UREDBAO RATIFIKACIJI UGOVORA IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I NARODNE REPUBLIKE BUGARSKE O UZAJAMNOJ PRAVNOJ POMOĆI("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 1/57) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Ugovor između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske o uzajamnoj pravnoj pomoći, koji je potpisan 23. marta 1956. godine u Sofiji, a koji u originalu na srpskohrvatskom i bugarskom jeziku glasi:
UGOVOR
IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I NARODNE REPUBLIKE BUGARSKE O UZAJAMNOJ PRAVNOJ POMOĆI
Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlada Narodne Republike Bugarske, u cilju uređivanja uzajamne pravne pomoći sporazumele su se u sledećem:
PRAVNA POMOĆ U GRAĐANSKIM STVARIMA
Državljani jedne Države ugovornice imaju na teritoriji druge Države ugovornice slobodan pristup sudovima i mogu se pred ovima pojavljivati i koristiti se pravnom zaštitom u pogledu ličnosti i imovine pod istim uslovima kao i sopstveni državljani.
1) Ako državljani jedne Države ugovornice, koji imaju prebivalište ili poslovno sedište u jednoj od Država ugovornica, istupaju kao učesnici u postupku pred sudom druge Države ugovornice, neće se od njih tražiti obezbeđenje parničkih troškova ni polaganje predujma sudskih taksa.
2) Međutim, iznos za troškove koji u postupku stranke moraju unapred položiti, može se zahtevati od državljana druge Države ugovornice pod istim uslovima i u istom obimu kao i od sopstvenih državljana.
Oslobođenje od plaćanja taksa i troškova
Državljani jedne Države ugovornice koristiće se, pred sudovima druge Države ugovornice, pod istim uslovima i u istom obimu kao i sopstveni državljani, pravom da budu oslobođeni od plaćanja taksa i troškova s obzirom na prihode i imovno stanje.
1) Uverenje potrebno za priznanje prava iz člana 3. ovog Ugovora izdavaće nadležni državni organ one Države ugovornice u kojoj molilac ima uobičajeno boravište.
2) Ako molilac nema uobičajeno boravište ni u jednoj od Država ugovornica, dovoljno je uverenje diplomatskog ili konzularnog pretstavništva Države čiji je on državljanin.
1) Državni organ nadležan za izdavanje uverenja navedenog u članu 4. stav 1. ovog Ugovora može tražiti od državnih organa druge Države ugovornice obaveštenja o prihodima i imovnom stanju molioca.
2) Sud koji odlučuje po molbi za priznanje prava iz člana 3. ovog Ugovora može da u granicama svojih ovlašćenja proveri podneta uverenja i obaveštenja i da zatraži potrebne dopunske podatke.
Zajedničke odredbe o pravnoj pomoći i dostavljanju
1) Države ugovornice obavezuju se da će po molbi međusobno ukazivati pravnu pomoć i vršiti dostavljanje u građansko-pravnim stvarima - parničnim i vanparničnom. Ovo važi za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi.
2) U sledećim odredbama ovog dela Ugovora imaju se pod sudovima podrazumevati i upravni organi ukoliko su nadležni za stvari navedene u stavu 1. ovog člana.
Jugoslovenski i bugarski sudovi opšte međusobno s jedne strane preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu narodnih republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a s druge strane preko Ministarstva pravosuđa Narodne Republike Bugarske, ukoliko ovim Ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 13. stav 2).
1) Zamolnice za pravnu pomoć i dostavljanje sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom ili bugarskom jeziku.
2) Isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica iz stava 1. ovog člana moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u istom stavu.
Zamolnica treba da sadrži predmet na koji se odnosi, ime stranaka, njihovo zanimanje i mesto prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć - okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, i po potrebi - pitanja koja se imaju postaviti licu koje treba saslušati.
1) Zamolnice i pismena koja se dostavljaju od sudova i drugih organa Država ugovornica moraju biti snabdeveni pečatom suda ili organa koji ih je izdao i nije potrebno njihovo overavanje.
2) Zamolnice za ukazivanje pravne pomoći sastavljaće se u formi propisanoj zakonodavstvom Države ugovornice od koje zamolnice potiču. Ukoliko zakonodavstvo zamoljene Države uslovljava udovoljenje zamolnici posebnim uslovima, zamoljeni sud može zatražiti da se zamolnica dopuni.
3) Države ugovornice mogu sporazumno propisati formulare za upotrebu pri podnošenju zahteva za ukazivanje pravne pomoći.
Udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene Države. Međutim, zahtevu suda od kojeg potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene Države.
1) Ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu.
2) Udovoljenje zamolnici može se odbiti samo ako zamoljena Država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava ili njena sigurnost, ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva.
1) Sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će, po potrebi, primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć između domaćih sudova. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka.
2) Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje; i ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte.
U svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica uz navođenje razloga. Ako je zamolnica upućena drugom sudu naznačiće se taj sud.
1) Pismena koja treba dostaviti moraju se sastaviti na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik (član 8. stav 1). Prevod treba da bude potvrđen kao ispravan ili od strane nadležnog organa ili tumača koji je službeno postavljen u jednoj od Država ugovornica; overa potpisa nije potrebna.
2) Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik, zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi.
Dostavljanje se dokazuje ili dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpisi dostavljača i lica kome je pismeno uručeno, kao i pečat suda, ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg se vidi da je dostavljanje izvršeno, i način i vreme dostavljanja. Ako su pismena koja podleže uručenju dostavljena u dva primerka dostavljanje se potvrđuje na drugom primerku.
Obe Države zadržavaju pravo da uručuju pismena svojim državljanima, koji se nalaze na teritoriji druge Države, preko svojih diplomatskih ili konzularnih pretstavništava. Pri ovom načinu uručenja ne smeju se upotrebljavati prinudne mere.
1) Od Države od koje potiče zamolnica ne smeju se zahtevati nikakve takse niti troškovi za udovoljenje zamolnicama za pravnu pomoć i dostavljanje. Od toga se mogu izuzeti samo naknade veštacima.
2) Sprovođenje veštačenja može se učiniti zavisnim od polaganja predujma kod zamoljenog suda samo ako naknadu veštaku treba da snosi stranka.
1) Državljani jedne Države ugovornice mogu, saglasno odredbama ovog Ugovora, izjavom poslednje volje (testamentom, zaveštanjem), raspolagati svojom imovinom koja se nalazi na teritoriji druge Države ugovornice.
2) Državljani jedne Države ugovornice mogu sticati u drugoj Državi ugovornici imovinska prava na osnovu zakonskog ili testamentalnog nasleđivanja pod istim uslovima i u jednakom obimu kao i državljani te Države.
1) Nasledno-pravni odnosi određuju se po zakonodavstvu Države ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u momentu smrti.
2) Ako nema naslednika, nasleđivanje pokretne imovine vrši se po zakonu Države ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u momentu smrti, a nasleđivanje nepokretne imovine - po zakonu Države ugovornice na čijoj se teritoriji imovina nalazi.
U pogledu sposobnosti za sastavljanje ili opozivanje testamenta kao i u pogledu pravnih posledica nedostatka volje (prevara, greška itd.) primenjuje se zakonodavstvo Države ugovornice čiji je državljanin bio ostavilac u momentu sastavljanja odnosno opozivanja testamenta.
U pogledu forme u kojoj se sastavlja ili opoziva testament primenjuje se zakonodavstvo Države ugovornice, čiji je državljanin bio ostavilac u momentu sastavljanja odnosno opozivanja testamenta. Ipak je dovoljno ako pu bili poštovani propisi zakonodavstva Države ugovornice, na čijoj je teritoriji testament bio sastavljen odnosno opozvan.
Za raspravljanje o nepokretnim stvarima iz zaostavštine i za rešavanje zahteva na nasledstvo, nužni deo ili legat koji se na te stvari odnose, isključivo su nadležni sudovi one Države ugovornice na čijoj se teritoriji te stvari nalaze.
1) Za raspravljanje o pokretnim stvarima iz zaostavštine državljana Država ugovornica, kao i za rešavanje spornih zahteva na nasledstvo, nužni deo ili legat koji se na te stvari odnose, nadležni su sudovi Države čiji je državljanin ostavilac ukoliko u ovom Ugovoru nije drukčije određeno. Međutim, nadležnost sudova druge Države ugovornice ne isključuje se u slučajevima u kojima izvršenje predviđeno u stavu 2. ovog člana nije više moguće.
2) Svaka Država ugovornica obavezuje se da će priznavati i dopustiti izvršenje odluka o nasleđu i spornim zahtevima na nasledstvo, nužni deo ili legat koje donesu sudovi Države čiji je državljanin ostavilac, ukoliko se te odluke odnose na pokretnu zaostavštinu koja se nalazi na njenoj teritoriji, a radi se o zaostavštini državljana druge Države ugovornice, i to:
a) ako iz sledećih odredaba ne proizlazi što drugo; ili
b) ako se te odluke ne protive osnovnim načelima zakonodavstva Države u kojoj se zaostavština nalazi.
3) U pogledu pismena koja treba priložiti uz predlog za izvršenje primenjivaće se odredbe člana 45. ovog Ugovora.
4) Sudovi Država ugovornica predavaće radi sprovođenja rasprave zaostavštine u smislu stava 1. ovog člana, na molbu nadležnih organa Države čiji je državljanin bio ostavilac pokretne stvari iz njegove zaostavštine, ukoliko:
a) u sledećim odredbama nije drukčije određeno, odnosno
b) ukoliko se tome ne protive zabrane izvoza ili devizno-pravni propisi.
1) Ako na teritoriji jedne Države ugovornice umre državljanin druge Države ugovornice, nadležni sud (organ) treba odmah da obavesti diplomatsko ili konzularno pretstavništvo druge Države o smrti i da mu saopšti sve što mu je poznato o naslednicima, o njihovom prebivalištu (boravištu) i adresi, o karakteru i vrednosti zaostavštine, a isto tako i o testamentu ako postoji. To isto važi i kada nadležni sud (organ) dozna da je u njegovoj Državi ostala imovina državljana druge Države ugovornice koji je umro van teritorije dveju Država ugovornica.
2) Ako diplomatsko ili konzularno pretstavništvo Države čiji je državljanin bio umrli, sazna o smrti ranije, dužno je da o tome izvesti nadležni sud (organ) druge Države ugovornice.
1) Ako se u jednoj Državi ugovornici nalazi zaostavština državljana druge Države ugovornice, sud ili drugi nadležni državni organ, preduzeće, na predlog ili po službenoj dužnosti mere koje su potrebne za obezbeđenje i korisno upravljanje zaostavštinom, kao i za sprečavanje njenog smanjenja ili nanošenja kakve druge štete.
2) Sud ili drugi nadležni državni organ preduzeće mere navedene u stavu 1. ovog člana po propisima koji važe u njihovoj sopstvenoj Državi. Međutim, te mere sprovešće se, po molbi druge Države, i u nekoj naročitoj formi ako ovo nije u protivnosti sa osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene Države.
3) Ako je u mestu gde se nalazi zaostavština sedište diplomatskog ili konzularnog pretstavništva Države čiji je državljanin bio umrli, onda se mere navedene u stavu 1. ovog člana mogu preduzeti samo ako je diplomatsko ili konzularno pretstavništvo bilo o tome blagovremeno obavešteno, diplomatsko ili konzularno pretstavništvo ima pravo da učestvuje kod preduzimanja službenih radnji i da stavlja predloge.
4) U ostalim slučajevima treba bez odlaganja izvestiti diplomatsko ili konzularno pretstavništvo o ovim merama koje su preduzete za obezbeđenje i za upravljanje zaostavštinom. Na predlog diplomatskog ili konzularnog pretstavništva ove se mere mogu izmeniti ili ukinuti bez štete po prava trećih lica.
Proglašenje testamenta vrši sud (organ) Države ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi testament. Overeni prepis testamenta i zapisnika o stanju i sadržini testamenta, a prema okolnostima i zapisnik o njegovom proglašenju dostavljaju se sudu Države čiji je državljanin bio ostavilac, nadležnom za raspravu zaostavštine, ukoliko po odredbama ovog Ugovora nije nadležan sud Države ugovornice u kojoj je zaveštanje proglašeno. Pod istim uslovima na molbu suda Države čiji je državljanin bio ostavilac može se dostaviti i originalni testament.
1) Na zahtev naslednika, ili legatara, koji su državljani Države ugovornice u kojoj se nalazi zaostavština ili koji borave na njenoj teritoriji, može sud da zadrži celu zaostavštinu ili dovoljan deo iste, dok nadležni sud Države čiji je državljanin bio ostavilac, pravosnažno ne odluči o zahtevu naslednika ili legatara.
2) Iste mere može sud preduzeti i na zahtev poverilaca ostavioca koji su državljani Države ugovornice na čijoj teritoriji se nalazi zaostavština, ili koji na toj teritoriji borave, ako svoja potraživanja prijave i, po potrebi, pokrenu postupak za njihovo priznanje.
1) Radi stavljanja zahteva navedenih u članu 28. ovog Ugovora odrediće se oglasom rok od tri do šest meseci u kome se zahtevi gore pomenutih lica moraju prijaviti i, po potrebi, pokrenuti postupak za njihovo priznanje. Ako se ti zahtevi u ovom roku ne prijave, odnosno ako se ne pokrene postupak za njihovo priznanje, ne može se odbiti prodaja pokretne zaostavštine pozivanjem na odredbe člana 28. ovog Ugovora.
2) Objavljivanje oglasa iz stava 1. ovog člana izvršiće se u službenim listovima obeju Država ugovornica ("Službeni list Federativne Narodne Republike Jugoslavije" odnosno "lzvestija na Presidiuma na Narodnoto s'branie" Narodne Republike Bugarske). Overen prepis oglasa mora se poslati diplomatskom ili konzularnom pretstavništvu Države čiji je državljanin bio ostavilac.
1) Ako je ostavilac koji je bio državljanin jedne Države ugovornice, imao poslednje prebivalište na teritoriji druge Države ugovornice, mogu naslednici, koji stanuju na teritoriji te druge Države, zahtevati u roku iz člana 29. stav 1. ovog Ugovora da sud te Države sprovede raspravu pokretne zaostavštine koja se nalazi u istoj Državi. Ovom zahtevu udovoljiće se ako tome ne prigovori koji naslednik, ili legatar, u roku od tri meseca po isteku roka iz člana 29. stav 1. ovog Ugovora. Ako nema prigovora sudovi te Države nadležni su i za rešavanje spornih zahteva na zaostavštinu.
2) Ako u smislu stava 1. ovog člana treba da o pokretnoj zaostavštini raspravlja sud Države u kojoj se ta zaostavština nalazi, primenjivaće se odredbe naslednog prava Države čiji je državljanin bio ostavilac i to kako kod rasprave zaostavštine, tako i pri rešavanju spornih zahteva na zaostavštinu.
1) Ako državljanin jedne Države ugovornice umre za vreme putovanja na teritoriji druge Države ugovornice, a tamo nema prebivališta ni uobičajeno boravište, onda će se stvari, koje je nosio sa sobom, po spisku, bez drugih formalnosti predati diplomatskom ili konzularnom pretstavništvu njegove Države.
2) Diplomatsko ili konzularno pretstavništvo postupiće sa tim stvarima po propisima svoje Države, pošto bude regulisalo dugove koje je umrli napravio za vreme boravka u Državi u kojoj je umro.
U parničnim i vanparničnim stvarima zaostavština, po kojima se raspravlja na teritoriji jedne Države ugovornice, diplomatsko ili konzularno pretstavništvo druge Države ugovornice zastupa njene državljane ako su ovi otsutni i nisu odredili punomoćnika.
Koja se imovina ima smatrati pokretnom ili nepokretnom, određuje se po zakonodavstvu Države u kojoj se nalazi ta imovina.
Dok se između obe Države ugovornice ne zaključi sporazum radi izbegavanja dvostrukog opterećenja porezom i taksama na nasleđe, svaka Država ugovornica pridržava sebi pravo da, pre predaje pokretne zaostavštine organima druge Države ugovornice, naplati sve poreze i takse kojima podleže nasleđe po njenom zakonodavstvu.
Starateljstvo (tutela i curatela)
Starateljstvo (tutela i curatela) spada u nadležnost organa Države ugovornice čiji je državljanin poslovno nesposobno lice, ukoliko ovaj Ugovor ne predviđa što drugo.
1) Ako je na teritoriji jedne Države ugovornice neophodno preduzimanje mera od strane starateljskog organa u interesu državljanina druge Države ugovornice, koji ima prebivalište ili boravište ili imovinu na teritoriji Države gde je potrebno takve mere preduzeti, nadležni organ te Države će obavestiti odmah o tome diplomatsko ili konzularno pretstavništvo Države ugovornice čiji je državljanin to lice.
2) Ako je u pitanju slučaj koji ne trpi odlaganje, organ druge Države ugovornice može jednovremeno sa obaveštavanjem diplomatskog ili konzularnog pretstavništva, da sam preduzme neophodne privremene mere. Ove će mere važiti dok nadležni organ Države ugovornice čiji je državljanin poslovno nesposobno lice ne donese potrebnu odluku, o kojoj će obavestiti teritorijalni organ koji je odredio privremene mere.
3) Mere iz stava 2. ovog člana mogu biti preduzete i u interesu lica čije je boravište nepoznato a koje nema svoga zastupnika.
Poslovna sposobnost lica određuje se po zakonodavstvu Države ugovornice čiji su oni državljani.
Utvrđivanje i osporavanje očinstva
1) Utvrđivanje očinstva i pravni odnosi između deteta rođenog van braka i muškarca koji treba da se smatra njegovim ocem, rešavaju se po zakonodavstvu Države ugovornice čiji je državljanin bilo dete prilikom rođenja.
2) Osporavanje očinstva rešava se po zakonodavstvu Države ugovornice čiji je državljanin bilo dete prilikom rođenja.
U sporovima za utvrđivanje ili za osporavanje očinstva (član 38) nadležan je sud one Države ugovornice čiji je državljanin bilo dete prilikom rođenja ili sud Države ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi prebivalište deteta u vreme pokretanja spora.
1) Ako je usvojilac državljanin jedne Države ugovornice, a usvojenik državljanin druge Države Ugovornice za usvojenje i raskidanje usvojenja potrebno je da su ispunjeni materijalni uslovi predviđeni nacionalnim zakonom kako usvojioca tako i usvojenika.
2) Postupak za usvojenje i raskidanje usvojenja sprovodi organ Države ugovornice čiji je državljanin usvojenik.
Proglašenje nestalih lica za umrle i dokazivanje smrti
1) Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti spada u nadležnost suda Države ugovornice čiji je državljanin bilo lice prilikom nestanka.
2) Sud jedne Države ugovornice može proglasiti umrlim državljanina druge Države ugovornice:
a) na zahtev lica koje želi da ostvari nasledna prava ili prava koja proizlaze iz imovinskih odnosa i među supruzima u odnosu na nepokretno imanje otsutnoga, koje se nalazi na teritoriji te Države ugovornice; ili
b) na zahtev supruga u odnosu na postojanje braka, ako suprug u momentu podnošenja zahteva ima prebivalište na teritoriji te Države ugovornice, a poslednje zajedničko prebivalište supruga je bilo na teritoriji iste Države.
3) Proglašenje nestalog za umrlog odnosno dokazivanje smrti po stavu 2. ovog člana može se vršiti samo pod uslovima predviđenim u nacionalnom zakonu nestalog lica.
Priznanje i izvršenje sudskih odluka i poravnanja u građanskim stvarima
Na traženje zainteresovanog lica Države ugovornice priznaće odnosno dozvoliće izvršenje na svojoj teritoriji sledećih odluka sudova druge Države ugovornice:
a) pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka i sudskih poravnanja u građanskim stvarima. Pod sudovima se podrazumevaju u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji i privredni sudovi, a u Narodnoj Republici Bugarskoj i državna arbitraža;
b) pravosnažnih i izvršnih odluka krivičnih sudova u pogledu izreke o imovinskopravnim zahtevima;
v) pravosnažnih i izvršnih odluka izbranih sudova (arbitraže ili arbitražne komisije), kao i pred ovim sklopljenih poravnanja po imovinskim zahtevima, ako je bar jedna od stranaka u postupku privredna organizacija (pravno lice).
1) Priznanje odnosno dozvolu za izvršenje odluka iz člana 42. ovog Ugovora daju u obema Državama ugovornicama nadležni okružni sudovi.
2) Po zahtevu za priznanje odnosno za dozvolu izvršenja sud rešava u kontradiktornom postupku.
3) Odluke priznate po prethodnom stavu imaju isto pravno dejstvo kao i odluke domaćih sudova.
4) Po odlukama po kojima je data dozvola izvršenja može se tražiti i sprovesti izvršenje kao i po izvršnim odlukama domaćih sudova.
Zahtev za priznanje odnosno za dozvolu izvršenja odluke stranka može podneti neposredno nadležnom sudu ili na način predviđen za upućivanje zamolnica u članu 7. ovog Ugovora.
1) Zahtev za priznanje odnosno za dozvolu izvršenja po formi treba da bude sastavljen prama zakonodavstvu Države na čijoj se teritoriji ima priznati odluka odnosno dozvoliti izvršenje.
2) Uz zahtev za priznanje odluke odnosno za dozvolu izvršenja mora se priložiti:
a) sudski otpravak odluke odnosno sudskog poravnanja u celini i posebna potvrda o pravosnažnosti i izvršnosti;
b) prevod odluke u celini na jeziku suda kome se zahtev podnosi ili upućuje sačinjen saglasno članu 15. stav 1. ovog Ugovora.
1) Priznanje odnosno dozvola izvršenja daće se pod uslovom:
a) ako po zakonima Države u kojoj se priznanje odnosno dozvola izvršenja traži donošenje odluke u toj pravnoj stvari ne spada u isključivu nadležnost domaćeg suda;
b) ako je sudska odluka pravosnažna i izvršna po zakonima Države ugovornice u kojoj je doneta;
v) ako izvršenje odluke ne protivreči zakonodavstvu Države ugovornice na čijoj teritoriji treba da se provede izvršenje;
g) ako je stranka koja nije učestvovala u postupku, bila uredno pozivana i obaveštavana prema zakonodavstvu Države u kojoj je odluka doneta, o čemu se mora podneti posebni dokaz;
d) ako po istom zahtevu i osnovu između istih stranaka na teritoriji Države ugovornice u kojoj se traži priznanje odnosno dozvola za izvršenje nije ranije od nadležnog organa doneta pravosnažna odluka.
2) Odluke Država ugovornica koje se tiču statusa državljana druge Države ugovornice priznaće se pod uslovima iz prethodnog stava, kao i pod uslovom da ne budu u protivnosti sa zakonodavstvom Države ugovornice u kojoj se traži priznanje odnosne odluke.
3) Odluke Država ugovornica koje se tiču statusa državljana trećih država priznaće se na teritoriji druge Države ugovornice samo ako se takve odluke priznaju i u državi čiji su državljani u pitanju.
1) Pravosnažne odluke suda jedne Države ugovornice u bračnim stvarima (razvod, nevažnost, postojanje ili nepostojanje braka) priznaće se pod uslovima iz prethodnog člana na teritoriji druge države ugovornice samo u slučaju ako je bar jedan od supruga u momentu pravosnažnosti odluke bio državljanin Države ugovornice čiji je sud doneo odluku.
2) Gornja odredba primenjuje se i na odluke donete pre stupanja na snagu ovog Ugovora.
3) Države ugovornice na osnovu pravosnažnih odluka iz stava 1. i 2. ovog člana koje su priznate saglasno članu 43. ovog Ugovora vršiće upise promena u registre ličnog stanja na zahtev stranaka, ili po službenoj dužnosti na traženje organa Države ugovornice koji je odluku doneo.
Prednjim odredbama o izvršenju ne dira se u devizne i carinske propise Država ugovornica u pogledu transfera gotovine i iznosa stvari dobivenih izvršenjem.
Razmena isprava o ličnom stanju
1) Svaka Država ugovornica dostavljaće drugoj Državi ugovornici, bez taksa i troškova, isprave o ličnom stanju koje se odnose na državljane te Države. Isprave će se dostavljati diplomatskom ili konzularnom pretstavništvu.
2) Izvodi iz matičnih knjiga umrlih dostavljaće se odmah, a ostali izvodi skupno krajem svakog tromesečja.
Dostavljanje isprava o ličnom stanju
1) Obe Države ugovornice obavezuju se da će jedna drugoj dostavljati isprave o ličnom stanju bez taksa i troškova, ako budu za to zamoljene u javnom interesu.
2) Ovakve molbe upućuju se diplomatskim ili konzularnim putem nadležnim državnim organima.
1) Javne isprave koje je sastavio ili izdao sud ili drugi državni organ u jednoj Državi ugovornici, ako su snabdevene službenim pečatom, nije potrebno overavati radi upotrebe pred sudovima i drugim državnim organima druge Države ugovornice.
2) Ovo se odnosi i na prepise javnih isprava koje je overio sud ili drugi nadležni državni organ.
Za privatne isprave koje je overio sud ili drugi nadležni državni organ jedne Države ugovornice nije potrebna dalja overa za njihovu upotrebu pred sudovima i drugim državnim organima druge Države ugovornice.
Obaveštavanje o pravnim propisima
Državni sekretarijat za inostrane poslove Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Ministarstvo inostranih poslova Narodne Republike Bugarske davaće jedan drugome na molbu tekst propisa koji važe ili su važili na području njihove Države, a po potrebi i obaveštenja o određenim pravnim pitanjima.
PRAVNA POMOĆ U KRIVlČNIM STVARIMA
Države ugovornice obavezuju se da će međusobno ukazivati pravnu pomoć u krivičnim stvarima saglasno odredbama ovog Ugovora.
Pravna pomoć obuhvata izvršenje sudskih izviđajnih i istražnih radnji kao što su ispitivanje okrivljenog, saslušavanje svedoka i veštaka, sudski uviđaj, pretres, oduzimanje predmeta i predavanje akata i predmeta, kao i dostavljanje pismena i drugih procesnih radnji koje se odnose na određeni krivični postupak. Međutim, akti i predmeti predaće se samo ako se nalaze na čuvanju kod organa zamoljene Države i ako se tome ne protive posebni razlozi; njih treba vratiti što je moguće pre.
Pravna pomoć neće se ukazivati ako delo, za koje se vodi krivični postupak, prema zakonima zamoljene Države, nije sudski kažnjivo ili ako je ono političko ili čisto vojno krivično delo (koje se sastoji isključivo u povredi vojnih obaveza).
Pravna pomoć može se odbiti ako zamoljena Država smatra da se ukazivanjem pravne pomoći mogu da ugroze njena suverena prava ili njena sigurnost, ako je to u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva, ili ako je okrivljeni državljanin zamoljene Države.
1) Ako neko lice - ma čijeg državljanstva ono bilo - primi na teritoriji jedne Države ugovornice poziv u nekoj krivičnoj ili građanskoj stvari i na ovaj se dobrovoljno pojavi pred sudom druge Države ugovornice kao svedok ili veštak, ne sme se tamo goniti ili lišiti slobode zbog ranijih krivičnih dela ili kao saučesnik u krivičnom delu koje je predmet postupka u kojem se to lice saslušava kao svedok ili veštak. Sa krivičnim delima izjednačuju se kažnjive radnje po kojima vode postupak upravni organi.
2) Međutim, lice navedeno u stavu 1. ovog člana gubi ovo pravo ako ne napusti teritoriju Države pred čijim se sudom pojavilo u roku od pet dana pošto mu je sud saopštio da je slobodno i ako je pri tome imalo stvarne mogućnosti da napusti teritoriju te Države.
3) U zamolnici za dostavljanje poziva treba navesti iznos koji će se isplatiti za pokriće troškova putovanja i boravka. Država od koje potiče zamolnica daće pozvanom licu, na njegovo traženje, predujam za pokriće troškova putovanja i boravka.
1) Kad je neophodno potrebno da sud jedne Države ugovornice neposredno sasluša kao veštaka ili svedoka lice koje je lišeno slobode na teritoriji druge Države ugovornice, može se za njegovu privremenu predaju zamoliti Državni sekretarijat za inostrane poslove Federativne Narodne Republike Jugoslavije odnosno Ministarstvo inostranih poslova Narodne Republike Bugarske.
2) Ovoj molbi udovoljiće se ako takvo lice na to pristaje i ako se tome ne protive posebni razlozi. Takvo lice treba da bude vraćeno što je moguće pre. Pri tome će se primeniti odredba člana 58. stav 1. ovog Ugovora.
3) Pod uslovima iz člana 58. i prethodnih stavova ovog člana može se dozvoliti i tranzit lica pritvorenog u trećoj državi preko teritorije jedne Države ugovornice radi saslušanja u drugoj Državi ugovornici.
1) Na zahtev jedne Države ugovornice druga Država ugovornica će, i u slučajevima kada nije dopušteno izdavanje vratiti stvari koje su u izvršenju krivičnog dela sa teritorije Države koja zahtev postavlja odnete od izvršioca na teritoriji zamoljene Države, ili stvari koje je izvršilac dobio u zamenu za pomenute stvari. Ako se pojavi spor oko savesnosti držanja rešavaju sudovi Države u kojoj se stvari nalaze.
2) Zamoljena Država može privremeno zadržati stvari iz prethodnog stava, ako je to neophodno u krivičnom postupku koji se vodi na njenoj teritoriji.
Za ukazivanje pravne pomoći u krivičnim stvarima primenjuju se shodno odredbe članova 7-11, 12. stav 1, 13. stav 1. i 14-17. ovog Ugovora.
1) Države ugovornice dostavljaće uzajamno diplomatskim putem svakog tromesečja prepise kaznenih listova o pravosnažnim osuđujućim presudama koje se odnose na državljane druge Države ugovornice.
2) Osim toga, Države ugovornice dostavljaće uzajamno i docnije odluke koje se odnose na takve presude i unose se u kazneni registar.
3) Osim toga, Države ugovornice dostavljače uzajamno po molbi u pojedinačnim slučajevima izvode iz presuda navedenih u stavu 1. ovog člana.
Države ugovornice davaće uzajamno po molbi diplomatskim putem obaveštenja o upisima u kazneni registar:
a) koja se odnose na državljane Države koja moli takva obaveštenja;
b) koja se odnose na druga lica ako se protiv ovih u Državi koja moli obaveštenja vodi krivični postupak, a ta lica se nalaze u toj Državi. Zamoljena Država može odbiti davanje obaveštenja ako je osuđeni njen državljanin.
1) Države ugovornice se obavezuju da će se uzajamno obaveštavati o krivičnim delima izvršenim na teritoriji jedne od njih od strane državljana druge Države, a koji su po izvršenom delu prebegli na teritoriju svoje Države.
2) Zajedno sa obaveštenjem iz prethodnog stava predavaće se i sva poznata dokazna sredstva o izvršenom krivičnom delu.
Troškove prouzrokovane ukazivanjem pravne pomoći u krivičnim stvarima kao i davanjem obaveštenja snosiće ona Država ugovornica na čijoj su teritoriji nastali.
Izdavanje i tranzitiranje okrivljenih i osuđenih lica
Uslovi za izdavanje
Države ugovornice obavezuju se da će, pod uslovima iz ovog Ugovora uzajamno izdavati lica protiv kojih se vodi krivični postupak ili protiv kojih je u takvom postupku pravosnažno izrečena kazna u Državi koja postavlja zahtev za izdavanje.
1) Zamoljena Država odobriće izdavanje lica protiv koga se u državi koja postavlja zahtev za izdavanje vodi krivični postupak zbog krivičnog dela za koje je po zakonima obe Države ugovornice predviđena maksimalna kazna lišenja slobode u trajanju najmanje dve godine ili teža kazna.
2) Za dokaz osnovanosti zahteva za izdavanje u ovakvim slučajevima dovoljan je akt nadležnog organa Države koja postavlja zahtev za izdavanje kojim se određuje pritvor ili istražni zatvor, otvara istraga, podiže optužnica, raspisuje poternica ili drugi akt istog dejstva. U takvom aktu treba da su označeni opis dela zbog koga se izdavanje traži i činjenično stanje, vreme i mesto izvršenja dela i pravna kvalifikacija dela.
1) Pod uslovima iz stava 1. člana 67. ovog Ugovora zamoljena Država će takođe odobriti izdavanje lica koje je pravosnažnom sudskom presudom osuđeno na kaznu lišenja slobode najmanje 6 meseci.
2) Pravosnažne sudske odluke su potpun dokaz o osnovanosti zahteva za izdavanje, bilo da su izrečene u prisustvu ili otsustvu lica na koje se odnose. Ako je pravosnažna odluka izrečena u otsustvu Države ugovornice se saglašavaju, da takvu odluku neće izvršavati prema izdatom licu, nego će ponoviti postupak i izdatom licu suditi u njegovom prisustvu.
Zamoljena Država može odbiti izdavanje:
a) ako je krivično delo zbog koga se traži izdavanje izvršeno na njenoj teritoriji;
b) ako se izdavanje traži zbog krivičnog dela izvršenog na teritoriji treće države, a delo je već presuđeno u trećoj državi.
Zahtev za izdavanje odbiće se u sledećim slučajevima:
a) ako je lice čije se izdavanje traži državljanin zamoljene Države;
b) ako je protiv lica čije se izdavanje traži za isto delo izrečena pravosnažna presuda od suda zamoljene Države. Međutim, izdavanje će se odobriti ako se po zakonu zamoljene Države stiču uslovi za ponavljanje postupka za to delo;
v) ako je po zakonu bilo koje Države ugovornice nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne, i to pre nego što je postavljen zahtev za izdavanje;
g) ako nije stavljen predlog odnosno podignuta tužba za krivično gonjenje, u slučajevima kada je po zakonu Države koja postavlja zahtev za izdavanje ili Države gde je delo izvršeno, pokretanje krivičnog postupka uslovljeno stavljanjem predloga odnosno podnošenjem tužbe.
1) Izdavanje se neće odobriti za delo koje se po oceni zamoljene Države smatra političkim krivičnim delom.
2) Neće se smatrati političkim krivičnim delom ono krivično delo za čije su gonjenje Države ugovornice obavezne po međunarodnim ugovorima (genocid, zločini protiv čovečnosti i mira, ratni zločini, uništavanje kulturnih i istoriskih spomenika i dr.).
Izdavanje se neće takođe odobriti za čisto vojna krivična dela (koja se sastoje isključivo u povredi vojnih obaveza), kao i za štamparske krivice.
1) Zahtev za izdavanje podnosi se diplomatskim putem. Na isti način Države ugovornice dostavljaće uzajamno sva obaveštenja i odluke donete u vezi sa izdavanjem.
2) Uz zahtev za izdavanje, pored dokaza, iz člana 67. stav 2. i člana 68. stav 2. ovog Ugovora, treba priložiti:
a) dokaze ili podatke o državljanstvu traženog lica;
b) podatke i sredstva za utvrđivanje identiteta traženog lica, a po mogućnosti i druge podatke za njegov brzi pronalazak, ako ono već nije identifikovano u zamoljenoj Državi;
v) tekst krivičnog zakona koji se odnosi na krivično delo zbog koga se izdavanje traži kako Države koja postavlja zahtev za izdavanje tako i Države u kojoj je delo izvršeno.
3) Ako se traži izdavanje po članu 68. ovog Ugovora mora se priložiti i dokaz da je presuda pravosnažna.
4) Zahtev i svi prilozi moraju biti prevedeni na službeni jezik zamoljene Države. Svi prilozi se dostavljaju u originalu ili u overenom prepisu.
5) Valjanost forme svih priloga ceni se po zakonu Države koja postavlja zahtev.
1) Ako su ispunjeni uslovi za izdavanje prema ovom Ugovoru zamoljena Država je obavezna da odmah po prijemu zahteva za izdavanje preduzme sve mere za pronalazak traženog lica i za izvršenje zahteva, a ako je potrebno narediće se i njegovo pritvaranje, čim to lice bude pronađeno.
2) Ali ako se iz dokumenata priloženih uz zahtev za izdavanje ne može pouzdano utvrditi da su ispunjeni svi uslovi potrebni za odobrenje izdavanja zamoljena Država zatražiće od Države koja zahtev postavlja da joj u utvrđenom roku dostavi dopunske podatke i obaveštenja. Ovaj se rok može produžiti na traženje Države koja zahtev postavlja.
3) Ako u određenom roku ne bude postupljeno po traženju zamoljene Države, postupak za izdavanje će se obustaviti, a traženo lice biće oslobođeno. Ovo ne sprečava da se postupak za izdavanje nastavi, kad se naknadno udovolji traženju zamoljene Države.
1) Na neposredni zahtev nadležnog suda, ili organa gonjenja jedne Države ugovornice koji je upućen pismeno ili telegrafski, zamoljena Država će, saglasno njenim zakonima, preduzeti privremeno protiv lica čije se izdavanje traži mere obezbeđenja, uključujući i pritvaranje, ako se u tom zahtevu označi postojanje jednog od dokumenata iz člana 67. stav 2. i člana 68. stav 2. ovog Ugovora, kao i organ od koga taj dokumenat potiče i broj i datum tog dokumenta.
2) Postupak po stavu 1. ovog člana obustavlja se ako u roku koji odredi nadležni organ zamoljene Države ne bude dostavljen zahtev za izdavanje. Na obrazloženi zahtev Države od koje potiče zahtev za izdavanje ovaj se rok može produžiti.
3) Zahtev iz stava 1. ovog člana treba da bude potvrđen diplomatskim putem.
4) Država koja postavlja zahtev za izdavanje biće bez odlaganja obaveštena o privremenom pritvaranju ili o drugim privremenim merama obezbeđenja odnosno o razlozima zbog kojih se njen zahtev nije mogao izvršiti.
5) Nadležni organi Država ugovornica mogu i bez zahteva iz stava 1. ovog člana pritvoriti lice koje se nalazi na njihovoj teritoriji, ako doznaju da je ono na teritoriji druge Države ugovornice izvršilo krivično delo za koje se po ovom Ugovoru dopušta izdavanje. Druga Država ugovornica biće o tome bez odlaganja obaveštena.
1) Potpuno ili delimično odbijanje zahteva za izdavanje ili odlaganje njegovog izvršenja treba obrazložiti.
2) Izveštavajući Državu koja je postavila zahtev za izdavanje o odobrenom izdavanju, zamoljena Država će jednovremeno saopštiti vreme i mesto na granici gde će se izvršiti predaja.
Država koja je postavila zahtev za izdavanje, sem u slučaju više sile, obavezna je da na određenom mestu izdato lice preuzme najdalje u roku od tri dana od dana određenog za predavanje; u protivnom odnosno lice može biti oslobođeno.
1) Zamoljena Država će doneti odluku po zahtevu za izdavanje i u slučaju ako se protiv lica čije se izdavanje traži u zamoljenoj Državi vodi krivični postupak ili je ono osuđeno zbog nekog drugog krivičnog dela; ako zahtev bude uvažen predaja će se odložiti dok takvo lice izdrži kaznu ili postupak bude na drugi način obustavljen.
2) I u slučaju iz stava 1. ovog člana može se traženo lice privremeno predati Državi koja zahteva izdavanje radi sprovođenja istrage, ali će ta Država vratiti izdato lice zamoljenoj Državi najdocnije kad bude donesena sudska presuda u predmetu zbog koga je privremeno izdato, a u svakom slučaju najdalje tri meseca od dana predaje.
Ako izdavanje jednog lica traži više država zbog istog ili raznih krivičnih dela zamoljena Država rešava prema okolnostima datog slučaja kome će zahtevu udovoljiti.
1) Izdato lice ne može se krivično goniti niti se protiv njega može izvršiti kazna zbog krivičnog dela učinjenog pre izdavanja, ako ono nije bilo osnov za izdavanje, niti se ono može za takvo delo izdati trećoj Državi radi suđenja ili izvršenja kazne, ako se za ovo ne dobije naknadni pristanak Države ugovornice koja je odobrila izdavanje. Između Država ugovornica pristanak se ne može odbiti ako se tiče krivičnog dela za koje po odredbama ovog Ugovora postoje uslovi za izdavanje.
2) Pristanak se neće tražiti ako predato lice ne napusti teritoriju Države kojoj je bilo predato po isteku mesec dana od dana okončanja krivičnog postupka, a ako je osuđeno - po isteku mesec dana od dana izdržane ili oproštene kazne ili ako se to lice ponovo vrati na teritoriju te Države. U ovaj rok se ne uračunava vreme u kome odnosno lice bez svoje krivice nije moglo napustiti teritoriju te Države.
Država koja je postavila zahtev za izdavanje obavestiće zamoljenu Državu o rezultatu krivičnog postupka protiv predatog lica. Ako je protiv toga lica doneta presuda, dostaviće sa prepis te presude po njenoj pravosnažnosti.
1) Države ugovornice su obavezne da, bez posebnog zahteva, u postupku za izdavanje uzajamno dostavljaju:
a) predmete koji mogu poslužiti kao dokaz protivu lica čije je izdavanje traženo. Zamoljena Država može privremeno zadržati te stvari ako je to neophodno za vođenje drugog krivičnog postupka;
b) sve predmete nađene u posedu traženog lica ili kod trećih lica, koje su on ili njegov saučesnik pribavili krivičnim delom zbog koga se izdavanje traži, ili koji pretstavljaju protivrednost primljenu za predmete pribavljene tim krivičnim delom ili nagradu za njegovo izvršenje. Ako se pojavi spor oko savesnosti držanja rešavaju sudovi zemlje u kojoj se stvari nalaze.
2) Ovi će se predmeti dostaviti Državi koja je zahtev za izdavanje postavila prilikom predaje izdatog lica, a ako to nije moguće, onda naknadno. Ovako će se postupiti i u slučajevima gde do izdavanja nije došlo usled smrti ili bekstva traženog lica.
3) Prava trećih lica na ovakvim predmetima ostaju nepovređena. Po okončanju krivičnog postupka ovi će se predmeti vratiti bez naknade licu kome pripadaju. Ako se ne može ustanoviti lice kome oni pripadaju predmet će se bez naknade vratiti zamoljenoj Državi.
Ako predato lice izbegne krivični postupak i ponovo se vrati na teritoriju zamoljene Države biće na ponovni zahtev izdato bez ikakvih formalnosti.
1) Države ugovornice su dužne da po zahtevu dopuste tranzit preko svoje teritorije lica izdatog od treće države drugoj Državi ugovornici. Država nije dužna da odobri tranzit lica za koje ne postoje uslovi za izdavanje po ovom Ugovoru.
2) Zahtev za odobrenje tranzita upućuje se na isti način kao i zahtev za izdavanje.
3) Zamoljena Država odobriće tranzit na način koji je za nju najpovoljniji.
Troškove skopčane sa izdavanjem snosi Država na čijoj teritoriji su nastali. Troškove tranzita snosi Država od koje potiče zahtev za tranzit.
Države ugovornice se obavezuju da neće davati državljanstvo licima čije se izdavanje traži, sem u slučaju da takvo lice dobije otpust iz dotadanjeg državljanstva, odnosno da će sačekati sa odlučivanjem po molbi za davanje državljanstva do odluke po zahtevu za izdavanje, naročito ako Država koja postavlja zahtev za izdavanje ukaže, da je državljanstvo traženo radi izbegavanja izdavanja.
ZAVRŠNE ODREDBE
Sva sporna pitanja u primeni ovog Ugovora rešavaće Države ugovornice diplomatskim putem.
Ovaj Ugovor biće ratifikovan, a ratifikacioni dokumenti razmeniće se u Beogradu.
1) Ovaj Ugovor stupa na snagu trideset dana od dana razmene ratifikacionih dokumenata.
2) Toga dana prestaju važiti konvencije zaključene između dveju Država ugovornica u Sofiji 26. novembra 1923. godine, i to: Konvencija o sudskoj pomoći i Konvencija o izdavanju krivaca i o pravnoj pomoći u krivičnim delima.
3) Ovaj Ugovor zaključuje se na neodređeno vreme a njegova važnost prestaje po isteku jedne godine od dana kada ga jedna od Država ugovornica otkaže.
Sačinjeno u Sofiji na dan 23. marta 1956. godine u dva originala na srpskohrvatskom i bugarskom jeziku, s tim da su oba teksta autentična.
Za Federativnu Narodnu |
|
Za Narodnu Republiku |
Republiku Jugoslaviju, |
|
Bugarsku, |
Lazar Lilić, s. r. |
|
Dimitar Georgijev. s. r. |
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu odmah.