UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE IZMEĐU SAVEZNOG IZVRŠNOG VEĆA SKUPŠTINE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE MAĐARSKE O OBNAVLJANJU, OBELEŽAVANJU I ODRŽAVANJU GRANIČNE LINIJE I GRANIČNIH OZNAKA NA JUGOSLOVENSKO-MAĐARSKOJ DRŽAVNOJ GRANICI("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 10/85) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija između Saveznog izvršnog veća Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-mađarskoj državnoj granici, potpisana 20. oktobra 1983. godine u Beogradu, u originalu na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
IZMEĐU SAVEZNOG IZVRŠNOG VEĆA SKUPŠTINE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE MAĐARSKE O OBNAVLJANJU, OBELEŽAVANJU I ODRŽAVANJU GRANIČNE LINIJE I GRANIČNIH OZNAKA NA JUGOSLOVENSKO-MAĐARSKOJ DRŽAVNOJ GRANICI
Savezno izvršno veće Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Narodne Republike Mađarske, u želji da saglasno regulišu sva pitanja koja se odnose na obnavljanje, obeležavanje i održavanje granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-mađarskoj državnoj granici, odlučili su da zaključe ovu konvenciju i u tom cilju imenovali su svoje opunomoćenike.
Savezno izvršno veće Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije dr Đorđa Krivokapića,
Vlada Narodne Republike Mađarske Hajoš Šandora,
koji su se posle razmene svojih punomoćja, saglasili o sledećem:
1. Državna granica između socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske, određena na osnovu člana 27. stav 2. Trijanonskog mirovnog ugovora od 4. juna 1920. godine, a potvrđena članom 1. stav 1. Pariskog mirovnog ugovora od 10. februara 1947. godine, obeležena je graničnim oznakama i definisana pravouglim koordinatama.
2. Podaci o određivanju i obeležavanju granične linije i o obliku, veličini i položaju graničnih oznaka sadržani su u graničnim dokumentima
planovima granice, i
- opisu granice,
koji su sačinjeni za svaki granični odsek na osnovu novog premeravanja državne granice izvršenog od 1973. do 1979. godine, i odobrenim od strana ugovornica 1981. godine.
1. Državna granica, određena u graničnim dokumentima navedenim u članu 1. ove konvencije, vertikalno razgraničava teritoriju dve države na površini zemlje, u vazdušnom prostoru i ispod površine zemlje.
2. Strane ugovornice potvrđuju svoju saglasnost da državna granica ostane stalna i nepromenjena, bez obzira na prirodne ili veštačke promene koje mogu nastati na granici.
Na delovima državne granice gde se granična linija proteže duž vodenih tokova, ista ostaje nepromenjena i onda kada dođe do promene korista vodenog toka.
1. Jugoslovensko-mađarska državna granica obeležena je:
a) graničnim piramidama postavljenim na jugoslovesnko-mađarsko-austrijskoj tromeđi i na jugoslovensko-mađarsko-rumunskoj tromeđi,
b) graničnim stubovima koji neposredno ili posredno (duž puteva, reka, potoka i drugih karakterističnih mesta) obeležavaju prelomne tačke granične linije,
v) graničnim metalnim reperima postavljenim na putevima, mostovima i drugim objektima,
g) graničnim tablama postavljenim na ogradama mostova,
d) crvenom trakom povučenom na kolovozima puteva, mostova i drugih objekata koje preseca granična linija.
2. Sve obeležene i neobeležene prelomne tačke granične linije određene su koordinatama koje su sračunate iz podataka novog premera državne granice izvršenog od 1973. do 1979. godine i sadržane u Opisu granice.
1. Strane ugovornice se obavezuju da državnu granicu održavaju u dobro i vidljivo obeleženom stanju i da, shodno odredbama ove konvencije, zajednički obavljaju sledeće radove:
- kontrolu položaja graničnih oznaka, obnavljanje postojećih i postavljanje novih graničnih oznaka na mesta uništenih ili nestalih, kao i postavljanje dopunskih graničnih oznaka,
- premeravanje pojedinih delova državne granice i graničnih oznaka, kada se za to ukaže potreba,
- upotpunjavanje postojećih i sačinjavanje novih graničnih dokumenata,
- preduzimanje drugih mera koje su u vezi sa obnavljanjem, obeležavanjem i održavanjem granične linije i graničnih oznaka.
2. Strane ugovornice preduzeće potrebne mere za sprečavanje oštećenja, uništenja ili premeštanja graničnih oznaka.
1. U cilju vidljivosti državne granice i graničnih oznaka, strane ugovornice će se starati preko nadležnih organa, da pojas (granična proseka) od 2,5 metra širine sa obe strane granične linije bude raščišćen od drveća, žbunja i drugog rastinja i da oko graničnih oznaka koje posredno obeležavaju graničnu liniju (parne i naizmenične) bude raščišćeno zemljište u poluprečniku od 1 metra.
2. U pojasu navedenom u tački 1. ne sme se ništa graditi izuzev objekata za čiju su izgradnju saglasne obe strane ugovornice. Ova odredba ne odnosi se na postojeće objekte.
3. Svaka strana ugovornica može pročišćavati pojas duž granične linije u svako doba na sopstvenoj teritoriji, s tim da o tome obavesti nadležne organe druge strane ugovornice najmanje 10 dana pre otpočinjanja radova.
1. Jugoslovensko-mađarska državna granica podeljena je na šest graničnih odseka, i to:
- granični odsek A, od jugoslovensko-mađarsko-austrijske tromeđe do granične oznake B-1, koja se nalazi u blizini ušća Krke u Muru,
- granični odsek B, od granične oznake B-1 do granične oznake C-1, koja se nalazi u blizini mosta preko Drave, kod Terezinog polja - Barča,
- granični odsek C, od granične oznake C-1 do granične oznake D-1, koja se nalazi u blizini mosta preko Drave do Donjeg Miholjca - Dravasabolča,
- granični odsek D, od granične oznake D-1 do granične oznake E-1, koja se nalazi zapadno od Bačkog Brega kod Bajskog (Ferenc) kanala,
- granični odsek E, od granične oznake E-1 do granične oznake F-1, koja se nalazi na desnoj obali Stare Tise (Holt Tisza),
- granični odsek F, od granične oznake F-1 od jugoslovensko-mađarsko-rumunske tromeđe.
2. Koordinate početnih i krajnjih tačaka graničnih odseka sadržane su u graničnim dokumentima.
1. Obaveze strana ugovornica u pogledu obnavljanja, obeležavanja i održavanja granične linije i graničnih oznaka, kao i troškovi u vezi sa tim obavezama, raspoređuju se na sledeći način:
- Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija odgovorna je za granične odseke A, C i E,
- Narodna Republika Mađarska odgovorna je za granične odseke B, D i F,
- za granične oznake na bilo kom graničnom oseku, koje posredno obeležavaju graničnu liniju (parne i naizmenične) odgovorna je ona strana ugovornica na čijoj se državnoj teritoriji nalaze te granične oznake.
2. Od odredaba tačke 1. ovog člana izuzimaju se slučajevi kada dođe do oštećenja ili uništenja graničnih oznaka koje su prouzrokovali građani jedne od strana ugovornica. U takvim slučajevima troškove u vezi sa popravljanjem i obnavljanjem ovih graničnih oznaka snosi ona strana ugovornica čiji su građani prouzrokovali štetu.
3. Prilikom izgradnje zajedničkog objekta na državnoj granici, strane ugovornice će, ukoliko je to neophodno, na poseban način regulisati pitanje obnavljanja, obeležavanja i održavanja granične linije i graničnih oznaka u zoni izgradnje, kao i obaveze koje iz toga proističu za svaku stranu ugovornicu.
1. Obnavljanje, opravku ili ponovno podizanje granične piramide na jugoslovensko-mađarsko-austrijskoj tromeđi vrši Jugoslovenska strana uz saglasnost i prisustvo mađarskih i austrijskih predstavnika.
2. Obnavljanje, opravku ili ponovno podizanje granične piramide na jugoslovensko-mađarsko-rumunskoj tromeđi vrši Mađarska strana uz saglasnost i prisustvo jugoslovenskih i rumunskih predstavnika.
1. Strane ugovornice će svakih pet godina vršiti zajedničku kontrolu granične linije, obnavljanje i održavanje graničnih oznaka i prema potrebi dopunsko obeležavanje granice, na svim graničnim odsecima. Razdoblje od 5 godina računa se od datuma početka prethodne zajedničke obnove.
2. Strane ugovornice će i pre isteka navedenog roka izvoditi zajedničke radove na granici u slučaju većih prirodnih promena, izgradnje zajedničkih objekata na zahtev bilo koje od strana ugovornica, radi provere položaja graničnih oznaka.
1. Korisnici nekretnine duž državne granice su dužni da dozvole izvođenje radova koji proističu iz ove konvencije.
2. Za radove navedene u tački 1. zahtevi za obeštećenje utvrđuju se shodno pravnim propisima strane ugovornice na čijoj teritoriji se nalaze nekretnine. Prema drugoj strani ugovornici ne mogu se postaviti zahtevi za obeštećenje.
1. Za sprovođenje odredaba ove konvencije obrazuje se "Mešovita jugoslovensko-mađarska komisija za obnavljanje, obeležavanje i održavanje državne granice" (u daljem tekstu: Mešovita komisija), koja se sastoji od dve delegacije.
2. Svaka strana ugovornica imenuje predsednika i dva člana svoje delegacije. Stručnjake i pomoćno osoblje Mešovita komisija može angažovati prema potrebi.
3. O imenovanju i razrešenju predsednika delegacije strane ugovornice će se obaveštavati diplomatskim putem, a o imenovanju, odnosno razrešenju članova delegacije, predsednici se uzajamno obaveštavaju.
1. Zadatak Mešovite komisije je da:
a) organizuje i usmerava radove na obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka (u daljem tekstu: radovi na granici),
b) vrši kontrolu položaja graničnih oznaka, dovodi u ispravno stanje oštećene granične oznake, postavlja na mesta nestalih i uništenih nove granične oznake, utvrđuje i usklađuje inicijale, brojeve, slova i druge propisane znake na graničnim oznakama,
v) postavlja pomerene granične oznake na mesta određena prema podacima iz graničnih dokumenata, premešta ugrožene oznake na sigurna mesta i postavlja na nova mesta one granične oznake čija se prvobitna mesta ne mogu više koristiti,
g) vrši dopunsko obeležavanje granične linije,
d) zamenjuje, gde je to potrebno, neposredno obeležavanje granične linije posrednim, ili obratno,
đ) obeležava, ukoliko je to potrebno, graničnu liniju na mestima gde ona preseca puteve, mostove, brane, železničke pruge, kanale, nadzemne vodove i druge objekte,
e) vrši premeravanje pojedinih delova granice u cilju upotpunjavanja i provere podataka u graničnim dokumentima, radi zamene pojedinih planova granice i u toku dopunskog obeležavanja granične linije i premeštanja graničnih oznaka,
ž) sačinjava nova i dopunska granična dokumenta, ili unosi podatke merenja u postojeća dokumenta i vodi na odgovarajući način evidenciju nastalih promena na granici,
z) izrađuje plan o predstojećim radovima na granici i utvrđuje potreban broj stručnjaka i drugog osoblja koje učestvuje u radovima,
i) preduzima druge mere u vezi sa radovima na granici.
2. Mešovita komisija može, radi bolje vidljivosti granične linije, primeniti drugi način obeležavanja granice i upotrebiti druge tipove, dimenzije i materijale za granične oznake koji nisu navedeni u graničnim dokumentima.
3. Mešovita komisija obezbeđuje da se radovi na granici sprovode uz saglasnost i učešće predstavnika obe strane ugovornice.
Za neposredno izvođenje radova na granici, Mešovita komisija formira mešovite radne grupe, a za sačinjavanje graničnih dokumenata i izvršavanje drugih konkretnih zadataka, Mešovita komisija po potrebi formira mešovitu grupu stručnjaka.
Rad mešovite grupe stručnjaka i mešovitih radnih grupa odvija se na bazi pismenih uputstava koja izdaje Mešovita komisija.
Svaka strana ugovornica snosi troškove svojih delegacija u Mešovitoj komisiji, stručnjaka i drugog osoblja koje angažuje na izvođenju radova predviđenih ovom konvencijom.
1. Mešovita komisija obavlja svoju delatnost na zasedanjima, sastancima ili putem razmene pisama.
2. Mešovita komisija održava svoja zasedanja i sastanke prema potrebi, naizmenično na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske.
3. Odluke Mešovite komisije donose se jednoglasno.
U slučaju kada Mešovita komisija ne može da reši neko pitanje, ono se podnosi na rešavanje nadležnim organima strana ugovornica.
4. Mešovita komisija vodi pregovore i sačinjava dokumenta na jednom od jezika naroda socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i na mađarskom jeziku.
5. O svakom zasedanju i sastanku Mešovita komisija sačinjava zapisnik koji podnosi nadležnim organima strana ugovornica na odobrenje.
Na završetku radova koji proističu iz tačke 1. člana 9. ove konvencije, Mešovita komisija sačinjava završni zapisnik o izvršenim radovima koji podnosi Saveznom izvršnom veću Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vladi Narodne Republike Mađarske na odobrenje.
6. Mešovita komisija sačiniće pravilnik kojim će bliže urediti način svog rada.
Svaka delegacija u Mešovitoj komisiji raspolagaće metalnim žigom i gumenim pečatom, koje će izraditi u skladu sa zakonskim propisima svoje zemlje.
1. Prilikom obavljanja poslova koji proističu iz ove konvencije, članovi Mešovite komisije, stručnjaci i pomoćno osoblje Komisije, prelaziće državnu granicu sa redovnim putnim ispravama. Za vreme izvođenja radova na granici, napred navedena lica, kao i osoblje mešovitih radnih grupa prelaziće državnu granicu na način utvrđen u Sporazumu između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o unifikaciji isprava za prelaženje jugoslovensko-mađarske granice u službene svrhe, sačinjenog u Budimpešti, 27. novembra 1975. godine. Mešovita komisija utvrđuje koja će lica u mešovitim radnim grupama biti snabdevena odgovarajućim propusnicama.
2. Kretanje osoblja mešovitih radnih grupa duž granične linije i na teritoriji druge strane ugovornice, regulisaće Mešovita komisija.
3. Radovi na granici mogu se izvoditi od izlaska do zalaska sunca.
1. Članovi Mešovite komisije, eksperti, pomoćno osoblje i osoblje mešovitih grupa stručnjaka i mešovitih radnih grupa za vreme boravka na teritoriji druge strane ugovornice u toku izvršavanja zadataka koji proističu iz ove konvencije:
- uživaju lični imunitet i nepovredivost službenih dokumenata koje nose sa sobom,
- imaju pravo da, bez carinskih formalnosti i bez plaćanja carine i drugih dažbina, prenesu na teritoriju druge strane ugovornice potrebne stvari, vozila, instrumente i druga sredstva za rad, pod uslovom da ih vrate,
- mogu nositi uniformu bez oružja, za vreme izvođenja radova na granici.
2. Strane ugovornice preduzeće sve potrebne mere da se nesmetano odvija rad Mešovite komisije, eksperata, pomoćnog osoblja, mešovitih grupa stručnjaka i mešovitih radnih grupa.
1. Ova konvencija podleže odobrenju nadležnih organa i stupa na snagu trideset dana nakon uzajamne razmene nota o njenom odobrenju.
2. Konvencija se zaključuje sa važnošću od 10 godina. Ukoliko ni jedna strana ugovornica ne otkaže ovu konvenciju godinu dana pre isteka navedenog roka, važnost iste se produžava na neodređeno vreme. Po isteku desetogodišnjeg roka važnosti konvencije, svaka strana ugovornica može istu uvek otkazati, s tim što njena važnost prestaje godinu dana od dana otkazivanja.
Stupanjem na snagu ove konvencije prestaje da važi Konvencija između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o održavanju i obnovi granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-mađarskoj granici, sačinjene u Beogradu 18. januara 1956. godine.
Ova konvencija je sačinjena u dva originalna primerka, svaki na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku. Oba teksta su podjednako punovažna.
Sačinjeno u Beogradu, 20. oktobra 1983. godine.
Po Ovlašćenju Saveznog |
|
Po ovlašćenju Vlade |
izvršnog veća Skupštine |
|
Narodne Republike |
Socijalističke Federativne |
|
Mađarske, |
Republike Jugoslavije |
|
|
dr Đorđe Krivokapić, s. r. |
|
Šandor Hajoš, s. r. |
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".