PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OGLEDA ZA GIMNAZIJU INFORMATIČKOG SMERA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/2006)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda za gimnaziju informatičkog smera, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:

1) Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/03, 18/04, 24/04, 3/05 i 11/05) za prirodno-matematički smer, i to nastavnim programom: srpskog jezika i književnosti, engleskog jezika, drugog stranog jezika, latinskog jezika, psihologije, filozofije, istorije, fizičkog vaspitanja, građanskog vaspitanja i astronomije;

2) Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju za društvenojezički smer, i to nastavnim programom fizike;

3) Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju za opšti tip, i to nastavnim programom: matematike, hemije i biologije;

4) Pravilnikom o nastavnom planu i programu ogleda za gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku ("Prosvetni glasnik", br. 8/04 i 2/05), i to nastavnim programom sociologije i ustava i prava građana;

5) Pravilnikom o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u Matematičkoj gimnaziji ("Prosvetni glasnik", br. 7/95 i 23/97), i to nastavnim programom: geografije, filozofije matematike i filozofije prirodnih nauka;

6) Pravilnikom o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u Računarskoj gimnaziji u Beogradu ("Prosvetni glasnik", broj 26/04), i to nastavnim programom umetnosti;

7) Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PLAN I PROGRAM OGLEDA

CILJEVI UVOĐENJA OGLEDA

Osnovni cilj ogleda jeste uvođenje nastavnih planova i programa pojačanog obrazovanja iz oblasti računarstva i informatike. Poseban naglasak je stavljen na veću korelaciju između nastavnih programa različitih predmeta. Pristup nastavi treba uglavnom da bude tematski, problemski i praktični.

U osnovi ovog programa je težnja da se doprinese podizanju nivoa njihovog znanja, sposobnosti i veština iz informatike, uz zadržavanje neophodnog nivoa opšteg gimnazijskog obrazovanja. To učenicima obezbeđuje primenu računara i u drugim predmetima i kao najvažnije, visok nivo fleksibilnosti pri izboru buduće profesije. Savremeni trendovi u svim naučnim i privrednim oblastima u sve većoj meri će zahtevati primenu računara, multidisciplinarno obrazovanje i timski rad.

Ovakav smer će ponovo vratiti popularnost gimnaziji, kao školi opšteobrazovnog karaktera sa osavremenjenim nastavnim sadržajima i većom primenom računara.

CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI OGLEDA

Aktuelni nastavni programi u gimnazijama su često opterećeni suvišnim činjenicama, otežavaju raniju specijalizaciju u sticanju savremenih znanja i veština. Nedovoljno atraktivni sadržaji prirodnih predmeta i način njihove prezentacije su učinili da se interesovanje za gimnazije (a naročito prirodno-matematički smer), svake godine smanjuje, kao i da su prirodne nauke sve nepopularnije za studiranje. Takav trend, koji nije samo lokalnog karaktera, može imati veoma loše posledice po naučno-tehnološki i privredni razvoj lokalne zajednice, ali i cele države.

Potreba za opširnijom računarskom pismenošću je sveprisutna i neophodna za razvoj društva u celini, a naročito je važna u procesu obrazovanja gde se postavljaju temelji ličnog i profesionalnog razvoja mladih.

Savremeno društvo, nezavisno od budućeg profesionalnog opredeljenja učenika, podrazumeva bolje poznavanje i korišćenje informatičkih tehnologija, što sadašnji smerovi gimnazije ne obezbeđuju u dovoljnoj meri. Zato je predloženo uvođenje oglednog odeljenja informatičkog smera u gimnaziji.

Program utvrđuje sledeće zadatke i ciljeve:

- razumevanje osnovnih principa funkcionisanja PC računara, i njegovih softverskih komponenti,

- upoznavanje i korišćenje odgovarajuće terminologiju u računarstvu,

- osposobljavanje za rad u grafičkim operativnim sredinama,

- osposobljavanje za rad u programima za obradu teksta, programu za tabelarno izračunavanje, korišćenje interneta,

- osposobljavanje za korišćenje grafičkih programa za rad sa crtežima i slikama i programa za izradu prezentacija,

- razvijanje algoritamskog načina razmišljanja, pružanje celovite slike o funkcionisanju i mogućnostima primene savremenih računarskih sistema i osposobljavanje za njihovo korišćenje u daljem školovanju i budućem radu,

- osposobljavanje za korišćenje matematičkih programa i izradu jednostavnih animacija,

- osposobljavanje za praktičnu realizaciju jedne manje računarske mreže, njeno administriranje i održavanje,

- pružanje kompletne slike o mogućnostima programskog jezika Pascal kroz različite strukturne tipove podataka koji su ugrađeni u njega, a takođe upoznavanje savremenog pristupa programiranju kroz objektno orjentisano programiranje,

- osposobljavanje za izradu i dizajniranje zahtevnije web aplikacije sa multimedijalnim sadržajima i dinamičkim stranicama,

- upoznavanje sa osnovama baza podataka kao posebne i sve značajnije discipline u oblasti računarske tehnike i informatike,

- upoznavanje sa programima zasnovanim na prozorima i razvijanje sposobnosti za pisanje programa vođenih događajima.

NAČIN I USLOVI OSTVARIVANJA OGLEDA

Nastava se izvodi u odeljenju od 30 učenika. Nastavu izvode nastavnici škole, odnosno gimnazije kojoj je odobreno izvođenje ogleda.

Upis i rangiranje kandidata vršiće se po konkursu za upis učenika u prvi razred srednje škole kao i za ostale smerove gimnazije.

Za realizaciju ogleda neophodno je da škole imaju kabinete za informatiku opremljene dovoljnim brojem savremenih PC računara u lokalnoj mreži sa mogućnošću pristupa internetu.

TRAJANJE OGLEDA

Predviđeno vreme trajanja ogleda jeste četiri godine, s tim što je za to vreme moguća promena broja odeljenja koja su uključena u ogled, o čemu odlučuje Ministarstvo prosvete i sporta.

NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJE

Ogled će pratiti Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za razvoj programa i udžbenika, prosvetni savetnik, odnosno Ministarstvo prosvete i sporta. Izvođači ogleda imaju obavezu da godišnje, a posebno nakon isteka ogleda podnesu Ministarstvu prosvete i sporta i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centru za razvoj programa i udžbenika detaljan izveštaj o toku izvođenja ogleda, koji će sadržati pregled svih ostvarenih rezultata, kako sa stručnog, tako i sa psihološko-pedagoškog stanovišta.

Izveštaje će razmatrati komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva prosvete i sporta, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centra za razvoj programa i udžbenika i škole koja izvodi ogled.

redni broj	OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI	PRVI RAZRED				DRUGI RAZRED				TREĆI RAZRED				ČETVRTI RAZRED				UKUPNO
		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje
		T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V
1	Srpski jezik i književnost	4		148		3		111		3		111		4		132		14		502	0
2	Engleski jezik	2		74		2		74		2		74		2		66		8		288	0
3	Drugi strani jezik	2		74		2		74		2		74		2		66		8		288	0
4	Sociologija i ustav i prava građana													2		66		2		66	0
5	Psihologija					2		74										2		74	0
6	Filozofija									2		74		2		66		4		140	0
7	Istorija	2		74		2		74		2		74						6		222	0
8	Geografija	2		74		2		74										4		148	0
9	Biologija	2		74		2		74		2		74		2		66		8		288	0
10	Matematika	4		148		4		148		4		148		4		132		16		576	0
11	Fizika	2		74		2		74		2		74		2		66		8		288	0
12	Hemija	2		74		2		74		2		74		2		66		8		288	0
13	Umetnost	1		37														1		37	0
14	Fizičko vaspitanje	2		74		2		74		2		74		2		66		8		288	0
15	Računarstvo i informatika		1		37														1	0	37
16	Poslovni paketi i internet		4		148														4	0	148
17	Računarska grafika i multimedija						2		74										2	0	74
18	Uvod u programiranje					1	2	37	74									1	2	37	74
19	Programski jezici									1	2	37	74					1	2	37	74
20	Računarske mreže									1	2	37	74					1	2	37	74
21	Praktikum I										1		37						1	0	37
22	Informacioni sistemi i baze podataka													1	2	33	66	1	2	33	66
23	Web dizajn														2		66		2	0	66
24	Praktikum II														1		33		1	0	33
	Ukupno	25	5	925	185	26	4	962	148	25	5	925	185	25	5	825	175	101	19	3637	683
	Ukupno T+V	30		1110		30		1110		30		1110		30		990		120		4320

redni
broj

IZBORNI PREDMETI

I razred

II razred

III razred

IV razred

Ukupno

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

Verska nastava

144

Građansko vaspitanje

144

redni
broj

FAKULTATIVNI PREDMETI

I razred

II razred

III razred

IV razred

Ukupno

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

Latinski jezik

Astronomija

Filozofija matematike

Filozofija prirodnih nauka

redni broj	OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA	I razred	II razred	III razred	IV razred	Ukupno
		godišnje	godišnje	godišnje	godišnje	godišnje
1	Čas odeljenskog starešine/zajednice	74 časa	74 časa	74 časa	66	288
2	Dodatni rad	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova
3	Dopunski rad	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova
4	Pripremni rad	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova

redni broj	FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI	I razred	II razred	III razred	IV razred	Ukupno
		godišnje	godišnje	godišnje	godišnje	godišnje
1	Ekskurzije	do 3 dana	do 3 dana	do 3 dana	do 5 dana
2	Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika	30-60 časova	30-60 časova	30-60 časova	30-60 časova	120-240 časova
3	Hor		2 časa nedeljno
4	Kulturna i javna delatnost škole	2 radna dana

OSTVARIVANJE PLANA I PROGRAMA

RASPORED RADNIH NEDELJA U TOKU NASTAVNE GODINE
Razred	Razredno-časovna nastava	Fakultativne aktivnosti	Ukupno	Ostali radni dani
I	37 nedelja	2 nedelje	39 nedelja
II	37 nedelja	2 nedelje	39 nedelja
III	37 nedelja	2 nedelje	39 nedelja
IV	33 nedelja	2 nedelje	35 nedelja	4 nedelje matura

NASTAVNI PROGRAM

I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI

1. SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

2. ENGLESKI JEZIK

3. DRUGI STRANI JEZIK

4. PSIHOLOGIJA

5. FILOZOFIJA

6. ISTORIJA

7. FIZIČKO VASPITANJE

Primenjuje se nastavni program iz Pravilnika o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/03, 18/04, 24/04, 3/05 i 11/05) - za prirodno-matematički smer.

8. SOCIOLOGIJA I USTAV I PRAVA GRAĐANA

Primenjuje se nastavni program iz Pravilnika o nastavnom planu i programu ogleda za gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku ("Prosvetni glasnik", br. 8/04 i 2/05).

9. GEOGRAFIJA

Primenjuje se nastavni program iz Pravilnika o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u Matematičkoj gimnaziji ("Prosvetni glasnik", br. 7/95 i 23/97).

10. BIOLOGIJA

11. MATEMATIKA

12. HEMIJA

13. UMETNOST

Primenjuje se nastavni program iz Pravilnika o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u Računarskoj gimnaziji u Beogradu ("Prosvetni glasnik", broj 26/04).

I razred

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

(1 čas vežbi nedeljno, 37 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta Računarstvo i informatika je razumevanje osnovnih principa funkcionisanja PC računara.

Zadaci nastavnog predmeta Računarstvo i informatika su da učenici:

- upoznaju i koriste odgovarajuću terminologiju,

- razumeju strukturu, sastavne delove i način organizacije računara,

- upoznaju načine predstavljanja podataka u računaru,

- razumeju ulogu i značaj operativnog sistema i sistemskog softvera,

- upoznaju mogućnosti primene računara,

- saznaju šta su računarski virusi, upoznaju preventivu i zaštitu od njih.

SADRŽAJI PROGRAMA

HARDVER (18)

Predmet izučavanja Računarstva i informatike. Istorijski razvoj računara. Struktura računarskog sistema. Pojam bita i bajta. Centralni procesor i magistrale. Memorije. Struktura personalnog računara. Ulazni uređaji. Izlazni uređaji. Ulazno-izlazni uređaji. Sklapanje personalnog računara.

MATEMATIČKE OSNOVE PREDSTAVLJANJA PODATAKA (8)

Brojni sistemi (dekadni, binarni, oktalni, heksadecimalni). Prevođenje brojeva iz jednog u drugi brojni sistem. Računske operacije nad binarnim brojevima. Predstavljanje podataka u memoriji računara (celi brojevi, realni brojevi, alfanumerički podaci, BCD kod, ASCII tablica).

SOFTVER (11)

Pojam i podela softvera. Operativni sistemi (tekstualni, grafički, jednokorisnički, višekorisnički). Sistemski softver. Programski jezici i prevodioci. Aplikativni softver.

LITERATURA:

- za učenike:

- Dr Klem N., Perin N., Prašćević N., Računarstvo i informatika za I razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

- Dr Klem N., Osnovi računarske pismenosti, Krug, Beograd, 2002.

- za nastavnike:

- Dr Klem N., Perin N., Prašćević N., Računarstvo i informatika za I razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

- Dr Klem N., Osnovi računarske pismenosti, Krug, Beograd, 2002.

- Dr Parezanović N., Osnovi računarskih sistema, Naučna knjiga, Beograd, 1996.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava se realizuje u kabinetu za informatiku. Pri realizaciji sadržaja programa iz ovog predmeta odeljenje se deli u dve grupe, tako da nastavnik svake nedelje realizuje dva časa - jedne nedelje sa jednom, a druge nedelje sa drugom grupom.

Pri realizaciji tematske celine "HARDVER", učenike upoznati sa ciljevima i zadacima ovog predmeta, kao i predmetom izučavanja ove oblasti. Upoznati učenike sa bitnim momentima u istorijskom razvoju računara. Obraditi strukturu računarskog sistema, njegovim sastavnim delovima i njihovim funkcionalnim karakteristikama. Obraditi pojedinačno najbitnije elemente računarskog sistema; procesor, memorije, magistrale, periferijske uređaje... Posebnu pažnju posvetiti ulozi i zadacima kao i principima rada pojedinih elemenata sistema na konkretnim uređajima. Objasniti funkciju i zadatke ulaznih uređaja, izlaznih uređaja i ulazno-izlaznih uređaja. Praktično obraditi proces sklapanja personalnog računara.

Pri realizaciji tematske celine "MATEMATIČKE OSNOVE PREDSTAVLJANJA PODATAKA", učenike upoznati sa načinima predstavljanja podataka u računaru. U tom smislu obraditi karakteristične brojne sisteme (dekadni, binarni, oktalni i heksadecimalni), i prevođenje brojeva iz jednog u drugi brojni sistem. Obraditi računske operacije u binarnom brojnom sistemu. Upoznati učenike sa načinom predstavljanja različitih tipova podataka u memoriji računara (celi brojevi, realni brojevi, alfanumerički podaci,), i načinima kodiranja (BCD kod, ASCII kod).

Pri realizaciji tematske celine "SOFTVER" upoznati učenike sa softverskim komponentama računarskog sistema i podelom softvera na sistemski i aplikativni. U kratkim crtama upoznati učenike sa razvojem operativnih sistema. Ukazati na razloge za nastanak GRAFIČKIH OPERATIVNIH SREDINA i metodama komunikacije korisnika i računara koje se koriste u njima. Upoznati učenike sa komponentama sistemskog softvera, programskim jezicima i prevodiocima. Upoznati učenike sa najčešće korišćenim aplikativnim programima.

POSLOVNI PAKETI I INTERNET

(4 časa vežbi nedeljno, 148 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta Poslovni paketi i internet je osposobljavanje učenika za korišćenje računara u daljem školovanju i budućem radu.

Zadaci nastavnog predmeta Poslovni paketi i internet su:

- razumeti hijerarhijsku organizaciju podataka;

- osposobiti se za rad u grafičkim operativnim sredinama;

- znati osnovne principe podešavanja perifernih uređaja i dodavanja novih programa;

- koristiti konkretan program za obradu teksta;

- znati principe obrade teksta;

- razumeti naprednije alate za obradu teksta;

- koristiti konkretan program za rad sa tabelama i unakrsnim izračunavanjima kao i početnim elementima programiranja: formule i grananje;

- koristiti grafički prikaz tabelarno organizovanih podataka;

- razumeti način funkcionisanja globalne mreže;

- osposobiti za korišćenje interneta u daljem školovanju i radu kao i za komunikaciju.

SADRŽAJI PROGRAMA

WINDOWS (32)

Uključivanje i isključivanje računara, Start meni, otvaranje i zatvaranje prozora, promena aktivnog prozora, zatvaranje aplikacija, proširivanje linije poslova, pomeranje ikona, korpa za otpatke. Rad sa programima Notepad, Calculator i Wordpad i Paint, rad sa blokovima. Uređivanje radne površine, zaštita ekrana. Windows Explorer. Pojam datoteka i kataloga, pregled sadržaja kataloga, kreiranje novog kataloga, kreiranje prečica, kopiranje, pomeranje i brisanje datoteka, brzo kopiranje i pomeranje, formatiranje disketa. Pretraživanje datoteka i kataloga. Control Panel: Podešavanje tastature i miša, regionalna podešavanja, dodavanje novog hardvera, dodavanje novih programa, brisanje programa. Sistemski alati (bekap, skeniranje diska, defragmentacija, ...). Instaliranje Windows-a.

OBRADA TEKSTA - WORD (52)

Osnovni pojmovi (pasus, margina, zaglavlje, podnožje, ...). Principi daktilografije (tastatura, slepo kucanje,...). Podešavanje radnog okruženja. Priprema za pisanje teksta. Unos teksta (kretanje kroz tekst, izmena teksta). Rad sa blokovima (kopiranje, isecanje, lepljenje). Dokument sa više stranica. Rad sa više dokumenata. Oblikovanje znakova. Oblikovanje pasusa. Rad sa sekcijama. Tekst u kolonama. Tabulacija. Nabrajanje. Automatsko formatiranje. Stilovi. Zaglavlje i podnožje. Fusnote. Pretraživanje i zamena. Slike u tekstu. Objekti u tekstu (frejm, tekst boks, grafički objekti). Tabele. Šabloni. Rad sa bazama podataka. Indeks pojmova. Sadržaj. Koverte i cirkularna pisma. Prelom složenog i obimnog teksta. Štampanje.

EXCEL (40)

Podešavanje radnog okruženja. Vrste podataka. Unošenje podataka u tabelu. Kretanje u tabeli. Manipulacije podacima. Transformacije tabele. Oblikovanje tabele. Manipulacije radnim listovima. Adrese ćelija. Reference. Imena. Formule. Funkcije. Automatsko unošenje serije podataka. Grafički prikaz podataka. Kreiranje i izmena grafikona. Prethodni pregled tabele i grafikona. Štampanje.

INTERNET (24)

Istorijat Interneta. Domeni. Servisi Interneta. Elektronska pošta. Priprema, slanje, prijem elektronske pošte, prilozi, odgovori, prosleđivanje, adresar. WWW. Internet čitači. Web mail. News grupe. Pretraživači. Telnet. Ftp. Ćaskanje putem Interneta. Intranet.

LITERATURA:

- za učenike:

- Dr Klem N., Perin N., Prašćević N., Računarstvo i informatika za I razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

- Dr Klem N., Računarstvo i informatika za II razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

- za nastavnike:

- Dr Klem N., Perin N., Prašćević N., Računarstvo i informatika za I razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

- Dr Klem N., Računarstvo i informatika za II razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava se realizuje u kabinetu za informatiku. Pri realizaciji sadržaja programa iz ovog predmeta odeljenje se deli u dve grupe, tako da nastavnik svake nedelje realizuje po četiri časa (dva puta po dva časa) nedeljno sa svakom grupom.

Broj učenika za jednim računarom je dva.

Uz svaku tematsku celinu dat je broj časova za ostvarivanje vežbi. Nastavnik može da izvrši manja odstupanja od predviđenog broja časova ako se za tim ukaže potreba.

Pri realizaciji tematske celine "WINDOWS" ukazati na načine komunikacije korisnika i računara posredstvom grafičke operativne sredine. Za realizaciju koristiti operativne sisteme WINDOWS XP, WINDOWS 2000, WINDOWS ME, WINDOWS 98, WINDOWS 95 ili WINDOWS NT. Pokazati i uvežbati različite načine zadavanja komandi u grafičkom operativnom okruženju (posredstvom ikona shortcut-ovima ili iz menija). U cilju uvežbavanja učenika u radu sa mišem i tastaturom koristiti pojedine standardne programe (Notepad, Calculator, Wordpad, Paint, i druge). Objasniti hijerarhijsku organizaciju skladištenja i čuvanja podataka, kao i način rada sa diskovima, folderima, datotekama. Pokazati formatiranja magnetnih memorija, rad sa premeštanjem, kopiranjem, brisanjem, preimenovanjem datoteka. Instaliranje operativnog sistema i novih programa i deinstaliranje nepotrebnih. Dodavanje i podešavanje perifernog hardvera.

Pri realizaciji tematske celine "OBRADA TEKSTA - WORD" upoznati učenike najpre sa osnovnim pojmovima pri obradi teksta (pasus, margina, zaglavlje, podnožje, font...), ukazati na osnovne principe daktilografije. Objasniti značaj i načine podešavanja radnog okruženja i potrebnih priprema pre unošenja teksta. Upoznati učenike sa načinima unosa teksta (direktno kucanje ili uvoz postojećih tekstualnih datoteka), kretanja kroz tekst i izmene teksta, rad sa blokovima (isecanje, kopiranje, lepljenje..). Objasniti rad u dokumentu sa više stranica, rad sa više dokumenata i u okviru takvih dokumenata prikazati različite mogućnosti formatiranja teksta (pasusi, kolone, tabele, nabrajanja, fusnote, okviri, umetanje slika i drugih objekata...). Upoznati učenike sa povezivanjem sa bazama podataka, indeksom pojmova, definisanjem sadržaja, prelom složenog i velikog dokumenta.

Pri realizaciji tematske celine "EXCEL" na početku upoznati učenike sa organizovanjem podataka u tabele i mogućnosti rada sa takvim strukturama podataka. Ukazati na mogućnosti unakrsnog izračunavanja, mogućnost postojanja veza među podacima i različite mogućnosti njihovog grafičkog predstavljanja. Objasniti osnovne pojmove o programima za rad sa tabelama (tabela, vrsta, kolona, ćelija...). Pri unošenju podataka u tabelu, objasniti razliku između različitih tipova podataka (numerički podaci, tekstualni podaci, datum i vreme...). Prilikom manipulacije sa podacima (označavanje ćelija, kretanje kroz tabelu, premeštanje, kopiranje...), ukazati na opštost ovih komandi i uporediti ih sa sličnim komandama u programima za obradu teksta.

Kod transformacije tabele ukazati na različite mogućnosti dodavanja ili izbacivanja redova, ili kolona u tabeli. Objasniti pojam bloka i opsega.

Kod formatiranja prikaza podataka u ćeliji, prikazati na primerima mogućnost različitog tumačenja istog numeričkog podatka (broj, datum, vreme). Naglasiti važnost dobrog prikaza podataka (visina, i širina ćelije, fonta, poravnanja) i isticanje pojedinih podataka ili grupa podataka razdvajanjem različitim tipovima linija, bojenjem ili senčenjem ćelija.

Ukazati na povezanost podataka u tabeli i mogućnosti dobijanja izvedenih podataka primenom formula. Objasniti pojam adrese i različite mogućnosti referenciranja ćelija.

Prikazati funkcije ugrađene u program a obratiti pažnju na statističke i ekonomske funkcije, funkcije za sumiranje i sortiranje.

Posebnu pažnju posvetiti različitim mogućnostima grafičkog predstavljanja podataka. Ukazati na promene podataka definisanih u tabeli formulama, i grafikonu u slučaju izmene pojedinih podataka u tabeli. Ukazati na mogućnost naknadnih promena u grafikonu, kako u tekstu, tako i u razmeri i bojama (pozadine slova, skale, promene veličine...).

Ukazati na važnost pregleda podataka i grafikona pre štampanja. Upoznati učenike sa opcijama pri štampanju.

Pri realizaciji tematske celine "INTERNET" najpre kroz istorijski razvoj interneta ukazati na njegov značaj za savremene komunikacije. Objasniti potrebe i način razvoja pojedinih servisa na internetu. Uputiti učenike u način određivanja i definisanja adresa na internetu, simboličkih adresa, domena i poddomena. Upoznati protokole zadužene za realizovanje komunikacije na internetu i njihovo mesto u OSI referentnom modelu (IP, TCP, SMTP, FTP, TELNET). Upoznati različite mogućnosti pristupa internetu. Upoznati različite servise koje omogućava savremeni internet (e-mail, WWW, IRC, newsgroup, Telnet, InternetPHONE…). Posebnu pažnju posvetiti elektronskoj pošti (upoznati funkcije nekog od programa za elektronsku poštu, npr. Outlook Express, kreiranje elektronske poruke, slanje poruke, preuzimanje pristiglih poruka,…, pravila lepog ponašanja…) i WWW-u (hipermedija i hipertekst, URL i HTTP, programi za navigaciju, pretraživači Web-a…).

II razred

RAČUNARSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA

(2 časa vežbi nedeljno, 74 časova vežbi godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta RAČUNARSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA je osposobljavanje učenika za korišćenje grafičkih programa za rad sa crtežima i slikama, i programa za izradu prezentacija.

Zadaci nastave ovog predmeta su da učenik:

- razume način memorisanja grafičkih objekata;

- uoči razliku između vektorske i rasterske grafike;

- savlada korišćenje jednog programa za rad sa vektorskom grafikom;

- savlada korišćenje jednog programa za rad sa rasterskom grafikom;

- osposobi se za obradu grafičkih objekata kao gradivnih elemenata za: DTP, prezentacije i internet;

- osposobi se za korišćenje jednog programa za izradu prezentacija.

SADRŽAJI PROGRAMA

RAČUNARSKA GRAFIKA (2)

Predstavljanje slika u računaru. Podela grafičkih programa.

CorelDraw (28)

Radno okruženje. Crtanje i oblikovanje. Transformacije objekata. Korišćenje teksta. Slojevi. Specijalni efekti. Globalni pregled crteža. Štampanje crteža.

PhotoShop (28)

Radno okruženje. Rad sa selekcijama. Rad sa slikama. Crtanje i bojenje. Rad sa stilovima. Rad sa tekstom. Skeniranje, digitalni foto aparat. Slojevi. Filteri.

PowerPoint (16)

Prezentacije. Radno okruženje. Osnovni elementi prezentacije. Tekstualni deo prezentacije. Dodavanje grafike i zvuka. Dodavanje video formata. Složene prezentacije.

LITERATURA:

- za učenike:

- Nešić V., Čabarkapa M., Računarstvo i informatika za II razred gimnazije, Krug, Beograd, 2004.

- Dr Klem N., Računarstvo i informatika za II razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

- za nastavnike:

- Nešić V., Čabarkapa M., Računarstvo i informatika za II razred gimnazije, Krug, Beograd, 2004.

- Dr Klem N., Računarstvo i informatika za II razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava se realizuje u kabinetu za informatiku. Pri realizaciji sadržaja programa iz ovog predmeta odeljenje se deli u dve grupe, tako da nastavnik svake nedelje realizuje po dva časa nedeljno sa svakom grupom.

Broj učenika za jednim računarom je dva.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSKA GRAFIKA" razjasniti načine predstavljanja grafičkih objekata; objasniti razliku između "vektorske" i "rasterske" grafike i prednosti jednog i drugog načina u radu sa različitim grafičkim objektima.

Pri realizaciji tematske celine "CorelDraw" učenike najpre upoznati sa različitim programima namenjenim vektorskom načinu predstavljanja crteža. U konkretnom radu sa programom objasniti najpre radno okruženje i mogućnosti programa CorelDraw.

Posebnu pažnju posvetiti projektovanju crteža (podeli na nivoe, uočavanju simetrije, objekata koji se dobijaju pomeranjem, rotacijom, transformacijom ili modifikacijom drugih objekata i dr.), kao i pripremi za crtanje (izbor veličine i orjentacije papira, postavljanje jedinica mere, razmere, pomoćnih linija i mreže, privlačenja, uglova i dr.).

Prilikom ilustracije pojedinih komandi ukazati na postojanje sličnih komandi u drugim programima ovog tipa, pa i na opštije principe rada u Windows okruženju.

Kod crtanja osnovnih grafičkih elemenata (duž, izlomljena linija, pravougaonik, kvadrat, krug, elipsa) objasniti princip korišćenja alatki i ukazati na sličnost komandi u različitim programima. Slično i pri radu sa grafičkim elementima i njihovim označavanjem, brisanjem, kopiranjem, grupisanjem i razlaganjem, premeštanjem, rotiranjem, simetričnim preslikavanjem i ostalim manipulacijama. Ukazati na važnost podele na nivoe i osnovne osobine nivoa (vidljivost, mogućnost štampanja, zaključavanje).

Kod transformacija objekata obratiti pažnju na tačno određivanje veličine, promenu veličine (po jednoj ili obe dimenzije), promenu atributa linija i njihovo eventualno vezivanje za nivo. Posebno ukazati razliku na otvorene i zatvorene linije i mogućnost popunjavanja (bojom, uzorkom i td.).

Ukazati na važnost promene veličine prikaza slike na ekranu (uvećanje i umanjenje crteža), i na razloge i načine osvežavanja crteža.

Kod korišćenja teksta ukazati na različite vrste teksta u ovim programima, objasniti njihovu namenu i prikazati efekte koji se time postižu.

Kod štampanja crteža ukazati na različite mogućnosti štampanja i objasniti ih.

Pri realizaciji tematske celine PHOTOSHOP objasniti suštinu rasterske grafike, i načine pamćenja rasterskih slika. Objasniti osnovne tipove formata slika (bez komprimovanja i sa komprimovanjem) i razlike među njima. Ukazati na postojanje biblioteka gotovih crteža i slika. Objasniti princip rada i praktičan rad sa skenerom (rezolucija skeniranja, pozicija i oblast skeniranja). Naučiti učenike da skeniraju i arhiviraju slike. Objasniti rad sa digitalnim fotoaparatomi osnovne postavke pri njegovom korišćenju. Obraditi komande za manipulaciju sa slikom ili delovima slike, efekte, masku, isecanje i brisanje delova slike, promena parametara slike (kontrast, osvetljenost, kolor balans, zasićenost boja i td.).

Pri realizaciji tematske celine POWERPOINT objasniti pojam prezentacije i različite tehnike prezentiranja. Objasniti pojam slajda u stvarnosti i njegovu računarsku predstavu. Ukazati na način kreiranja prezentacije (tehnička realizacija ideje korišćenjem unapred definisanog redosleda slajdova) Definisati formu i podlogu slike. Objasniti način kreiranja slajdova na osnovu šablona. Ukazati na mogućnost importovanja objekata iz drugih programa (programi za obradu teksta, slika, crteža, tabela, zvuka animacije ...).

Objasniti mogućnost definisanja master slajda kao osnove za celu prezentaciju. Ukazati na postojanje biblioteke slika i drugih objekata koji se mogu upotrebiti u izradi prezentacije.

Objasniti mogućnost animacije kako testa tako i drugih objekata, dodavanja zvučnih efekata, video zapisa i td. Objasniti i obraditi mogućnosti različitih prelazaka između slajdova.

Objasniti različite načine prezentovanja kao i uređaje koji se mogu koristiti.

UVOD U PROGRAMIRANJE

(1+2 časa nedeljno, 37 časova godišnje + 74 časa vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta Uvod u programiranje je da kod učenika razvije algoritamski način razmišljanja, pruži celovitu sliku o funkcionisanju i mogućnostima primene savremenih računarskih sistema i osposobi učenike za njihovo korišćenje u daljem školovanju i budućem radu.

Zadaci predmeta Uvod u programiranje su da učenici:

- steknu znanja o unutrašnjoj organizaciji računara i načinu izvršavanja programa;

- shvate matematičke i fizičke osnove čuvanja, obrade i prenosa informacija;

- usvoje algoritamski način razmišljanja;

- upoznaju principe izgradnje programskih jezika i formalnih opisa sintakse jezika;

- upoznaju različite tipove podataka, struktura podataka i shvate njihov značaj za programiranje;

- praktično koriste programski jezik u cilju rešavanja raznovrsnih problema;

- ovladaju pisanjem modularnih i dobro struktuiranih programa, otkrivanjem i otklanjanjem grešaka u fazi prevođenja i izvršavanja programa;

- upoznaju korišćenje, predstavljanje i interpretaciju rezultata programa.

Varijanta I, programski jezik Pascal

SADRŽAJI PROGRAMA

ALGORITMI (3+3)

Intuitivni pojam algoritma. Primeri, opis pomoću prirodnih jezika i algoritamskih šema. Linijska struktura. Razgranata struktura. Ciklična struktura.

PROGRAMSKI JEZICI (2+1)

Definicija, klasifikacija, istorijat. Sintaksa, semantika. Opisivanje programskih jezika: sintaksni dijagrami.

O PASCAL JEZIKU (3+1)

Struktura Pascal programa. Zaglavlje. Blok. Odeljak za opis obeležja, odeljak za definisanje konstanti, odeljak za definisanje tipova, odeljak za opis promenljivih, odeljak za opis procedura i/ili funkcija. Odeljak naredbi.

STANDARDNI TIPOVI PODATAKA (2+4)

Celobrojni, realni, logički i znakovni tip. Standardne funkcije. Aritmetički, logički i znakovni izrazi.

UČITAVANJE I IZDAVANJE PODATAKA (0+4)

Standardna ulazna i standardna izlazna datoteka. Standardna procedura za učitavanje podataka (read). Standardna procedura za izdavanje podataka (write).

NAREDBE (10+20)

Naredba dodele. Naredbe uslovnog prelaska: If - naredba, CASE - naredba. Naredbe za opis ciklusa: WHILE - naredba, REPEAT - naredba, FOR - naredba.

FUNKCIJE I PROCEDURE (6+16)

Deklaracija funkcije. Poziv funkcije. Deklaracija procedure. Poziv procedure. Lokalne i globalne promenljive. Rekurzija i samorekurzija.

STRUKTURNI TIPOVI PODATAKA (4+18)

Nizovni tip. Jednodimenzionalni niz. Algoritmi pretraživanja i sortiranja.

DATOTEČNI TIP (3+7)

Datotečni tip. Otvaranje i zatvaranje datoteka. Sekvencijalne datoteke. Datoteke sa direktnim pristupom. Tekstualne datoteke. Osnovne operacije sa datotekama.

LITERATURA:

- za učenike:

- Čabarkapa M., Računarstvo i informatika za treći razred gimnazije, Krug, Beograd, 2004.

- za nastavnike:

- D. Tošić i drugi, Programski jezik Paskal, Naučna knjiga, Beograd, 1995.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Teorijska nastava se izvodi sa celim odeljenjem i, po potrebi nastavnik praktično demonstrira upotrebu računara. Na časovima teorijske nastave učenicima treba objasniti osnovne naredbe i komande i uputiti ih kako da povezuju i primenjuju prethodno usvojena znanja i stalno podsticati učenike da povezuju poznato sa nepoznatim.

Vežbe se izvode u računarskom kabinetu pri čemu se odeljenje deli u dve grupe. Učenici izvode vežbe samostalno, na osnovu uputstava dobijenih od nastavnika, uz kontrolu i pomoć, ako je potrebna, nastavnika.

Za tematsku celinu ALGORITMI predviđeno je ukupno 6 časova, međutim ova tematska celina praktično se realizuje tokom cele školske godine. Ovi časovi predstavljaju uvod u algoritmizaciju kroz koji se definišu načini prikaza algoritama, algoritamska pravila i osnovni oblici algoritama. Posebnu pažnju posvetiti suštinskom razumevanju algoritma kao sredstava za racionalno rasuđivanje i definisanje preciznih postupaka za izvršenje određenih radnji i u drugim oblastima.

U okviru tematske celine PROGRAMSKI JEZICI učenike upoznati sa istorijskim razvojem programskih jezika i njihovim osobinama. Upoznati učenike sa načinima klasifikacije programskih jezika. Upoznati sredstva za formalno opisivanje sintakse programskih jezika i konkretno obraditi sintaksne dijagrame.

Kroz temu O PASCAL JEZIKU učenike upoznati sa osnovnim motivima kojima se rukovodio Niklaus Virt kada je razvijao Pascal, njegovim karakteristikama zbog kojih je našao primenu u obrazovanju. Upoznati učenike sa strukturom programa i suštini i značenju pojedinih celina; zaglavlje, blok, odeljak za opis obeležja, odeljak za definisanje konstanti, odeljak za definisanje tipova, odeljak za opis procedura i funkcija, odeljak naredbi.

U okviru tematske celine STANDARDNI TIPOVI PODATAKA najpre upoznati učenike sa klasifikacijom tipova podataka, a onda konkretno obraditi proste tipove podataka u Pascalu. Upoznati učenike sa standardnim funkcijama i njihovu primenu u formiranju aritmetičkih, logičkih i znakovnih funkcija.

U tematskoj celini UČITAVANJE I IZDAVANJE PODATAKA obraditi standardne procedure za ulaz i izlaz podataka. Kroz praktične primere pokazati kako se formatiraju izlazni izveštaji.

Pri obradi nastavne teme NAREDBE treba imati na umu sledeće činjenice. Izučavajući naredbu dodele učenicima objasniti suštinsku razliku između oznake = i naredbe :=. Istaći da promenljiva može čuvati samo jednu vrednost, i da se dodelom vrednosti promenljivoj gubi prethodna vrednost. Učenici treba da ovladaju korišćenjem, ne samo, oblika if - naredbe sa prostim naredbama iza rezervisanih reči then i else, već i sa složenim (blok naredbi). Izučavajući naredbe za organizaciju ciklusa učenici treba da nauče da pišu programe obrade podataka čiji je broj unapred poznat (primena naredbe for), kao i obrade podataka koji se učitavaju do karakterističnog podatka (primena while i repeat naredbe). Pored obrade podataka koji se učitavaju učenik treba da zna da napiše programe za: prebrojavanje, sumiranje, pretraživanje, tabeliranje po formuli, izračunavanje minimuma i maksimuma i proveru nekih osobina brojeva.

Tema FUNKCIJE I PROCEDURE treba da omogući da učenici savladaju danas opšte prihvaćeni metod projektovanja programa "odozgo na dole" koji ima i opšteobrazovni karakter jer može da bude efikasan i u drugim oblastima i disciplinama. U radu treba uporno insistirati na poštovanju principa strukturiranog programiranja (dok to ne postane navika učenika) ukazujući na logičke celine - module koje treba realizovati korišćenjem funkcija i procedura (potprograma). Zbog apstraktnosti rekurzije, rekurzivne funkcije i procedure treba izložiti na elementarnim primerima, tako da učenik stekne predstavu o toku izvršavanja rekurzivnih funkcija i procedura. Više insistirati na razumevanju nego primeni rekurzije u rešavanju problema.

U okviru teme STRUKTURNI TIPOVI PODATAKA treba se najpre upoznati sa organizacijom podataka tipa niz. Učenici treba da ovladaju tipičnim algoritmima za rad sa nizovima: određivanje minimuma, maksimuma, sumiranje, izračunavanje srednje vrednosti, prebrojavanje, transformisanje i dr. Posebnu pažnju obratiti na algoritme sortiranja i pretraživanja pri čemu ne treba težiti ka efikasnijim već očiglednijim metodama.

U tematskoj celini DATOTEČNI TIP učenike najpre upoznati sa razlozima postojanja datoteka. U konkretnom radu sa datotekama učenike ne opterećivati primitivnim operacijama get i put, već ih upoznati sa naprednim funkcijama TurboPascala za pristup datotekama: read, write, seek, filesize, filepos, truncate i erase kojima se realizuju osnovne operacije nad datotekama.

Varijanta II, programski jezik C

SADRŽAJI PROGRAMA

ALGORITMI (3+3)

Intuitivni pojam algoritma. Primeri, opis pomoću prirodnih jezika i algoritamskih šema. Linijska struktura. Razgranata struktura. Ciklična struktura.

PROGRAMSKI JEZICI (2+1)

Definicija, klasifikacija, istorijat. Sintaksa, semantika. Opisivanje programskih jezika: sintaksni dijagrami.

UVOD U PROGRAMSKI JEZIK C (3+3)

Azbuka. Promenljive i konstante. Struktura programa. Prevođenje i izvršavanje programa. Tipovi podataka. Naredbe printf i scanf.

OPERACIJE, IZRAZI, TIPOVI (4+10)

Aritmetičke operacije. Poređenje. Logičke operacije. Operacija dodeljivanja. Inkrementacija i dekrementacija. Složena dodela. Konverzije tipova. Bit-operacije. Uslovni izrazi. Prioritet operatora.

UPRAVLJAČKE STRUKTURE (6+8)

Iskaz. Blok. If - naredba. Switch - naredba. For - naredba. While - naredba. Do while - naredba. Break i continue.

NIZOVI (2+8)

Nizovi. Minimum. Pretraživanje. Sortiranje. Višedimenzioni nizovi.

FUNKCIJE (3+6)

Definisanje funkcije. Poziv funkcije. Primeri. Rešavanje zadataka top-down metodom.

REKURZIJA (1+3)

Rekurzija. Primeri rekurzivnih funkcija.

POKAZIVAČI (5+14)

Adresa. Pokazivačka promenljiva. Pokazivači i nizovi. Pokazivači i funkcije: prenos argumenata.

DATOTEKE (4+18)

Funkcije za rad sa datotekama: fopen, fclose, getc, ungetc, putc, fscanf, fprintf, fgets, fputs. Pisanje složenih programa - rad sa datotekama.

LITERATURA:

- za učenike i nastavnike:

- D. Ritchie, B. Karnighan, Programski jezik C, CET, Beograd, 2002.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Za tematsku celinu ALGORITMI predviđeno je ukupno 6 časova, međutim ova tematska celina praktično se realizuje tokom cele školske godine. Ovi časovi predstavljaju uvod u algoritmizaciju kroz koji se definišu načini prikaza algoritama, algoritamska pravila i osnovni oblici algoritama. Posebnu pažnju posvetiti suštinskom razumevanju algoritma kao sredstva za racionalno rasuđivanje i definisanje preciznih postupaka za izvršenje određenih radnji i u drugim oblastima.

Tema UVOD U PROGRAMSKI JEZIK C služi da učenike upozna sa strukturom C programa, prostim tipovima podataka i naredbama za učitavanje za objavljivanje podataka. Objasniti prednost C jezika u odnosu na druge proceduralne programske jezike.

U okviru teme OPERACIJE, IZRAZI, TIPOVI učenike detaljnije upoznati sa tipovima podataka i odgovarajućim operacijama. Posebnu pažnju posvetiti operaciji dodele. Ne insistirati na sažetom C-ovskom zapisivanju izraza. Objasniti prioritet operatora i upotrebu zagrada u zapisivanju izraza. Rešavati zadatke proste linijske strukture.

Kroz obradu teme UPRAVLJAČKE STRUKTURE učenici treba da ovladaju korišćenjem if i switch naredbom rešavanjem pogodnih zadataka razgranate algoritamske strukture. Učenici treba da znaju da napišu programe za određivanje minimuma i maksimuma tri i četiri broja i za ispitivanje svojstava nekih prirodnih brojeva (deljivost, određivanje neke cifre i sl.). Insistirati na testiranju programa popunjavanjem tablice vrednosti promenljivih, simulirajući izvršavanje svake naredbe programa. Izučavajući naredbe za organizaciju ciklusa učenici treba da nauče da pišu programe obrade podataka čiji je broj unapred poznat (primena for), kao i obrade podataka koji se učitavaju do karakterističnog podatka (primena while, do while). Učenik treba da zna da napiše programe za: prebrojavanje, sumiranje, pretraživanje, izračunavanje minimuma i maksimuma, proveru nekih osobina brojeva (prost, Armstrongov i sl.).

U okviru teme NIZOVI učenici treba da ovladaju tipičnim algoritmima za rad sa nizovima: određivanje minimuma-maksimuma, sumiranje, prebrojavanje, pretraživanje, transformacija, sažimanje i sortiranje niza. Za sortiranje koristiti najjednostavnije metode (neposredna selekcija, insert i babl). Upoznati učenike sa upotrebom višedimenzionih nizova na pogodnom primeru.

Tema FUNKCIJE omogućava da akcenat u nastavi bude stavljen na izučavanje metodike matematičkog modeliranja i rešavanja zadataka na računaru od postavke zadatka, algoritmizacije do razrade programa u C-u i metodike testiranja. Znajući funkcije učenik treba da ovlada metodom za projektovanje programa "odozgo na dole" koja ne samo da olakšava rešavanje zadataka iz programiranja, već ima opšteobrazovni karakter jer može da bude efikasan metod za rešavanje problema u drugim disciplinama, pa i u svakodnevnom životu.

Temu REKURZIJA izložiti na elementarnim primerima rekurzivnih funkcija tako da učenik stekne predstavu o toku izvršavanja rekurzivnih potprograma. Više insistirati na razumevanju nego na primeni rekurzije u rešavanju problema. Istaći prednosti i mane primene rekurzije.

U temi posvećenoj POKAZIVAČIMA posebno je važno da učenici dobro savladaju pokazivačke promenljive i operaciju adresiranja, koje obezbeđuju prenos parametara preko adrese. Na jednostavnim primerima učenici treba da uoče razliku između vrednosnih i adresnih parametara. Treba posebno istaći jaku vezu između nizova i pokazivača, adresnu aritmetiku (razne operacije nad pokazivačima). Bilo koja operacija koja se može postići dopisivanjem indeksa niza može se uraditi i sa pokazivačem. Važno je ukazati na razliku pokazivača i nizova (pokazivač je promenljiva, a ime niza je konstantan pokazivač), kao i vezu između nizova i funkcija (prenos nizova kao parametara).

U okviru tematske celine DATOTEKE planirano je učenje elementarnih funkcija za rad sa fajlovima. Učenici treba da samostalno rešavaju zadatke povezujući sva dosadašnja znanja.

NAPOMENA (za obe varijante):

Predviđena su dva jednočasovna pismena zadatka (po jedan u svakom polugodištu). Po jedan čas je predviđen za analizu i ispravak pismenih zadataka. Ovi časovi nisu ušli u fond naveden u sadržaju programa.

III razred

PRAKTIKUM I

(1 čas vežbi nedeljno, 37 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta Praktikum I osposobljavanje učenika za korišćenje matematičkih programa i izradu jednostavnih animacija.

Zadaci predmeta Praktikum I za III razred su:

- osposobiti se za tehničke proračune;

- znati osnovne funkcije Matlab-a;

- korišćenje Matlab-a kao moćnog digitrona;

- koristiti konkretan program Matlab za obradu primera iz matematike, prirodnih nauka i tehnike;

- znati principe Matlab-a koji omogućavaju modelovanje i simulacije, analizu i obradu podataka, grafičko prikazivanje rezultata i razvoj algoritama;

- upoznavanje specijalizovanih programa koji omogućavaju obradu signala, simbolička izračunavanja i upravljačke sisteme;

- crtanje izborom alatki koje pruža Flash korišćenjem slojeva i grupisanjem objekata;

- rad sa vektorskim grafičkim datotekama, njihova optimizacija i prilagođavanje za Web;

- osvežiti prezentacije u Flash-u dodavanjem zvuka;

- savladavanje složene tehnike kao što je pravljenje dugmadi.

SADRŽAJI PROGRAMA

MATLAB (18)

Početak rada u MATLAB-u. Generisanje nizova. Matematičke operacije sa nizovima. Skript datoteke. Dvodimenzionalni grafikoni. Funkcije i funkcijske datoteke. Programiranje u MATLAB-u. Polinomi. Aproksimiranje podataka krivom i interpolisanje. Trodimenzionalni grafikoni. Primena MATLAB-a u numeričkoj analizi. Simbolička matematika.

FLASH (19)

Uvod u FLASH. Jednostavne tehnike crtanja. Izrada jednostavne animacije. Upoznavanje s alatkama. Upotreba vremenske ose. Upravljanje nacrtanim objektima. Izrada simbola. Korišćenje biblioteke. Uvoženje i optimizovanje grafike. Dodavanje i optimizovanje zvuka. Međuslike. Dodavanje interpunkcija. Tehnike maskiranja. Vođenje animacije. Optimizovanje filmova. Pravljenje filmova u FLASH-u. Pravljenje filmova za džepni PC. Osnove ActionScript-a. ActionScript u praksi. Program za ispravljanje grešaka. Verzije ActionScript-a. Izvlačenje maksimuma iz ActionScript-a. Operatorio ActionScript-a. Funkcije ActionScript-a. Podešavanje svojstava. Rad sa objektima ActionScript-a. Komponente ActionScript-a.

LITERATURA:

- za učenike:

- Amos Gilat, Uvod u MATLAB 7 sa primerima škole, Mikro knjiga, Beograd, 2004.

- Macromedija Flash MX, Kompletan priručnik, Mikro knjiga, Beograd, 2004.

- za nastavnike:

- Amos Gilat, Uvod u MATLAB 7 sa primerima škole, Mikro knjiga, Beograd, 2004.

- Macromedija Flash MX, Kompletan priručnik, Mikro knjiga, Beograd, 2004.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava se realizuje u kabinetu za informatiku. Pri realizaciji sadržaja programa iz ovog predmeta odeljenje se deli u dve grupe, tako da nastavnik svake nedelje realizuje po jedan čas sa svakom grupom.

Broj učenika za jednim računarom je dva.

Nastavnik može da izvrši manja odstupanja od predviđenog broja časova ako se za tim ukaže potreba.

Pri realizaciji tematske celine MATLAB ukazati na to da je u osnovi MATLAB program za numeričke proračune. Ukoliko se instalira komplet alatki Simbolic Math moći će da se izvršavaju i simbolička izračunavanja. Podrazumeva se da je MATLAB instaliran na računaru kojim upravlja Windows ali su razlike minimalne i kada je u pitanju neki drugi operativni sistem. Pretpostavlja se da je program već instaliran i da učenik poznaje osnove rada na računaru. Poput većine drugih programa MATLAB se stalno razvija, pa se često objavljuju nove gotove verzije. Ovaj program pokriva verziju MATLAB 7, mada treba naglasiti da se u njoj obrađuju osnove MATLAB-a, koje se neznatno menjaju od verzije do verzije.

Pri realizaciji tematske celine FLASH upoznati učenike najpre sa osnovnim pojmovima FLASH-a i sa obiljem novih korisnih informacija. Dati prvo objašnjenje osnovnih koncepata FLASH-a. Ukazati na osnovne tehnike koje omogućavaju da uradite više posla za kraće vreme. Animiranje uči kako da primenite animacije u filmovima koje pravite u FLASH-u. Pokazati koje je sve potrebno znanje da bi ste prikazali film na Web-u. Upoznavanje sa programskim jezikom ActionScript koji služi za upravljanje filmovima u FLASH-u. Upoznavanje sa naprednim tehnikama da bi se pravili upečatljivi filmovi.

PROGRAMSKI JEZICI

(1+2 časa nedeljno, 37 časova godišnje + 74 časa vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta Programski jezici je da učenicima pruži kompletnu sliku o mogućnostima programskog jezika Pascal kroz različite strukturne tipove podataka koji su ugrađeni u njega, a takođe upoznaju savremen pristup programiranju kroz objektno orjentisano programiranje.

Zadaci predmeta Programski jezici su da učenici:

- upoznaju različite tipove podataka, struktura podataka i shvate njihov značaj za programiranje;

- praktično koriste programski jezik u cilju rešavanja raznovrsnih problema;

- ovladaju pisanje modularnih i dobro struktuiranih programa, otkrivanjem i otklanjanjem grešaka u fazi prevođenja i izvršavanja programa;

- upoznaju korišćenje, predstavljanje i interpretaciju rezultata programa;

- upoznaju mogućnosti dinamičkih struktura podataka i njihovu primenu u konkretnim situacijama iz stvarnog sveta;

- upoznaju principe programiranja korišćenjem objektno orjentisanog pristupa pisanju programa;

- prihvate OOP pristup programiranju i na taj način postanu efikasniji u pisanju programa.

Varijanta I, programski jezik Pascal

SADRŽAJI PROGRAMA

STRUKTURNI TIPOVI PODATAKA (4+12)

Nizovi. Višedimenzioni nizovi. Dvodimenzionalni nizovi.

TIP STRING (3+4)

Osnovne operacije sa stringovima

SLOGOVNI TIP (3+10)

Slog. Fiksni slogovi. WITH naredba. Slogovi promenljive strukture.

POKAZIVAČI (3+10)

Pokazivači. Pokazivačke promenljive.

DINAMIČKE STRUKTURE PODATAKA (6+12)

Lista. Kružna lista. Dvostruko povezana lista. Dvostruko povezana kružna lista. Stek. Red.

OBJEKTNO ORJENTISANO PROGRAMIRANJE (12+14)

Osnovni pojmovi objektno orjentisanog programiranja. Definisanje objekata. Nasleđivanje i preklapanje. Polimorfizam. Statičke metode. Virtuelne metode. Dinamički objekti. Konstruktori i destruktori.

IZRADA SEMINARSKIH ZADATAKA (0+12)

Izrada kompleksnog programa u Pascal-u. Učenici organizovani u grupe modularno projektuju program, testiraju ga, pišu dokumentaciju i demonstriraju ga pred ostalim učenicima. Diskusija o efikasnosti i ograničenjima napisanih programa.

LITERATURA:

- za učenike:

- Čabarkapa M., Osnovi programiranja u PASCAL-u sa ekstenzijama TurboPascal-a,Tehnička knjiga, Beograd, 1997.

- Čabarkapa M., Spalević N., Metodička zbirka zadataka iz programiranja sa rešenjima u Pascal-u, Beograd, 1997.

- za nastavnike:

- Čabarkapa M., Osnovi programiranja u PASCAL-u sa ekstenzijama TurboPascal-a,Tehnička knjiga, Beograd, 1997.

- Čabarkapa M., Spalević N., Metodička zbirka zadataka iz programiranja sa rešenjima u Pascal-u, Beograd, 1997.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Prva tematska celina STRUKTURNI TIPOVI PODATAKA predstavlja nastavak iste teme iz prethodne godine. Najpre obnoviti jednodimenzionalne nizove, a onda uvesti pojam višedimenzionalnosti. Uvođenje višedimenzionalnih nizova ilustrovati potrebom za obradom tabela na jednostavniji način nego što je to moguće korišćenjem jednodimenzionalnih nizova. Učenici treba da znaju: pretraživanje kroz tabelu, sumiranje i transformacije po raznim kriterijumima.

TIP STRING - Stringove ne treba realizovati uvođenjem pojma pakovanog niza, već izabrati jednostavniji način kroz rad sa stringovima TurboPascal-a (osnovne ugrađene funkcije su iste i u drugim nestandardnim verzijama). Učenici treba da nauče da koriste ugrađene funkcije LEN, CONCAT, COPY, POS i ugrađene procedure INSERT i DELETE.

U tematskoj celini SLOGOVNI TIP objasniti neophodnost uvođenja sloga zbog opisivanja objekata koji se ne mogu izraziti samo prostim tipovima podataka. Naglasiti da se novouvedeni tip definiše prema zadatku koji se rešava. Ukazati na mogućnost kraćeg zapisa operacija nad slogom korišćenjem naredbe WITH. Proraditi primere u kojima se koristi niz slogova i povezati ih sa datotekama.

U okviru nastavne teme POKAZIVAČI bitno je da učenici shvate potrebu uvođenja dinamičkih struktura podataka - naročito u problemima u kojim broj objekata sa kojima se operiše nije unapred poznat, tako da se ne može koristiti niz slogova.

U okviru tematske celine DINAMIČKE STRUKTURE PODATAKA istaći primenu pokazivača za opisivanje složenih struktura podataka kojima se modeliraju realne pojave i procesi gde bi oslanjanje na nizove, slogove, i datoteke vodilo ka neekonomičnom korišćenju memorije i dužem izvršavanju programa. U skladu sa tim za realizaciju različitih realnih situacija obraditi liste, kružne liste, redove stekove i dr.

U okviru teme OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE učenici treba da shvate prednosti osnovne ideje objektno orjentisanog programiranja kojom se u jednoj strukturi objedinjavaju podaci i akcije nad njima. Ova metoda programiranja koja danas preovlađuje u savremenoj programerskoj praksi, omogućava efikasniji rad programera, time što se kreiraju kompaktniji i lako proširivi programi. Treba krenuti od primera iz prirode i svakodnevnog života koji ilustruju postojanje objekata samih za sebe, ali i međusobno komuniciraju slaganjem i primanjem poruka i preslikati odgovarajući koncept na računarsko projektovanje. Kroz zanimljive, gotove programske primere, najbolje kroz evoluciju grafičkih objekata od tačke, preko kruga, kvadrata, lopte i kocke do 3D objekata, upoznati učenike sa osnovnim konceptima nasleđivanja, polimorfizma i enkapsulacije. Iako će, verovatno, kod učenika biti otpora pri usvajanju tehnike objektno orjentisanog programiranja, nastavnik treba da formulacijom zadataka insistira na objektnim rešenjima, jer će se napor da se ovlada ovim pristupom programiranju, višestruko isplatiti.

Tema IZRADA SEMINARSKIH ZADATAKA ima za osnovni cilj usvajanje metodologije timskog rešavanja složenog problema, ali i razvijanje kreativnosti učenika. Praktična realizacija podrazumeva podelu učenika u manje grupe (2 do 4 učenika u grupi), pri čemu svaka grupa dobija poseban zadatak. Svaki od učenika u grupi piše svoj deo programa (određene procedure) a onda zajednički povezuju u celinu te delove i testiraju ih. Na kraju svaka grupa prezentira svoja rešenja i o njima diskutuju svi učenici. Pri tome sagledavaju prednosti i nedostatke rešenja, kao i mogućnosti nadgradnje i uopštavanja. Seminarske zadatke mogu da predlože i sami učenici.

Varijanta II, programski jezik C

SADRŽAJI PROGRAMA

STRUKTURE (3+12)

Struct tip podataka. Operatori . i ->. Nizovi struktura.

POKAZIVAČI (4+10)

Obnavljanje. Alokacija memorije Pokazivači na strukture.

DINAMIČKE STRUKTURE PODATAKA (5+12)

Lista. Kružna lista. Dvostruko povezana lista. Dvostruko povezana kružna lista. Stek. Red. Reprezentacija pomoću nizova.

UVOD U OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE (6+0)

Šta je OOP? Zašto OOP? Klase i objekti. Klasa i članovi klase. Kreiranje i korišćenje objekata. Kontrola pristupa članovima. Konstruktori i destruktori. Preklapanje operatora. Nasleđivanje. Polimorfizam.

KLASE (7+8)

Pojam klase. Deklaracija klase. Oblast važenja klase. Ugnježđavanje klasa. Deklaracija članova klase. Pokazivač this. Primerci klase. Realizacija klasa i objekata. Pristup članovima klase. Prijatelji klase. Zajednički članovi klase. Pokazivači na članove klase. Konstruktori i destruktori.

PREKLAPANJE OPERATORA (3+8)

Operatorske funkcije. Operatori ++ i --. Operator (). Operator []. Operatori new i delete. Operator =. Konverzija tipova. Standardni ulazno/izlazni tokovi.

NASLEĐIVANJE (3+4)

Izvedene klase. Polimorfizam.

PRIMERI REALIZACIJE KLASA (0+10)

Klasa kompleksnih brojeva. Klasa matrica. Klasa lista.

SEMINARSKI RADOVI (0+10)

Realizacija klasa i metoda (timski rad). Prezentacija i analiza.

LITERATURA:

- za učenike i nastavnike:

- D. Ritchie, B. Karnighan, Programski jezik C, CET, Beograd, 2002.

- Dragan Milićev, Osnove objektno orijentisanog programiranja u C++, Mikroknjiga, Beograd, 1997.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

STRUKTURE su značajan deo C jezika jer obezbeđuju predstavljanje složenih objekata. Treba istaći da komponente strukture mogu biti različitih tipova. Objasniti dozvoljene operacije nad strukturama. Naglasiti da se, bez obzira na složenost strukture, strukturna promenljiva smatra jednim objektom.

Tema POKAZIVAČI je nastavak iste teme iz drugog razreda. Učenike treba upoznati sa značajem dinamičkog dodeljivanja prostora za vreme izvršavanja programa. Ukazati na razliku između dinamičkog i statičkog dodeljivanja memorije. Upoznati učenike sa funkcijama za upravljanje memorijom. Istaći vezu između struktura i pokazivača, između struktura i funkcija.

U okviru teme DINAMIČKE STRUKTURE PODATAKA kroz niz zadataka: kreiranje liste, uređenje liste, razne transformacije lista, učenici treba da savladaju rad sa listama. Treba ukazati na različite principe pri radu sa listama (Last In First Out, First In Last Out), mogućnost formiranja kružnih lista. Usmeravati učenike da u zavisnosti od problema koje treba rešiti izaberu odgovarajuću listu. Posebnu pažnju posvetiti steku i njegovim primenama. Ukazati na mogućnost nerekurzivnog predstavljanja ovih dinamičkih struktura pomoću nizova.

U okviru teme UVOD U OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE učenici treba da shvate prednosti osnovne ideje objektno orjentisanog programiranja kojom se u jednoj strukturi objedinjavaju podaci i akcije nad njima. Ova metoda programiranja koja danas preovlađuje u savremenoj programerskoj praksi, omogućava efikasniji rad programera, time što se kreiraju kompaktniji i lako proširivi programi. Treba krenuti od primera iz prirode i svakodnevnog života koji ilustruju postojanje objekata samih za sebe, ali i međusobno komuniciraju slaganjem i primanjem poruka i preslikati odgovarajući koncept na računarsko projektovanje. Kroz zanimljive, gotove programske primere, najbolje kroz evoluciju grafičkih objekata od tačke, preko kruga, kvadrata, lopte i kocke do 3D objekata, upoznati učenike sa osnovnim konceptima nasleđivanja, polimorfizma i enkapsulacije. Iako će, verovatno, kod učenika biti otpora pri usvajanju tehnike objektno orjentisanog programiranja, nastavnik treba da formulacijom zadataka insistira na objektnim rešenjima, jer će se napor da se ovlada ovim pristupom programiranju, višestruko isplatiti.

Tema IZRADA SEMINARSKIH ZADATAKA ima za osnovni cilj usvajanje metodologije timskog rešavanja složenog problema, ali i razvijanje kreativnosti učenika. Praktična realizacija podrazumeva podelu učenika u manje grupe (2 do 4 učenika u grupi), pri čemu svaka grupa dobija poseban zadatak. Svaki od učenika u grupi piše svoj deo programa (određene funkcije) a onda zajednički povezuju u celinu te delove i testiraju ih. Na kraju svaka grupa prezentira svoja rešenja i o njima diskutuju svi učenici. Pri tome sagledavaju prednosti i nedostatke rešenja, kao i mogućnosti nadgradnje i uopštavanja. Seminarske zadatke mogu da predlože i sami učenici.

NAPOMENA (za obe varijante):

Predviđena su dva dvočasovna pismena zadatka (po dva u svakom polugodištu). Po jedan čas je predviđen za analizu i ispravak pismenih zadataka. Ovi časovi nisu ušli u fond naveden u sadržaju programa.

RAČUNARSKE MREŽE

(1 čas teorije + 2 časa vežbi nedeljno, 37 časova teorije + 74 časa vežbi godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta RAČUNARSKE MREŽE je osposobljavanje učenika za praktičnu realizaciju jedne manje računarske mreže, administriranje i održavanje.

Zadaci predmeta RAČUNARSKE MREŽE su da učenici:

- upoznaju mrežne topologije, osnovne mrežne medijume, mrežne adaptere;

- upoznaju principe mrežne arhitekture;

- upoznaju mrežne operativne sisteme;

- upoznaju principe prenošenja podataka kroz mreže;

- upoznaju mrežne protokole;

- savladaju rad sa deljenim resursima u mreži.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD U UMREŽAVANJE (6 + 3)

Šta je računarska mreža. Koncept umrežavanja. Prednosti računarskih mreža (zajedničko korišćenje podataka, hardvera i softvera). Osnovni tipovi računarskih mreža (LAN i VAN). KONFIGURACIJA MREŽE. Pregled važnih termina (server, klijent, medijum...). Mreže ravnopravnih korisnika. Serverske mreže. MREŽNA TOPOLOGIJA. Projektovanje mrežne topologije. Standardne topologije. Topologija magistrale. Topologija zvezde. Topologija višestrukih puteva. Habovi. Varijacije standardnih topologija.

OSNOVNI MREŽNI MEDIJUMI (5 + 6)

Mrežni kablovi. Osnovni tipovi kablova. Koaksijalni kabl. Kabl sa upredenom paricom. Optički kablovi. Prenos signala. Prenos signala u osnovnom opsegu. Širokopojasni prenos. Izbor kablova. Smernice za izbor kablova. MREŽNI ADAPTERI. Uloga mrežnih adaptera. Slanje i kontrola podataka. Mrežni kablovi i konektori. Performanse mreže. Instaliranje mrežnih adaptera. BEŽIČNA MREŽNA KOMUNIKACIJA. Bežično okruženje. Vrste bežičnih mreža. Lokalne bežične mreže. Proširenje lokalne mreže.

MREŽNA ARHITEKTURA (8 + 4)

Metode pristupa. Funkcija metoda pristupa. Osnovne metode pristupa. Istovremeni višestruki pristup zajedničkom mediju nadgledanjem prisustva nosećeg signala (CSMA/CD). Istovremeni višestruki pristup zajedničkom mediju nadgledanjem prisustva nosećeg signala sa izbegavanjem kolizije (CSMA/CA). Metoda kontrole pristupa prosleđivanjem tokena. Kontrola pristupa kablovima metodom prioriteta zahteva. PRENOŠENJE PODATAKA KROZ MREŽE. Uloga paketa u mrežnoj komunikaciji. ETHERNET. Poreklo. Specifikacije. Osobine. Formati paketa za Ethernet. IEEE standardi za brzine 10 Mbps. IEEE standardi za brzine prenosa 100 Mbps. TOKEN RING. Osobine i arhitektura. Funkcije. Hardverske komponente (habovi, kablovi, filtri, repetitori, adapteri, optički kablovi).

PREGLED MREŽNIH OPERATIVNIH SISTEMA (1 + 6)

Uvod u mrežne operativne sisteme. Višeprocesni rad. Softverske komponente. Klijentski softver. Serverski softver. Izbor mrežnog operativnog sistema. MICROSOFTOVI MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI. Windows NT servisi. Bezbednost. Interoperabilnost. OSTALI MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI. Unix. Linux.

MREŽNI STANDARDI I MREŽNI PROTOKOLI (4 + 2)

Referentni model za povezivanje otvorenih sistema - OSI. OSI referentni model. Arhitektura slojeva. MREŽNI PROTOKOLI. Funkcija protokola. Kako rade protokoli. TCP/IP protokol. Objašnjenje TCP/IP protokola. TCP/IP standardi. NetWare protokoli. NetBIOS. NetBEUI.

ELEMENTI ZA POVEZIVANJE MREŽE (4 + 6)

Uređaji za povezivanje. Tehnologija modema (osnovne funkcije, hardver, standardi). Vrste modema. Asinhrone komunikacije. Sinhrone komunikacije. ADSL. Proširenje mreže korišćenjem komponenti. Hab (mrežno čvorište). Repetitori. Mrežni mostovi. Ruteri. Razlikovanje mostova i rutera. Mrežni prolazi. USLUGE POVEZIVANJA. Telefonske linije. Pregled regionalne mreže (WAN). Digitalno povezivanje.

IMPLEMENTACIJA MREŽE (6 + 8)

Izbor projekta mreže (mreža ravnopravnih korisnika ili serverska mreža). Pregled hardvera, softvera i telekomunikacione opreme. Zahtevi za mrežu. Izrada mape. Izbor mrežnog medijuma. USPOSTAVLJANJE KLIJENT-SERVER OKRUŽENJA. Centralizovana obrada. Klijent-server obrada. Prednosti rada u klijent-server okruženju. RAD SA UPRAVLJAČKIM PROGRAMIMA. Instaliranje, ažuriranje i uklanjanje upravljačkih programa. Instaliranje kartice mrežnog interfejsa i povezivanje novog računara.

DELJENI RESURSI MREŽE I MREŽNI KORISNIČKI NALOZI (1 + 6)

Izrada deljenih resursa mreže. Deljenje diskova i datoteka. Deljenje resursa u okruženju međusobno ravnopravnih korisnika (softver, deljenje štampača, uređaja i omotnica). Deljenje resursa u okruženju međusobno ravnopravnih korisnika (softver, deljenje štampača, uređaja i omotnica) u mrežama pod Windows-om 95, 98 i XP. MREŽNI KORISNIČKI NALOZI. Planiranje grupa. Izrada grupnog naloga. Izrada korisničkog naloga.

BEZBEDNOST NA MREŽI (1 + 5)

Planiranje bezbednosti na mreži. Uspostavljanje bezbednosti (prevencija, provera identiteta, obuka). Modeli bezbednosti. Računarski virusi. SPREČAVANJE GUBITAKA PODATAKA. Zaštita podataka. Izrada rezervnih kopija. Uređaj za neprekidno napajanje (UPS).

MREŽNO ŠTAMPANJE (0 + 4)

Upravljanje deljenim štampačem. Deljenje faks modema. Faks serveri.

RADNA DOKUMENTACIJA MREŽE (1 + 4)

Formiranje osnovne dokumentacije. Dokumentovanje performansi mreže (analiza protokola, ping ...). Ostale softverske alatke. Dokumentovanje performansi servera. Upravljanje celim sistemom. Nadogradnja mreže. Kako nadograditi server i radnu stanicu.

OTKRIVANJE I OTKLANJANJE PROBLEMA NA MREŽI (0 + 4) Uočavanje i otklanjanje problema. Alati za otkrivanje i otklanjanje problema. Hardverske alatke. Softverske alatke.

WEB SERVERI I INTRANET (0 + 6)

Funkcija WEB servera. Vrste WEB servera. Intranet.

PRAKTIČNA REALIZACIJA RAČUNARSKE MREŽE (0 + 10)

LITERATURA:

- za učenike:

- MCSE udžbenik za pripremu ispita Osnove umrežavanja Plus, Grupa autora

- Računarske mreže, Stephen J. Bigelow.

- za nastavnika:

- MCSE udžbenik za pripremu ispita Osnove umrežavanja Plus, Grupa autora

- Osnove umrežavanja, Joe Habraken.

- Računarske mreže, Stephen J. Bigelow.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Pri sastavljanju programa i redosledu tematskih celina vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, kao i o psihofizičkim mogućnostima učenika ovog uzrasta. Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj časova za njeno ostvarivanje. Realizacija programa postiže se dobrom organizacijom nastavnog procesa, što praktično znači:

- racionalno korišćenje raspoloživog fonda časova,

- dobru organizaciju praktičnih vežbi na računaru,

- dobar izbor praktičnih primera.

Racionalno korišćenje časova podrazumeva dobar raspored rada. Prilikom njegove izrade voditi računa da svako polugodište ima zaokružene tematske celine.

U pogledu organizacije rada, značajno je obratiti pažnju na sledeće elemente:

- odeljenje se deli u dve grupe,

- nastava se izvodi posebno sa svakom grupom,

- nastavnik praktično demonstrira sve primere na računaru,

- vežbanje i praktičan rad izvode se u računarskoj laboratoriji, pod kontrolom profesora ili saradnika u nastavi. Učenici izvode vežbe samostalno, pošto od profesora dobiju potrebna uputstva o načinu rada, postupcima i fazama izrade. Tokom realizacije vežbe, profesor ili saradnik u nastavi dužni su da pruže sva neophodna dodatna objašnjenja kao i potrebnu pomoć svakom učeniku posebno. Svaka vežba mora imati tačno utvrđen cilj i zadatak koji se saopštava učenicima;

- učenicima se, osim toga, zadaju praktični domaći radovi koje oni izvode u računarskoj laboratoriji van redovnih časova nastave,

- ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Elementi za ocenjivanje treba da budu usmene provere znanja, rezultati rada na računarskim vežbama, kao i ukupan učenikov odnos prema radu, izvršavanju planiranih obaveza i, poštovanju utvrđenih rokova.

U toku ostvarivanja programa, neophodno je da profesor koristi Opšte didaktičko-metodičko uputstvo za ostvarivanje programa u srednjim školama, koje je sastavni deo planova i programa.

Pri realizaciji tematske celine "UVOD U UMREŽAVANJE" učenike upoznati sa osnovnim principima računarskih mreža i prednostima koje one pružaju, kao i sa idejom povezivanja računara u lokalne (kao što je intranet), ili globalne računarske mreže (internet).

Pri realizaciji tematske celine "OSNOVNI MREŽNI MEDIJUMI" upoznati učenike sa kablovima i svim što može da povezuje dva računara. Treba upoznati razliku između lokalnih (LAN-ovi) i regionalnih (VAN-ovi) računarskih mreža, zatim razliku između mreža ravnopravnih korisnika i serverskih mreža, kao i razliku između mrežnih topologija.

Pri realizaciji tematske celine "MREŽNA ARHITEKTURA" potrebno je učenike upoznati sa metodama pristupa kablovima. Objasniti razliku između CSMA/CD i CSMA/CA. I naglasiti ulogu paketa u mrežno komunikaciji. Obratiti pažnju na hardverske komponente koje se pojavljuju u ovoj oblasti.

Pri realizaciji tematske celine "PREGLED MREŽNIH OPERATIVNIH SISTEMA" najviše pažnje posvetiti Microsoft-ovim operativnim sistemima zbog toga jer škole mogu dobiti njihove licence. Potrebno naglasiti i ulogu i ostalih a ne favorizovati Microsoft-ove OS. Naglasiti šta je bitno prilikom izbora operativnog sistema.

Pri realizaciji tematske celine "MREŽNI STANDARDI I MREŽNI PROTOKOLI" naglasiti ulogu slojeva kod OSI referentnog modela kao i ulogu TCP/IP protokola.

Pri realizaciji tematske celine "ELEMENTI ZA POVEZIVANJE MREŽE" težište baciti na dostupne uređaje i tehnologije za proširenje mreža van opsega lokalnih mreža. Naročito je bitno da učenici uoče razliku između pojedinih uređaja koji se obrađuju u ovoj tematskoj celini.

U tematskoj celini "IMPLEMENTACIJA MREŽE" započinjemo proces sastavljanja elemenata koje smo naučili. Ovde se akcenat stavlja na elemente neophodne za projektovanje i uvođenje kompletne mreže: biranje vrste mreže, biranje hardvera i softvera za instaliranje.

Pri realizaciji tematske celine "DELJENI RESURSI MREŽE I MREŽNI KORISNIČKI NALOZI" treba objasniti razliku između mehanizama deljenja resursa mreže i mrežnih korisničkih naloga i način njihovog ispravnog korišćenja. Naglasak je na procedurama koje se bave deljenjem mrežnih resursa i korisničkim nalozima.

U tematskoj celini "BEZBEDNOST NA MREŽI" objasniti učenicima da bezbednost predstavlja nešto više od sprečavanja neautorizovanog pristupa računarima i njihovim podacima; da ona obuhvata i održavanje odgovarajućeg fizičkog okruženja koje obezbeđuje efikasan rad mreže. Obratiti pažnju na preventivno održavanje i na korake potrebne za sprečavanje gubitka podataka, kao i za svođenje broja prekida u radu (padova) mreže na najmanju moguću meru usled ljudskih grešaka ili drugih razloga.

U kratkoj tematskoj celini "MREŽNO ŠTAMPANJE" potrebno je naglasiti kolika je ušteda pri deljenju resursa na mreži a naročito štampača uz osvrt na faks modeme.

Pri realizaciji tematske celine "RADNA DOKUMENTACIJA MREŽE " treba početi sa objašnjenjem kako da se dokumentuju informacije o mreži koja se radi. Objasniti pregled postupka za nadogradnju mreže.

U tematskoj celini "OTKRIVANJE I OTKLANJANJE PROBLEMA NA MREŽI" obuhvatiti osnove otkrivanja i otklanjanja problema na mreži i objasniti strategije za uočavanje, identifikaciju, uspostavljanje prioriteta i rešavanje problema. Posle uočavanja problema sledeći korak je određivanje potrebnih alata da bi se taj problem rešio.

Pri realizaciji tematske celine "WEB SERVERI I INTRANET" naglasiti značaj interneta u jednoj firmi. Objasniti vrste i način rada WEB servera i isprobati njihovu instalaciju i način rada u lokalnoj računarskoj mreži u školi.

Tematska celina PRAKTIČNA REALIZACIJA RAČUNARSKE MREŽE bi trebala da bude sistematizacija svega naučenog. U školi ili na nekom drugom mestu treba praktično realizovati jednu lokalnu računarsku mrežu na kojoj će učenici moći da primene sve što su naučili tokom realizacije ovog programa.

IV razred

INFORMACIONI SISTEMI I BAZE PODATAKA

(1+2 časa nedeljno, 33 časa godišnje + 66 časova vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta INFORMACIONI SISTEMI I BAZE PODATAKA je da se učenici upoznaju sa osnovama baza podataka kao posebne i najznačajnije discipline u oblasti računarske tehnike i informatike, kao i da se učenici osposobe za kreiranje jednostavnijih baza podataka.

Zadaci nastave INFORMACIONIH SISTEMA I BAZA PODATAKA su da učenici:

- upoznaju baze podataka i shvate njihov značaj u današnjem društvu;

- ovladaju korišćenjem relacionog upitnog jezika SQL (pre svega interaktivno);

- upoznaju način projektovanja informacionog sistema odnosno njegovog najbitnijeg dela - baze podataka;

- praktično koriste programske jezike u cilju kreiranja jednostavnog informacionog sistema.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD U BAZE PODATAKA (3+0)

Pojam sistema. Pojam informacionog sistema. Pojam baze podataka. Zadaci baza podataka. Vrste baza podataka.

SISTEMI ZA UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA (2+0)

Pojam i zadaci sistema za upravljanje bazama podataka. Struktura i rad sistema za upravljanje bazama podataka.

MODELI I STRUKTURE PODATAKA (4+0)

Pojam modela podataka. Model podataka; komponente modela. Vrste modela podataka. Podatak, slog, datoteka.

RELACIONI MODEL PODATAKA (4+2)

Entiteti, atributi, domeni. Relacija. Relaciona šema. Ključ, kandidat-ključ, primarni ključ. Strani ključ. Referencijalni integritet.

RELACIONA ALGEBRA (2+8)

Projekcija, restrikcija. Unija, presek, razlika, Dekartov proizvod. Spajanje. Deljenje.

UPITNI JEZIK SQL (7+36)

Kreiranje baznih tabela. Primarni i strani ključevi. Izmena bazne tabele. Uklanjanje bazne tabele. Kreiranje i uklanjanje indeksa. Manipulisanje podacima. Jednostavni upiti. Upiti spajanja. Podupiti. Korelisani podupiti. Egzistencijalni kvantifikator. Agregatne funkcije. Operator grupisanja. Kvalifikovano grupisanje. Operator unije. Umetanje novih vrsta. Ažuriranje vrsta. Brisanje vrsta. Pogledi. Aplikativni SQL.

ZAVISNOSTI I NORMALNE FORME (8+2)

Primeri loših relacionih šema. Loše i dobre dekompozicije. Funkcionalna zavisnost - definicija, izvođenje... Normalne forme i postupci normalizacije. Prva normalna forma. Druga i treća normalna forma. Primeri.

MODEL ENTITETA I ODNOSA (3+8)

Predstavljanje klasa objekata i veza između njih. Specijalizacija i agregacija. Prevođenje u relacioni model. Primer.

PRAKTIČAN RAD (0+10)

Projektovanje i realizacija relacione baze (upotreba modela entiteta i odnosa, normalizacija, pogledi, upiti). Kreiranje aplikacije za rad sa bazom podataka.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Tema UVOD U BAZE PODATAKA je značajna po tome što učenicima treba da razjasni neke osnovne pojmove. Na nekom pogodno odabranom opštem primeru treba ukazati na bitne nedostatke ranih informacionih sistema i na prednosti baza podataka.

Razmatranje teme SISTEMI ZA UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA treba sprovesti na nivou sistemskih blok dijagrama za odgovarajuće strukturne i funkcionalne komponente.

U okviru teme MODELI I STRUKTURE PODATAKA treba naglasiti ulogu modela kao predstave nekog realnog sistema, kao i postupke apstrakcije, generalizacije i specijalizacije prilikom razvoja modela. Bitno je da se učenicima objasni da svakoj klasi kao predstava odgovara datoteka, svakoj instanci zapis u datoteci, a svakom svojstvu polje unutar zapisa.

Prilikom izlaganja teme RELACIONI MODEL PODATAKA treba se u što većoj meri koristiti jednostavnim ilustrativnim primerima. U tom smislu, bitno je da se ukaže na to kako pogodno odabrane relacije mogu da modeliraju objekte i veze unutar nekog sistema. Potrebno je naglasiti razliku između ključa i kandidat-ključa. Takođe je važno da se pogodnim primerima ilustruju anomalije koje se javljaju prilikom unosa odnosno brisanja vrsta relacije.

Za obradu teme RELACIONA ALGEBRA takođe su od značaja ilustrativni primeri, koje treba prezentirati u dve faze, kao jednostavne upite nad jednom relacijom i složene upite nad više relacija.

Temu UPITNI JEZIK SQL realizovati uz intenzivno korišćenje ilustrativnih primera i postupno prelaženje na složenije slučajeve. Vršiti upoređivanje sa primerima iz teme RELACIONA ALGEBRA. Poželjno je temu realizovati u računarskoj laboratoriji koristeći što bolji sistem za upravljanje bazom podataka zasnovan na klijent-server modelu. Omogućiti učenicima interaktivni rad sa bazom.

U okviru teme ZAVISNOSTI I NORMALNE FORME pogodnim primerima ilustrovati anomalije koje se javljaju kada su narušene normalne forme, kao i postupke normalizacije. (Ova tema mogla je biti realizovana i pre teme RELACIONA ALGEBRA, ali se iz metodičkih razloga preporučuje redosled kao u sadržaju programa).

Pri realizaciji teme MODEL ENTITETA I ODNOSA naglasak treba staviti na modeliranje podataka. Na pogodnom primeru pokazati prevođenje iz modela entiteta i odnosa u relacioni model.

U okviru teme PRAKTIČAN RAD naglasak staviti na povezivanje gradiva sa onim što su učenici već naučili u prethodnim razredima. Preporučuje se grupni oblik rada.

REALIZACIJA VEŽBI

Rad sa bazama podataka treba realizovati na najboljem sistemu za upravljanje bazama podataka raspoloživom za školske računare. Obavezan je praktičan rad u SQL-u. Svakom učeniku trebalo bi da je na raspolaganju jedan računar.

PRAKTIKUM II

(1 čas nedeljno, 33 časa vežbi godišnje)

Varijanta I, DELPHI okruženje

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta PRAKTIKUM II je da se učenici upoznaju sa programima zasnovanim na prozorima i razvijanje sposobnosti za pisanje programa vođenih događajima.

Zadaci predmeta PRAKTIKUM II su:

- upoznavanje i praktično korišćenje programskog okruženja Delphi za rešavanje problema na računaru

- ovladavanje korišćenja različitih komponenti Delphi okruženja, izrada menija, prozori za dijalog, okviri za tekst, okviri za grupu i dr.

SADRŽAJI PROGRAMA

PROGRAMI ZASNOVANI NA PROZORIMA (1)

Osnovne karakteristike. Programi rukovođeni događajima.

UVOD U RAZVOJNO OKRUŽENJE DELPHI (8)

Početak rada i upravljanje Delphi-jem. Čuvanje i otvaranje projekta. Dodavanje komponenata obrascu. Komponenta u žiži. Jednostavne komponente (oznake, okviri za tekst, dugmad ...)

KOMPONENTE IZBORA I KONTEJNERSKE KOMPONENTE (8)

Komponente izbora: okvir za potvrdu, radio-dugme, grupa radio dugmadi, okvir za listu, kombinovani okvir. Kontejnerske komponente: okvir za grupu, ploča, ram.

PROZORI ZA DIJALOG I IZRADA MENIJA (8)

Potprogrami za prozore za dijalog. Prozori za dijalog za otvaranje i zatvaranje datoteka. Izrada menija.

MULTIMEDIJALNE APLIKACIJE I ŠTAMPANJE (8)

Platno za crtanje. Crtanje linija i prostih figura. Štampanje crteža i teksta. Komponenta za sliku. Reprodukcija zvuka i video snimaka.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Pri realizaciji tematske celine PROGRAMI ZASNOVANI NA PROZORIMA objasniti razliku između klasičnih programa koji dijalog sa korisnikom vode u tekstualnom režimu rada, i savremenih programa gde se komunikacija sa korisnikom obavlja u grafičkom okruženju. Posebnu pažnju obratiti na događaje i na načine nastajanja događaja.

Pri realizaciji tematske celine UVOD U RAZVOJNO OKRUŽENJE DELPHI objasniti najvažnije komande za rukovanje Delphi okruženjem. Izloženu materiju uvežbavati na primerima sa nekoliko okvira za tekst za unos podataka, oznaka za prikaz rezultata i dugmadi za pokretanje izračunavanja. Rukovaoci događajima za dugmad treba da budu jednostavne linijske strukture. Obavezno za novi projekat formirati i novi katalog da bi se jednostavno moglo utvrditi iz kojih se datoteka sastoji projekat.

U tematskoj celini KOMPONENTE IZBORA I KONTEJNERSKE KOMPONENTE, obrađene komponente uvežbavati kroz programe sa razgranatom strukturom. Uslovi treba da se oslanjaju na stanje potvrđenosti okvira za potvrdu i radio dugmadi. Za grupisanje logičke celine komponenata koristiti kontejnerske komponente.

Pri realizaciji tematske celine PROZORI ZA DIJALOG I IZRADA MENIJA istaći razliku između uslovljenih (modal) i neuslovljenih (modeless) prozora za dijalog. Na jednostavnom primeru izložiti kako se mogu samostalno napraviti prozori za dijalog. Pri tom ukazati na značaj svojstva Modal Result dugmadi koje preuzima prozor i na osnovu njega preduzima odgovarajuće akcije.

Pri realizaciji tematske celine MULTIMEDIJALNE APLIKACIJE I ŠTAMPANJE učenicima pri izradi grafičkih aplikacija skrenuti pažnju da koordinatni sistem platna i svih komponenti, što je standard u Delphi-ju, ima kao početak gornji levi ugao. Istaći značaj preslikavanja prirodnih koordinata, koje su realni brojevi, na celobrojne, ekranske, pri crtanju grafika matematičkih funkcija. Takođe skrenuti pažnju na neophodnost menjanja razmere pri štampanju grafičkih elemenata zbog različitih rezolucija ekrana i štampača.

Varijanta II, Visual C++ okruženje

IZRADA Visual C++ APLIKACIJA (33)

Visual C++ razvojno okruženje za brzo kreiranje aplikacija. Upotreba Windows kontrola. Rad sa osnovnim klasama Microsoft-a (eng. Microsoft Fondations classes-MFC). Izgradnja sopstvenih klasa i modula. Izrada ActiveX kontrola. Upotreba multimedija u programima, uključujući zvuk i animaciju.

WEB DIZAJN

(2 časa vežbi nedeljno, 66 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta WEB DIZAJN je osposobljavanje učenika za izradu i dizajniranje zahtevnije web aplikacije sa multimedijalnim sadržajima i dinamičkim stranicama.

Zadaci:

Po završetku izučavanja predmeta učenik će:

- upoznati osnove HTML-a,

- ovladati alatima za izradu web aplikacija,

- manipulisati sa multimedijalnim sadržajima,

- naučiti izradu osnovnih dinamičkih strana.

- moći samostalno da kreira i održava prezentaciju neke firme.

SADRŽAJI PROGRAMA

OSNOVE HTML-a (5)

KREIRANJE, POSTAVLJANJE I ODRŽAVANJE WEB SAJTA UPOZNAVANJE SA ALATIMA ZA IZRADU WEB STRANICA (2)

Šta su Dreamweaver i Front page, njihova osnovna namena. Radna površina i alati.

KREIRANJE WEB SAJTA I WEB STRANE (3)

Kreiranje lokalnog web sajta. Kreiranje nove web strane. Zadavanje Web Browsera.

RAD SA TEKSTOM (4)

Upisivanje i formatiranje teksta. Rad sa fontom. HTML i CSS stilovi. Specijani znakovi, horizontalne linije, datum.

RAD SA GRAFIKOM I MULTIMEDIJOM (10)

Postavljanje slike na stranu. Menjanje veličine slike i njeno pozicioniranje. Davanje imena i HTML oznaka <alt> slikama. Panel Assets i Flash dugme. Animiranje. Zvučni efekti. Video zapisi.

DIZAJNIRANJE WEB STRANA (6)

Kreiranje tabela u Layout i Standard prikazu. Promena svojstava i elemenata tabele. Ugnježdavanje tabela i pravljenje okvira.

HIPERVEZE (LINKOVI) (4)

Pravljenje tekstualnih i grafičkih hiperveza. Umetanje sidara i povezivanje sa njima. Mapirane slike.

IZRADA INTERAKTIVNIH STRANA (4)

Rollover Image. Otvaranje novog prozora browsera. Iskačući (Pop-Up) meni.

IZRADA OKVIRA (4)

Skup okvira. Karakteristike okvira i skupa okvira. Sadržina okvira i traka za navigaciju.

KORIŠĆENJE ŠABLONA - TEMPLATES (3)

Pravljenje Template-a. Ažuriranje sajta pomoću Template-a.

POMOĆNI ALATI ZA IZRADU WEB STRANICA (4)

Pomoćni programi za izradu gif animacija, izradu dugmića i menija, pravljenje specijalnih efekata, foto albuma i drugi slični programi koji su aktuelni.

ODRŽAVANJE WEB SAJTA (5)

Održavanje sajta u Site prikazu. Mapa sajta. Postavljanje sajta na server.

IZRADA DINAMIČKIH WEB STRANICA (12)

Potrebni resursi za kreiranje dinamičkih stranica. Kreiranje baze podataka i veza sa njom. Konfigurisanje sajta. Kreiranje obrazca za pregled. Testiranje. Kreiranje obrazca za detalje. Kreiranje obrazca za dodavanje zapisa u bazu. Kreiranje stranice za administraciju. Kreiranje stranice za brisanje zapisa. Izrada web aplikacije za e-poslovanje.

LITERATURA:

- za učenike:

- HTML i XHTML - do kraja, Deborah S. Ray i Eric J. Ray

- FrontPage 2002 Osnove, Kirupa Chinnathambi

- Macromedia Dreamweaver MX 2004 iz prve ruke, Khristine Annwn Page.

- za nastavnike:

- HTML i XHTML - do kraja, Deborah S. Ray i Eric J. Ray

- FrontPage 2002 Osnove, Kirupa Chinnathambi

- Dreamweaver MX 2004 - bez tajni, Laura Gutman

- Dreamweaver MX 2004, Betsy Bruce

- Macromedia Dreamweaver MX 2004 iz prve ruke, Khristine Annwn Page.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

- racionalno korišćenje raspoloživog fonda časova,

- dobru organizaciju praktičnih vežbi na računaru,

- dobar izbor praktičnih primera.

Racionalno korišćenje časova podrazumeva dobar raspored rada. Prilikom njegove izrade voditi računa da svako polugodište ima zaokružene tematske celine.

U pogledu organizacije rada, značajno je obratiti pažnju na sledeće elemente:

- odeljenje se deli u dve grupe,

- nastava se izvodi posebno sa svakom grupom,

- nastavnik praktično demonstrira sve primere na računaru.

- učenicima se, osim toga, zadaju praktični domaći radovi koje oni izvode u računarskoj laboratoriji van redovnih časova nastave,

U toku ostvarivanja programa, neophodno je da nastavnik koristi Opšte didaktičko-metodičko uputstvo za ostvarivanje programa u srednjim školama, koje je sastavni deo planova i programa.

Pri realizaciji tematske celine "OSNOVE HTML-a" upoznati učenike sa osnovnim HTML tagovima koji se najviše koriste.

Pri realizaciji tematske oblasti "KREIRANJE, POSTAVLJANJE I ODRŽAVANJE WEB SAJTA" učenici treba da:

- upoznaju teoriju i tehnike web dizajna;

- planiraju arhitekturu lokacije tako da dizajn i navigacija budu najpogodniji za korisnika;

- nauče kako da planiraju, definišu i prave velike web lokacije;

- nauče da formatiraju tekst i dodaju hiperveze, ikonice i mapirane slike;

- nauče da iskoriste elemente grafičkog okruženja, kao što su prozori, obrasci i padajući meniji;

- nauče da dodajte slike u formatima GIF, JPEG, PNG, kao i multimedijske elemente animaciju, zvuk i video;

- upoznaju osnovne web tehnologije, uključujući HTML, CSS i XML;

- nauče da optimizuju web lokaciju za globalne pretraživače, a dizajniraju je za lokalne;

- nauče dodavanje JavaScript-a;

- kao samostalni rad potrebno je da učenici kreiraju web sajt.

Pri realizaciji tematske celine "IZRADA DINAMIČKIH WEB STRANICA" potrebno je učenike upoznati sa potrebnim resursima za kreiranje dinamičkih stranica, kreiranje baze podataka i veza sa njom i izradu osnovnih obrazaca. Na kraju tematske celine realizovati jednostavniju web aplikacije za e-poslovanje.

II. FAKULTATIVNI I IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI

1. LATINSKI JEZIK

2. ASTRONOMIJA

3. FILOZOFIJA MATEMATIKE

4. FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA

Primenjuje se nastavni program iz Pravilnika o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u Matematičkoj gimnaziji ("Prosvetni glasnik", br. 7/95 i 23/97).

IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

1. VERSKA NASTAVA

Primenjuje se nastavni program iz Pravilnika o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).

2. GRAĐANSKO VASPITANJE

Program je identičan nastavnom programu utvrđenom Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/03, 18/04, 24/04, 3/05 i 11/05).

SADRŽAJ I NAČIN POLAGANJA MATURSKOG ISPITA

Maturski ispit u gimnaziji u kojoj se ostvaruje nastavni plan i program ogleda za informatički smer ostvaruje se u skladu sa Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/03, 18/04, 24/04, 3/05 i 11/05) u delu koji se odnosi na Sadržaj i način polaganja maturskog ispita.

U okviru izbornog dela maturskog ispita učenik, osim tema iz predmeta koji su utvrđeni napred navedenim pravilnikom, može da izabere i teme za maturski rad iz predmeta: Računarska grafika i multimedija, Programski jezici, Informacioni sistemi i baze podataka i Web dizajn.