UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SUDSKOJ PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE TURSKE("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 12/76) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o sudskoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Turske, potpisana 8. oktobra 1973. godine u Ankari, u originalu na francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O SUDSKOJ PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE TURSKE
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Republike Turske,
U želji da sporazumno regulišu pitanja u vezi sa sudskom pravnom pomoći u krivičnim stvarima, na osnovu principa suvereniteta i nacionalne nezavisnosti, ravnopravnosti i nemešanja u unutrašnje stvari, dogovorile su se o sledećem:
Pružanje pravne pomoći
Strane ugovornice se obavezuju da će jedna drugoj ukazivati sudsku pravnu pomoć u krivičnim stvarima, pod uslovima predviđenim ovom konvencijom.
Obim pravne pomoći
Sudska pravna pomoć u krivičnim stvarima obuhvata dostavljanje i saopštavanje odluka i sudskih procesnih akata izvršenje procesnih radnji kao i razmenu izvoda iz kaznenog registra.
Slučajevi odbijanja pravne pomoći
Pravna pomoć se može odbiti:
1. Ako se zahtev odnosi na krivična dela koja zamoljena strana smatra kao krivična dela političke prirode ili u vezi sa ovakvim krivičnim delima ili kao krivična dela koja se sastoje isključivo u kršenju vojne obaveze, ili pak kao krivična dela u oblasti carina, poreza, taksa i deviza.
2. Ne smatraju se u smislu stava 1. ovog člana, kao krivično delo političke prirode ili kao krivično delo u vezi sa ovim, sledeća dela:
a) napad na život uključujući i pokušaj i saučesništvo, osim ako je učinjen u otvorenoj borbi,
b) krivična dela čije gonjenje proističe iz obaveza utvrđenih međunarodnim višestranim sporazumima.
3. Ako zamoljena strana smatra da je izvršenje zahteva takve prirode da narušava suverenitet, bezbednosti ili javni poredak njene zemlje.
Zamolnice
1. Svaka strana ugovornica može uputiti drugoj strani zamolnice radi izvršenja procesnih radnji kao što je saslušanje okrivljenih, svedoka, veštaka i oštećenih.
Zamoljena strana izvršava zamolnicu prema svom zakonodavstvu.
2. Zamolnice koje se odnose na pretres ili zaplenu predmeta izvršavaju se pod sledećim uslovima:
a) da za krivično delo zbog kojeg se podnosi zamolnica ima mesta izdavanju,
b) da je izvršenje zamolnice u skladu sa zakonodavstvom zamoljene strane.
3. Zamoljena strana dostavlja overene kopije ili fotokopije traženih predmeta i spisa.
Predmete koji budu poslati u vezi sa izvršenjem zamolnice vraća, čim to bude moguće strana molilja zamoljenoj strani, osim ako ih se ova poslednja izričito ne odrekne.
4. Zamoljena strana zadržava za sebe pravo da odgodi predaju predmeta ako su joj ovi potrebni za postupak koji je u toku.
5. Na izričit zahtev strane molilje, zamoljena strana će je obavestiti o datumu i mestu izvršenja zamolnice.
Predstavnici suda strane molilje, kao i predstavnici strana u postupku mogu biti prisutni, u svojstvu posmatrača prilikom izvršenja zamolnice ukoliko zamoljena strana na to pristane.
Dostavljanje akata
1. Nadležni organi jedne strane ugovornice dostavljaju saglasno zakonima i postupku koji su u njoj na snazi, sve vrste akata koje su izdali sudski organi druge strane ugovornice.
2. Dostavljanje se dokazuje bilo pomoću dostavnice, koja je datirana i potpisana od strane primaoca i službenog lica ovlašćenog za dostavljanja, bilo potvrdom organa zamoljene strane kojom se konstatuje činjenica, forma i datum dostavljanja, saglasno njenim zakonima i postupku koji su na snazi.
Zamoljena strana dostavlja drugoj strani dostavnicu ili potvrdu uz dokumenat kojim se potvrđuje da je dostavljanje izvršeno u propisanoj formi.
3. Ako dostavljanje nije moglo biti izvršeno, zamoljena strana će izneti za to razlog strani molilji vraćajući joj istovremeno akta.
4. Svaka strana ugovornica zadržava za sebe pravo da dostavlja akta bez prinude svojim državljanima preko svojih diplomatskih ili konzularnih službenika.
Način opštenja
1. Zahtev za sudsku pravnu pomoć upućuje se diplomatskim putem.
2. Diplomatski put opštenja ne isključuje mogućnost direktnog saobraćaja u pogledu zahteva i drugih dokumenata između sekretarijata za pravosuđe socijalističkih republika i autonomnih pokrajina u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i Ministarstvu pravde Republike Turske.
3. U hitnim slučajevima nadležni sudski organi strane molilje mogu dostaviti zamolnice direktno nadležnim sudskim organima zamoljene strane.
Jezik opštenja
Zahtevi za sudsku pravnu pomoć sastavljaju se na jeziku ili na jednom od jezika strane molilje.
Međutim, ovi zahtevi i uz njih priloženi dokumenti biće propraćeni overenim prevodom na jezik ili na jednom od jezika zamoljene strane ili na francuskom jeziku.
Forma zahteva
1. Zahtevi za sudsku pravnu pomoć i dokumenta koja se prilažu moraju biti potpisani i na njih stavljen pečat nadležnog organa ili overeni od strane ovog organa. Ova dokumenta ne podležu legalizaciji.
2. Formu zahteva za sudsku pravnu pomoć određuje zakonodavstvo strane molilje.
Sadržina zahteva
1. Zahtevi za sudsku pravnu pomoć treba da sadrže sledeće podatke:
a) naziv organa strane molilje i zamoljene strane,
b) predmet i prirodu zahteva,
c) ime okrivljenog ili osuđenog, njegovo državljanstvo, kao i učinjeno krivično delo.
2. Dostavljaju se takođe sledeća obaveštenja:
a) kada se radi o dostavljanju dokumenata:
- priroda odluke ili drugih dokumenata koji se imaju dostaviti,
- ime i adresa primaoca i, ukoliko je moguće, druga obaveštenja potrebna za njegovu identifikaciju,
- svojstvo primaoca u sporu,
b) kada se radi o zamolnicama:
- obaveštenja o optužbi i kratko izlaganje činjenica,
- svi potrebni podaci o okolnostima slučaja i o nalogu poverenom zamoljenoj strani.
3. Ako je za dostavljanje utvrđen datum, dokumenta treba da se dostave zamoljenoj strani najmanje 60 dana pre ovog datuma.
Neizvršenje zahteva
1. Ako zamoljeni organ ne može da izvrši zahtev za sudsku pravnu pomoć, on o tome obaveštava bez odlaganja organ strane molilje navodeći razloge zbog kojih nije došlo do izvršenja.
2. Ako je zamoljeni organ nenadležan uputiće zahtev za sudsku pravnu pomoć organu koji je nadležan.
Dolazak svedoka i veštaka pred sud
1. Ako strana molilja smatra da je naročito potrebno da svedok ili veštak lično predstane njenom sudskom organu ona će to naznačiti u zahtevu za uručenje poziva. Zamoljena strana poziva takvog svedoka ili veštaka da predstane sudu i obaveštava stranu molilju o njegovom odgovoru.
Svedok ili veštak koji poziv, čije je uručenje traženo, za pristupanje sudu ne prihvati ne može biti podvrgnut nikakvoj sankciji ili prinudnoj meri u zemlji molilji čak iako ovaj poziv sadrži nalog za to, osim ako kasnije po sopstvenoj volji ne dođe na teritoriju strane molilje i bude ponovno pozvan redovnim putem.
2. U pozivu treba da se naznači približan iznos naknade koja se ima isplatiti, kao i troškovi puta i boravka koji se imaju naknaditi.
Imunitet svedoka i veštaka
1. Nijedan svedok ili veštak bez obzira na njegovo državljanstvo a koji po pozivu predstane sudskim organima strane molilje, ne može biti ni gonjen ni zatvoren, ni podvrgnut bilo kakvom ograničenju svoje lične slobode na teritoriji ove strane za dela učinjena ili zbog kazne izrečene pre njegovog dolaska na teritoriju zamoljene strane.
2. Imunitet predviđen u ovom članu prestaje ako je svedok ili veštak, koji je imao mogućnost da napusti teritoriju strane molilje za vreme petnaest uzastopnih dana počev od dana kada njegovo prisustvo više nisu tražili sudski organi ipak ostane na ovoj teritoriji ili ako se posle napuštanja te teritorije vrati na istu.
Troškovi pravne pomoći
1. Sa izuzetkom troškova i nagrade veštaka, zamoljena strana ne može tražiti naknadu troškova nastalih usled pravne pomoći po ovoj konvenciji.
2. Zamoljena strana može zatražiti predujam na ime troškova i nagrade veštaka.
Naknade i troškovi putovanja i boravka
1. Naknade koje se imaju isplatiti, kao i troškovi putovanja i boravka koje treba strana molilja da naknadi svedoku ili veštaku računaju se od mesta njihovog boravišta i isplaćuju se u iznosima koji su jednaki iznosima predviđenim tarifom i pravilnikom ili zakonom koji je na snazi u zemlji u kojoj treba da se obavi saslušanje.
2. Ukoliko svedok ili veštak to traži država molilja će mu dati predujam na ime troškova putovanja i boravka.
Kazneni registar
1. Strane ugovornice se uzajamno obaveštavaju o presudama koje se na njihovoj teritoriji upisuju u kazneni registar a koje su izrekli sudski organi jedne strane protiv državljana druge strane.
2. Ovi izveštaji se dostavljaju šestomesečno diplomatskim putem.
3. Prevod ovih izveštaja na jezik ili na jedan od jezika druge strane nije potreban.
4. Strane ugovornice dostavljaju jedan drugoj, na zahtev njihovih sudskih organa, izvode iz kaznenog registra.
Prijava
1. Svaka strana ugovornica može, radi gonjenja prijaviti drugoj strani krivična dela koja su na njenoj teritoriji učinili državljani druge države koji su se vratili na teritoriju te države.
2. U tom cilju prilozi kao i njihovi overeni prevodi, njihove fotokopije i ostala obaveštenja koja se odnose na prijavljeno krivično delo dostavljaju se besplatno.
3. Zamoljena strana obaveštava stranu molilju kako je postupljeno u vezi sa njenim zahtevima.
Stupanje na snagu
Svaka strana ugovornica obaveštava drugu stranu o izvršenju formalnosti predviđenih njenim ustavom za stupanje na snagu ove konvencije. Ova konvencija stupa na snagu prvog dana drugog meseca posle dana poslednjeg saopštenja.
Trajanje primene konvencije
1. Ova konvencija se zaključuje na neodređeno vreme.
2. Svaka strana ugovornica može u svako vreme, da otkaže ovu konvenciju i ovaj otkaz stupa na snagu šest meseci pošto je druga strana primila obaveštenje o otkazu.
Sačinjeno na dan 8. oktobra 1973. godine u Ankari u dva primerka na francuskom jeziku.
Za vladu Socijalističke |
|
|
Federativne Republike |
|
Za vladu Republike |
Jugoslavije, |
|
Turske, |
Edvard Kljun, s. r. |
|
Taha Carim, s. r. |
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".