UREDBAO RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU VLADE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE MAĐARSKE O PREDUPREĐENJU I REŠAVANJU POVREDA GRANIČNOG REŽIMA NA JUGOSLOVENSKO-MAĐARSKOJ DRŽAVNOJ GRANICI("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 6/80) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Sporazum između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o predupređenju i rešavanju povreda graničnog režima na jugoslovensko-mađarskoj državnoj granici, potpisan 4. oktobra 1978. godine u Budimpešti, u originalu na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU VLADE SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE MAĐARSKE O PREDUPREĐENJU I REŠAVANJU POVREDA GRANIČNOG REŽIMA NA JUGOSLOVENSKO-MAĐARSKOJ DRŽAVNOJ GRANICI
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Narodne Republike Mađarske, rukovođene željom za dalje proširivanje i učvršćivanje dobrosusedskih i prijateljskih odnosa i za razvijanje postojeće saradnje na predupređenju, ispitivanju i rešavanju povreda graničnog režima na jugoslovensko-mađarskoj državnoj granici odlučile su da zaključe ovaj sporazum,
U tom cilju odredile su svoje opunomoćenike,
Vlada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Jožu Štrumbelja, načelnika Uprave u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove,
Vlada Narodne Republike Mađarske - Šandor Hajoša, general-majora graničnih jedinica koji su se, po razmeni svojih punomoćja nađenih u dobroj i odgovarajućoj formi sporazumeli o sledećem:
Strane ugovornice saglasne su da:
1) preduzimaju sve potrebne mere radi otklanjanja uzroka i sprečavanja pojava na jugoslovensko-mađarskoj državnoj granici koje bi mogle prouzrokovati povrede graničnog režima,
2) blagovremeno rešavaju povrede graničnog režima koje nastanu na jugoslovensko-mađarskoj državnoj granici,
3) putem nadležnih organa preduzimaju potrebne mere za čuvanje i održavanje graničnih oznaka i čišćenja pojasa uz graničnu liniju.
Pod povredom graničnog režima na jugoslovensko-mađarskoj državnoj granici smatraće se svaka radnja ili događaj, koji polazi sa teritorije jedne zemlje i vređa, ugrožava ili nanosi štetu drugoj zemlji, njenoj teritoriji i licima koja se tamo zadržavaju.
U smislu prethodnog stava kao povreda graničnog režima podrazumeva se:
a) pucanje preko granice vatrenim oružjem bilo koje vrste,
b) preletanje letilice preko državne granice ili skretanje van vazdušnog koridora bez odobrenja,
v) prelaženje lica na teritoriju druge zemlje bez odobrenja, ako se vratilo ili ima nameru da se vrati na teritoriju sa koje je došlo, osim slučajeva predviđenih u čl. 15. i 17. ovog sporazuma,
g) pomeranje, oštećenje ili uništenje graničnih oznaka,
d) izazivanje ili širenje požara na teritoriji druge države,
đ) snimanje preko državne granice sa zemlje ili iz vazduha,
e) osvetljavanje preko državne granice,
ž) prouzrokovanje štete na teritoriji druge zemlje nastale od eksplozije,
z) zagađivanje susedne teritorije biološkim, hemijskim ili drugim štetnim materijama,
i) druge povrede sličnog karaktera.
Polazeći od uzroka, okolnosti i posledica, povrede graničnog režima kvalifikuju se kao teže i lakše.
Strane ugovornice ustanovljavaju pet graničnih sektora i to:
Prvi sektor - od jugoslovensko-mađarsko-austrijske tromeđe do ušća reke Krke u reku Muru,
Drugi sektor - od ušća reke Krke u reku Muru do železničke pruge Virovitica - Barč,
Treći sektor - od železničke pruge Virovitica - Barč do reke Dunav,
Četvrti sektor - od reke Dunav do puta Bajmok - Bačalmaš i
Peti sektor - od puta Bajmok - Bačalmaš do jugoslovensko-mađarsko-rumunske tromeđe.
Za sprovođenje odredaba ovog sporazuma osniva se Jugoslovensko-mađarska glavna mešovita komisija (u daljem tekstu: Glavna mešovita komisija), koja se sastoji od dve stalne delegacije svaka od predsednika i dva člana.
Za svaki granični sektor osniva se jugoslovensko-mađarska lokalna mešovita komisija (u daljem tekstu: Lokalna mešovita komisija), koja se sastoji od dve stalne delegacije, svaka od predsednika i dva člana.
Imenovanje predsednika i članova Glavne mešovite komisije notifikuje se diplomatskim putem. O imenovanju predsednika i članova lokalnih mešovitih komisija obaveštavaju se razmenom pisama predsednici u Glavnoj mešovitoj komisiji.
Glavna mešovita komisija i lokalne mešovite komisije mogu koristiti potreban broj stručnjaka i pomoćnog osoblja.
Glavna mešovita komisija ima sledeće nadležnosti:
a) stara se o sprovođenju odredaba ovog sporazuma i podnosi predloge vladama za njegovu dopunu ili izmenu,
b) razmatra povrede graničnog režima nastale u određenom vremenskom periodu, utvrđuje okolnosti i uzroke pod kojima su nastale, predlaže i preduzima odgovarajuće mere za njihovo predupređenje,
v) rešava one povrede graničnog režima koje lokalne mešovite komisije nisu rešile,
g) na zahtev jedne delegacije u Glavnoj mešovitoj komisiji ispituje i rešava na licu mesta izvršene povrede graničnog režima,
d) analizira i ocenjuje rad lokalnih mešovitih komisija, donosi zaključke odluke i daje preporuke za poboljšanje njihove delatnosti,
đ) predlaže nadležnim organima preduzimanje potrebnih mera za čuvanje i održavanje graničnih oznaka i čišćenje pojasa uz graničnu liniju,
e) donosi pravila o svom radu i radu lokalnih mešovitih komisija i određuje kriterijume za kvalifikaciju povreda graničnog režima,
ž) utvrđuje visinu materijalne štete i nastale troškove prouzrokovane povredom graničnog režima i daje predloge nadležnim organima za naknadu utvrđene štete, čija vrednost prelazi iznos od deset hiljada dinara, odnosno deset hiljada forinti.
Donju granicu iznosa pričinjene štete i troškova iz tačke ž) strane ugovornice mogu menjati diplomatskim putem.
Glavna mešovita komisija zaseda po potrebi, a najmanje jednom u dve godine, naizmenično u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i Narodnoj Republici Mađarskoj. Na svakom zasedanju utvrđuje se mesto i vreme narednog zasedanja.
Sedište delegacija u Glavnoj mešovitoj komisiji je u Beogradu odnosno u Budimpešti.
Predsednici delegacija za najmanje dvadeset dana pre početka redovnog zasedanja, razmenom pisama, uzajamno obaveštavaju o predlogu dnevnog reda.
Glavna mešovita komisija može između dva zasedanja rešavati pojedina pitanja neposrednim kontaktom ili razmenom pisama, između predsednika delegacija.
Na zahtev jedne delegacije Glavna mešovita komisija može se sastati na vanrednom zasedanju koje se održava na teritoriji one strane ugovornice čija ga je delegacija predložila.
Delegacija koja zahteva održavanje vanrednog zasedanja predlaže mesto, vreme i dnevni red zasedanja.
Na predlog treba dati odgovor u roku od četrdeset osam časova posle prijema poziva. Pozvana delegacija može dati predlog za dopunu dnevnog reda ili predložiti drugo vreme za održavanje vanrednog zasedanja.
Ocene, zaključke, odluke i preporuke usvojene od Glavne mešovite komisije unose se u zapisnik zasedanja. Zapisnik se sačinjava u dva primerka, svaki na jednom od jezika naroda Jugoslavije i mađarskom. Oba teksta su podjednako punovažna. Zapisnik podleže odobrenju nadležnih organa i stupa na snagu danom razmene nota.
O pitanjima o kojima ne postigne saglasnost u zapisnik se unose odvojeni stavovi.
Lokalne mešovite komisije u svom delokrugu rada imaju sledeće zadatke:
a) sprovođenje odredaba ovog sporazuma, zaključaka odluka i preporuka Glavne mešovite komisije kao i Pravilnika o radu lokalnih mešovitih komisija,
b) razmatranje i preduzimanje mera na sprečavanju pojava i otklanjanju uzroka koji bi mogli izazvati povrede graničnog režima,
v) ispitivanje i rešavanje povreda graničnog režima i preduzimanje mera na obezbeđenju tragova i drugih materijalnih dokaza u cilju utvrđivanja okolnosti pod kojima su se ove povrede graničnog režima dogodile,
g) ustanovljavanje i procena visine štete i troškova, čija vrednost prelazi iznos od deset hiljada dinara odnosno deset hiljada forinti, nastale usled povrede graničnog režima i podnošenje izveštaja sa predlogom o tome Glavnoj mešovitoj komisiji,
d) utvrđivanje visine materijalne štete i nastalih troškova prouzrokovanih povredom graničnog režima i davanje predloga nadležnim organima za nadoknadu utvrđene štete čija je vrednost do deset hiljada dinara, odnosno deset hiljada forinti,
đ) primopredaja lica iz člana 2. tačka v) i lica iz člana 15. ovog sporazuma,
e) vraćanje domaćih životinja i materijalnih dobara dospelih slučajno ili usled više sile sa teritorije druge države,
ž) obaveštavanje Glavne mešovite komisije o potrebi preduzimanja radnji iz člana 1. tačka 3) ovog sporazuma.
Rad lokalnih mešovitih komisija odvija se na sednicama, a po potrebi, i na mestu izvršenja povrede graničnog režima.
Sednice lokalnih mešovitih komisija održavaju se prema potrebi. Sednice se zakazuju pismenim pozivom jedne delegacije u lokalnoj mešovitoj komisiji. Poziv sadrži datum, čas i mesto održavanja sednice, dnevni red i kratak opis događaja koji će biti razmatrani.
Lokalne mešovite komisije najmanje jedanput godišnje na radnom sastanku ocenjuju sprovođenje odredaba sporazuma odluka i preporuka Glavne mešovite komisije, kao i sprovođenje odredaba pravilnika o njihovom radu. Razmatraju mere koje imaju za cilj otklanjanje pojava i uzroka koji mogu izazvati povrede graničnog režima.
Na predlog jedne delegacije u lokalnoj mešovitoj komisiji članovi obe delegacije u lokalnoj mešovitoj komisiji, odnosno opunomoćena lica, u roku od četrdeset osam časova od datog predloga, ispitaće na licu mesta okolnosti pod kojima je došlo do povrede graničnog režima i sačiniti zapisnik o uviđaju, koji je sastavni deo zapisnika lokalne mešovite komisije.
Sednice lokalnih mešovitih komisija održavaju se po pravilu na teritoriji one strane ugovornice koja je uputila poziv. Sednicama predsedava predsednik delegacije one strane koja ih saziva, a u njegovom odsustvu može da predsedava svaki od članova te delegacije.
Na sednicama lokalne mešovite komisije razmatraju se uzroci i okolnosti pod kojima je izvršena povreda graničnog režima, podneti dokazi, a po potrebi, ispituju se i svedoci. Ukoliko se sednica ne završi u toku dana, rad se nastavlja sledećeg dana.
Usvojene ocene i zaključci na sednicama lokalnih mešovitih komisija unose se u zapisnik sačinjen u dva primerka, svaki na jednom od jezika naroda Jugoslavije i mađarskom jeziku. Oba teksta su podjednako punovažna. Zapisniku se prilažu dokumenta sačinjena prilikom ispitivanja slučaja (skice, fotografije, nalazi stručnjaka, izjave svedoka i ostala dokumentacija).
O pitanjima o kojima se ne postigne saglasnost u zapisnik se unose odvojeni stavovi.
Lakše povrede graničnog režima ukoliko se ne predloži njihovo razmatranje na sednici, mogu rešavati predsednici delegacija lokalnih mešovitih komisija i razmenom pisama.
Lokalne mešovite komisije odrediće mesto na državnoj granici gde će se vršiti prelazak radi održavanja sednica ili uviđaja, kao i mesto i način primopredaje službene pošte.
Lica koja su izvršila povredu graničnog režima i lica koja nenamerno pređu državnu granicu, lokalne mešovite komisije vraćaju uz zapisnik u što kraćem roku, a najkasnije za četrdeset osam časova od trenutka zaticanja, ako po prelasku granice nisu izvršila krivično delo kažnjivo po zakonima zemlje na čiju su teritoriju prešli.
Delegacije lokalnih mešovitih komisija uzajamno će preduzimati potrebne mere u cilju pronalaženja zalutale domaće životinje preko državne granice.
Domaće životinje koje pređu preko državne granice na teritoriju druge strane, po prelasku vraćaju se uz potvrdu o primopredaji u najkraćem vremenu na najbližim mestima na granici. Isto tako, biće vraćeni i oni predmeti koji usled više sile ili slučajno budu dospeli na teritoriju druge strane.
Ne može se zahtevati obeštećenje ukoliko preko državne granice zalutala domaća životinja ili dospeli predmeti i pored preduzetih mera nisu mogli biti pronađeni.
Eventualne troškove ishrane zalutale stoke, održavanje predmeta, kao i troškove veterinarskih usluga treba uneti u potvrdu. Odluku o troškovima donosi i preduzima mere za njihovu nadoknadu lokalna, odnosno Glavna mešovita komisija.
Kad prelazak domaćih životinja uoče službena lica za obezbeđenje državne granice, ukoliko je moguće odmah ih vraćaju na susednu teritoriju.
Licima koja su izložena opasnostima usled zemljotresa, poplave, požara, ili drugih elementarnih nepogoda omogućava se prelazak državne granice van graničnog prelaza i bez propisane kontrole kao i boravak na teritoriji druge strane ugovornice sve dok ta opasnost traje. Bez odlaganja dužna su se prijaviti nadležnom lokalnom organu, a prilikom vraćanja treba da koriste najbliži granični prelaz.
U slučajevima pomenutim u stavu 1, na molbu predstavnika jedne delegacije u lokalnoj mešovitoj komisiji ili nadležnog organa, vatrogasne i spasilačke ekipe i zdravstveno osoblje druge strane, mogu prelaziti državnu granicu van graničnog prelaza bez propisane kontrole, u bilo koje doba dana i noći, radi pružanja pomoći ugroženom stanovništvu.
Obe delegacije u lokalnoj mešovitoj komisiji obavestiće se uzajamno o licima koja su prešla granicu u uslovima predviđenim ovim članom.
Prelazak državne granice radi izvršenja zadataka predviđenih odredbama ovog sporazuma vrši se na sledeći način:
a) članovi Glavne mešovite komisije, eksperti i pomoćno osoblje sa pasošem ili propusnicom za prelaženje državne granice u službene svrhe,
b) članovi lokalnih mešovitih komisija na osnovu propusnice za prelaženje državne granice u službene svrhe, a eksperti i pomoćno osoblje na osnovu spiska overenog od predsednika delegacije u lokalnoj mešovitoj komisiji.
Članovi Glavne mešovite komisije i lokalnih mešovitih komisija, eksperti i pomoćno osoblje, za vreme boravka na teritoriji druge zemlje, radi izvršenja zadataka u vezi sprovođenja ovog sporazuma:
a) uživaju lični imunitet i nepovredivost službenih dokumenata,
b) mogu nositi službenu uniformu bez oružja.
Stvari i prevozna sredstva koji su potrebni za rad Glavne mešovite komisije i lokalnih mešovitih komisija oslobođeni su od plaćanja takse, uvozne i izvozne carine.
Organi svake strane ugovornice pružiće licima iz stava 1. potrebnu pomoć u obezbeđenju smeštaja, prevoznih sredstava i uspostavljanja veze sa sopstvenim vlastima.
Strane ugovornice snose troškove svojih delegacija na redovnim i vanrednim zasedanjima Glavne mešovite komisije.
Troškove delegacije u lokalnim mešovitim komisijama snosi ona strana ugovornica na čijoj se teritoriji održava zasedanje.
Svaka delegacija u Glavnoj mešovitoj komisiji ima metalni žig i gumeni pečat.
Tekst na metalnom žigu i gumenom pečatu Jugoslovenske delegacije glasiće: "Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija - Jugoslovenska delegacija u Glavnoj mešovitoj komisiji za rešavanje povreda na jugoslovensko-mađarskoj granici".
Tekst na metalnom žigu i gumenom pečatu Mađarske delegacije glasiće: "Mađarska Narodna Republika - Mađarska delegacija u Glavnoj mešovitoj komisiji za rešavanje povreda na mađarsko-jugoslovenskoj granici".
Svaka delegacija u lokalnoj mešovitoj komisiji ima gumeni pečat.
Na gumenom pečatu Jugoslovenske delegacije biće sledeći tekst: "Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija - Jugoslovenska delegacija u lokalnoj mešovitoj komisiji za granični sektor".
Na gumenom pečatu Mađarske delegacije biće sledeći tekst: "Narodna Republika Mađarska - Mađarska delegacija u lokalnoj mešovitoj komisiji za granični sektor".
Ovaj sporazum podleže odobrenju i stupa na snagu trideset dana posle razmene nota diplomatskim putem.
Ovaj sporazum je zaključen na neodređeno vreme. Strane ugovornice mogu otkazati sporazum u svako doba diplomatskim putem. Po isteku šest meseci od dana otkaza, sporazum prestaje da važi.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi Sporazum između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o načinu ispitivanja i rešavanja povreda graničnog režima na jugoslovensko-mađarskoj granici potpisan u Beogradu, 2. jula 1965. godine.
Ovaj sporazum sačinjen je u dva originalna primerka, svaki na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku. Oba teksta su podjednako punovažna.
Sačinjeno u Budimpešti, 4. oktobra 1978. godine.
U ime Vlade Socijalističke |
|
U ime Vlade Narodne |
Federativne Republike Jugoslavije, |
|
Republike Mađarske, |
Jože Štrumbelj, s. r. |
|
Šandor Hajoš, s. r. |
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".