PRAVILNIKO STICANJU ZVANJA I DOBIJANJU DOZVOLE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI INVESTICIONOG SAVETNIKA I PORTFOLIO MENADŽERA("Sl. glasnik RS", br. 34/2006 i 39/2006 - ispr.) |
Ovim pravilnikom reguliše se:
- organizacija i način održavanja nastave za sticanje zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera, uslovi za pohađanje nastave, uslovi za izbor predavača, nastavne oblasti, obaveze predavača i kandidata, dinamika održavanja nastave,
- organizacija ispita za sticanje zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera, način polaganja, imenovanje liste ispitivača, nadzor nad regularnošću ispita, dinamika održavanja ispita,
- način i postupak izdavanja dozvola za rad investicionog savetnika i portfolio menadžera, nadzor nad radom i mere,
- druga pitanja od značaja za obezbeđenje fer, javnog i ravnopravnog tretmana svih kandidata koji su odslušali nastavu za sticanje zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera.
Komisija za hartije od vrednosti
Nastavu i ispit za sticanje zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera, organizuje i sprovodi Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija donosi nastavni plan i program za sticanje zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera, imenuje predavače i ispitivače, utvrđuje termine održavanja nastave i ispita, stara se o nesmetanom toku nastave i ispita, obezbeđuje potrebnu literaturu za polaznike, daje i oduzima dozvole za obavljanje ovih delatnosti, utvrđuje naknadu za slušanje nastave, polaganje ispita i davanje dozvole za rad licima koja su stekla zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera i vodi registar lica koja su pohađala nastavu, polagala ispit kao i lica kojima je data dozvola za rad u navedenim zvanjima.
Investicioni savetnik i portfolio menadžer
Poslove investicionog savetnika i portfolio menadžera mogu obavljati samo lica koji imaju dozvolu za obavljanje ovih poslova.
Nastava se organizuje dva puta godišnje u terminima koji se objavljuju na sajtu Komisije najmanje 30 dana pre početka održavanja nastave.
Mesto i vreme održavanja nastave
U zavisnosti od broja prijavljenih kandidata nastava se organizuje u prostorijama Komisije ili na drugom odgovarajućem mestu za koje Komisija proceni da na adekvatan način ispunjava sve uslove u pogledu tehničke opremljenosti neophodne za kvalitet nastave.
Nastava se održava radnim danima u popodnevnim satima i vikendom prema rasporedu koji polaznici dobijaju prvog dana nastave.
Nastava se održava prema usvojenom Planu i programu koji je objavljen na sajtu Komisije, i to:
- za sticanje zvanja investicionog savetnika fond časova je 100,
- za sticanje zvanja portfolio menadžera fond časova je 120,
- za sticanje zvanja portfolio menadžera za kandidate koji imaju zvanje investicionog savetnika fond časova je 50.
Ukoliko je broj prijavljenih polaznika manji od 15 za sva tri ciklusa, nastava će se održavati iz samo određenih oblasti, dok će za ostale oblasti biti organizovane konsultacije sa predavačima kao vid mentorske nastave.
Ukoliko je broj polaznika manji od pet nastava se neće održati u predviđenom terminu, a prijavljeni polaznici imaju mogućnost da nastavu slušaju u narednom redovnom terminu.
Ukoliko je broj slušalaca veći od 40, zbog kvaliteta održavanja nastave, prijavljeni broj polaznika iznad maksimalnog broja, koji za ciklus iznosi 20, stavlja se na listu čekanja.
Organizacija nastave za investicionog savetnika
Prema nastavnom planu za zvanje investicionog savetnika, koji je sastavni deo ovog pravilnika, nastava obuhvata sledeće oblasti:
1. pravo, etika i profesionalni standardi,
2. kvantitativni metodi,
3. ekonomija,
4. analiza finansijskih izveštaja,
5. korporativne finansije,
6. investicioni instrumenti.
Organizacija nastave za portfolio menadžera za lica koja imaju zvanje investicionog savetnika
Prema nastavnom planu za zvanje portfolio menadžera za kandidate koji poseduju licencu za zvanje investicionog savetnika, koji je sastavni deo ovog pravilnika, nastava obuhvata sledeće oblasti:
1. kvantitativni metodi,
2. vrednovanje složenih finansijskih instrumenata,
3. upravljanje portfoliom.
Organizacija nastave za portfolio menadžera
Prema nastavnom planu za zvanje portfolio menadžera, koji je sastavni deo ovog pravilnika, nastava obuhvata sledeće oblasti:
1. profesionalni standardi,
2. kvantitativni metodi,
3. analiza finansijskih izveštaja,
4. korporativne finansije,
5. investicioni instrumenti,
6. vrednovanje složenih finansijskih instrumenata,
7. upravljanje portfoliom.
Nastavu za sticanje zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera mogu držati lica koja imaju univerzitetsko zvanje nastavnika iz oblasti za koju drže predavanja za sticanje ovih zvanja.
Nastavu za sticanje zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera mogu držati i priznati stručnjaci iz prakse ali najviše do 20% ukupnog fonda časova.
Stručnjaci iz prakse ne mogu biti imenovani za predavača ukoliko se ne bave poslovima iz oblasti za koju se angažuju kao predavači i nemaju objavljene recenzirane radove iz tih oblasti u renomiranim stručnim časopisima i ako su bili članovi uprave u firmama koje su bile kažnjavane zbog dela predviđenih članom 98. Zakona u vreme izvršenja tih dela.
Lica iz stava 2. ovog člana moraju da ispunjavaju minimum uslova iz zakona propisan za lica koja mogu dobiti dozvolu za obavljanje delatnosti investicionog savetnika i portfolio menadžera.
Komisija saglasno navedenim kriterijumima imenuje predavače za svaku oblast za koju se prema nastavnom planu i programu drži nastava.
Predavači primaju naknadu za održani čas predavanja o čijem iznosu odluku donosi Komisija.
Predavači su dužni da održavaju časove prema utvrđenom rasporedu, na koji su dali prethodnu saglasnost u pogledu termina.
U slučaju izuzetne sprečenosti predavači su dužni da obezbede adekvatnu zamenu, uz prethodnu saglasnost Komisije.
Za svako predavanje predavači su dužni da pripreme odgovarajuću prezentaciju i da taj materijal u štampanom ili elektronskom obliku (CD, disketa ili e-mail) dostave kandidatima i Komisiji.
Nastavu za sticanje zvanja investicionog savetnika i portfolio menadžera mogu slušati polaznici sa visokom stručnom spremom.
Nastavu za sticanje zvanja portfolio menadžera po skraćenom programu mogu slušati polaznici koji imaju zvanje investicionog savetnika.
Polaznik se prijavljuje popunjavanjem prijave za pohađanje nastave u određenom ciklusu koja se dostavlja Komisiji (lično ili putem faksa), sa dokazom o uplati naknade u skladu sa Tarifnikom Komisije najmanje 20 radnih dana pre zakazanog termina početka nastave.
Prijava za nastavu se može dobiti u pisanom obliku direktno u Komisiji ili na sajtu Komisije.
Pravo da se prijave za slušanje nastave imaju kandidati koji ispunjavaju uslove iz člana 12. ovog pravilnika, o čemu Komisiji podnose odgovarajuće dokaze (fotokopiju diplome o završenom fakultetu i ukoliko poseduju fotokopiju sertifikata o stečenom zvanju investicionog savetnika).
Prvog dana početka nastave polaznici dobijaju raspored predavanja za ceo ciklus, a komplet osnovne literature (određeni broj knjiga u zavisnosti od nastavnog plana i programa) i druga potrebna sredstva za praćenje nastave i pripremu ispita sukcesivno tokom trajanja nastave, a pre početka predavanja iz određene oblasti.
Polaznici koji slušaju nastavu po skraćenom programu za sticanje zvanja portfolio menadžera dobijaju samo literaturu koju nisu prethodno dobili kao literaturu za stečeno zvanje investicionog savetnika.
Polaznici popunjavaju na kraju svakog predavanja listu prisutnosti, a na kraju predavanja iz određene oblasti i anketu o kvalitetu predavanja i predavača.
Mesto i vreme održavanja ispita
Ispit se organizuje u prostorijama Komisije dva puta godišnje u redovnim ispitnim rokovima, i to: januarskom i junskom.
Termin polaganja ispita i raspored po oblastima u redovnim ispitnim rokovima mora da bude objavljen na sajtu Komisije najmanje 20 dana pre datuma polaganja ispita.
U zavisnosti od broja prijavljenih kandidata ispit se može održati i u dva vanredna ispitna roka, i to: septembarskom i aprilskom.
Procedura za vanredne ispitne rokove je sledeća:
1) na sajtu Komisije objavljuje se poziv kandidatima da se prijave za vanredni ispitni rok najmanje 45 dana pre predviđenog (planiranog) termina,
2) rok za prijavu kandidata je 10 dana,
3) nakon isteka roka ukoliko ima više od pet prijavljenih kandidata, Komisija objavljuje na sajtu termin polaganja ispita i raspored po oblastima u vanrednom ispitnom roku, i to najmanje 30 dana pre datuma polaganja ispita.
Ispit se održava radnim danima i/ili vikendom.
Ispit za redovne ispitne rokove se prijavljuje popunjavanjem prijave, koja se dostavlja Komisiji (lično ili putem faksa) sa dokazom o uplati naknade u skladu sa Tarifnikom Komisije najmanje pet radnih dana pre zakazanog termina održavanja ispita.
Ispit za vanredne ispitne rokove se prijavljuje popunjavanjem prijave, koja se dostavlja Komisiji (lično ili putem faksa) sa dokazom o uplati naknade u skladu sa Tarifnikom Komisije u roku iz člana 15. ovog pravilnika.
U slučaju neodržavanja vanrednog ispitnog roka zbog nedovoljnog broja prijavljenih kandidata, uplaćena naknada ostaje za sledeći ispitni rok ili se vraća kandidatu na osnovu pisanog zahteva.
Prijava za ispit se može dobiti u pisanom obliku direktno u Komisiji ili na sajtu Komisije.
Pravo da prijave i polažu ispit imaju kandidati koji su odslušali nastavu za sticanje zvanja investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera.
Izuzetno od stava 5. ovog člana pravo da prijave i polažu ispit imaju i kandidati koji imaju sertifikat o stečenom zvanju CFA, a koji nisu obavezni da slušaju nastavu, ali su obavezni da u rokovima predviđenim ovim članom popune prijavu za ispit sa dostavljanjem fotokopije sertifikata CFA i uplatom naknade u skladu sa Tarifnikom Komisije.
Ispitne oblasti i procedura polaganja ispita
Ispitne oblasti za zvanje investicionog savetnika
Ispit za sticanje zvanja investicionog savetnika polaže se iz sledećih ispitnih oblasti:
|
Ispitna oblast |
Trajanje ispita |
Učešće ispitne ocene |
|
Pravo, etika i profesionalni standardi |
45 minuta |
10% |
|
Ekonomija |
45 minuta |
10% |
|
Analiza finansijskih izveštaja i korporativne finansije |
120 minuta |
35% |
|
Kvantitativni metodi i investicioni instrumenti |
150 minuta |
45% |
Ispitne oblasti za sticanje zvanja investicionog savetnika polažu se pismeno u trajanju koje je propisano stavom 1. ovog člana.
Rezultati ostvareni na ispitu iz konkretne ispitne oblasti prilikom utvrđivanja konačne ocene vrednuju se na način dat u stavu 1. ovog člana.
Ispitne oblasti za zvanje portfolio menadžera za lica koja imaju zvanje investicionog savetnika
Ispit za sticanje zvanja portfolio menadžera za kandidate koji imaju zvanje investicionog savetnika polaže se iz sledećih oblasti:
|
Ispitna oblast |
Trajanje ispita |
Učešće ispitne ocene |
|
Kvantitativni metodi |
90 minuta |
30% |
|
Vrednovanje složenih finansijskih instrumenata i upravljanje portfoliom |
150 minuta |
70% |
Ispitne oblasti za sticanje zvanja investicionog savetnika polažu se pismeno u trajanju koje je propisano stavom 1. ovog člana.
Rezultati ostvareni na ispitu iz konkretne ispitne oblasti prilikom utvrđivanja konačne ocene vrednuju se na način dat u stavu 1. ovog člana.
Ispitne oblasti za zvanje portfolio menadžera
Ispit za sticanje zvanja portfolio menadžera polaže se iz sledećih oblasti:
|
Ispitna oblast |
Trajanje ispita |
Učešće ispitne ocene |
|
Kvantitativni metodi |
90 minuta |
20% |
|
Analiza finansijskih izveštaja, korporativne finansije i profesionalni standardi |
90 minuta |
20% |
|
Investicioni instrumenti |
120 minuta |
30% |
|
Vrednovanje složenih finansijskih instrumenata i upravljanje portfoliom |
150 minuta |
30% |
Ispitne oblasti za sticanje zvanja investicionog savetnika polažu se pismeno u trajanju koje je propisano stavom 1. ovog člana.
Rezultati ostvareni na ispitu iz konkretne ispitne oblasti prilikom utvrđivanja konačne ocene vrednuju se na način dat u stavu 1. ovog člana.
Ispitna komisija
Ispitnu komisiju čine kompetentni stručnjaci iz relevantnih oblasti sa odgovarajućim univerzitetskim zvanjima, koji su po pravilu i predavači.
Ispitna komisija se određuje sa liste ispitivača koju jednom godišnje utvrđuje Komisija.
Lista ispitivača, po pravilu, sadrži najmanje dva ispitivača za svaku oblast koja je predmet ispitivanja.
Način rotacije ispitivača određuje Komisija.
Članovi ispitne komisije primaju naknadu za pripremu i pregled ispitnih zadataka o čijem iznosu odluku donosi Komisija.
Obaveze ispitivača
Ispitivači pripremljene ispitne zadatke dostavljaju Komisiji tri radna dana pre početka ispita radi tehničke pripreme za realizaciju ispita.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko ispitivač ispoštuje predviđenu standardnu formu za pripremu ispita, ispitne zadatke može doneti neposredno na ispit, o čemu prethodno pismeno obaveštava stručnu službu Komisije.
Ispitivač je dužan da za svaki ispitni rok pripremi potreban broj grupa ispitnih zadataka za svoju oblast.
Javnost i način polaganja ispita
Javnost se obezbeđuje polaganjem ispita u predviđenoj sali, u unapred zakazanim terminima, pred ispitnom komisijom i dežurnim saradnicima.
Ispit se polaže pismeno.
Anonimnost
Ispit je anoniman.
Anonimnost se obezbeđuje tako što kandidat, u prisustvu dežurnog na ispitu, upisuje predviđene identifikacione podatke na papir dobijen od Komisije i stavlja u koverat koji u tom trenutku zatvara (lepi).
Papiri sa ispitnim zadacima ne smeju biti obeleženi bilo kakvim oznakama, što pri predaji zadataka kontroliše dežurni ispitivač.
Ukoliko ispitivač ustanovi da je kandidat postupio suprotno stavu 3. ovog člana, odnosno da postoji bilo kakvo obeležavanje predatih ispitnih zadataka, predati ispitni zadaci se smatraju nevažećim i predavač sačinjava napomenu na ispitnom spisku u prisustvu kandidata.
Ispitni zadatak
Znanje kandidata na ispitu utvrđuje se kombinacijom sledećih ispitnih zahteva:
- pregledna (test) pitanja - kratka pitanja koja mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa za čije rešavanje je predviđeno 2 minuta po pitanju;
- kvantitativni zahtevi za čije je rešavanje predviđeno do 5 minuta u zavisnosti od težine što procenjuje ispitivač.
Svaka oblast koja je predmet ispita sadrži, po pravilu, obe od prethodno ponuđenih mogućnosti, osim oblasti pravo, etika i profesionalni standardi iz koje se rade samo test pitanja.
Kandidat dobija odštampane ispitne zadatke na odvojenim papirima za svaku ispitnu oblast.
Kandidat svoje odgovore može dati samo na ispitnom zadatku bez korišćenja dodatnih papira.
Početak ispita
Ispit počinje u tačno zakazano vreme i traje saglasno vremenu propisanom čl. 17. do 19. za konkretnu ispitnu oblast.
Eventualno zakašnjenje na ispit ispitivači mogu tolerisati ukoliko od predviđenog početka ispita nije prošlo više od 15 minuta, uz uslov da u tom periodu neko od kandidata nije već napustio salu.
Kandidat je dužan da pre početka ispita stavi na uvid dežurnom na ispitu ličnu kartu ili pasoš, radi identifikacije.
Dežurstvo na ispitu
Ispitu prisustvuje ispitivač iz odgovarajuće oblasti određen za taj ispitni rok.
Pored ispitivača, na ispitu dežuraju zaposleni u Komisiji.
Nadzor nad tokom postupka ispita vrše članovi Komisije.
Napuštanje ispita
Za vreme trajanja ispita, kandidat ne može napuštati prostoriju ukoliko istovremeno ne preda kompletan ispitni zadatak.
Udaljenje sa ispita
Ukoliko dežurni ispitivač primeti da kandidat koristi neko nedozvoljeno sredstvo kao pomoć u toku ispita, ili se ponaša na način koji ugrožava regularnost ispita, oduzima ispitne zadatke tom kandidatu i eventualna nedozvoljena sredstva, i nalaže kandidatu da napusti ispit.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispitivač u spisku kandidata i na oduzetim ispitnim zadacima stavlja napomenu da je kandidat udaljen sa ispita, razlog i vreme udaljenja.
Zapisnik
O toku ispita vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži: datum i vreme održavanja ispita, imena ispitivača, imena dežurnih ispitivača i zaposlenih u Komisiji, broj prijavljenih kandidata za polaganje ispita, broj kandidata koji su pristupili ispitu, kao i imena kandidata koji su udaljeni sa ispita.
Zapisnik potpisuju dežurni ispitivači i predstavnici stručne službe.
Način vrednovanja ispitnih zadataka
Ocena na ispitu
Ukupni broj poena koji se može ostvariti u svakoj ispitnoj oblasti je 100.
Uslov da kandidat položi ispit je da ostvari najmanje 51 poen u svakoj od ispitnih oblasti.
Za netačne odgovore dodeljuju se negativni poeni u visini jedne polovine predviđenog broja poena za to pitanje.
Ukupan broj poena na ispitu utvrđuje se kada se broj poena ostvaren u svakoj ispitnoj oblasti ponderiše na način predviđen čl. 17. do 19. ovog pravilnika.
Konačnu ocenu na ispitu utvrđuje ispitna komisija prema ukupno ostvarenom broju poena, utvrđenim saglasno stavu 4. ovog člana, na sledeći način:
- 51 do 60,5 poena - ocena 6;
- 61 do 70,5 poena - ocena 7;
- 71 do 80,5 poena - ocena 8;
- 81 do 90,5 poena - ocena 9;
- 91 do 100 poena - ocena 10.
Procedura posle završenog ispita
Po završetku ispita dežurni na ispitu numerišu zadatke, na način da svaki list ispitnog zadatka jednog kandidata (uključujući i koverat) dobija isti broj ili šifru.
Nakon numerisanja ispitnih zadataka, stručna služba istog dana ili najkasnije prvog narednog radnog dana dostavlja ispitivačima zadatke, a zatvoreni koverti se čuvaju u Komisiji do dostavljanja ocenjenih ispitnih zadataka.
Svaki od ispitivača pregleda zadatke iz svoje ispitne oblasti i ocenjuje ih na način propisan članom 30. ovog pravilnika.
Ocenjene zadatke ispitivač dostavlja Komisiji najkasnije sedam dana od dana održavanja ispita.
Utvrđivanje rezultata i identifikacija kandidata
Po proteku roka iz člana 31. ovog pravilnika, u dogovorenom terminu u prostorijama Komisije sastaje se ispitna komisija radi utvrđivanja rezultata.
Nakon utvrđivanja rezultata, ispitna komisija otvara koverte, povezuje ih prema ranije izvršenoj numeraciji sa ispitnim zadacima i formira izveštaj o rezultatima ispita sa imenima kandidata koji potpisuju svi članovi ispitne komisije.
Izveštaj o rezultatima ispita objavljuje se na sajtu Komisije.
Priznavanje dela ispita
Ukoliko na ispitu kandidat dobije više od minimalnog broja poena iz člana 30. ovog pravilnika za određenu oblast, ta ocena priznaje se još tri uzastopna roka uz uslov:
- za kandidate koji polažu ispit za investicionog savetnika da imaju taj broj poena iz najmanje dve od četiri ispitne oblasti;
- za kandidate koji polažu ispit za portfolio menadžera da imaju taj broj poena iz najmanje dve od četiri ispitne oblasti;
- za kandidate koji imaju zvanje investicionog savetnika, a polažu ispit za portfolio menadžera da imaju taj broj poena iz jedne od dve ispitne oblasti.
Ukoliko kandidat iz stava 1. ovog člana u tri uzastopna roka ne položi ispit iz svih preostalih oblasti, u narednom ispitnom roku dužan je da ponovo polaže ispit iz svih ispitnih oblasti.
Pravo uvida i žalbe
Kandidati mogu ostvariti uvid u svoje zadatke.
Ukoliko kandidat smatra da mu je povređeno neko pravo, odnosno da zadaci nisu tačno vrednovani, ima pravo žalbe u roku od osam dana od dana objavljivanja rezultata na sajtu Komisije.
Eventualne žalbe rešava komisija za žalbe, koju imenuje predsednik Komisije u sastavu: ispitivač u tom roku, jedan ispitivač sa liste ispitivača iz oblasti na koju se odnosi žalba koji nije ispitivao u tom roku i jedan član Komisije.
Sertifikat
Komisija izdaje diplomu o stečenom zvanju investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera kandidatu koji je položio ispit.
Diplome iz stava 1. ovog člana, po pravilu, se svečano dodeljuju na dan Komisije - 15. februara.
Do dodele diplome kandidatu se, na njegov zahtev, izdaje uverenje o položenom ispitu.
Registar i evidencije
Komisija vodi registar lica koja su stekla zvanje investicionog savetnika i/ili portfolio menadžera.
U bazu podataka se unose podaci o kandidatu iz prijave za pohađanje nastave i podaci o ispitnim rezultatima.
Prijave za pohađanje nastave, izveštaji o održanim ciklusima nastave, izveštaji o održanim ispitima sa zapisnicima o toku ispita čuvaju se trajno.
Ispitni zadaci se čuvaju godinu dana.
IV DOZVOLA ZA OBAVLJANJE POSLOVA
Nakon uspešno položenog ispita i dobijanja diplome kojom se stiče zvanje investicionog savetnika i portfolio menadžera, lice koje želi da obavlja ove poslove podnosi Komisiji zahtev za davanje dozvole za rad za obavljanje poslova investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnose se odgovarajući dokazi o ispunjenosti uslova iz člana 89. stav 3. Zakona (fotokopiju diplome fakulteta, potvrdu o radnom iskustvu na poslovima sa hartijama od vrednosti, kopija radne knjižice, izvod MUP-a o nekažnjavanju za dela iz člana 98. stav 3. Zakona i fotokopiju diplome o stečenom zvanju investicionog savetnika, odnosno investicionog savetnika) i dokaz o uplati naknade prema Tarifniku Komisije.
Komisija daje dozvolu za obavljanje poslova investicionog savetnika i portfolio menadžera ako podnosilac zahteva za dobijanje te dozvole ispunjava sledeće uslove:
1) da je uspešno položio test za sticanje zvanja investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera;
2) da ispunjava uslove iz člana 98. tačka 3. ovog zakona;
3) da mu prethodno nije oduzeta dozvola za obavljanje tih poslova;
4) da ima visoku stručnu spremu;
5) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima s hartijama od vrednosti stečeno u sledećim institucijama:
- brokersko-dilerska društva,
- berze hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata,
- banke,
- osiguravajuća društva,
- investicioni, odnosno penzioni fondovi i druga pravna lica obrazovana kao fondovi specijalizovani za poslovanje hartijama od vrednosti,
- centralne banke,
- regulatorna tela za nadzor nad poslovanjem hartijama od vrednosti, ministarstva finansija i drugi organi uprave nadležni za uređenje i nadzor finansijskog tržišta,
- naučni radnici iz oblasti hartija od vrednosti i berzanskog poslovanja.
Komisija vodi registar lica kojima je izdata dozvola za obavljanje poslova investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera.
Ako postupku nadzora Komisija utvrdi da je lice, kome je data dozvola za obavljanje poslova investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera, izvršilo povredu odredbi Zakona o pravilima sigurnog i dobrog poslovanja, izriče odgovarajuću meru predviđenu zakonom i Pravilnikom o uslovima i načinu vršenju nadzora nad poslovanjem učesnika na finansijskom tržištu.
Komisija oduzima dozvolu za obavljanje poslova investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera licu koje:
1) bude pravnosnažno osuđeno za krivično delo iz člana 98. tačka 3. ovog zakona;
2) prekrši obavezu čuvanja poverljivih podataka, obavezu zabrane manipulacije ili zabrane korišćenja i saopštavanja privilegovanih informacija.
Komisija vodi registar lica kojima je oduzeta dozvola za obavljanje poslova investicionog savetnika, odnosno portfolio menadžera.
U slučaju da predavač, odnosno ispitivač ne poštuje procedure propisane ovim pravilnikom, Komisija ovo lice briše sa liste predavača, odnosno ispitivača.
Ukoliko kandidat ne poštuje propisane procedure i koristi nedozvoljena sredstva na ispitu, Komisija za hartije od vrednosti, na predlog dežurnog ispitivača, može zabraniti polaganje ispita do godinu dana.
Zaposleni u Komisiji imaju pravo na pohađanje nastave i polaganje ispita u četiri ispitna roka bez naknade.
Raspored pohađanja nastave zainteresovanih lica iz reda zaposlenih određuje sekretar Komisije, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata u određenom ciklusu i potreba službe.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
PROGRAM ZA STICANJE ZVANJA INVESTICIONI SAVETNIK
A. PRAVO, ETIKA I PROFESIONALNI STANDARDI
I. Pravni okvir finansijskog tržišta
1. Pravna obeležja korporativnog ambijenta
2. Pravni aspekti funkcionisanja finansijskog tržišta
3. Relevantna međunarodna regulativa
4. Institucije i učesnici na finansijskom tržištu
II. Standardi profesionalnog ponašanja
1. Profesionalna odgovornost
2. Integritet tržišta kapitala
3. Odgovornost prema klijentima
4. Odgovornost prema poslodavcima
5. Investiciona analiza, preporuke i akcija
6. Konflikt interesa
1. Buduća vrednost jednog cash flow-a
2. Buduća vrednost serija cash flow-ova
3. Sadašnja vrednost jednog cash flow-a
4. Sadašnja vrednost serije cash flow-ova
5. Jednakost sadašnjih i budućih vrednosti
6. Ostale primene vremenske vrednosti novca
7. Analiza diskontovanih cash flow-ova
8. Konvencije u vezi kamata i tržišta novca
9. Investicione mere prinosa
II. Osnovni statistički koncepti
1. Osnovne karakteristike statistike
2. Raspored frekvencije
3. Rasporedi verovatnoće
4. Mere centralne tendencije
5. Mere disperzije
6. Mere asimetrije
7. Mere spljoštenosti
8. Osnovi korelacije i regresije
1. Determinante individualne tražnje
2. Determinante individualne ponude
3. Ravnotežna cena
4. Analiza promena u ravnoteži
5. Kako cene alociraju resurse
1. Produktivnost
2. Ljudski kapital
3. Tehnološki progres
4. Institucionalno okruženje (vlasnička prava, politička stabilnost)
1. Uloga Centralne banke
2. Banke i ponuda novca
3. Mere monetarne kontrole
4. Problemi u kontroli ponude novca
IV. Makroekonomija otvorene privrede
1. Međunarodni tokovi dobara i usluga
2. Realni i nominalni devizni kurs
3. Ponuda i tražnja raspoloživih viškova (loanable)
4. Ekvilibrium u otvorenoj privredi
5. Faktori uticaja na otvorenu privredu
V. Agregatna ponuda i agregatna tražnja
1. Kriva agregatne tražnje
2. Kriva agregatne ponude
3. Uticaj monetarne politike na agregatnu tražnju
4. Uticaj fiskalne politike na agregatnu tražnju
5. Očekivanja i ekonomska politika
D. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
I. Sistem finansijskog izveštavanja
1. Ciljevi finansijskog izveštavanja
2. Finansijske informacije i tržište kapitala
3. Osnovni računovodstveni principi
4. Međunarodni računovodstveni standardi
5. Opšteprihvaćeni računovodstveni principi u SAD (GAAP)
6. Značaj eksterne revizije
II. Sadržina i struktura osnovnih finansijskih izveštaja
1. Bilans stanja
2. Račun dobitka i gubitka
3. Izveštaj o novčanim tokovima
4. Izveštaj o promenama na kapitalu
5. Napomene uz finansijske izveštaje
6. Drugi izvori finansijskih informacija
III. Analiza novčanih tokova (Cash flow analiza)
1. Cash flow vs dobitak
2. Izveštavanje o novčanim tokovima - direktna metoda
3. Izveštavanje o novčanim tokovima - indirektna metoda
4. Analiza cash flow informacija
IV. Racio analiza finansijskih izveštaja
1. Ciljevi i upotreba racio analize
2. Analiza likvidnosti
3. Analiza solventnosti
4. Analiza aktivnosti
5. Analiza profitabilnosti
6. Integralna racio analiza
V. Racio analiza i proces vrednovanja
1. Dobitak po akciji
2. Cash flow po akciji
3. EBITDA po akciji
4. Knjigovodstvena vrednost po akciji
5. Racio cena po akciji / dobitak po akciji
6. Racio plaćanja dividendi
1. Razgraničenja vrednosti između bilansa stanja i bilansa uspeha
(Odnos između zaliha i troškova prodatih proizvoda)
2. LIFO vs. FIFO: efekti na dobitak, cash flow i obrtni kapital
3. LIFO vs. FIFO: implikacije na racio analizu
4. Problem smanjenja LIFO rezervi
VII. Analiza nekretnina, postrojenja i opreme
1. Kapitalizacija vs. rashodi
2. Metode amortizacije
3. Uticaj metoda amortizacije na finansijski izveštaj
4. Obelodanjivanje informacija o fiksnoj imovini.
5. Obezvređenje fiksne imovine
6. Rashodovanje fiksne imovine
VIII. Analiza poreza na dobitak preduzeća
1. Opšta pitanja oporezivanja dobitka
(Dobitak u finansijskim izveštajima vs. dobitak za oporezivanje)
2. Odložene poreske obaveze
3. Odložena poreska sredstva
4. Obelodanjivanje informacija o oporezivom dobitku
IX. Analiza finansijskih obaveza preduzeća
1. Analiza tekućih obaveza
2. Analiza dugoročnih dugova
3. Konvertibilne obveznice i varanti
4. Povlačenje duga pre roka dospeća
5. Dugovi preduzeća u krizi
X. Lizing i vanbilansni dugovi
1. Poslovni i finansijski lizing
2. Komparativna analiza poslovnog i finansijskog lizinga
3. Vanbilansne finansijske aktivnosti
I. Osnove finansijskog menadžmenta
1. Alternativne forme poslovnog organizovanja
2. Finansijski menadžment u organizacionoj strukturi preduzeća
3. Ciljevi korporativnog preduzeća
4. Agencijski odnos
1. Proces kapitalnog budžetiranja
2. Metode za rangiranje investicionih projekata
3. Racioniranje kapitala (Racionalna upotreba kapitala)
4. Cash flow projekcije
5. Analiza rizika
6. Kompariranje projekata sa nejednakim vekom trajanja
7. Realne opcije
1. Troškovi pojedinačnih izvora finansiranja
2. Ponderisani prosečni troškovi kapitala
3. Marginalni troškovi kapitala
4. Determinante troškova kapitala
IV. Struktura kapitala i leverage
1. Ciljna struktura kapitala
2. Poslovni, finansijski i kombinovani leverage
3. Determinante optimalne strukture kapitala
4. Teorija strukture kapitala
1. Dividende vs. kapitalni dobici
2. Teorija irelevantnosti dividendi
3. Tradicionalna teorija dividendi
4. Teorija poreskih preferencija
5. Informacioni sadržaj dividendi
6. Stabilnost dividendi
7. Dividende u vidu akcija i deljenje akcija
8. Otkup akcija
1. Merdžeri i akvizicije kao izvor kreiranja vrednosti
2. Tipovi merdžera
3. Neprijateljska i prijateljska preuzimanja
4. Vrednovanje targeta i postavljanje cene
5. Uloga investicionih bankara
6. Korporativne (strategijske) alijanse
7. Leverage buyouts
8. Dezinvestiranje
I. Organizacija i funkcionisanje tržišta HoV
1. Primarna tržišta kapitala
2. Sekundarna tržišta kapitala
3. Berze i vanberzanska tržišta
4. Inovacije i tendencije
II. Indikatori na tržištu hartija od vrednosti
1. Faktori u konstrukciji indikatora
2. Serije indikatora tržišta akcija
3. Serije indikatora tržišta obveznica
4. Kompozitni indikatori akcija i obveznica
III. Rizik akcionarskog kapitala i njegovo merenje
1. Teorija tržišta kapitala
2. Jednofaktorski modeli (CAPM)
3. Odnos sistematskog rizika i prinosa
4. Testiranje CAPM
5. Teorija arbitražnog vrednovanja (APT)
6. Višefaktorski modeli
IV. Analiza tržišta i privredne grane i vrednovanje akcija
1. Primena DDM na finansijsko tržište
2. Procena stope rasta dividendi
3. Procena očekivanog profita po akciji (EPS)
4. Izračunavanje očekivane stope prinosa na akcije
5. Analiza privrednih ciklusa i privrednih grana
6. Procena stopa prinosa privredne grane
7. Relativno vrednovanje i raciji relativnog vrednovanja
V. Analiza kompanije i vrednovanje akcija
1. Analiza kompanije
2. Procena unutrašnje vrednosti (instrinsic value)
3. Procena profita po akciji kompanije
4. Procena profitnih multiplikatora (earnings multipliers)
5. Analiza rastućih kompanija
6. Merenje dodate vrednosti
7. Analiza akcija globalnih kompanija
1. Definicija i pretpostavke
2. Prednosti tehničke analize
3. Izazovi tehničke analize
4. Pravila tehničke analize
5. Indikatori tehničke analize
I. Dugovne hartije od vrednosti
1. Karakteristike dugovnih HoV
2. Obezbeđenja isplate obveznica
3. Struktura dugovnog tržišta
II. Rizici investiranja u obveznice
1. Kamatni rizik
2. Rizik krive prinosa
3. Rizik opoziva i prevremenog plaćanja
4. Rizik reinvestiranja
5. Kreditni rizik
6. Rizik likvidnosti
7. Devizni rizik
8. Inflatorni ili rizik kupovne snage
9. Rizik volatilnosti
10. Rizik događaja (politički, regulatorni, prirodni, preuzimanja)
III. Sektori obveznica i instrumenti
1. Državne obveznice
2. Municipalne HoV
3. Korporativne obveznice
4. MBS i druge HoV sa zalogom aktive
5. Međunarodne obveznice
1. Formiranje spredova na kamatne stope
2. Kriva prinosa državnih obveznica
3. Merenje spredova prinosa (apsolutni spredovi, relativni spredovi, racio prinosa)
4. Efekti veličine emisije i likvidnosti na spred
5. Kamatni svop i svop spred
1. Osnovni principi vrednovanja
2. Tradicionalni pristup vrednovanju
3. Bezarbitražni pristup vrednovanju
4. Modeli vrednovanja
1. Pristup punog vrednovanja
2. Uticaj cenovne volatilnosti na karakteristike obveznica
3. Duracija
4. Konveksnost
5. Cena baznog poena (uključujući i njegovu vezu sa duracijom)
I. Derivatna tržišta i instrumenti
1. Pregled derivatnih tržišta
2. Priroda investiranja u derivatne instrumente
3. Odnos forvarda i opcija
4. Elementarni načini korišćenja opcija u upravljanju portfoliom hartija od vrednosti
II. Forvard i fjučers tržišta i instrumenti
1. Pregled forvard i fjučers tržišta
2. Hedžing
3. Osnovni metodi vrednovanja
4. Primene i strategije forvarda
5. Primene i strategije fjučersa
1. Struktura globalnog tržišta opcija
2. Osnove vrednovanja opcija
3. Vrednovanje američkih opcija
4. Egzotične opcije
5. Strategije u trgovanju sa opcijama
IV. Svop i ostala derivatna tržišta
1. Struktura globalnih svop tržišta
2. Osnovne definicije svopova
3. Tipovi i karakteristike svopova
4. Varanti i zamenjive hartije od vrednosti
5. Ostale derivatne hartije
V. Ostale globalne investicije
1. Razlozi globalnog investiranja
2. Investicioni fondovi
3. Nekretnine i REITs
4. Istorijski odnosi rizika i prinosa alternativnih investicija
PROGRAM ZA STICANJE ZVANJA PORTFOLIO MENADŽER
(kandidati koji imaju zvanje investicionog savetnika oslobođeni su obaveze polaganja
oblasti A, BI, BII, C, D, E)
I. Standardi profesionalnog ponašanja
1. Profesionalna odgovornost
2. Integritet tržišta kapitala
3. Odgovornost prema klijentima
4. Odgovornost prema poslodavcima
5. Investiciona analiza, preporuke i akcija
6. Konflikt interesa
1. Buduća vrednost jednog cash flow-a
2. Buduća vrednost serija cash flow-ova
3. Sadašnja vrednost jednog cash flow-a
4. Sadašnja vrednost serije cash flow-ova
5. Jednakost sadašnjih i budućih vrednosti
6. Ostale primene vremenske vrednosti novca
7. Analiza diskontovanih cash flow-ova
8. Konvencije u vezi kamata i tržišta novca
9. Investicione mere prinosa
II. Osnovni statistički koncepti
1. Osnovne karakteristike statistike
2. Raspored frekvencije
3. Mere centralne tendencije
4. Mere disperzije
5. Mere asimetrije
6. Mere spljoštenosti
III. Rasporedi verovatnoće i slučajne promenljive
1. Koncepti verovatnoće
2. Slučajne promenljive i verovatnoća
3. Teoreme i aksiome verovatnoće
4. Očekivana vrednost, varijansa i kovarijansa/korelacija
5. Standardizovane slučajno promenljive
IV. Prost raspored verovatnoće
1. Prekidne slučajno promenljive
2. Neprekidne slučajno promenljive
3. Lognormalni raspored
4. Monte Carlo simulacija
1. Slučajni uzorak
2. Raspored aritmetičkih sredina uzorka
3. Tačkasta i intervalna ocena aritmetičke sredine osnovnog skupa
VI. Statističko zaključivanje i testiranje hipoteze
1. Postavljanje hipoteze
2. Testiranje hipoteze
3. Tipovi testiranja hipoteze
4. Analiza varijanse (ANOVA)
VII. Analiza korelacije i linearne regresije
1. Analiza korelacije
2. Linearna regresija
1. Višestruki linearni regresioni model
2. Korišćenje dami varijabli u regresionoj analizi
3. Heteroskedastičnost
4. Serijska korelacija i Durbin-Watson-ov test
5. Multikolinearnost
6. Modeli sa kvalitativnim zavisnim promenljivim
1. Linearni trend
2. Ograničenja trenda
3. Fundamentalna pitanja u vezi vremenskih serija
4. Autoregresivni modeli vremenskih serija
5. Jedinični koren i slučajni hod (Random walks and unit roots)
6. Pokretni proseci
7. Sezonalnost u modelima sa vremenskim serijama
C. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
I. Sistem finansijskog izveštavanja
1. Ciljevi finansijskog izveštavanja
2. Finansijske informacije i tržište kapitala
3. Osnovni računovodstveni principi
4. Međunarodni računovodstveni stanadardi
5. Opšteprihvaćeni računovodstveni principi u SAD (GAAP)
6. Značaj eksterne revizije
II. Sadržina i struktura osnovnih finansijskih izveštaja
1. Bilans stanja
2. Račun dobitka i gubitka
3. Izveštaj o novčanim tokovima
4. Izveštaj o promenama na kapitalu
5. Napomene uz finansijske izveštaje
6. Drugi izvori finansijskih informacija
III. Analiza novčanih tokova (Cash flow analiza)
1. Cash flow vs. dobitak
2. Izveštavanje o novčanim tokovima - direktna metoda
3. Izveštavanje o novčanim tokovima - indirektna metoda
4. Analiza cash flow informacija
IV. Racio analiza finansijskih izveštaja
1. Ciljevi i upotreba racio analize
2. Analiza likvidnosti
3. Analiza solventnosti
4. Analiza aktivnosti
5. Analiza profitabilnosti
6. Integralna racio analiza
V. Racio analiza i proces vrednovanja
1. Dobitak po akciji
2. Cash flow po akciji
3. EBITDA po akciji
4. Knjigovodstvena vrednost po akciji
5. Racio cena po akciji / dobitak po akciji
6. Racio plaćanja dividendi
I. Osnove finansijskog menadžmenta
1. Alternativne forme poslovnog organizovanja
2. Finansijski menadžment u organizacionoj strukturi preduzeća
3. Ciljevi korporativnog preduzeća
4. Agencijski odnos
1. Proces kapitalnog budžetiranja
2. Metode za rangiranje investicionih projekata
3. Racioniranje kapitala (Racionalna upotreba kapitala)
4. Cash flow projekcije
5. Analiza rizika
6. Kompariranje projekata sa nejednakim vekom trajanja
7. Realne opcije
1. Troškovi pojedinačnih izvora finansiranja
2. Ponderisani prosečni troškovi kapitala
3. Marginalni troškovi kapitala
4. Determinante troškova kapitala
IV. Struktura kapitala i leverage
1. Ciljna struktura kapitala
2. Poslovni, finansijski i kombinovani leverage
3. Determinante optimalne strukture kapitala
4. Teorija strukture kapitala
1. Dividende vs. kapitalni dobici
2. Teorija irelevantnosti dividendi
3. Tradicionalna teorija dividendi
4. Teorija poreskih preferencija
5. Informacioni sadržaj dividendi
6. Stabilnost dividendi
7. Dividende u vidu akcija i deljenje akcija
8. Otkup akcija
1. Merdžeri i akvizicije kao izvor kreiranja vrednosti
2. Tipovi merdžera
3. Neprijateljska i prijateljska preuzimanja
4. Vrednovanje targeta i postavljanje cene
5. Uloga investicionih bankara
6. Korporativne (strategijske) alijanse
7. Leverage buyouts
8. Dezinvestiranje
I. Indikatori na tržištu hartija od vrednosti
1. Faktori u konstrukciji indikatora
2. Serije indikatora tržišta akcija
3. Serije indikatora tržišta obveznica
4. Kompozitni indikatori akcija i obveznica
II. Analiza tržišta i privredne grane i vrednovanje akcija
1. Primena DDM na finansijsko tržište
2. Procena stope rasta dividendi
3. Procena očekivanog profita po akciji (EPS)
4. Izračunavanje očekivane stope prinosa na akcije
5. Analiza privrednih ciklusa i privrednih grana
6. Procena stopa prinosa privredne grane
7. Relativno vrednovanje i raciji relativnog vrednovanja
III. Analiza kompanije i vrednovanje akcija
1. Analiza kompanije
2. Procena unutrašnje vrednosti (intrinsic value)
3. Procena profita po akciji kompanije
4. Procena profitnih multiplikatora (earnings multipliers)
5. Analiza rastućih kompanija
6. Merenje dodate vrednosti
7. Analiza akcija globalnih kompanija
1. Definicija i pretpostavke
2. Prednosti tehničke analize
3. Izazovi tehničke analize
4. Pravila tehničke analize
5. Indikatori tehničke analize
I. Dugovne hartije od vrednosti
1. Karakteristike dugovnih HoV
2. Obezbeđenja isplate obveznica
3. Struktura dugovnog tržišta
II. Rizici investiranja u obveznice
1. Kamatni rizik
2. Rizik krive prinosa
3. Rizik opoziva i prevremenog plaćanja
4. Rizik reinvestiranja
5. Kreditni rizik
6. Rizik likvidnosti
7. Devizni rizik
8. Inflatorni ili rizik kupovne snage
9. Rizik volatilnosti
10. Rizik događaja (politički, regulatorni, prirodni, preuzimanja)
III. Sektori obveznica i instrumenti
1. Državne obveznice
2. Municipalne HoV
3. Korporativne obveznice
4. MBS i druge HoV sa zalogom aktive
5. Međunarodne obveznice
1. Formiranje spredova na kamatne stope
2. Kriva prinosa državnih obveznica
3. Merenje spredova prinosa (apsolutni spredovi, relativni spredovi, racio prinosa)
4. Efekti veličine emisije i likvidnosti na spred
5. Kamatni svop i svop spred
1. Osnovni principi vrednovanja
2. Tradicionalni pristup vrednovanju
3. Bezarbitražni pristup vrednovanju
4. Modeli vrednovanja
1. Pristup punog vrednovanja
2. Uticaj cenovne volatilnosti na karakteristike obveznica
3. Duracija
4. Konveksnost
5. Cena baznog poena (uključujući i njegovu vezu sa duracijom)
I. Derivatna tržišta i instrumenti
1. Pregled derivatnih tržišta
2. Priroda investiranja u derivatne instrumente
3. Odnos forvarda i opcija
4. Elementarni načini korišćenja opcija u upravljanju portfoliom hartija od vrednosti
II. Forvard i fjučers tržišta i instrumenti
1. Pregled forvard i fjučers tržišta
2. Hedžing
3. Osnovni metodi vrednovanja
4. Primene i strategije forvarda
5. Primene i strategije fjučersa
1. Struktura globalnog tržišta opcija
2. Osnove vrednovanja opcija
3. Vrednovanje američkih opcija
4. Egzotične opcije
5. Strategije u trgovanju sa opcijama
IV. Svop i ostala derivatna tržišta
1. Struktura globalnih svop tržišta
2. Osnovne definicije svopova
3. Tipovi i karakteristike svopova
4. Varanti i zamenjive hartije od vrednosti
5. Ostale derivatne hartije
F. VREDNOVANJE SLOŽENIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA
I. Vrednovanje obveznica sa uključenim opcijama (Bonds with Embedded Options)
1. Binomni model
2. Vrednovanje i analiza opozivih obveznica (callable bonds)
3. Vrednovanje prodajnih obveznica (putable bonds)
4. Analiza zamenljivih obveznica (convertible bonds)
II. Vrednovanje HoV sa zalogom u hipoteci i sa zalogom aktive (Mortgage-Backed securities (MBS) i Asset-Backed securities)
1. Cash flow analiza prinosa (static cash flow yield)
2. Nulti spred volatilnosti (Zero-volatility spread)
3. Model Monte Carlo simulacije i option-adjusted spread (OAS)
4. Merenje kamatnog rizika MBS (uključujući mere duracije: efektivna duracija, cash flow duracija, duracija kuponske krive, empirijska duracija)
5. Vrednovanje HoV sa zalogom aktive (Asset-backed securities)
1. Vrednovanje akcija (udela) investicionih kompanija
2. Zatvoreni vs. otvoreni investicioni fondovi (uključujući exchange-traded funds - ETFs)
3. Menadžment provizije fondova
4. Investicione strategije
5. Hedž fondovi (karakteristike, struktura provizija, leverage, "kratki" vs. "dugi")
6. Zatvoreni fondovi i trgovinski neaktivne HoV
I. Moderna portfolio teorija - Markowitz model
1. Investicione mogućnosti pod rizikom
2. Opšte karakteristike portfolia
3. Linije kombinacija sa dve aktive
4. Izgled krive portfolio mogućnosti
5. Efikasni skup sa i bez prodaje na kratko
6. Efikasni set sa bezrizičnom aktivom
7. Izračunavanje efikasnog seta sa i bez ograničenja
II. Pojednostavljenje portfolio selekcije
1. Jednoindeksni model (Sharpe-ov model)
2. Beta
3. Višeindeksni model
4. Selekcija investicija sa raspoloživim berzanskim indeksom
5. Bayesian pristup portfolio selekciji (Black-Litterman-ov model)
6. Ostale tehnika pojednostavljivanja portfolio selekcije
1. Standardni CAPM
2. Nestandardne forme CAPM
3. Testiranje CAPM
4. APT
IV. Teorija efikasnosti tržišta
1. Testiranje predvidljivosti prinosa
2. Izjave o poslovanju i prinosi
3. Event study metodologija
4. Jaka efikasnost
V. Portfolio menadžment strategije sa akcijama
1. Aktivni menadžment
2. Pasivni menadžment (indeksiranje i dr.)
3. Poluaktivne strategije
4. Prekogranične strategije
5. Strategije sa derivatima
VI. Portfolio menadžment strategije sa dugovnim instrumentima
1. Aktivni menadžment
2. Pasivni menadžment
3. Poluaktivne strategije (naglašeno indeksiranje i dr.)
4. Strategije imunizacije
5. Strategije sa derivatima
6. Menadžment portfolia obveznica (delta, gama, vega)
7. Prekogranične strategije (valutni i county risk menadžment)
1. Mere prinosa
2. Mere prilagođene za rizik (Risk-adjusted measures)
3. Izbor repera (Benchmark selection)
VII. Međunarodna diversifikacija
1. Svetski portfolio
2. Izračunavanje stope prinosa na inostrane investicije
3. Rizici inostranih hartija od vrednosti
4. Efekat rizika deviznog kursa
5. Modeli upravljanja međunarodnim portfoliom