raznih proizvođača, jasno nam govori da je heterogenost poljoprivredne mehanizacije vrlo visoka i da je održavanje iste u ispravnom stanju izuzetno skupo. Zastarela mehanizacija u velikoj meri poskupljuje poljoprivrednu pa je ulaganje u ovaj program i više nego opravdano. Zbog obima sredstava planirano je u 2006. godini ulaganje u sitnu mehanizaciju, a u narednim godinama treba svakako planirati i obnovu krupne mehanizacije. Ulaganjem u kupovinu priključnih mašina (tanjirača, drljača, plugova, setvospremača, sejalica, prskalica...) smanjuje se potrošnja dizel goriva, lož ulja, postiže se bolji kvalitet obrade zemljišta, setve, norme semena... i drugih primenjenih agrotehničkih mera, a sve to u velikoj meri doprinosi povećanju prinosa i smanjenju troškova proizvodnje.
2. PLASTENIČKA PROIZVODNJA I SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE
Planirana sredstva - 5.000.000,00 dinara
Na području teritorije Grada Kragujevca postoje sela gde vladaju pogodni klimatski i zemljišni uslovi za razvoj povrtarstva (na otvorenom i zatvorenom prostoru). Za uspešnu povrtarsku proizvodnju (i voćarsku) neophodno je obezbediti dovoljne količine vlage. Na području grada Kragujevca poslednjih godina je izražen deficit vlage, tj padavina koji umnogome smanjuje prinose zbog čega se nameće potreba za ulaganje u sisteme za navodnjavanje. Svako domaćinstvo koje se opredeli za bavljenje ovom granom poljoprivrede mora preduzeti sve mere kako u sušnoj godini ne bi došlo do gubitka prinosa, a samim tim i negativnog finansijskog efekta započete proizvodnje.
Ulaganje u sisteme za navodnjavanje "kap po kap" neophodno je i u voćarskoj proizvodnji jer se time povećava sigurnost proizvodnje, a smanjuje i broj prskanja i primena hemijskih sredstava jer je manji napad bolesti. Prema meteorološkim praćenjima u poslednjih 10 godina, šest do sedam su sušne što nam jasno govori da je povećanje površina pod zalivnim sistemima od prioritetnog značaja jer se savremena i stabilna poljoprivredna proizvodnja ne može ni zamisliti bez zalivnih sistema u ovim klimatskim uslovima. Prednost pri dodeli planiranih sredstava treba dati povrtarima i voćarima koji već imaju započetu proizvodnju.
Planirana sredstva - 1.500.000,00 dinara
Na teritoriji 64 sela Kragujevačkog regiona godišnje se zaseje oko 1700 ha pod ječmom. Slaba primena deklarisanog semena u velikoj meri smanjuje prinose. Planirana je kupovina oko 60.000 kg semenskog ječma čime će se u znatnoj meri uticati na dobijanje većih prinosa. Za ovaj program mogu da konkurišu sva poljoprivredna domaćinstva koja zaseju ovom kulturom 50 i više ari. Dobijen semenski ječam će se vraćati kroz merkantilnu pšenicu ili merkantilni ječam prema unapred utvrđenim paritetima iz roda 2007. godine.
Planirana sredstva - 4.000.000,00 dinara
Na teritoriji 64 sela grada Kragujevca zaseje se u proleće oko 10.000 ha pod kukuruzom. Bitni uslovi za dobijanje visokih prinosa svakako su kvalitetno seme, ali naši poljoprivrednici često zbog nedostatka sredstava se odlučuju za setvu sopstvenog semena što utiče na dobijanje manjih prinosa. Planirana je kupovina oko 30.000 kg semenskog kukuruza što je dovoljno za setvu 2.000 ha. Dobijeni kukuruz će se vraćati kroz merkantilni kukuruz ili merkantilnu pšenicu po izboru samog domaćinstva. Za ovaj program mogu da konkurišu sva domaćinstva koja seju površine od 50 i više ari pod kukuruzom.
5. SUBVENCIJA VEŠTAČKOG OSEMENJAVANJA KRAVA I JUNICA
Planirana sredstva -15.000.000,00 dinara
Poboljšanje i povećanje stočnog fonda je najbolje poboljšanjem svog rasnog sastava pri čemu je najbitnije obezbediti kvalitetan semenski materijal. Godišnje se na teritoriji sela grada Kragujevca veštački osemeni preko 11000 grla, a ovom merom pomoć Grada Kragujevca bi stigla u skoro svako domaćinstvo na selu koje poseduje krupnu stoku i dovelo bi do poboljšanja rasnog sastava. Planirana je subvencija u iznosu 100%, a programom će biti obuhvaćena sva sela na teritoriji grada Kragujevca, odnosno sva domaćinstva koja poseduju krupnu stoku. Grad Kragujevac će plaćati seme, izlazak veterinara na teren i uslugu osemenjavanja. Program je nastavak programa koji je započet u 2005. godini. Grad Kragujevac će raspisati tender za kupovinu 11.000 doza semena i izvođača usluga.
6. MERE ZA POBOLJŠANJE KVALITETA MLEKA
(muzilice, oprema za rashlađivanje mleka)
Planirana sredstva - 2.000.000,00 dinara
Cilj ovih mera je poboljšavanje uslova skladištenja i čuvanja mleka, a samim tim i kvaliteta proizvedenog mleka. Primarna proizvodnja mleka je u velikom procentu zasnovana na ručnoj muži, a većina proizvođača nema opremu za rashlađivanje mleka, zbog čega je često povećan sadržaj bakterija u mleku i umanjen kvalitet mleka. Ovaj program je finansiran i u 2005. godini i naišao je na veliko interesovanje kod poljoprivrednih proizvođača. Planirana je kupovina do 10 laktofriza i do 40 muzilica. Uslov za dobijanje ovih kredita treba da bude broj grla stoke koju poljoprivrednik poseduje, kao i dnevna količina proizvedenog mleka.
7. MERE ZA POBOLJŠANJE KVALITETA STOČNE HRANE
(mešaone stočne hrane)
Planirana sredstva - 2.000.000,00 dinara
Cilj ovih ulaganja je poboljšanje kvaliteta stočne hrane, a kriterijumi za dodelu ovih sredstava treba da budu broj grla, posedovanje objekta, površine pod žitaricama, industrijskim i krmnim biljem. Ovo je nastavak programa iz 2005. godine koji je naišao na veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača. Planirana je kupovina 25 mešaona stočne hrane.
Planirana sredstva - 11.000.000,00 dinara
Na teritoriji 64 sela Grada Kragujevca ukupno ima 13:201 goveda (tovna junad, steone junice i krave), a godišnja proizvodnja junećeg mesa iznosi 1825 tona. U pogledu produktivnosti stočarstvo se odlikuje zaostajanjem u odnosu na većinu evropskih zemalja.
Cilj ulaganja u nabavku priplodnih grla jeste poboljšanje rasnog sastava i podizanje produktivnosti u govedarstvu u smislu veće i kvalitetnije proizvodnje mesa i mleka.
Sav priplodni materijal koji će se dodeljivati poljoprivrednicima mora biti umatičen i dalje se pratiti kroz matične službe, a poljoprivrednici će dobijati grla prema unapred propisanim kriterijumima (broj grla, površine pod ratarskim kulturama, posedovanje objekta, količine mleka...). Planirana je kupovina do 150 priplodnih junica u tipu simentalca jer je ova rasa goveda najzastupljenija i najprilagođenija području Šumadije.
9. ULAGANJE U STOČARSKU PROIZVODNJU
Planirana sredstva - 3.000.000,00 dinara
Jedan od ciljeva naše strategije poljoprivrede jeste jačanje individualnih poljoprivrednih domaćinstava. U okviru ovoga cilja svakako da je podsticaj individualnih poljoprivrednih domaćinstava za proširenje svoje delatnosti i prerastanje u tzv. farmere. Planirana sredstva imaju široku namenu, a namenjena su domaćinstvima koja se opredeljuju za specijalizovani vid proizvodnje kao što je uzgoj ovaca, koza, svinja, koka nosilja, tovnih pilića, kunića, puževa, činčila, tov junadi, prasadi... Sredstva mogu biti iskorišćena za kupovinu grla, uređenje objekta, potrebne opreme itd. Prednost pri dodeli ovih sredstava imaće višečlana domaćinstva na selu kojima je poljoprivreda osnovna delatnost.
10. NABAVKA SADNICA VOĆA
(podizanje novih zasada)
Planirana sredstva - 2.000.000,00 dinara
Pojedina sela na teritoriji grada Kragujevca imaju povoljne klimatske, ekološke i edafske uslove za voćarsku proizvodnju. Ne treba zaboraviti ni tradiciju koja govori u prilog tome, ni činjenicu da smo mi nekada bili najveći izvoznici suve šljive. Proces unapređenja voćarske proizvodnje zahteva dosta vremena i puno sredstava, ali može postati jedan od značajnih činilaca našeg izvoza. Prvi korak u tome svakako je obezbeđivanje kvaliteta tj. pravilan izbor sorti pri zasnivanju voćnih zasada sa liste vodećih sorti prilagođenih području. Takođe je važan i rad na tome da se područje zaštiti geografskim poreklom. U narednim periodima treba se orijentisati na preradu voća i dobijanje finalnih proizvoda koji bi imali robnu markicu i bili zaštićeni poreklom.
Ova sredstva su namenjena za kupovinu sadnica voća (šljive, jabuke, kruške, breskve, kajsije, jagode...), a prednost pri dodeli sredstava biće data licima koja već imaju razvijenu proizvodnju, kao i domaćinstvima koja su pretrpela štetu na voćnim zasadima u nevremenu od 09.07.2005. godine.
11. PRERAĐIVAČKI KAPACITETI
(postrojenja za preradu voća, povrća, lekovitog bilja, za proizvodnju prirodnih
sokova, domaćih džemova, konzervisanog voća i povrća, oprema za sortiranje i
pakovanje, oprema za mini sušare, hladnjače, oprema za mini mlekare, mini klanice...)
Planirana sredstva - 12.000.000,00 dinara
Ova sredstva su namenjena za područja sa razvijenom voćarskom, povrtarskom i stočarskom proizvodnjom s ciljem jačanja ovih grana poljoprivrede i obezbeđivanje plasmana poljoprivrednih proizvoda. U strategiji razvoja poljoprivrede u selima na teritoriji Grada Kragujevca bitno je ulagati u povećanja obima proizvodnje kako bi se povećale količine poljoprivrednih proizvoda i obezbedili tržišni viškovi, odnosno tržišni robni proizvođači koji mogu da proizvedu potrebnu količinu, kvalitetan proizvod i to sa kontinuitetom. Uporedo sa povećanjem obima poljoprivredne proizvodnje neophodno je ulagati i u prerađivačke kapacitete u kojima će taj dobijeni višak proizvoda primarne poljoprivrede da se preradi i tako dobije finalni proizvod koji ispunjava sve standarde. U tom kontekstu posebno su bitna ulaganja u prerađivačke kapacitete u voćarstvu jer smatramo da je ova grana poljoprivrede jedna od velikih potencijala Šumadije.
Godišnja proizvodnja u voćarstvu iznosi 13.627 t. U strukturi voćarske proizvodnje dominira šljiva sa 1.299.000 rodnih stabala i rodom od oko 10.105 t godišnje što je 74% od ukupno količine voća koja se proizvede. Na drugom mestu je jabuka sa 1.240 t, a na trećem kruška sa oko 660 t roda godišnje. Od ukupnih količina proizvedenog svežeg voća svega se oko 5% preradi u suvo voće. Plasman postojećih količina sveže šljive i drugog voća, niska cena, nepostojanje prerađivačkih kapaciteta predstavlja veliki problem sa kojim se suočavaju voćari sa teritorije grada Kragujevca. Ulaganjem u hladnjače se produžava rok čuvanja svežeg voća, postiže bolja cena i stvaraju uslovi za dalju preradu voća i finalizaciju proizvoda (prirodni voćni sokovi, džemovi, kompoti...).
Planirana sredstva - 3.000.000,00 dinara
Na teritoriji 64 sela grada Kragujevca godišnje se zaseje oko 6.000 ha pod pšenicom. Zbog nedostatka finansijskih sredstava setva deklarisanog semena je vrlo mala, tako da poljoprivredna domaćinstva u velikom procentu za setvu koriste sopstveno seme "seme iz ambara". Za postizanje visokih i stabilnih prinosa neophodno je posejati kvalitetno, deklarisano seme zbog čega smo se opredelili za kreditiranje ovog programa. Dobijena semenska pšenica bi se vraćala kroz merkantilnu pšenicu prema unapred utvrđenim paritetima.
13. PODSTICAJ ZADRUGA I OTVARANJE OTKUPNIH STANICA
Planirana sredstva -1.500.000,00 dinara
Na teritoriji Grada Kragujevca postoji veliki broj zadruga koje su trenutno u teškoj materijalnoj situaciji, kao i određen broj novoformiranih zadruga kojima su potrebna sredstva za početak delatnosti. Smatramo da zadruge kao mesta koja okupljaju veliki broj lica treba da imaju značajno mesto u planiranju poljoprivredne proizvodnje. Veliki broj zadruga radi na organizovanom otkupu poljoprivrednih proizvoda, ali u dosta malom obimu zbog nedostatka sredstava. Kako je jedan od bitnih ciljeva u poljoprivrednoj proizvodnji i obezbeđenje plasmana poljoprivrednih proizvoda ulaganje u te programe svakako da je više nego opravdano.
Planirana sredstva - 1.500.000,00 dinara
Pčelarstvo je značajna grana poljoprivrede, kako za proizvodnju meda, cvetnog praha i mleča, kao retko zdrave hrane i prirodnog leka, tako i voska. Ne treba zanemariti ni doprinos pčela u oprašivanju. U Kragujevačkom regionu pčelarstvo je dosta zastupljeno, a izdvajanje milion dinara u prethodnoj godini za pčelarstvo naišlo je na veliko interesovanje lica koja se bave ovom delatnošću. Sredstva izdvojena za ovaj program namenjena su za kupovinu košnica, matica, rojeva pčela i opreme neophodne za pčelare.
15. ORGANSKA POLJOPRIVREDA
(sertifikacije, edukacije, projekti, kupovina organskog semena)
Planirana sredstva 2.000.000,00 dinara
Organska (zdrava) hrana ima veliku potražnju i cenu na Evropskom tržištu i svakako da predstavlja jedan od velikih potencijala cele naše zemlje. Svesni toga da je proizvodnja zdrave hrane kod nas još uvek u povoju neophodno je izdvojiti sredstva kojima će se stimulisati zainteresovani za bavljenje organskom poljoprivredom. Imajući u vidu da u zadnjih 10-15 godina zbog male ekonomske moći nismo kod poljoprivredne proizvodnje primenjivali u većim količinama pesticide i veštačka đubriva, stvoreni su uslovi za proizvodnju zdrave hrane u uslovima organske proizvodnje. Put dobijanja zdrave hrane je dosta dug, stoga je neophodno pre svega izvršiti edukaciju zainteresovanih lica u smislu postupka koje treba sprovesti radi dobijanja organskog sertifikovanog proizvoda. Sredstva su namenjena za edukaciju poljoprivrednih proizvođača putem stručnih tribina, savetovanja, obilaska terena, ... Jedan deo sredstava biće usmeren na kupovinu proizvedenog organskog semena (soje, suncokreta, ...) koje će se prosleđivati zainteresovanima za bavljenje organskom poljoprivredom. Kao i u prethodnoj godini Grad Kragujevac će snositi troškove sertifikovanja tih područja za proizvodnju zdrave hrane. Planirano je u 2006. godini plaćanje do 30 sertifikacija.
16. EDUKACIJA SEOSKOG STANOVNIŠTVA, PUBLIKACIJE, ORGANIZOVANJE TRIBINA, PROJEKTI, IZRADA BAZE PODATAKA
Planirana sredstva - 2.000.000,00 dinara
Savremena poljoprivredna proizvodnja je nezamisliva bez primene najnovijih tehnologija i naučnih dostignuća i znanja. U cilju unapređenja poljoprivrede, postizanja većih prinosa, ubacivanja novog sortimenta, novih tehnologija neophodno je svakodnevno biti u kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima i vršiti edukaciju. Takođe, u našoj zemlji se dosta priča, ali vrlo malo zna o organskoj poljoprivredi, gajenju lekovitog bilja, organizovanoj proizvodnji pečuraka, puževa... pa je stoga neophodno vršiti edukacije zainteresovanih proizvođača. Svesni toga da ulazak u Evropsku uniju će zahtevati i određena prilagođavanja kada je u pitanju naša poljoprivreda i praćenje odgovarajućih standarda neophodno je vršiti edukaciju naših poljoprivrednika. Na primer, na teritoriji Grada Kragujevca vrlo je mali procenat registrovanih domaćinstava pa je potrebno objasniti ljudima šta to konkretno znači i zbog čega je neophodna registracija itd. U toku godine, pred prolećnu i jesenju setvu, treba organizovati tribine po selima na kojima će nastupati eminentni predavači sa fakulteta, instituta, raznih strukovnih udruženja...
Neophodno je izdavati i male brošure preko kojih će poljoprivrednici moći da dođu do novih saznanja, organizovati stručne tribine...
U prethodnoj godini započeto je sa radom na anketiranju poljoprivrednih proizvođača i pravljenju baze podataka za svako selo. Polazeći od značaja posedovanja pravih podataka i informacija kada su u pitanju poljoprivredna domaćinstva u pogledu zastupljenosti pojedinih vrsta proizvodnje, starosti mehanizacije, tržišnih viškova, starosne strukture poljoprivrednika... rad na ovom poslu treba nastaviti. Planirano je da se u toku 2006. godine kompletira baza podataka za svih 64 sela na teritoriji Grada Kragujevca. Agrobiznis centar će preko prisustva na terenu i edukacije raditi i na udruživanju poljoprivrednika u strukovna udruženja.
17. SUFINANSIRANJE ORGANIZACIJE I RADA MATIČNE SLUŽBE
Planirana sredstva - 600.000,00 dinara
Sredstva su namenjena matičnoj službi kao nadoknada za umatičenje grla koja su u vlasništvu Grada Kragujevca, a koja su ustupljena poljoprivrednim proizvođačima na čuvanje.
18. SUFINANSIRANJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA
Planirana sredstva -750.000,00 dinara
Sredstva će se usmeriti na sufinansiranje zdravstvene zaštite životinja. Mnoge bolesti i problemi (ketoza, mastitis, mlečna groznica...) u velikoj meri smanjuju proizvodnju i kvalitet mleka po jednoj kravi. Iako je nauka dosta odmakla po pitanju novih tehnologija poljoprivredni proizvođači teško se, zbog nedovoljne informisanosti, opredeljuju za primenu sredstava koja mogu uspešno da eliminišu neke od bolesti koje "napadaju" stoku i utiču na produktivnost, prinos, količinu i kvalitet dobijenog mleka. Planirana je kupovina nekih od sredstava koje uspešno eliminišu bolest i njihova primena u nekoliko domaćinstava koja se intenzivno bave stočarstvom i poseduju veliki broj grla krupne stoke. U toku primene novih preparata biće praćen njihov efekat i publikovanje dobijenih podataka što će sigurno uticati i na druge poljoprivredne proizvođače. S obzirom da našim poljoprivrednicima nisu dostupni podaci o novim dostignućima i tehnologijama kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja ovo je jedan od načina edukacije.
19. NABAVKA MINERALNOG I FOLIJARNOG ĐUBRIVA
Planirana sredstva - 3.000.000,00 dinara
Direkcija za robne rezerve Grada Kragujevca planira nabavku mineralnog đubriva za prihranu i mineralnog đubriva za jesenju setvu. Planirana je nabavka do 1000 tona đubriva za prihranu i do 1000 tona đubriva za jesenju setvu. Kako je Direkcija za robne rezerve oko 2500 tona merkantilne pšenice pozajmila Gradu na ime nadoknade štete na strnim žitima u nevremenu od 09.07.2005. godine, a s obzirom i da su dugovanja poljoprivrednih proizvođača prema Direkciji velika nameće se problem obezbeđivanja novca za nabavku mineralnog đubriva. S obzirom da je nabavka mineralnog đubriva i ustupanje istog proizvođačima pod povoljnim uslovima od velike pomoći za prolećnu i jesenju setvu planirano je da se iz Agrarnog budžeta dotira nabavka mineralnog đubriva od strane Direkcije za robne rezerve.
Planirana sredstva -150.000,00 dinara
Napomena:
- Planirana sredstva za programe će se menjati (povećavati ili smanjivati) u zavisnosti od interesovanja poljoprivrednika.
- U drugoj polovini godine očekuju se sredstva u iznosu od oko 10.000.000,00 dinara po osnovu isplate dospelih rata za date kredite. Ova sredstva će biti usmerena na sledeće programe: kupovina semenske pšenice (1.500.000,00 dinara), kupovina priplodnih junica (5.000.000,00 dinara), mere za poboljšanje kvaliteta mleka (1.500.000,00 dinara), mere za poboljšanje kvaliteta stočne hrane (1.500.000,00 dinara) i kupovina sadnica voća (500.000,00 dinara).