ZAKONO RATIFIKACIJI MEĐUNARODNE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU PTICA("Sl. list SFRJ", br. 6/73) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Međunarodna konvencija za zaštitu ptica, zaključena 18. oktobra 1950. godine u Parizu, u originalu na francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Međunarodne konvencije za zaštitu ptica na francuskom jeziku i u prevodu glasi:
MEĐUNARODNA KONVENCIJA ZA ZAŠTITU PTICA
Vlade potpisnice ove konvencije,
svesne opasnosti od istrebljenja koje preti izvesnim vrstama ptica zabrinute s druge strane, zbog brojnog smanjenja drugih vrsta, a posebno ptica selica,
smatrajući da sa gledišta nauke, zaštite prirode i vlastite privrede svakog naroda, sve ptice, u principu treba da budu zaštićene,
prihvatile su potrebu o izmeni Međunarodne konvencije o zaštiti ptica korisnih za poljoprivredu potpisanu 19. marta 1902. godine i sporazumele se o sledećim odredbama:
Ova konvencija se odnosi na zaštitu živih divljih ptica.
Osim izuzetaka predviđenih u čl. 6. i 7. ove konvencije, treba zaštititi:
a - bar u vreme razmnožavanja sve ptice, a osim toga i selice za vreme njihovog povratka na mesta gde prave gnezda, posebno u martu, aprilu, maju, junu i julu,
b - u toku cele godine vrste koje su ugrožene i koje nestaju ili koje su interesantne za nauku.
Osim izuzetaka predviđenih u čl. 6. i 7. ove konvencije, zabranjeno je uvoziti, izvoziti, prenositi, prodavati, izlagati prodaji, kupovati, davati ili držati u vreme zaštite vrsta, svaku pticu, živu ili mrtvu, ili neki deo ubijene ili uhvaćene ptice, protivno odredbama ove konvencije.
Osim izuzetaka predviđenih u čl. 6. i 7. ove konvencije, zabranjeno je u periodu zaštite određene vrste, posebno u periodu njenog razmnožavanja, skidati ili uništavati gnezda čije je savijanje u toku ili su nastanjena, uzimati ili nanositi štetu, prenositi, uvoziti ili izvoziti, prodavati, izlagati prodaji, kupovati ili uništavati jaja ili njihovu ljusku ili gnezda mladih divljih ptica.
Ove zabrane se ne odnose, s jedne strane, na jaja čije je sakupljanje dozvoljeno uz uverenje da su namenjena razmnožavanju ili u naučne svrhe ili da potiču od ptica koje se drže zatvorene i, s druge strane, na jaja od vivka i to samo za Holandiju, imajući u vidu posebne lokalne razloge koji su ranije prihvaćeni.
Osim izuzetaka predviđenih u čl. 6. i 7. ove konvencije, visoke strane ugovornice obavezuju se da zabrane niže navedene postupke koji mogu da dovedu do uništenja ili masovnog zarobljavanja ptica ili njihovog nepotrebnog mučenja.
Međutim, visoke strane ugovornice se obavezuju da će postepeno uvoditi u zakonodavstvo zemalja u kojima su slični postupci zakonom dozvoljeni pogodne mere kojima bi njihova upotreba bila zabranjena ili ograničena:
a) zamke, lepci, mamci, mreže, mamci sa otrovom, droge, zaslepljujući vabci,
b) male kućice sa mrežom,
v) ogledala, baklje i druga veštačka svetla,
g) mreže ili oružje za ribolov za hvatanje vodenih ptica,
d) lovačke puške, sa repetiranjem ili automatske, koje mogu da sadrže više od dva metka,
đ) uopšte sva vatrena oružja koja se ne mogu nositi preko ramena,
e) teranje ptica i pucanje na njih pomoću motornih brodova na unutrašnjim vodama i od 1. marta do 1. oktobra na teritorijalnim i obalnim vodama,
ž) korišćenje motornih vozila ili astronautičkih mašina koje omogućavaju pucanje ili obaranje ptica,
z) uspostavljanje nagrada za hvatanje ili uništavanje ptica,
i) pravo lova vatrenim oružjem i mrežom koji se vrši bez ograničenja biće regulisano u toku cele godine i zabranjeno u periodu razmnožavanja na moru, priobalnim oblastima i obalama,
j) sve druge metode namenjene masovnom hvatanju i uništavanju ptica.
Ako u određenoj oblasti neka vrsta slučajno ugrozi izvesne poljoprivredne proizvode ili budućnost životinja nanoseći štetu njivama, vinogradima, vrtovima, voćnjacima, šumama divljači i ribama, ili zapreti istrebljenjem ili prosto smanjenjem jedne ili više vrsta čije bi očuvanje bilo poželjno nadležne vlasti mogu posebnim dozvolama da ukinu zabranu koja je predviđena u čl. 2. do 5. u vezi sa ovim vrstama. Nedozvoljeno je međutim, kupovati ili prodavati tako ubijene ptice i prenositi ih izvan oblasti u kojoj su ubijene.
Ako u nacionalnom zakonodavstvu postoje druge odredbe koje dozvoljavaju da se ograniče štete koje čine izvesne vrste ptica u uslovima koji garantuju nastavljanje vrste visoke strane ugovornice mogu zadržati ove odredbe.
Ekonomski uslovi Švedske, Norveške, Finske i ostrva Ferče imaju poseban značaj i nadležne vlasti ovih zemalja mogu da naprave izuzetak i da dozvole izvesna odstupanja od odredaba ove konvencije. U slučaju da Island pristupi ovoj konvenciji, mogao bi na svoj zahtev da primenjuje navedena odstupanja.
Ni u jednoj određenoj zemlji ne mogu se preduzeti nikakve mere koje bi mogle da dovedu do potpunog uništavanja domaćih vrsta ptica ili ptica selica o kojima je reč u ovom članu.
Nadležne vlasti mogu da odobre izuzetke u odnosu na odredbe ove konvencije u interesu nauke prosvete kao i u interesu ptica za lov i lova sa sokolovima prema prilikama i uz rezervu preduzimanja svih predostrožnosti kako bi se izbegla zloupotreba. Odredbe u vezi sa transportom predviđene u čl. 3. i 4, ne primenjuju se na Ujedinjeno Kraljevstvo.
Ni u jednoj zemlji navedene zabrane u članu 3. ne odnose se na perja ptica čije je ubijanje dozvoljeno.
Svaka zemlja ugovornica se obavezuje da sastavi spisak ptica čije je ubijanje i hvatanje dozvoljeno na njenoj vlastitoj teritoriji uz poštovanje uslova koje predviđa ova konvencija.
Svaka strana ugovornica ima pravo da izradi spisak vrsta domaćih ptica i ptica selica koje pojedinci mogu držati zatvorene i treba da odredi metode njihovog hvatanja koje se mogu odobriti, kao i uslove u kojima se ptice mogu transportovati ili držati zatvorene.
Svaka strana ugovornica treba da reguliše tržište ptica zaštićenih ovom konvencijom i preduzme sve potrebne mere da bi ga ograničila.
Visoke strane ugovornice se obavezuju da prouče i prihvate sredstva koja mogu da spreče uništenje ptica ugljovodonicima i zagađivanjem voda, farovima, električnim kablovima, insekticidima, otrovima i svim drugim načinima. One će nastojati da vaspitavaju decu i javno mnenje kako bi ih ubedili u potrebu očuvanja i zaštite ptica.
Da bi ublažile posledice naglog iščezavanja, putem ljudske delatnosti, povoljnih mesta za razmnožavanje ptica, visoke strane ugovornice obavezuju se da podstiču i omoguće odmah, na sve moguće načine, stvaranje rezervata na vodi i kopnu, odgovarajućih veličina i položaja, gde bi ptice mogle da se legu i odgajaju svoje mlade u bezbednosti i gde bi ptice selice takođe mogle da se odmaraju i da nalaze hranu i potpuni mir.
Ova konvencija će biti ratifikovana i ratifikacioni instrumenti deponovani kod francuskog Ministarstva inostranih poslova koje će obavestiti o ovom depozitu sve države potpisnice i one koje su joj pristupile.
Svaka država koja nije potpisnica ove konvencije moći će da joj pristupi. Pristupanja će biti saopštena Ministarstvu inostranih poslova Republike Francuske koje će o tome obavestiti sve države potpisnice i one koje su joj pristupile.
Ova konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana od dana deponovanja šestog ratifikacionog ili pristupnog instrumenta. Za svaku državu koja bude ratifikovala ovu konvenciju ili joj bude pristupila posle tog dana, ona će stupiti na snagu devedesetog dana od dana kad ta država deponuje svoj ratifikacioni ili pristupni instrument.
Ova konvencija je zaključena na neograničeno vreme, ali svaka strana ugovornica će moći da je otkaže u svakom trenutku, pet godina posle njenog stupanja na snagu, kao što je određeno u ovom članu. Ovo otkazivanje će stupiti u dejstvo po isteku jedne godine od dana kad Ministarstvo inostranih poslova Republike Francuske bude o tome obavešteno.
Ova konvencija zamenjuje odredbe Međunarodne konvencije iz 1902. godine za sve zemlje koje budu ratifikovale ili joj budu pristupile.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni od strane svojih vlada, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Parizu, 18. oktobra 1950. godine.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".