UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O USTANOVLJENJU EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA ZAŠTITU BILJA("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 12/57) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o ustanovljenju Evropske organizacije za zaštitu bilja, sa prilozima, zaključena 18. aprila 1951. godine u Parizu, koja u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O USTANOVLJENJU EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA ZAŠTITU BILJA
Strane potpisnice, svesne važnosti međunarodne saradnje u cilju sprečavanja unošenja i širenja biljnih bolesti, i u želji da nastave i prošire radove koje su u toj oblasti već preduzeli Međunarodni komitet za borbu protiv krompirove zlatice i Evropska radna grupa za borbu protiv najezde glodara na uskladištene namirnice, složile su se u sledećem:
Organizacije
Osniva se Evropska organizacija za zaštitu bilja (dalje u tekstu nazvana: Organizacija).
Definicija
Shodno ovoj Konvenciji, izraz "Bilje i biljni proizvodi" označava "bilje i delove živih biljaka, neprerađene predmete nastale iz bilja, i prehranbene proizvode izrađene od bilja i delova biljaka".
Članovi
a) Mogu postati članovi Organizacije pristupajući ovoj Konvenciji shodno odredbama člana XX:
1. Vlade zemalja naznačenih u Tabeli III.
2. Vlada svake druge zemlje koju Savet Organizacije može odlučiti da pozove da postane član.
b) Vlada svake teritorije za koju je formulisana izjava shodno odredbama člana XXI, može biti primljena za člana od strane Saveta Organizacije, ali samo na predlog zemlje članice koja je formulisala izjavu. Svaka odluka te vrsta doneće se dvotrećinskom većinom glasova. Tako primljene teritorije treba da budu među onima koje bi po mišljenju Saveta, bile u stanju da daju određen i individualan doprinos radu Organizacije.
Sedište
a) Sedište Organizacije je u Parizu.
b) Sastanci Organizacije će se u principu održavati u mestu sedišta.
Funkcije
a) Funkcije organizacije biće da:
1. daje savete državama članicama o tehničkim, administrativnim zakonodavnim merama koje su potrebne za sprečavanje unošenja i širenja štetočina i bolesti bilja i biljnih proizvoda;
2. pomaže, ako je potrebno, državama članicama u primeni tih mera;
3. usklađuje i potstiče, ako je moguće, borbu na međunarodnom planu protiv štetočina i bolesti bilja i biljnih proizvoda;
4. prikuplja obaveštenja od država članica u pogledu postojanja, pojave ili širenja parazita i bolesti bilja i biljnih proizvoda i da ta obaveštenja dostavlja državama članicama;
5. obezbedi razmenu obaveštenja o nacionalnom zakonodavstvu u pogledu biljnog karantina i drugih mera koje se tiču slobodnog kretanja bilja i biljnih proizvoda;
6. izučava mogućnosti uprošćenja i unapređenja unifikacije fitosanitarnih pravilnika i uverenja;
7. olakšava saradnju u razmatranju svih pitanja koja se tiču štetočina i bolesti bilja i biljnih proizvoda i u pitanjima koja se tiču borbe, kao i da olakša razmenu naučnih obaveštenja u tom pogledu;
8. uspostavi sistem dokumentacije i da u formi koja joj odgovara objavljuje dokumenta namenjena za propagandu ili tehnički ili naučni napredak koji može odrediti Organizacija;
9. sastavlja preporuke državama članicama u svim pitanjima o kojima je reč u ovom članu;
10. preduzima uopšte sve potrebne i podesne mere za postizanje ciljeva Organizacije onakvih kakvih su definisani u uvodu ove Konvencije.
b) Funkcije Organizacije će se naročito, ali ne isključivo, primenjivati na štetočine i bolesti bilja i biljnih proizvoda u međunarodnim razmenama utvrđenim u Prilogu II.
Obaveze država članica
Države članice će dostavljati Organizaciji, koliko god im je to moguće, obaveštenja koja su joj zaista potrebna za vršenje njenih funkcija.
Odnosi sa drugim organizacijama
a) Organizacija sarađuje sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu, a Savet će tražiti da bude priznat kao Regionalna organizacija za zaštitu bilja, shodno odredbama svake opšte međunarodne konvencije o zaštiti bilja koja bi bila usvojena.
b) Organizacija može takođe sarađivati sa drugim međunarodnim organizacijama koje imaju sličnu aktivnost i učiniće sve što može da bi se izbegao dvostruki rad na istom poslu.
Potraživanja i dugovanja
Organizacija može uzeti na sebe potraživanja i dugovanja Međunarodnog komiteta za borbu protiv krompirove zlatice i Radne grupe za borbu protiv najezde glodara na uskladištene namirnice.
Savet
a) Savet Organizacije je sastavljen od pretstavnika država članica.
Svaka država članica ima pravo da imenuje u Savetu jednog pretstavnika i jednog zamenika.
Pretstavnicima i zamenicima koje odrede države članice mogu biti pridodati posmatrači i savetnici.
b) Svaka država članica raspolaže jednim glasom u savetu.
Zasedanje Saveta
a) Savet se po pravilu sastaje u redovno zasedanje jednom godišnje.
b) Vanredni sastanak Saveta treba da se sazove kada najmanje jedna trećina članova to zahteva od pretsednika.
Pravilnici
Savet donosi svoj unutrašnji pravilnik i finansijski pravilnik Organizacije.
Posmatrači
a) Vladu neke države koja nije članica Organizacije može, sa pristankom Saveta ili Izvršnog komiteta, zastupati na svakom zasedanju Saveta jedan ili više posmatrača. Ovi nemaju pravo glasa.
b) Svaku međunarodnu organizaciju koja ima sličnu delatnost može po pristanku Saveta ili Izvršnog veća, pretstavljati na svakom sastanku Saveta jedan ili više posmatrača. Ti posmatrači nemaju pravo glasa.
Nadležnosti Saveta
Savet ima sledeće nadležnosti:
a) da prouči i odobri izveštaj Generalnog direktora o radu organizacije za period posle zadnjeg redovnog zasedanja Saveta;
b) da prouči i odobri godišnje račune i nacrt budžeta Organizacije;
c) da razmotri i odobri program rada i buduće aktivnosti Organizacije koji pripremi Izvršni komitet;
d) da obrazuje tehničke komitete koje bude smatrao za potrebne.
Pretsednik i potpretsednik
a) Savet bira pretsednika i potpretsednika među pretstavnicima država članica,
b) Mandat pretsednika i potpretsednika traje tri godine. On se može obnoviti.
Izvršni komitet
a) Izvršni komitet sačinjavaju pretsednik i potpretsednik Saveta i pretstavnici pet država članica koje izabere Savet.
b) Mandat članova Izvršnog komiteta je utvrđen na tri godine. Članovi Izvršnog komiteta mogu biti ponovo izabrani.
c) U slučaju da nastane praznina u Izvršnom komitetu pre redovnog datuma isticanja mandata, Izvršni komitet će zatražiti od neke države članice da odredi jednog pretstavnika da bi se popunila praznina za ostatak trajanja mandata.
d) Pretsednik Saveta uzima na sebe da pretsedava Izvršnom komitetu koji saziva najmanje jednom između dva redovna zasedanja.
Nadležnosti Izvršnog komiteta
Nadležnost Izvršnog komiteta će biti:
a) da predlaže Savetu smernice i program budućeg rada;
b) da sprovodi smernice koje odobri Savet;
c) da podnosi Savetu privremene budžete i godišnje obračune;
d) da preduzme svaku drugu dužnost koju mu odredi ova Konvencija, da usvoji svoja pravila procedure i da ispunjava svaku drugu funkciju koja mu može biti dodeljena shodno odredbama ove konvencije.
Generalni direktor
a) Savet imenuje Generalnog direktora Organizacije i utvrđuje iznos njegovih prinadležnosti.
b) Generalni direktor ima za dužnost izvršenje programa koji odobri Savet, pod nadzorom Izvršnog komiteta.
c) Generalni direktor se nalazi na čelu administrativnih službi Organizacije koje rade pod njegovom odgovornošću.
d) Generalni direktor podnosi, na svakom redovnom zasedanju Saveta, izveštaj o radu Organizacije o finansijskoj situaciji.
Finansiska pitanja
a) Troškovi organizacije pokrivaće se godišnjim uplatama država članica po skali utvrđenoj u priključenom Prilogu I, osim u izuzetnim slučajevima koje odobri Savet.
b) Zainteresovane države će odlučiti kojoj kategoriji članova pripadaju, shodno prethodnom članu.
c) Godišnji doprinosi će se uplaćivati pre završetka prvog meseca svake budžetske godine Organizacije. Početak budžetske godine utvrdiće Izvršni komitet.
d) Izvršni komitet će utvrditi monetu u kojoj se imaju uplatiti doprinosi država članica, pod rezervom pristanka zainteresovanih država.
e) Neka država ili grupa država može platiti dopunski doprinos za specijalne predloge borbe ili kampanje koje može predložiti Izvršni komitet u interesu te države ili druge države.
f) Izvršni komitet će imenovati knjigovođe - stručnjake koji će svake godine razmotriti knjigovodstvo i podneti izveštaj Izvršnom komitetu koji će se izneti pred Savet.
Izmene i dopune
a) Generalni direktor saopštiće državama članicama tekstove predloga izmena i dopuna ove Konvencije i Priloga i najmanje tri meseca pre nego što ih Savet uzme u razmatranje. Izmene i dopune će stupiti na snagu pošto ih usvoji dvotrećinska većina članova Saveta koji su prisutni i koji su glasali pod uslovom da izmene i dopune koje povlače nove obaveze za članove stupe na snagu za svakog člana tek pošto ih ovaj usvoji.
b) Savet može odobriti izmene i dopune priključenog Priloga II prostom većinom izraženih glasova.
c) Francuska Vlada treba da dobije notifikaciju o prihvatanju izmena i dopuna i obavestiće sve države članice o prijemu prihvatanja i stupanja na snagu izmena i dopuna.
Potpisivanje i prihvatanje
a) Ova Konvencija će biti otvorena za potpisivanje ili pristupanje i države koje, shodno odredbama člana III, imaju pravo da postanu članice Organizacije mogu pristupiti Konvenciji:
1. potpisivanjem;
2. potpisivanjem pod rezervom ratifikacije; ili
3. pristupanjem.
b) Pristupanje stupa u dejstvo deponovanjem instrumenta kod francuske Vlade.
c) Francuska Vlada će odmah obavestiti sve Vlade o datumu kada svaka Vlada bude potpisala Konvenciju ili joj bude pristupila.
Teritorijalno protezanje primene
a) Svaka Vlada, u trenutku potpisivanja ili prihvatanja ove Konvencije, ili kasnije, može izjaviti da njeno učestvovanje u Konvenciji obuhvata sve ili deo njenih teritorija za čije je spoljne odnose ona odgovorna. Ta izjava će biti notifikovana francuskoj Vladi.
b) Svaka izjava koju neka Vlada da shodno paragrafu a) ovog člana, posle pristupanja te Vlade Konvenciji, stupiće na snagu tridesetog dana od dana kad francuska Vlada primi tu izjavu.
c) Francuska Vlada će odmah obavestiti sve Vlade koje su pristupile Konvenciji o izjavama datim na osnovu paragrafa a) i b) ovog člana.
Povlačenje
a) Svaka država članica može u svako vreme, posle dve godine svog učestvovanja, otkazati ovu Konvenciju notifikacijom o povlačenju upućenom francuskoj Vladi. Otkaz će stupiti u dejstvo godinu dana po prijemu te notifikacije.
b) Neplaćanje dva uzastopna godišnja doprinosa nameće službeno povlačenje iz Konvencije za državu koja tako bude propustila da ispuni svoje obaveze.
c) Primena Konvencije na teritoriju ili teritorije na osnovu člana XXI može se prekinuti notifikacijom upućenom francuskoj Vladi od strane države članice odgovorne za međunarodne odnose takve ili takvih teritorija. Notifikacija će početi da proizvodi dejstvo godinu dana posle njenog prijema.
d) Francuska Vlada će odmah obavestiti sve države ugovornice o notifikacijama datim na osnovu paragrafa a) i b) ovog člana.
Stupanje na snagu
a) Ova Konvencija će stupiti na snagu kada pet Vlada postanu njene članice shodno odredbama člana XX.
b) Francuska Vlada će obavestiti odmah o datumu stupanja na snagu sve Vlade koje su potpisale Konvenciju ili joj pristupile.
Skala godišnjih doprinosa koju je odobrio Savet
(vidi član XVIII)
Prva kategorija |
500 funti |
|
Druga kategorija |
1000 funti |
|
Treća kategorija |
1500 funti |
|
Četvrta kategorija |
2000 funti |
Štetočine i bolesti koje privlače pažnju i datum odobrenja od strane Organizacije
(vidi član V)
1 |
Leptinotarsa decemlineata |
1951 |
2. |
Heterodera rostochiensis |
1951 |
3. |
Štitasta vaš (Aspidiotus perniciosus) |
1951 |
4. |
Synchytrium endobioticum |
1951 |
5. |
Životinjski i biljni paraziti uskladištenih namirnica i glodari štetni za biljke kojima se |
1951 |
Zemlje koje je francuska Vlada pozvala da pristupe Konvenciji
Albanija |
Luksemburg |
Austrija |
Monako |
Belgija |
Norveška |
Belorusija |
Holandija |
Bugarska |
Poljska |
Danska |
Portugal |
Egipat |
Federalna Republika Nemačka |
Španija |
Rumunija |
Finska |
Ujedinjena Kraljevina San Marino |
Francuska (i za Alžir, Tunis i Maroko) |
Švedska |
Grčka |
Švajcarska |
Mađarska |
Sirija |
Irska |
Čehoslovačka |
Island |
Turska |
Izrael |
Ukrajina |
Italija |
SSSR |
Liban |
Jugoslavija |
Lihtenštajn |
|
U potvrdu čega su dolepotpisani propisno ovlašćeni od svojih Vlada, potpisali ovu Konvenciju i njene Priloge.
Sačinjeno u Parizu, 18. aprila 1951. godine, u jednom jedinom primerku koji će ostati deponovan u arhivi francuske Vlade.
Za Dansku: Halvor Skov, P. Bovien
Za Belgiju: Guillaume H. van Orshoven
Za Španiju: Miguel Benlloch
Za Francusku: R. Protin
Za Irsku: D. Delaney
Za Italiju: A. Melis
Za Luksemburg: E. Wirion
Za Holandiju: C. J. Briejer
Za Portugal: Francisco Aranha
Za Federativnu Republiku Nemačku: H. Drees
Za Ujedinjenu Kraljevinu: J. Hensley
Za Švajcarsku: A. Chaponnier
Za FNR Jugoslaviju: G. Nonweiller
Za Austriju: F. Beran
Za Grčku: D. Koulopoulos
Da je kopija verna originalu deponovanom u Arhivi Francuske Republike tvrdi.
|
Opunomoćeni Ministar |
|
Šef Odeljenja Protokola, |
|
Edouard de la Chauviniére, s. r. |