UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O EKSTRADICIJI I PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I BELGIJE("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 9/73) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o ekstradiciji i pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Belgije, sa prilogom, potpisane 4. juna 1971. godine u Beogradu, u originalu na srpskohrvatskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O EKSTRADICIJI I PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I KRALJEVINE BELGIJE
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Kraljevine Belgije, u želji da sporazumno regulišu pitanja u vezi sa ekstradicijom i pravnom pomoći u krivičnim stvarima, sporazumele su se o sledećim odredbama:
EKSTRADICIJA
Strane ugovornice se obavezuju da će, pod uslovima predviđenim ovom konvencijom, jedna drugoj izdavati lica koja se nalaze na teritoriji jedne od dve države a koja se gone zbog krivičnog dela ili se traže radi izvršenja kazne od strane sudskih organa druge države.
1. Ima mesta izdavanju u slučaju:
a) ako jedna ili više radnji, prema zakonodavstvu obe države, predstavljaju krivična dela za koja je propisana kazna lišenja slobode čiji je maksimum najmanje dve godine ili teža kazna,
b) osude na kaznu lišenja slobode najmanje šest meseci koje su izrekli sudovi države molilje za krivična dela navedena u tački a) ovog stava,
c) osude za krivična dela za koja je, prema zakonodavstvu obe države, propisana kazna lišenja slobode čije ukupno trajanje iznosi najmanje šest meseci i pod uslovom da se jedno od učinjenih krivičnih dela kažnjava po njihovom zakonodavstvu kaznom lišenja slobode čiji je maksimum najmanje dve godine ili teža kazna.
2. Sve dok se strane ugovornice ne budu drugačije dogovorile, ima mesta izdavanju samo za krivična dela navedena u prilogu ove konvencije.
1. Strane ugovornice ne izdaju svoje državljane.
2. Međutim, zamoljena država se obavezuje, ukoliko je nadležna za suđenje, da goni svoje državljane koji su na teritoriji druge države učinili krivična dela za koja se kao takva kažnjava u obe države, kada joj država molilja uputi diplomatskim putem zahtev za gonjenje zajedno sa spisima, ispravama, predmetima i podacima kojima raspolaže. Država molilja biće obaveštena o odluci donetoj po njenom zahtevu.
Izdavanje se neće odobriti:
a) ako je krivično delo učinjeno na teritoriji zamoljene države,
b) ako je protiv traženog lica na teritoriji zamoljene države već doneta pravnosnažna presuda za isto krivično delo,
c) ako je krivično delo zbog kojeg se traži izdavanje izvršeno van teritorije države molilje, a zakonodavstvo zamoljene države ne dozvoljava gonjenje za krivična dela iste vrste izvršena van njene teritorije,
d) ako je po zakonu jedne ili druge države nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne,
e) ako je u državi koja traži izdavanje data amnestija,
f) ako se delo za koje se izdavanje traži, po oceni zamoljene strane, sastoji jedino u povredi vojnih obaveza,
g) ako se po zakonu jedne od dveju država krivično gonjenje može preduzeti samo po privatnoj tužbi.
1. Izdavanje se neće odobriti ako zamoljena strana smatra delo za koje se izdavanje traži kao političko krivično delo ili u vezi sa takvim krivičnim delom.
2. Napad na život koji nije izvršen u otvorenoj borbi neće se smatrati da po sili zakona predstavlja političko krivično delo koje čini smetnju za izdavanje.
3. Odredbe ovog člana ne diraju u obaveze koje su strane ugovornice preuzele ili će preuzeti na osnovu međunarodnih višestranih konvencija.
Izdavanje se može odbiti:
a) ako je u zamoljenoj državi za delo za koje se izdavanje traži već preduzeto gonjenje u trenutku prijema zahteva za izdavanje,
b) ako je traženom licu suđeno od strane organa treće države za krivično delo za koje se izdavanje traži.
1. Izdavanje se ne odobrava za carinska, poreska, taksena i devizna krivična dela.
2. Strane ugovornice mogu se ipak, razmenom nota, sporazumeti da, pod uslovima predviđenim ovom konvencijom, odobre izdavanje za sve ili pojedine vrste krivičnih dela predviđenih u prethodnom stavu.
1. Ako je za delo za koje se izdavanje traži predviđena smrtna kazna po zakonodavstvu strane molilje, a ovu kaznu za taj slučaj ne predviđa zakonodavstvo zamoljene strane ili se u toj državi ova kazna obično ne izvršava izdavanje se može odobriti samo pod uslovom da zamoljena strana pruži uveravanja, koja zamoljena strana smatra dovoljnim da se smrtna kazna neće izvršiti.
2. Ako je lice koje se traži osuđeno u odsustvu, izdavanje se odobrava pod uslovom da ovo lice ima pravo na obnovu krivičnog postupka u skladu sa zakonodavstvom države molilje.
1. U stvarima ekstradicije, i ukoliko ova konvencija ne propisuje drugačije, strane ugovornice međusobno opšte diplomatskim putem.
2. Dokumenta koja se prilažu uz notu koja se upućuje diplomatskim putem sastavljaju se na jednom od jezika država molilje, a dokumenta koja se odnose na izvršenje zahteva sastavljaju se na jednom od jezika zamoljene države.
3. Radi primene ove konvencije smatraju se kao jezici strana ugovornica za Jugoslaviju srpskohrvatski ili hrvatskosrpski, makedonski i slovenački, za Belgiju francuski, holandski i nemački.
1. Uz zahtev za izdavanje lica koje se goni prilaže se, u izvorniku ili overenom prepisu, nalog za hapšenje ili bilo koji drugi akt koji ima istu snagu a izdat je u obliku koji propisuje zakon države molilje. U ovom dokumentu ili u dokumentu koji mu je priložen, a izdat je od sudskih organa, treba navesti okolnosti pod kojima je delo učinjeno, vreme i mesto izvršenja dela, pravnu kvalifikaciju i zakonske odredbe koje se odnose na delo, a u slučaju daje krivičnim delom pričinjena materijalna šteta navešće se sve moguće pojedinosti o prirodi i visini štete.
2. Uz zahtev za izdavanje osuđenog lica prilaže se u izvorniku ili u overenom prepisu, pravnosnažna presuda.
3. U oba slučaja uz zahtev se prilaže tekst zakonskih odredaba koje se primenjuju na krivično delo i po mogućstvu, lični opis lica i njegova fotografija, kao i svi podaci koji su podobni za utvrđivanje njegovog identiteta i državljanstva.
1. U hitnim slučajevima, sudski organi države molilje mogu, u cilju izdavanja, zatražiti privremeno pritvaranje traženog lica.
2. Zahtev za privremeno pritvaranje sadrži opis izvršenog krivičnog dela, trajanje propisane ili izrečene kazne, vreme i mesto izvršenja dela, i ukoliko je to mogućno, opis traženog lica.
3. Zahtev se dostavlja sudskim organima zamoljene države, bilo neposredno putem pošte ili telegrafa, bilo preko Međunarodne organizacije krivične policije (Interpol) bilo na svaki drugi pogodan način.
4. Ako zahtev izgleda opravdan, sudski organi zamoljene države udovoljiće zahtevu u skladu sa njenim zakonom.
5. Strana molilja biće bez odlaganja obaveštena o preduzetim merama u vezi sa zahtevom za privremeno pritvaranje. Pritvor može da prestane ako zamoljena strana u roku od osamnaest dana po pritvaranju ne primi zahtev za izdavanje i dokumenta navedena u članu 10. Ako je nužno, zahtev i dokumenta mogu se neposredno dostaviti u Jugoslaviji, Saveznom savetu za pravosuđe, a u Belgiji Ministarstvu pravde s tim što se jedna kopija zahteva dostavlja diplomatskim putem.
6. Puštanje na slobodu ne sprečava ponovno pritvaranje, ako zahtev bude podnesen po isteku roka predviđenog u prethodnom stavu.
Radi primene dela I ove konvencije, zamoljena strana može zatražiti od strane molilje da joj u određenom roku podnese dopunska obaveštenja i dokumenta.
Po prijemu zahteva za izdavanje ili zahteva za privremeno pritvaranje i ako su ispunjeni uslovi predviđeni u delu I ove konvencije, zamoljena strana preduzeće sve potrebne mere za pronalaženje traženog lica i po potrebi pritvoriti ga.
1. Zamoljena strana obaveštava u razumnom roku stranu molilju o svojoj odluci u vezi sa zahtevom za izdavanje.
2. Ako zamoljena strana odbije zahtev za izdavanje, potpuno ili delimično, saopštiće razloge za svoju odluku.
3. Ako je izdavanje odobreno, zamoljena strana obaveštava stranu molilju o mestu i vremenu predaje traženog lica, kao i o trajanju pritvora.
4. Strane ugovornice mogu, na blagovremeni zahtev jedne od njih i ako okolnosti to nalažu, sporazumno odrediti drugi rok i, eventualno, drugo mesto za predaju traženog lica.
5. Ako strana molilja ne preuzme lice na mestu i u vreme određeno u st. 3. ili 4. ovog člana ono će biti pušteno na slobodu po isteku roka od osam dana. (Na obrazložen zahtev strane molilje ovaj se rok može produžiti na petnaest dana). Lice pušteno na slobodu ne može više biti traženo zbog istog krivičnog dela.
6. Ukoliko je potrebno, saopštenja u smislu st. 4. i 5. ovog člana mogu biti upućena na način predviđen u članu 11. stav 3. ove konvencije.
7. Odredbe ovog člana primenjuju se isto tako i u slučaju prevoza vazdušnim putem.
1. Ako izdavanje jednog lica istovremeno traže više država zbog istog ili različitih krivičnih dela, zamoljena strana slobodno odlučuje o izdavanju, vodeći računa o svim okolnostima, a naročito o državljanstvu traženog lica, mestu izvršenja i težini krivičnog dela i redosledu podnetih zahteva.
2. U slučaju predviđenom u prethodnom stavu zamoljena strana može, odobravajući izdavanje, ovlastiti stranu molilju da lice čije joj je izdavanje odobreno izda trećoj državi koja ga je istovremeno tražila.
Ako se u zamoljenoj državi traženo lice goni ili je osuđeno za neko drugo krivično delo, a ne za delo zbog kojeg se izdavanje traži, zamoljena strana treba da reši zahtev za izdavanje i o svojoj odluci obavesti drugu stranu. U slučaju odobrenja, izdavanje se može odložiti do završetka krivičnog postupka odnosno dok kazna bude izdržana.
1. Strana ugovornica kojoj je izdato traženo lice obaveštava drugu stranu ugovornicu o rezultatu krivičnog postupka protiv izdatog lica.
2. U slučaju osude, dostavlja se i prepis pravnosnažne presude.
Izdato lice ne može biti gonjeno, suđeno, podvrgnuto izvršenju kazne ili bilo kojoj drugoj meri ograničenja lične slobode ili izdato trećoj državi za krivično delo izvršeno pre izdavanja, osim za ono krivično delo za koje je izdato, izuzev u sledećim slučajevima:
a) ako zamoljena država na to pristaje,
b) ako izdato lice ne napusti teritoriju države molilje u roku od 30 dana posle njegovog konačnog puštanja na slobodu. (U ovaj rok ne računa se vreme za koje izdato lice, nezavisno od svoje volje, nije moglo da napusti teritoriju te države),
c) ako se izdato lice pošto je napustilo teritoriju države kojoj je bilo izdato, ponovo dobrovoljno vrati na njenu teritoriju.
1. Kad se traži saglasnost zamoljene strane u cilju krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne za krivično delo učinjeno pre izdavanja, a ne za ono koje je bilo povod zahtevu za izdavanje, strana molilja je dužna da postupi prema odredbama čl. 9. i 10. ove konvencije.
2. Ako se traži saglasnost zamoljene strane da se predato lice izda trećoj državi, strana molilja može zamoliti treću državu da joj dostavi svaki dokumenat kojim se konstatuje pristanak zamoljene strane, ili dostavi zamoljenoj strani zahtev za izdavanje koji je podnela treća država, zajedno sa svim dokumentima.
Ako je u toku postupka izmenjena kvalifikacija dela, izdato lice se može goniti ili mu se može suditi samo ukoliko elementi prekvalifikovanog krivičnog dela dozvoljavaju izdavanje.
1. Kad je izdavanje odobreno, predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela ili koji su bili pribavljeni izvršenjem dela ili su dobijeni u zamenu za te predmete, predaće se strani molilji.
2. Predmeti navedeni u prethodnom stavu biće predati i onda ako ne dođe do izdavanja traženog lica usled njegove smrti, bekstva ili iz bilo kog razloga.
3. Prava trećih lica na navedene predmete ostaju nedirnuta. Po okončanju krivičnog postupka vraćaju se licu kome pripadaju. Ako se identitet ovog lica ne može utvrditi vraćaju se zamoljenoj strani.
4. Zamoljena strana može privremeno zadržati predmete predviđene u stavu 1. ovog člana ako smatra da su joj potrebni u krivičnom postupku. Ona može zatražiti povraćaj dostavljenih predmeta uz obavezu da će ih vratiti čim postupak koji se vodi na njenoj teritoriji to dopusti.
5. Zamoljena strana nije dužna da preda predmete pomenute u prethodnom stavu ako su njeni nadležni organi doneli odluku o konfiskaciji ili uništenju tih predmeta.
1. Svaka strana ugovornica, na zahtev druge strane, odobrava tranzit preko svoje teritorije lica koje je ovoj izdala neka treća država. Zahtevu se prilažu dokumenti kojima se utvrđuje da se radi o krivičnom delu za koje ima mesta izdavanju u smislu ove konvencije. Pritom se ne uzimaju u obzir odredbe člana 2. ove konvencije koje se odnose na visinu kazne.
2. Zamoljena strana odobrava tranzit onim prevoznim sredstvom i na onaj način koji je za nju najpogodniji.
3. Zamoljena strana nije dužna da dozvoli tranzit svojih državljana, kao ni tranzit lica koja su gonjena ili treba da izdrže kaznu na njenoj teritoriji.
1. Troškove izdavanja snosi država na čijoj su teritoriji nastali.
2. Troškove tranzita snosi strana molilja.
SUDSKA PRAVNA POMOĆ
Strane ugovornice se obavezuju da će, pod uslovima predviđenim ovom konvencijom uzajamno ukazivati najširu moguću sudsku pravnu pomoć u krivičnim stvarima, a naročito u pogledu izvršenja zamolnica, dostavljanja sudskih akata i razmene izvoda iz kaznenog registra.
Odredbe dela II ove konvencije se ne primenjuju:
a) na krivična dela koja zamoljena strana smatra političkim krivičnim delom ili u vezi sa takvim delom, vojnim ili fiskalnim delom,
b) ako zamoljena strana smatra da bi udovoljenjem zamolnici bio povređen njen suverenitet, njena bezbednost ili javni poredak.
1. Opštenje u vezi sa sudskom pomoći vrši se neposredno između sekretarijata za pravosuđe socijalističkih republika Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije i belgijskog Ministarstva pravde.
2. U svojim sprovodnim pismima, ovi organi ukratko iznose predmet zahteva i u tom cilju se služe francuskim jezikom. Isto važi i za prepisku koja se odnosi na odgovor koji je dat u vezi zahteva.
1. Strane ugovornice izvršavaju, u formi koju predviđa zakon zamoljene strane, zamolnice u krivičnim stvarima koje organi jedne od njih dostavljaju organima druge strane i koje imaju za predmet izvršenje procesnih radnji, kao i dostavljanje dokaznog materijala, spisa ili isprava.
2. U zamolnici se naznačuje predmet optužbe, sadržina zahteva i ukratko se izlažu činjenice.
3. Zamolnica za izvršenje pretresanja ili uzapćenja izvršava se samo za dela za koja ima mesta izdavanju u smislu ove konvencije.
4. Predaja stvari se može usloviti njihovim vraćanjem čim ne budu više potrebne u postupku.
5. Zamolnica se sastavlja na jednom od jezika strane molilje, a dokumenta koja se odnose na njihovo izvršenje, na jednom od jezika zamoljene strane.
6. Na svoj izričiti zahtev, organ od koga potiče zamolnica obaveštava se o datumu i mestu izvršenja zamolnice, kako bi sudski organi i predstavnici zainteresovanih stranaka mogli da prisustvuju tome izvršenju, ako zamoljena država na to pristane.
1. Zamoljeni organ dostavlja sudski akt prostom predajom primaocu, ukoliko organ od koga zamolnica potiče ne zahteva drugu formu dostavljanja.
2. Dostavljanje se dokazuje dostavnicom na koju je primalac stavio datum i potpis ili potvrdom zamoljenog organa kojom se konstatuje bilo činjenica, forma i datum dostavljanja, bilo odbijanja primaoca da primi akt.
3. Ako se dostavljanje ne može izvršiti, zamoljeni organ odmah vraća akt organu od koga potiče zamolnica navodeći razlog zbog koga nije izvršeno dostavljanje.
4. Kad sudski poziv namenjen svedoku ili veštaku sadrži pretnju u slučaju nedolaska na sud, zamoljeni organ saopštiće primaocu da ova pretnja nema nikakvog dejstva u odnosu na njega.
5. Uz sudska akta prilaže se prevod na jedan od jezika zamoljene strane, osim ako su namenjena državljanima strane molilje.
1. Ako u jednoj krivičnoj stvari strana molilja smatra naročito potrebnim da svedok ili veštak lične predstane njenom sudskom organu, ona će to naznačiti u zamolnici za uručenje poziva, a zamoljena strana će preporučiti takvom svedoku ili veštaku da se odazove pozivu. Zamoljena strana obavestiće stranu molilju o odgovoru svedoka ili veštaka.
2. Svedok ili veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova boravka, kao i na pravičnu naknadu na teret strane molilje. Na traženje svedoka ili veštaka, strana molilja položiće predujam na ime putnih troškova i troškova boravka.
Svedok ili veštak, bez obzira na njegovo državljanstvo, koji ima boravište na teritoriji jedne strane ugovornice i po pozivu predstane organima druge strane, ne može biti gonjen ni podvrgnut bilo kojem ograničenju lične slobode za dela učinjena ili osude izrečene pre njegovog dolaska, ukoliko u roku od 30 dana po prestanku potrebe za svedočenjem ili veštačenjem ne napusti teritoriju zamoljene strane, mada je za to imao mogućnosti.
Svaka strana ugovornica obaveštava drugu stranu, najmanje jedanput godišnje, o odlukama donetim protiv njenih državljana koje su upisane u kazneni registar. Na izričito traženje, dostavlja se kopija odluke.
1. Obaveštenja iz kaznenog registra koja se traže u krivičnoj stvari, dostavljaju se kao da su ih tražili sudski organi zamoljene države.
2. Ako se ova obaveštenja traže u građanskoj ili upravnoj stvari, zahtev treba da bude obrazložen. Zahtevu se udovoljava u skladu sa unutrašnjim propisima zamoljene države.
Zamolnica za pravnu pomoć koja se odnosi na dostavljanje sudskih akata, poziva svedocima ili veštacima, dobijanje izvoda iz kaznenog registra ili dostavljanje običnih obaveštenja sadrži sledeće podatke:
a) naziv organa koji upućuje zamolnicu,
b) predmet zamolnice,
c) razlog traženja,
d) identitet i, po mogućstvu, državljanstvo lica u pitanju,
e) u datom slučaju ime i adresu primaoca.
1. Svaka strana ugovornica može, u cilju krivičnog gonjenja, obavestiti drugu stranu o krivičnim delima izvršenim na njenoj teritoriji od strane državljana druge države, koji su se vratili na teritoriju te države.
2. U tom cilju spisi, obaveštenja i predmeti koji se odnose na krivično delo dostavljaju se besplatno.
3. Zamoljena strana obaveštava stranu molilju o merama koje su preduzete povodom njenog zahteva.
Zamoljena strana neće zahtevati naknadu troškova za ukazivanje sudske pomoći po odredbama dela II ove konvencije, osim troškova i nagrade veštaka.
1. Ako je zamoljeni organ nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom organu.
2. Ako zamoljeni organ ne može da postupi po zamolnici, obaveštava o tome odmah organ od kojeg potiče zamolnica, navodeći razloge zbog kojih nije udovoljeno zamolnici.
ZAVRŠNE ODREDBE
1. Svaka strana ugovornica obavestiće drugu stranu o okončanju postupka prema njenom Ustavu za stupanje na snagu ove konvencije. Konvencija stupa na snagu prvog dana drugog meseca, posle datuma poslednjeg saopštenja.
2. Stupanjem na snagu ove konvencije prestaje da važi Konvencija o izdavanju krivaca između Srbije i Belgije od 23. decembra 1895. odnosno 4. januara 1896. godine.
1. Ova konvencija se zaključuje na neodređeno vreme.
2. Svaka strana ugovornica može u svako vreme da je otkaže i otkaz proizvodi dejstvo šest meseci, pošto je druga strana primila saopštenje o otkazu.
Sačinjeno u Beogradu 4. juna 1971. u dva primerka na srpskohrvatskom i francuskom jeziku, s tim što su oba teksta podjednako verodostojna.
Za Vladu |
|
Socijalističke Federativne |
Za vladu |
Republike Jugoslavije |
Kraljevine Belgije |
Ilija Topalovski, s . r. |
Charles H. Amller, s. r. |
PRILOG
UZ KONVENCIJU O EKSTRADICIJI I PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I KRALJEVINE BELGIJE
Shodno članu 2. stav 2. Konvencije, ima mesta izdavanju za niže navedena krivična dela ako su kažnjiva i za njih ima uslova za izdavanje prema zakonu obe strane ugovornice i ako su ispunjeni uslovi iz člana 2. stav 1:
1) Ubistvo, deteubistvo,
2) Telesna povreda ili povreda zdravlja,
3) Povreda lične slobode i narušavanja nepovredivosti stana,
4) Falsifikovanje novca, preinačavanje i falsifikovanje znakova za vrednost, bankarskih novčanica, hartija od vrednosti, privatnih i javnih pečata, papira sa vodenim žigom, žigova ili fabričke marke, kao i njihovo izdavanje i stavljanje u promet,
5) Falsifikovanje javnih ili privatnih isprava i njihova upotreba,
6) Lažno svedočenje i lažna izjava veštaka ili prevodioca,
7) Korupcija, primanje mita i pronevera od strane javnih službenika ili sa njima izjednačenih lica,
8) Udruživanje radi vršenja krivičnih dela,
9) Pobačaj,
10) Bigamija,
11) Prikrivanje, zamena ili podmetanje deteta, izlaganje opasnosti ili napuštanje deteta,
12) Otmica ili prikrivanje maloletnika,
13) Silovanje,
14) Bludne radnje,
15) Povreda javnog morala, podvođenje, posredovanje u vršenju prostitucije i podvođenje u vidu zanimanja,
16) Obična ili nasilna krađa uključujući bespravno uzimanje motornog vozila radi upotrebe, iznude, prevare,
17) Zloupotreba poverenja,
18) Prevarne radnje u stečaju,
19) Uništavanje imovine: mašina, uređaja, pokretnih stvari, spomenika, uništenje ili pustošenje useva, biljaka, drveća ili kalema, požar, uključujući uništenje dejstvom eksplozije, zgrada, brana ili drugih javnih objekata i vozila,
20) Napad na saobraćajne puteve ili svaka druga radnja koja može da ugrozi saobraćaj ili upotrebu saobraćajnih sredstava ili da prouzrokuje nesreće prilikom njihovog korišćenja ili kretanja,
21) Povreda autorskih prava,
22) Nedozvoljena trgovina drogama,
23) Prikrivanje predmeta dobijenih putem nekih od navedenih krivičnih dela predviđenih ovim Prilogom.
Na radnje koje predstavljaju pokušaj ili saučesništvo primenjuju se pravila koja važe za krivična dela zbog kojih se traži ekstradicija pod uslovom da su kažnjiva prema zakonu države molilje i zamoljene države.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".