UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O MOČVARAMA KOJE SU OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA, NAROČITO KAO STANIŠTA PTICA MOČVARICA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 9/77) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o močvarama koje su od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica, usvojena 2. februara 1971. godine u Ramsaru, Iran, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O MOČVARAMA KOJE SU OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA NAROČITO KAO STANIŠTA PTICA MOČVARICA
Završni tekst prihvaćen na Međunarodnoj konferenciji o konzervaciji močvara i ptica močvarica u Ramsaru, Iran, 2. februara 1971. godine
Strane ugovornice,
Uviđajući uzajamnu zavisnost čoveka i njegove okoline,
Razmatrajući osnovne ekološke funkcije močvara kao regulatora režima voda i kao staništa osobene flore i faune, naročito ptica močvarica,
Ubeđene da močvare predstavljaju izvor velike ekonomske, kulturne, naučne i rekreacione vrednosti, čiji bi gubitak bio nenadoknadiv,
U želji da spreče sve veće ugrožavanje i gubitak močvara u sadašnjosti i u budućnosti,
Uviđajući da ptice močvarice za vreme svojih sezonskih migracija prelaze granice i stoga treba da se smatraju međunarodnim bogatstvom,
Uverene da se konzervacija močvara i njihove flore i faune može osigurati zajedničkom dalekovidnom nacionalnom politikom i usklađenom međunarodnom akcijom,
saglasile su se o sledećem:
1. Za svrhe ove Konvencije močvare znače oblasti močvarnih zemljišta ritova, tresetišta i vode, bilo prirodne ili veštačke, stalne ili privremene, sa stajaćom ili tekućom vodom, slatkom ili slanom, uključujući oblasti morske vode čija dubina za vreme oseke ne prelazi šest metara.
2. Za svrhe ove konvencije ptice močvarice su ptice koje ekološki zavise od močvara.
1. Svaka strana ugovornica označava odgovarajuće močvare na svojoj teritoriji koje se uključuju u spisak močvara od međunarodnog značaja, u daljem tekstu "Spisak" koji se čuva kod biroa ustanovljenog na osnovu člana 8. Granice svake močvare se tačno opisuju i utvrđuju na mapi, a mogu uključivati priobalne i pomorske zone u blizini močvara i ostrva ili morske vode dublje od šest metara za vreme oseke koja se nalazi u okviru močvara, naročito gde su one od značaja kao stanište ptica močvarica.
2. Izbor močvara za spisak treba vršiti na osnovu njihovog međunarodnog značaja prema ekološkom, botaničkom, zoološkom, limnološkom ili hidrološkom smislu. Na prvom mestu treba uključiti močvare od međunarodnog značaja za ptice močvarice u bilo koje godišnje doba.
3. Upisivanje neke močvare u Spisak ne ide na štetu isključivih suverenih prava strane ugovornice na čijoj teritoriji se nalazi ova močvara.
4. Prilikom potpisivanja ove konvencije ili prilikom deponovanja svojih instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, kao što je predviđeno u članu 9. svaka strana ugovornica određuje najmanje jednu močvaru koja se uključuje u taj spisak.
5. Svaka strana ugovornica ima pravo da dodaje Spisku nove močvare koje se nalaze na njenoj teritoriji, da proširi granice močvara koje je već uključila u Spisak, ili zbog svojih hitnih nacionalnih interesa, da ukine ili suzi granice močvara koje je već uključila u Spisak i o svim takvim promenama obaveštava u najkraćem roku organizaciju ili vladu odgovornu za tekuće poslove biroa navedene u članu 3.
6. Svaka strana ugovornica smatra se međunarodno odgovornom za očuvanje, upravljanje i razumno korišćenje zaliha ptica močvarica bilo kad određuje podatke za Spisak, bilo kad se koristi pravom da menja podatke na Spisku koji se odnose na močvare sa njene teritorije.
1. Strane ugovornice sastavljaju i sprovode svoje planove na način koji doprinosi očuvanju močvara uključenih u Spisak i koliko god je to moguće razumno koriste močvare na svojoj teritoriji.
2. Svaka strana ugovornica se stara da što pre bude obaveštena da li se usled tehnološkog razvoja, zagađenosti ili čovekovog uticaja, ekološki karakter bilo koje močvare promenio, da li se menja ili ima izgleda da se promeni, na njenoj teritoriji koja je uključena u Spisak. Obaveštenje o takvim promenama dostavljaju bez odlaganja organizaciji ili vladi odgovornoj za tekuće poslove biroa kao što je to utanačeno u članu 8.
1. Svaka strana ugovornica doprinosi očuvanju močvara i ptica močvarica na taj način što stvara prirodne rezervate na tim močvarama bile one uključene u Spisak ili ne, i obezbeđuju odgovarajući nadzor nad njima.
2. Kada zbog hitnih nacionalnih interesa, neka strana ugovornica ukine ili suzi granice neke močvare koja je uključena u Spisak ona treba da nadoknadi koliko god je to moguće svaki gubitak prirodnih bogatstava močvara, a posebno treba da stvori dopunske nacionalne rezervate za ptice močvarice za njihovu zaštitu, obezbedi odgovarajući deo prvobitnog staništa bilo u istoj oblasti ili drugde.
3. Strane ugovornice podstiču istraživački rad i razmenu podataka i publikacija o močvarama i njihovoj flori i fauni.
4. Strane ugovornice nastoje da kroz upravljanje povećaju populaciju ptica močvarica u odgovarajućim močvarama.
5. Strane ugovornice podstiču obrazovanje kadrova nadležnih za istraživački rad, upravljanje i nadzor nad močvarama.
Strane ugovornice se međusobno savetuju o izvršavanju obaveza koje proističu iz ove Konvencije, naročito u slučaju kada se neka močvara prostire preko teritorija više od jedne strane ugovornice ili kad strane ugovornice dele vodni sistem.
One u isto vreme nastoje da usklade i podrže sadašnju i buduću politiku i propise koji se odnose na očuvanje močvara i njihove flore i faune.
1. Strane ugovornice po potrebi sazivaju konferencije o očuvanju močvara i ptica močvarica.
2. Te konferencije imaju savetodavni karakter i nadležne su pored ostalog:
a) da razmatraju primenu ove konvencije,
b) da razmatraju dopune i promene u Spisku,
c) da razmatraju informacije koje se odnose na promene ekološkog karaktera močvara uključenih u Spisak, kao što je predviđeno u članu 3. tačka 2,
d) da daju opšte ili posebne preporuke stranama ugovornicama u pogledu očuvanja, upravljanja i razumnog korišćenja močvara i njihove flore i faune,
e) da traže od odgovarajućih međunarodnih tela da podnose izveštaje i statističke podatke o pitanjima koja su po svojoj prirodi bitno međunarodna, a odnose se na močvare.
3. Strane ugovornice se staraju da odgovorni faktori na svim nivoima za upravljanje močvarama budu obavešteni, i da uzimaju u obzir preporuke takvih konferencija o očuvanju, upravljanju i razumnom korišćenju močvara i njihove flore i faune.
1. Među predstavnicima strana ugovornica na takvim konferencijama treba da budu osobe koje su stručnjaci za močvare ili ptice močvarice po znanju ili iskustvu stručnom na naučnom, administrativnom ili drugim međunarodnim poljima.
2. Svaka strana ugovornica koja ima predstavnika na konferenciji ima jedan glas, a preporuke se usvajaju prostom većinom glasova, pod uslovom da u glasanju ne učestvuje manje od polovine strana ugovornica.
1. Međunarodni savez za konzervaciju prirode i prirodnih bogatstva vršiće tekuće administrativne poslove shodno ovoj konvenciji sve dok strane ugovornice dvotrećinskom većinom ne naimenuju neku drugu organizaciju ili vladu.
2. Tekuće administrativne dužnosti jesu, između ostalog:
a) pomoć u sazivanju i organizovanju konferencija predviđenih u članu 6,
b) vođenje spiska močvara koje su od međunarodnog značaja i prikupljanje obaveštenja od ugovornica o bilo kakvim dodacima, proširenjima, sužavanjima ili brisanjem močvara koje su uključene u Spisak koji se vodi shodno stavu 5. člana 2,
c) prikupljanje informacija od strana ugovornica o svim promenama u ekološkom karakteru močvara koje su unete u Spisak shodno stavu 2. člana 3,
d) upućivanje obaveštenja svim stranama ugovornicama o izmenama u Spisku ili promenama u karakteru močvara koje su unete u njega, kao i iznošenje tih materijala na diskusiju na sledećoj konferenciji,
e) upoznavanje zainteresovanih strana ugovornica o preporukama Konferencije u pogledu izmena na Spisku ili promena u karakteru močvara koje su u njega unete.
1. Ova konvencija ostaje otvorena za potpisivanje neograničeno vreme.
2. Svaki član Ujedinjenih nacija ili neke specijalizovane ustanove, Međunarodne agencije za atomsku energiju ili članice Statuta Međunarodnog suda pravde može postati strana ugovornica ove konvencije putem:
a) potpisa bez rezerve u pogledu ratifikacije,
b) potpisa sa rezervom u pogledu ratifikacije, potom ratifikacijom,
c) pristupanjem.
3. Ratifikovanje ili pristupanje postaje punovažno deponovanjem instrumenata ratifikacije ili pristupanja kod generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (u daljem tekstu: depozitar).
1. Ova konvencija stupa na snagu četiri meseca posle dana kada sedam država postanu ugovornice ove konvencije shodno stavu 2. člana 9.
2. Naknadno ova konvencija stupa na snagu za svaku stranu ugovornicu četiri meseca od dana njenog potpisivanja bez rezerve u pogledu ratifikacije ili deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
1. Ova konvencija ostaje na snazi neograničeno vreme.
2. Svaka strana ugovornica može otkazati ovu konvenciju posle petogodišnjeg perioda računajući od datuma kada je stupila na snagu za tu ugovornicu, putem pismenog obaveštenja depozitaru. Otkazivanje stupa na snagu četiri meseca od dana kada je depozitar primio pismeno obaveštenje o tome.
1. Depozitar obaveštava sve države koje su potpisale ili pristupile ovoj konvenciji o:
a) potpisivanju ove konvencije,
b) deponovanju instrumenata o ratifikaciji ove konvencije,
c) deponovanju instrumenata o pristupanju ovoj konvenciji,
d) datumu stupanja na snagu ove konvencije,
e) obaveštenju o otkazivanju ove konvencije.
2. Kad ova konvencija stupa na snagu depozitar će je registrovati kod Sekretarijata Ujedinjenih nacija shodno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".