POSLOVNIKO RADU SKUPŠTINE GRADA KRAGUJEVCA("Sl. list grada Kragujevca", br. 2/2005 - prečišćen tekst, 3/2006 i 5/2006 - autentično tumačenje) |
Ovim Poslovnikom uređuje se organizacija i rad Skupštine grada Kragujevca, način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, način izbora i rad organa Skupštine grada i druga pitanja od značaja za rad Skupštine grada.
Skupštinu grada Kragujevca predstavlja predsednik Skupštine grada.
U Skupštini grada Kragujevca u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom grada.
II KONSTITUISANJE SKUPŠTINE GRADA
1. Sazivanje prve sednice Skupštine grada
Skupština grada konstituiše se u roku od 20 dana od dana izbora odbornika.
Prvu sednicu Skupštine grada, posle završenih lokalnih izbora, saziva predsednik Skupštine grada iz prethodnog saziva, narednog dana od dana podnošenja izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Prvoj sednici Skupštine grada, do izbora predsednika Skupštine grada, predsedava najstariji od prisutnih odbornika (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsedavajućem, u radu pomaže najmlađi od prisutnih odbornika i sekretar Skupštine grada.
Na prvoj sednici Skupštine grada vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada i postavljenje sekretara Skupštine grada.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini grada danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Skupština grada, na prvoj sednici, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih odbornika, obrazuje Verifikacionu komisiju od tri člana i to po jedan odbornik iz tri političke stranke, političke organizacije ili grupe građana koje su dobile najveći broj odborničkih mesta u Skupštini grada.
Verifikacionoj komisiji predsedava najstariji član.
Verifikaciona komisija, na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštini grada.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata odbornika,
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinih odbornika sa obrazloženjem,
- predlog da se potvrđivanje mandata pojedinih odbornika odloži.
Skupština grada može odložiti verifikaciju mandata pojedinog odbornika i obavestiti Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu grada najkasnije u roku od 8 dana.
Odbornik kome je potvrđivanje mandata odloženo ima pravo da, najduže 30 dana, prisustvuje sednicama i učestvuje u radu Skupštine grada, bez prava odlučivanja.
Po izvršenoj proveri iz stava 1. ovog člana, odborniku kome je verifikacija mandata odložena, mandat se se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom odborniku sa liste u skladu sa zakonom.
Predsedavajući, na osnovu izveštaja iz člana 8. ovog Poslovnika, konstatuje da je Gradska izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti sa izveštajem, čime je potvrđen mandat novoizabranim odbornicima.
Nakon potvrđivanja mandata, novoizabrani odbornici polažu zakletvu, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Kragujevca pridržavati Ustava, Zakona i Statuta grada i da ću časno i odgovorno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana Kragujevca".
Odbornik može na kraju zakletve izgovoriti reči: "Tako mi Bog pomogao".
3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada i postavljenje sekretara Skupštine grada
a) Izbor predsednika Skupštine grada
Kandidata za predsednika Skupštine grada može da predloži najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine grada podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine grada.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine grada može se otvoriti rasprava.
Nakon rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine grada, i to po azbučnom redu prezimena.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine grada pristupa se glasanju.
Izbor predsednika Skupštine grada vrši se tajnim glasanjem.
Tajnim glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, kome u radu pomaže najmlađi odbornik i sekretar Skupštine grada.
Kandidat za predsednika Skupštine grada ne može da rukovodi glasanjem niti da pomaže u rukovođenju.
Po utvrđivanju liste kandidata iz člana 13. ovog poslovnika, obrazuje se Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja od 3 člana (u daljem tekstu: Komisija).
Za člana komisije određuje se po jedan, najmlađi odbornik iz tri političke stranke, političke organizacije ili grupe građana koje su dobile najveći broj odborničkih mesta.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine grada.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine grada, koliko se kandidata bira, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata, prema redosledu utvrđenom na listi kandidata i način glasanja.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira i to za jednog od kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što, pošto je prethodno prozvan, prilazi stolu predsedavajućeg. Predsedavajući uručuje odborniku glasački listić, a sekretar Skupštine grada, označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen.
Kad odbornik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine grada, kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Pošto je glasanje završeno, Komisija utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića;
- upotrebljenih glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića;
- važećih glasačkih listića;
- ukupan broj glasova koje je dobio kandidat, odnosno kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju, koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažećim glasačkim listićem, smatra se:
• nepopunjeni glasački listić,
• glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao,
• glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira,
• glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se obavezno unosi dan i sat glasanja.
Za predsednika Skupštine grada izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je za izbor predsednika predložen samo jedan kandidat, koji ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti za istog kandidata, na istoj sednici.
Ako u ponovljenom glasanju, kandidat za predsednika ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Ako su za izbor predsednika predložena dva kandidata, od kojih ni jedan ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti za iste kandidate, na istoj sednici. Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Ako su za izbor predsednika predložena tri kandidata, od kojih ni jedan ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se na istoj sednici ponoviti za dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Kandidat koji je u ponovljenom glasanju dobio najveći, ali ne i potreban broj glasova, može biti ponovo kandidovan.
Ako u prvom glasanju jedan od predloženih kandidata ima najveći, ali ne i dovoljan broj glasova, a druga dva kandidata jednak broj glasova, glasanje će se ponoviti na istoj sednici za kandidata koji ima najveći broj glasova i jednog od kandidata koji imaju jednak broj glasova.
Skupština će tajnim glasanjem većinom glasova od prisutnog broja odbornika odlučiti koji od kandidata sa jednakim brojem glasova učestvuje kao kandidat u ponovljenom glasanju za izbor predsednika Skupštine.
Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Kandidat koji je u ponovljenom glasanju dobio najveći, ali ne i potreban broj glasova, može biti ponovo kandidovan.
Ako u prvom glasanju sva tri kandidata dobiju jednak broj glasova, glasanje će se na istoj sednici ponoviti za iste kandidate.
Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Predsedavajući objavljuje rezultat glasanja, na osnovu zapisnika iz člana 22. ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine grada stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima vođenje sednice.
b) Izbor zamenika predsednika Skupštine grada
Zamenik predsednika Skupštine grada bira se na predlog, na način i po postupku utvrđenom za izbor predsednika Skupštine grada.
v) Postavljenje sekretara Skupštine grada
Kandidata za sekretara Skupštine grada predlaže predsednik Skupštine grada.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine grada podnosi se Skupštini grada, usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine grada postavlja se javnim glasanjem.
Za sekretara Skupštine grada postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine grada će u roku od 15 dana, predložiti drugog kandidata za sekretara Skupštine grada.
Do postavljenja sekretara Skupštine grada poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
U Skupštini grada obrazuju se odborničke grupe u roku od 5 dana od dana izbora predsednika Skupštine grada.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje tri odbornika u Skupštini grada. Odborničku grupu od najmanje tri odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, političkih organizacija ili grupe građana koje imaju manje od tri odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine grada podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine grada na način utvrđen ovim poslovnikom.
Svaka odbornička grupa ima pravo da:
• učestvuje u radnim telima Skupštine grada, srazmerno broju odbornika koje ima u Skupštini grada,
• određuje svoje predstavnike u delegacijama Skupštine grada,
• učestvuje u konsultacijama vezanim za predlaganje dnevnog reda sednice Skupštine grada,
• preduzima druge aktivnosti u skladu sa ovim poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika predsednika odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U Skupštini grada obezbeđuju se uslovi za rad i funkcionisanje odborničkih grupa i to:
- korišćenjem sala za sastanke kojima za te namene raspolaže Skupština grada,
- korišćenjem prostorija za rad, u skladu sa mogućnostima Skupštine grada.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja stručna služba skupštinskih poslova.
Za potrebe odborničke grupe, odbornička grupa ima pravo da angažuje saradnika, odnosno tehničkog sekretara, koji prava po osnovu rada ostvaruje u Skupštini grada, o čemu Skupština donosi posebnu odluku.
Prostor za rad i tehnička sredstva obezbeđuje odbornička grupa.
IV PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA I SEKRETAR SKUPŠTINE GRADA
Predsednik Skupštine grada:
• saziva i predsedava sednicama Skupštine grada,
• stara se o primeni Poslovnika o radu Skupštine grada,
• stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine grada,
• potpisuje akta koja donosi Skupština grada,
• predstavlja Skupštinu grada,
• stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine grada,
• vrši i druge poslove utvrđene zakonom, statutom Grada, Poslovnikom o radu Skupštine grada, kao i odlukama Skupštine grada.
Predsedniku Skupštine grada prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine grada prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine grada, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.
Skupština grada može razrešiti dužnosti predsednika Skupštine grada pre isteka vremena na koje je izabran, po predlogu, na način i po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine grada.
Skupština je obavezna da se o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine grada izjasni na prvoj narednoj sednici, od dana njegovog podnošenja.
U slučaju prestanka mandata odbornika predsedniku Skupštine grada prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je konstatovan prestanak mandata odbornika.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine, pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Ako je predsedniku Skupštine prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog predsednika, vrši zamenik predsednika Skupštine.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi zamenik predsednika Skupštine, kome u radu pomaže sekretar Skupštine.
Kandidat za predsednika Skupštine grada ne može rukovoditi glasanjem niti pomagati u rukovođenju.
2. Zamenik predsednika Skupštine grada
Zamenik predsednika Skupštine grada pomaže predsedniku Skupštine u vršenju poslova iz njegove nadležnosti.
Zamenik predsednika Skupštine grada zamenjuje predsednika u slučaju njegove odsutnosti, sprečenosti da obavlja funkciju ili na osnovu posebnog ovlašćenja.
Zameniku predsednika Skupštine grada prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika, po postupku i na način predviđenim za prestanak funkcije predsednika Skupštine grada.
U slučaju prestanka funkcije zamenika predsednika Skupštine grada pre isteka vremena na koje je izabran, izbor zamenika predsednika Skupštine grada vrši se po postupku i na način predviđen za izbor predsednika Skupštine grada, s tim što postupkom za izbor rukovodi, predsednik Skupštine grada kome u radu pomaže sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine grada:
• stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine grada i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad,
• pomaže predsedniku i zameniku predsednika Skupštine grada u radu,
• rukovodi službom nadležnom za poslove Skupštine grada,
• obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada, ovim Poslovnikom i drugim aktima Skupštine grada.
Sekretara Skupštine grada postavlja Skupština grada. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine grada, pri čemu on vrši svoje zadatke do postavljanja novog sekretara.
Sekretar Skupštine grada može imati zamenika koji mu pomaže u radu i zamenjuje ga u slučaju odsutnosti, odnosno sprečenosti. Zamenika sekretara postavlja Skupština grada na vreme, po predlogu, po postupku i na način utvrđen za postavljenje sekretara Skupštine grada. Funkcija zamenika sekretara Skupštine grada prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine.
Za svoj rad sekretar je odgovoran Skupštini grada.
Sekretaru Skupštine grada prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen: ostavkom ili razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine grada prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine grada, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
Skupština grada može razrešiti dužnosti sekretara Skupštine grada pre isteka vremena na koje je postavljen, po predlogu, na način i po postupku predviđenom za postavljenje sekretar Skupštine grada.
Do imenovanja novog sekretara Skupštine grada, dužnost sekretara Skupštine grada vrši zamenik sekretara.
Zameniku sekretara Skupštine grada prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen: ostavkom ili razrešenjem, u skladu sa odredbama ovog poslovnika koje se odnose na prestanak funkcije sekretara Skupštine grada pre isteka vremena na koje je postavljen.
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Skupštine grada, predlaganje akata, sagledavanja stanja vođenja politike, davanja mišljenja na predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, izvršavanja odluka, drugih propisa i opštih akata od strane Gradonačelnika, u oblasti za koju je svaki odbor zadužen i vršenja drugih poslova određenih, obrazuju se stalna i povremena radna tela.
Stalna radna tela obrazuju se kao odbori.
Stalna radna tela Skupštine grada su:
1. Odbor za budžet i finansije,
2. Odbor za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine,
3. Odbor za društvene delatnosti,
4. Odbor za privredu i razvoj sela,
5. Odbor za organizaciju i normativna akta,
6. Administrativni odbor,
7. Odbor za mandatno-imunitetska pitanja,
8. Odbor za predstavke i žalbe,
9. Odbor za obeležavanje praznika, dodelu priznanja, saradnju i udruživanje sa drugim opštinama i gradovima,
10. Odbor za žalbe i prigovore na odluke i rešenja Gradonačelnika iz imovinsko-pravne i stambeno-komunalne delatnosti,
11. Odbor za utvrđivanje i promenu naziva ulica i trgova,
12. Odbor za bezbednost saobraćaja.
Povremena radna tela mogu se obrazovati kao odbori, komisije i sl.
Skupština grada može obrazovati i anketne odbore.
Članovi stalnih ili povremenih radnih tela pored odbornika mogu biti i ugledni građani – stručnjaci za pojedine oblasti.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog ili povremenog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Nadležnost, naziv, dužnost predsednika, sastav i broj članova, prava i dužnosti članova stalnog radnog tela utvrđuje se posebnom odlukom Skupštine grada.
Članovi stalnih radnih tela biraju se na period od 4 godine.
Članove stalnih radnih tela predlažu političke stranke, koalicije stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada Kragujevca.
Predlaganje članova stalnih radnih tela vrši se srazmerno broju osvojenih odborničkih mandata u Skupštini grada Kragujevca.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika Skupštine grada.
Broj predsednika i zamenika predsednika u stalnim radnim telima pripada političkim strankama, koalicijama stranaka, političkim organizacijama ili grupama građana iz stava 1. ovog člana, srazmerno broju osvojenih odborničkih mandata.
O predloženoj listi kandidata za radna tela odlučuje se u celini, javnim glasanjem.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina od broja odbornika prisutnih na sednici Skupštine grada.
Ako radno telo ne bude izabrano postupak se ponavlja.
U toku trajanja mandata, Skupština grada može razrešiti člana odbora na predlog političke stranke, koalicije stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada Kragujevca na čiji je predlog izabran i pre isteka njegovog mandata i izabrati novog člana odbora, u skladu sa članom 51. ovog Poslovnika.
Skupština grada odlučuje o razrešenju i izboru novog člana odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga.
U slučaju prestanka mandata članu odbora njegovom voljom ili voljom političke stranke, koalicije stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada Kragujevca na čiji predlog je izabran, do izbora novog člana odbora smatra se da preostali broj članova odbora čini njegov puni sastav, s tim što taj broj mora biti veći od polovine broja članova odbora utvrđenog odlukom iz člana 50. i 52. ovog Poslovnika.
Povremena radna tela obrazuju se za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela i njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Nadležnost, sastav, način rada, rok za izvršenje zadatka i broj članova povremenih, kao i drugih radnih tela utvrđuje se odlukom o njihovom obrazovanju.
Anketni odbori i komisije obrazuju se za vršenje posebnih zadataka određenih odlukom o njihovom obrazovanju.
Skupština grada može obrazovati, iz reda odbornika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Skupština grada obavezno obrazuje Anketni odbor ako to zatraži najmanje 1/3 odbornika.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i sl. podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i sl. kao i građani, dužni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Skupštini grada izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine grada.
Predsednik Skupštine, na predlog odbora ili komisije, može angažovati naučne ili stručne institucije, kao i pojedine naučne i stručne radnike, radi proučavanja pojedinih pitanja iz delokruga Skupštine grada.
Radno telo na prvoj sednici iz sastava svojih članova bira, predsednika i zamenika predsednika.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, po sopstvenoj inicijativi.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu radnog tela na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine grada.
Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu radnog tela, saziva zamenik predsednika radnog tela ili predsednik Skupštine grada.
Radno telo, radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice radnog tela, dostavlja se svim odbornicima, odborničkim grupama i izvršnom organu, najmanje 48 sati pre održavanja sednice radnog tela.
Izuzetno sednica radnog tela može se sazvati neposredno pre početka ili u pauzi zasedanja Skupštine, osim u slučaju kada je na dnevnom redu sednice radnog tela predlog opšteg akta.
Sednici radnog tela, može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornik koji nije član radnog tela.
Kad se na sednici radnog tela, razmatraju predlozi odluka i amandmani na predloge odluka, na sednicu se pozivaju i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
U radu radnog tela, mogu, po pozivu, učestvovati i stručni i naučni radnici.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo, može, preko svog predsednika, tražiti od drugih organa podatke i informacije od značaja za rad radnog tela.
Nakon završetka pretresa, radno telo, podnosi Skupštini grada izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge radnog tela. Radno telo određuje izvestioca koji po potrebi na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj radnog tela.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje, koje je izložio na sednici radnog tela, izneće se u izveštaju radnog tela, i on ima pravo da ga obrazloži na početku rasprave o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Skupštine grada.
O sednici radnog tela, sastavlja se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih i odsutnih članova radnog tela i imena drugih učesnika sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi radnog tela, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredio radnog tela.
U radu anketnih odbora i komisija shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu radnih tela.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština grada radi u sednicama.
Sednice Skupštine grada (u daljem tekstu:Skupštine) mogu biti:
- redovne, koje se održavaju po potrebi, a obavezno jednom u tri meseca,
- po hitnom postupku i,
- svečana sednica koja se održava povodom 6. maja - praznika grada Kragujevca.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom.
Redovna sednica Skupštine započinje u 9, 00 sati, a završava se u 18, 00 sati.
Na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe, Skupština može produžiti rad i posle 18, 00 sati.
Predlog iz stava 3. ovog člana može se izneti najkasnije do 17, 00 sati.
O predlogu za produženje Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Predlog je prihvaćen ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika.
O pripremanju sednica Skupštine stara se predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Materijale koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine mogu podneti: Gradonačelnik, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, Gradsko veće, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine grada.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti samo materijali, koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i koji su predsedniku Skupštine dostavljeni najkasnije 10 dana pre dana održavanja sednice.
Predlog sadrži i ime i prezime predstavnika predlagača, odnosno izvestioca na Skupštini.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradonačelnik kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz člana 64. ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine, radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi, sa obrazloženjem, kao i u elektronskom obliku.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama člana 119. stav 2. ovog Poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem koje obavezno sadrži pravni osnov i razloge za njegovo donošenje. Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Statutom i ovim poslovnikom.
Izveštaj Gradskog građanskog branioca – Ombudsmana, koji se razmatra na redovnoj sednici Skupštine, obavezno se uvršćuje kao prva tačka dnevnog reda, osim kada je u pitanju hitan postupak, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, kada se uvršćuje kao prva naredna tačka posle tačke koja se razmatra po hitnom postupku.
O Izveštaju Gradskog građanskog branioca – Ombudsmana obavezno se otvara rasprava.
O Izveštaju Gradskog građanskog branioca – Ombudsmana Skupština se ne izjašnjava.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine, pozivom ili slanjem telegrama, upoznaje predsednike odborničkih grupa.
Predsednik Skupštine se stara da svi materijali koji su uvršćeni u predlog dnevnog reda sednice, kao i materijali koji su u skladu sa odredbama ovog Poslovnika upućeni kao predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, budu razmatrani u nadležnom radnom telu Skupštine.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na pisani zahtev najmanje 1/3 odbornika ili Gradonačelnika.
Predsednik Skupštine je dužan da na zahtev 1/3 odbornika ili Gradonačelnika sazove sednicu Skupštine i odredi dan i čas njenog održavanja najkasnije u roku od 7 dana od dana podnošenja pisanog zahteva, ukoliko su uz zahtev dostavljeni materijali sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu Skupštine na pisani zahtev najmanje 1/3 odbornika ili Gradonačelnika, u roku od 7 dana, sednicu može sazvati zamenik predsednika Skupštine, najstariji odbornik iz grupe od 1/3 odbornika koja je podnela pisani zahtev za sazivanje sednice ili Gradonačelnik, ako se sednica saziva na zahtev Gradonačelnika.
Sednicom sazvanom na način predviđen stavom 1. ovog člana predsedava predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine ili najstariji od prisutnih odbornika, koji tu dužnost prihvati.
Sednica Skupštine može se sazvati na pisani predlog Gradskog veća i Gradonačelnika kad se radi o razmatranju predloga Odluke o budžetu Grada.
Predsednik Skupštine je dužan da na zahtev Gradskog veća i Gradonačelnika sazove sednicu Skupštine i odredi dan i čas njenog održavanja najkasnije u roku od 7 dana od dana podnošenja pisanog zahteva, ukoliko je uz zahtev dostavljen predlog Odluke o budžetu sačinjen u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predsednik Skupštine ne sazove sednicu na pisani zahtev Gradskog veća i Gradonačelnika, sednicu može sazvati zamenik predsednika Skupštine, 1/3 odbornika ili Gradonačelnik.
Sednicom sazvanom na način predviđen stavom 3. ovog člana predsedava predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine ili najstariji od prisutnih odbornika, koji tu dužnost prihvati.
Predsednik Skupštine grada pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.
Izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku od roka utvrđenog stavom 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Skupštine grada dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Predsednik Skupštine grada može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Skupštine ukoliko je na predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice podnet veći broj amandmana koje predlagači i nadležni odbori ne mogu da razmotre pre određenog početka sednice, o čemu blagovremeno obaveštava odbornike.
Predsednik Skupštine može i iz drugih opravdanih razloga da odloži čas, odnosno dan i čas sednice, koje je dužan da obrazloži na početku te sednice.
U slučaju iz stava 3. i 4. ovog člana ne pomera se rok za podnošenje amandmana, kao ni drugi rokovi, utvrđeni ovim Poslovnikom.
Ukoliko zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika Skupštine, a sednica nije odložena u skladu sa odredbama člana 70. ovog Poslovnika, ili predsednik i zamenik predsednika Skupštine odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom će predsedavati najstariji odbornik koji tu dužnost prihvati.
Sednice Skupštine grada sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača iz člana 67, 68. i 69. ovog poslovnika i pečat Skupštine grada.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa predhodne sednice.
Izuzetno, ako konkretne okolnosti zahtevaju, materijal se odbornicima može uručiti na samoj sednici, ili se može usmeno izložiti od strane predlagača.
Postojanje izuzetnih okolnosti ceni predsednik Skupštine.
2. Promene predloženog dnevnog reda
Na predloženi dnevni red sednice, odborničke grupe, 1/3 odbornika i Gradonačelnik mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanoj formi.
Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima materijala koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 72 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije; spajanje rasprave i za promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine.
Ako je predlagač odbornička grupa, odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine, ili usmeno na sednici Skupštine, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava, već ih predlagač iz člana 72a ovog Poslovnika može obrazlagati najduže 3 minuta.
3. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti, zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Sednici Skupštine grada mogu da prisustvuju samo lica koja su pozvana.
Na sednice Skupštine grada obavezno se pozivaju: predstavnici organa Grada, načelnici uprava, glavni arhitekta i drugi glavni stručnjaci, članovi radnih tela Skupštine grada, ovlašćeni predlagači i izvestioci, kao i predstavnici sredstava javnog informisanja.
Na sednice Skupštine grada pozivaju se kao gosti izabrani poslanici u Skupštini Srbije i Crne gore i Republike Srbije, načelnik Okruga, predstavnik SPC i druga lica za koje predsednik Skupštine grada proceni da mogu prisustvovati i učestvovati u radu sednice.
U radu sednice Skupštine grada od pozvanih lica mogu da uzmu učešće po tačkama dnevnog reda samo lica kojima predsednik Skupštine da reč, osim predstavnika sredstava javnog informisanja.
Na početku rada, predsednik Skupštine grada obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Skupštine grada daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Predsednik Skupštine grada je obavezan da pre početka i u toku sednice, iz prostorije u kojoj se sednica održava, udalji sva lica koja joj bez poziva prisustvuju.
Po otvaranju sednice predsednik Skupštine utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika, odnosno više od polovine od ukupnog broja odbornika-kvorum.
Kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.
Ako se utvrdi da sednici nije prisutna potrebna većina odbornika za rad Skupštine, odnosno da nema kvoruma, predsednik odlaže početak sednice dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
Skupština grada zaseda, raspravlja i odlučuje ukoliko sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Kvorum se obavezno utvrđuje:
- na početku sednice,
- pre glasanja o predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika,
- pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda u celini,
- pre prelaska na odlučivanje po svakoj tački dnevnog reda.
Kada se radi o predlogu opšteg akta kvorum se obavezno utvrđuje:
- pre prelaska na odlučivanje o predlogu opšteg akta u načelu,
- pre prelaska na odlučivanje po svakom podnetom amandmanu, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika,
- pre prelaska na odlučivanje o predlogu opšteg akta u celini.
Kvorum se obavezno proverava i ukoliko to zatraži predsednik odborničke grupe, izražavajući sumnju u postojanje kvoruma.
Sednice Skupštine grada su javne.
Odbornici Skupštine grada mogu odlučiti da rade bez prisustva javnosti, na predlog predsednika Skupštine, najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika ili Gradonačelnika.
Predlog može biti iznet na sednici Skupštine, pre, u toku ili neposredno nakon utvrđivanja dnevnog reda sednice i ne mora biti obrazložen.
Predlog se može odnositi na isključenje javnosti po svim ili po pojedinim tačkama dnevnog reda.
Odluku o isključenju javnosti donosi Skupština većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik prethodne sednice Skupštine grada.
O primedbama na zapisnik Skupština grada odlučuje bez rasprave.
Po izjašnjavanju o izvodu iz zapisnika Gradonačelnik može podneti izveštaj o realizaciji odluka i drugih akata Skupštine grada između dve sednice.
Izveštaj iz prethodnog stava Gradonačelnik može podneti u pisanoj ili usmenoj formi.
O podnetom izveštaju ne otvara se rasprava.
O podnetom izveštaju Skupština se ne izjašnjava.
Gradonačelnik je obavezan da izveštaj iz stava 1. ovog člana podnese Skupštini jednom u tri meseca.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, sledećim redosledom predloga:
- za hitni postupak,
- za proširenje dnevnog reda,
- za spajanje rasprave,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, odnosno prihvatanja na Skupštini, kao poslednje tačke dnevnog reda, osim kada se radi o predlogu akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština može, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
Po odlučivanju o dnevnom redu u celini, predsednik Skupštine otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine, uređeno da o njima Skupština odlučuje bez rasprave.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine grada pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine grada.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podneti sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje, u usmenoj ili pisanoj formi.
Predsednik Skupštine daje reč govornicima po redosledu prijave, osim Gradonačelnika kome daje reč odmah pošto je zatraži.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, Gradonačelnik i član Gradskog veća, predstavnici organa Grada, kao i svako pozvano lice kome predsednik Skupštine da reč, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača, ima pravo da govori 20 minuta i to 10 minuta odmah po otvaranju rasprave po tački dnevnog reda čiji je predlagač, odnosno predstavnik predlagača, odnosno izvestilac, kao i da bude poslednji govornik pre zaključenja rasprave po toj tački, u trajanju od 10 minuta.
Ukoliko je Gradonačelnik, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odredio više od jednog lica za predstavnika predlagača, odnosno izvestioca, vreme za njihovo ukupno izlaganje ne može biti duže od vremena utvrđenog stavom 2. ovog člana.
Predsednik svake odborničke grupe, kao i Gradonačelnik kada nije predlagač, ima pravo da govori 20 minuta i to 10 minuta po otvaranju rasprave po svakoj tački dnevnog reda, odmah po završetku izlaganja predlagača iz stava 2. ovog člana, kao i da dobije reč i izlaže 10 minuta pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda, neposredno pre završnog izlaganja predstavnika predlagača.
Govor svakog učesnika u raspravi po tački dnevnog reda može trajati do pet minuta, s tim što svaki učesnik u raspravi o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput, osim predlagača i Gradonačelnika kada je predlagač, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Načelnici uprava, glavni gradski arhitekta i drugi glavni stručnjaci mogu dobiti reč i učestvovati u raspravi samo po tačkama dnevnog reda, po kojoj su predstavnici predlagača, odnosno izvestioci, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Načelnici uprava, glavni gradski arhitekta i drugi glavni stručnjaci, kada nisu predstavnici predlagača, odnosno izvestioci, mogu dobiti reč i učestvovati u raspravi, samo po tačkama dnevnog reda iz oblasti koja je u njihovoj nadležnosti, pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda, posle izlaganja predsednika odborničkih grupa, u trajanju od 5 minuta.
Predsednik će u slučaju prekoračenja vremena izlaganja utvrđenog odredbama ovog člana, opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Raspravu po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine, kada se iscrpi lista prijavljenih govornika izlaganjem predlagača, ukoliko predlagač to pravo želi da iskoristi.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.
Predsednik Skupštine grada je dužan da se stara da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda o kojoj traje rasprava, ili od definisanja povrede Poslovnika, ili iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ili u svom obraćanju upotrebljava psovke ili druge uvredljive izraze, predsednik će ga opomenuti.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori čineći povrede iz stava 5. ovog člana, predsednik će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti ili opomenuti na red samo predsednik.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, kao ni drugim postupcima kojima se ometa izlaganje.
Ukoliko govornika odbornik ili drugo pozvano lice, ometa na način iz stava 8. ovog člana, predsednik Skupštine mu izriče opomenu, a ako i pored izrečene opomene nastavi da čini povrede iz stava 8. ovog člana, predsednik Skupštine ovom licu neće davati reč do kraja zasedanja.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Ukoliko sednici Skupštine ne prisustvuje zamenik predsednika Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana sednicom će predsedavati najstariji prisutan odbornik, koji tu dužnost prihvati.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine, uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u smislu stava 2. ovog člana, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku ceni predsednik Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stava 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Nije dozvoljena replika na repliku.
Ukoliko odbornik, predsednik odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice pri korišćenju prava na repliku, uvredi odbornika, drugo pozvano lice ili odborničku grupu na način utvrđen članom 88.ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će ga opomenuti, a ukoliko nakon opomene nastavi sa povredama iz člana 88. Poslovnika predsednik će mu oduzeti reč.
Odbornik, predsednik odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice na koje se uvreda iz stava 1. ovog člana odnosi ima pravo na repliku u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi Poslovnika, predsednik daje reč čim je zatraži.
Obrazloženje povrede Poslovnika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede, navede član Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 4. ovog člana predsednik će mu oduzeti reč.
Predsednik je dužan dati objašnjenje povodom izrečene primedbe.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik odmah poziva odbornike da odluče o izrečenoj povredi navedenog člana.
5. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Predsednik Skupštine odlaže početak sednice Skupštine kada utvrdi nedostatak potrebne većine odbornika za početak sednice Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja u slučaju iz stava 1. ovog člana, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik odlaže početak sednice za odgovarajući dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine obavestiće odbornike i druga lica koja se po odredbama ovog Poslovnika pozivaju, o početku sednice koja je odložena, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine odlaže sednicu Skupštine i kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava ili odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, kao i u slučajevima koji onemogućavaju regularan rad Skupštine, u rokovima, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine, koja je u toku, kada se utvrdi nedostatak potrebne većine odbornika, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 sata.
Ako se utvrdi da ni posle prekida, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik određuje njen nastavak za odgovarajući dan i sat.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine i u slučajevima nastanka incidentnih okolnosti kada Skupština ne može regularno da radi, odnosno nastavi rad.
U slučaju iz stavova 1, 2. i 3. ovog člana predsednik Skupštine obavestiće odbornike o nastavku sednice, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine i kada je u toku njenog trajanja Skupština prihvatila zahtev za sazivanje sednice po hitnom postupku, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
O danu i času nastavka prekinute sednice iz stava 5. ovog člana, predsednik Skupštine može obavestiti odbornike odmah po prekidu sednice ili naknadno, pisanim putem.
Predsednik Skupštine određuje pauzu za ručak, u periodu od 13,00 do 14,00 sati.
Predsednik Skupštine određuje pauzu i u drugim opravdanim slučajevima koje ceni predsednik Skupštine, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a koja može trajati najduže 2 sata.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine, zbog povrede reda na sednici, izriče mere:
- opomenu,
- oduzimanja reči.
Skupština na predlog predsednika Skupštine, odnosno predsednika odborničke grupe, izriče meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
• koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
• koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
• ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika,
• ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
• ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
• ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 94. ovog poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik skupštine nalaže isključenje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 94. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodne opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.
U prostoriji u kojoj se održavaju sednice Skupštine grada zabranjeno je unošenje oružja i drugih predmeta koji mogu ometati rad Skupštine, kao i korišćenje mobilnih telefona.
(Brisan)
Sednice Skupštine grada zapisuju se na audio-snimcima, sa kojih se izrađuju zapisnici, koji se čuvaju u dokumentacionoj osnovi sednice.
Sa sednice se pravi izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Izvod iz zapisnika sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, imena odsutnih odbornika, imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvajanje mišljenja unese u zapisnik) i naziv odluka i zaključaka donetih na sednici.
Izvod iz zapisnika potpisuje predsednik Skupštine.
Audio snimci sednica Skupštine mogu se, po zahtevu predsednika odborničke grupe, u elektronskom obliku dostaviti odborničkoj grupi, a predstavnicima sredstava javnog informisanja samo po pisanom odobrenju predsednika Skupštine.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Skupština prelazi na odlučivanje.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika u skladu sa zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa može odrediti jednog svog odbornika za kontrolu prebrojavanja glasova, o čemu pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine pre početka sednice.
U toku odlučivanja, povredu u pogledu broja glasova, može prijaviti samo član odborničke grupe koga je odbornička grupa odredila za kontrolu.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim kada je ovim poslovnikom uređeno drugačije.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog ili "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke.
Predsednik prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" a potom oni koji se uzdržavaju od glasanja.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, izuzev kada se odlučuje o pitanjima o kojima je ovim poslovnikom, Statutom, zakonom ili odlukama Skupštine utvrđeno drugačije.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom utvrđeno da se odlučuje bez rasprave.
(Brisan)
O svakoj tački dnevnog reda Skupština odlučuje u celini, osim o predlozima opštih akata o kojima se glasa u načelu, u pojedinostima i u celini.
O predlogu opšteg akta najpre se vodi načelna rasprava.
Po završenoj načelnoj raspravi Skupština odlučuje o predlogu opšteg akta u načelu.
Ukoliko Skupština prihvati opšti akt u načelu prelazi na raspravu u pojedinostima.
Rasprava u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, a učesnici u raspravi mogu da govore po jednom.
Nakon odlučivanja po članovima, Skupština pristupa glasanju o predlogu opšteg akta u celini.
Ukoliko odbornici ne prihvate predlog opšteg akta u načelu, o njemu se dalje ne raspravlja i ne glasa, odnosno smatra se da akt nije prihvaćen.
Ukoliko nema podnetih amandmana, posle prihvaćenog predloga akta u načelu prelazi se na glasanje u celini.
Čl. 110 i 111
(Brisani)
Na zahtev odbornika ili odborničke grupe, Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine odbornika koji su pristupili glasanju, odnosno zakonom i statutom utvrđena većina.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora, imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
(Brisan)
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno zakonom, Statutom ili odlukom Skupštine utvrđena većina za njeno donošenje.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu i sprovedene procedure po odborničkim pitanjima.
VII POSTUPAK ZA DONOŠENJE ODLUKA I DRUGIH AKATA SKUPŠTINE
1. Akta Skupštine Grada i postupak predlaganja akata
Skupština kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština grada i njeni organi u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donose i odluke, poslovnik, pravilnike, naredbe, uputstva, rešenja, zaključke, preporuke, planove, programe i druge akte u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine.
Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona, odluka i drugih propisa Grada radi njihovog izvršavanja.
Naredbom se radi izvršavanja pojedinih odredaba zakona, odluka i drugih propisa naređuje ili zabranjuje postupanje u određenoj situaciji koja ima opšti značaj.
Uputstvom se propisuje način rada i vršenja poslova organa Grada, preduzeća, ustanova ili druge organizacije i građana u izvršavanju pojedinih odredbi odluka i drugih propisa.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba u buduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Zaključkom Skupština može, na predlog predlagača akta koji je predmet rasprave, na osnovu diskusija odbornika, vršiti intervenciju na tekst akta pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda, koja ima karakter ispravke tehničke greške.
O predloženom zaključku odlučuje se pre odlučivanja o aktu na koji se deluje, onom većinom glasova koja je potrebna za donošenje tog akta.
U slučaju iz stava 8. ovog člana Odbor za organizaciju i normativna akta obavezan je da intervenciju na tekst, usvojenu zaključkom ugradi u akt, ukoliko se akt usvoji, pre njegovog objavljivanja.
Pravo predlaganja akta za donošenje ili promenu Statuta imaju 1/3 od ukupnog broja odbornika, gradonačelnik, nadležno radno telo i građani putem građanske inicijative.
Pravo predlaganja odluka i drugih opštih akata imaju Gradonačelnik, Gradsko veće, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, kao i građani putem građanske inicijative u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovnikom.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 118. ovog poslovnika, podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži:
• zakonski osnov,
• razloge za donošenje akta,
• objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja,
• procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta,
• pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Predlog akta koji je upućen Skupštini, predsednik skupštine, odmah po prijemu, dostavlja nadležnim odborima i Gradonačelniku, ako on nije predlagač.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine, odlučuje na kojoj sednici će se materijali odnosno akti, upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim Poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
Predloge akata ili materijala za koje je Skupština odlučila da se ne uvrste u dnevni red sednice, odnosno koji su bili predmet rasprave ali ih Skupština nije usvojila glasanjem, predsednik Skupštine, odnosno Skupština, ne može ponovo uvrstiti u predlog dnevnog reda, odnosno u dnevni red, pre proteka roka od najmanje 6 meseci, računajući od dana održavanja sednice Skupštine na kojoj nisu uvršćeni u dnevni red, odnosno nisu usvojeni.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, razmatraju nadležni odbori i Gradonačelnik, ako nije predlagač akta.
Nadležni odbori i Gradonačelnik, ako nije predlagač akta, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog akta u načelu.
Ukoliko nadležni odbori i Gradonačelnik predlože prihvatanje akta u načelu, dužni su da navedu da li akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Ukoliko nadležni odbori i Gradonačelnik ne dostave izveštaje, odnosno mišljenje Skupština predlog akta razmatra i bez njih.
Ni o jednom predlogu odluke koji povlači isplatu iz budžeta Grada, ne može se raspravljati i odlučivati ako mu nije priložen Izveštaj nadležnog radnog tela Skupštine i Gradonačelnika o tome kolika i odakle će biti obezbeđena sredstva i kako će se odluka odraziti na budžet Grada.
Predlog odluke koji povlači umanjenje prihoda može da bude iznesen na raspravu i odlučivanje samo ako mu je priložen poseban izveštaj Gradonačelnika u kome su navedena sredstva kojima će se oni nadoknaditi i koji je potpisao Gradonačelnik.
Akta Skupštine izrađuju se, na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akte Skupštine potpisuje predsednik Skupštine a tačnost prepisa akata potpisuje sekretar Skupštine.
Akte radnih tela Skupštine potpisuje predsednik i sekretar radnog tela.
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se nadležna stručna služba za poslove Skupštine.
Akta Skupštine objavljuju se u "Službenom listu grada Kragujevca".
Amandman - predlog za promenu člana opšteg akta, mogu podneti: odbornik, odbornička grupa i Gradonačelnik.
Amandman sadrži: naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, pun tekst izmene, obrazloženje sa razlozima za podnošenje amandmana i naziv podnosioca amandmana.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta - amandman podnosi se predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije 48 sata pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga akta.
Podnosilac amandmana ne može da, sam ili zajedno sa drugim odbornicima, podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Podnete amandmane predsednik skupštine upućuje predlagaču akta, nadležnim odborima i Gradonačelniku.
Amandmane koje Odbor za organizaciju i normativna akta odbaci kao neblagovremene, nepotpune, suprotne zakonu, uvredljive ili upućene suprotno odredbama ovog Poslovnika, ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici Skupštine.
O amandmanima iz stava 2. ovog člana Odbor sačinjava poseban izveštaj i dostavlja ga Skupštini.
Predlagač akta, nadležni odbori i Gradonačelnik, dužni su da, pre sednice Skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Ako se predlagač opšteg akta ili nadležno radno telo u načelu ne slože sa amandmanom ili sa njegovom formulacijom, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju, onda Skupština glasa prvo o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač akta postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština ne izjašnjava.
Ukoliko predlagač akta podnese amandman na akt čiji je predlagač, a sa njim se saglase nadležni odbori, amandman postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština ne izjašnjava.
O podnetom amandmanu može raspravljati samo podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Ukoliko je podnosilac amandmana odbornička grupa o amandmanu govori predsednik odborničke grupe.
Dužina izlaganja lica iz stava 1. i 2. ovog člana ne može trajati duže od 3. minuta.
U toku glasanja u pojedinostima, amandmane usmeno ili u pisanom obliku mogu da podnose predlagač akta, nadležni odbori, odnosno Gradonačelnik, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač akta, nadležni odbor ili Gradonačelnik nisu prihvatili.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
3. Donošenje akata skupštine grada po hitnom postupku
Akt se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje akta po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost i rad organa i organizacija.
Predlagač akta je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga akta, navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda te sednice.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak Skupštini mogu podneti Gradonačelnik ili 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem.
Skupština odmah odlučuje o tome da li predlog prihvata.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta koji je Skupština prihvatila da donese po hitnom postupku ne razmatraju nadležni odbori.
O predlogu akta posebno se izjašnjava Gradonačelnik, u pisanoj ili usmenoj formi, ukoliko on nije predlagač akta.
Ukoliko se predlogom umanjuju prihodi budžeta ili se zahvataju sredstva koja budžetom nisu planirana, o tome se posebno izjašnjavaju Gradonačelnik i načelnik uprave nadležne za poslove finansija, u pisanoj ili usmenoj formi.
Amandman na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku može biti dat u pisanoj ili usmenoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
VIII SEDNICA PO HITNOM POSTUPKU
Zahtev za sazivanje sednice po hitnom postupku mogu podneti Gradonačelnik ili 1/3 odbornika.
Zahtev se podnosi predsedniku Skupštine i mora biti u pisanoj formi, sa obrazloženjem.
Uz zahtev se dostavlja i predlog akta, odnosno materijala, u pisanoj formi, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni da je zahtev opravdan sednicu saziva i određuje dan i čas njenog održavanja najkasnije u roku od 24 sata, od prijema zahteva.
U slučaju iz stava 4. ovog člana odbornici se pozivaju telefonom, slanjem telegrama ili na drugi pogodan način, a materijal se uručuje na samoj sednici.
Ukoliko je u toku redovna sednica zahtev može biti iznet i usmeno, na samoj sednici.
Ukoliko zahtev usmeno podnosi 1/3 odbornika, odbornik koji zahtev obrazlaže dužan je da predsedniku Skupštine, pre početka obrazlaganja preda potpise 1/3 odbornika, u ime kojih zahtev podnosi.
Skupština odmah odlučuje o tome da li zahtev prihvata, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako Skupština prihvati zahtev, redovna sednica se odmah prekida i započinje sednica po hitnom postupku.
Predlog akta, odnosno materijala, odnosno usmenog izlaganja sa predlogom akta ili mera koje se usmeno izlažu, a koji su predmet razmatranja, rasprave i odlučivanja na sednici Skupštine zakazanoj po hitnom postupku ne razmatraju nadležni odbor.
Ukoliko se predlogom umanjuju prihodi budžeta ili se zahvataju sredstva koja budžetom nisu planirana, o tome se posebno izjašnjavaju Gradonačelnik i načelnik uprave nadležne za poslove finansija, u pisanoj ili usmenoj formi.
Amandman na predlog akta koji se donosi na sednici sazvanoj po hitnom postupku daje se u pisanoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O amandmanu iz stava 3. ovog člana Skupština odlučuje bez izjašnjavanja nadležnih odbora.
Svečanu sednicu saziva predsednik Skupštine povodom 6. maja - praznika grada Kragujevca.
Sednica Skupštine sazvana povodom 6. maja je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica održava se u sali Skupštine grada ili na drugom prikladnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog održavanja.
Predsednik Skupštine sednicu saziva svečanom pozivnicom koja sadrži kompletan program svečanosti povodom obeležavanja praznika grada Kragujevca, u kojoj je posebno naznačen dan i čas održavanja sednice, odnosno sala u kojoj će sednica biti održana.
Na svečanoj sednici uručuju se priznanja i nagrade grada Kragujevca.
Za održavanje svečane sednice Skupštine nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici ne otvara se rasprava.
Na svečanu sednicu obavezno se pozivaju dobitnici priznanja počasnog i zaslužnog građanina Kragujevca.
Na svečanoj sednici, pored predsednika Skupštine, odnosno Gradonačelnika koji uručuju priznanja i nagrade, mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, kao i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim gostima.
X JAVNOST RADA SKUPŠTINE GRADA I RADNIH TELA SKUPŠTINE GRADA
Rad Skupštine grada i radnih tela Skupštine je javan.
Javnost se može isključiti samo u slučajevima predviđenim Statutom i odredbama ovog Poslovnika.
Za javnost rada Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je predsednik Skupštine.
Javnost rada Skupštine grada i radnih tela Skupštine grada obezbeđuje se prisustvom predstavnika sredstava javnog informisanja sednicama Skupštine grada i njenih radnih tela, davanjem saopštenja za javnost sa održanih sednica i održavanjem konferencija za štampu.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju slobodan pristup sednicama Skupštine grada i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti, osim u slučajevima utvrđenim Statutom i ovim poslovnikom.
Skupština Grada i radna tela Skupštine mogu da daju službena saopštenja za štampu i druga sredstva javnog informisanja sa održanih sednica. Tekst službenog saopštenja sastavlja odgovarajuća služba Skupštine, a odobrava ga predsednik Skupštine, odnosno predsednik radnog tela.
Konferenciju za štampu može da održi: predsednik Skupštine Grada, zamenik predsednika Skupštine, Gradonačelnik, predsednik Gradskog veća, predsednik radnog tela, predsednik odborničke grupe i odbornik.
XI ODNOS SKUPŠTINE GRADA, GRADONAČELNIKA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I GRADSKOG VEĆA
1. Odnos Skupštine Grada i Gradonačelnika
Gradonačelniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran:
1) kada podnese ostavku;
2) ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
3) ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
4) ako mu prestane jugoslovensko državljanstvo;
5) ako vrši poslove koji su zakonom određeni kao nespojivi sa funkcijom Gradonačelnika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada;
7) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Izuzev zbog razloga sadržanih u tački 7) stava 1. ovog člana, prestanak mandata Gradonačelnika utvrđuje, na osnovu isprave kojom se potvrđuju razlozi za prestanak mandata, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave, a konstatuje Skupština, na prvoj narednoj sednici od dostavljanja obaveštenja o prestanku mandata.
Zbog podnete ostavke prestanak mandata Gradonačelnika konstatuje Skupština.
Prestanak mandata Gradonačelnika povlači prestanak mandata zamenika Gradonačelnika.
Kad Gradonačelniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je biran, njegovu funkciju vrši predsednik Skupštine dok novi Gradonačelnik ne stupi na dužnost.
Gradonačelnika može biti opozvan i pre isteka mandata na koji je biran.
Predlog za opoziv Gradonačelnika mogu podneti najmanje 10 procenata biračkog tela, Skupština većinom glasova od ukupnog broja odbornika, odnosno Vlada Republike Srbije ukoliko oceni da se povereni poslovi ne obavljaju u skladu sa zakonom.
O predlogu za opoziv izjašnjavaju se birači neposredno, tajnim glasanjem.
2. Odnos Skupštine Grada i Zamenika Gradonačelnika
Zamenika Gradonačelnika imenuje i razrešava Gradonačelnik uz saglasnost Skupštine većinom od ukupnog broja odbornika.
Rešenje o imenovanju, odnosno razrešenju zamenika Gradonačelnika proizvodi pravo dejstvo danom davanja saglasnosti Skupštine.
Ukoliko Skupština ne da saglasnost na rešenje o imenovanju, odnosno razrešenju zamenika Gradonačelnika, zamenik Gradonačelnika nije imenovan, odnosno razrešen.
3. Odnos Skupštine Grada i Gradskog veća
Članove Gradskog veća, na predlog Gradonačelnika, bira Skupština, na period od 4 godine.
Predlog kandidata za člana Gradskog veća, Gradonačelnik dostavlja predsedniku Skupštine u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Uz predlog se dostavlja i saglasnost kandidata za člana Gradskog veća, da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.
O svakom predlogu kandidata za člana Gradskog veća Skupština se izjašnjava pojedinačno, javnim glasanjem.
Izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika, Ukoliko predlog Gradonačelnika za izbor istog člana Gradskog veća bude dva puta odbijen, Skupština može doneti odluku o izboru člana Gradskog veća, na predlog 1/3 ukupnog broja odbornika.
Zamenik Gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Član Gradskog veća može biti razrešen na isti način na koji se bira, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika.
XII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE GRADA
Pravo i dužnost odbornika je:
- da bira i bude biran na funkcije u Skupštini grada, organe Grada i radna tela Skupštine,
- da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela Skupštine,
- predlaže Skupštini pretresanje određenih pitanja,
- podnosi predloge za donošenje odluka i drugih opštih akata,
- učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine grada.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima koja su od značaja za vršenje odborničke dužnosti, preko organa Grada.
Odbornici Skupštine grada imaju slobodan pristup dokumentima koja su od značaja za obavljanje odborničke dužnosti.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama organa i radnih tela Skupštine u koje je biran.
Ako je opravdano sprečen da prisustvuje sednici, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo službi Skupštine.
Predsednik Skupštine odnosno predsednik organa ili radnog tela Skupštine može odborniku da odobri odsustvo, o čemu obaveštava prisutne na sednici.
Odbornik ima pravo da postavlja odbornička pitanja predsedniku, odnosno zameniku predsednika Skupštine, Gradonačelniku, Gradskom veću i izabranim imenovanim i postavljenim licima od strane Skupštine grada iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje postavlja se na sednici Skupštine usmeno ili u pisanoj formi.
(Brisan)
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika odnosno zamenika predsednika Skupštine, Gradonačelnika, Gradskog veća, predsednika odborničke grupe, predsednika radnih tela Skupštine, sekretara Skupštine i svih izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane Skupštine grada, koja su mu potrebna za ostvarivanje odborničke funkcije.
Stručna služba za skupštinske poslove obezbeđuje uslove za vršenje dužnosti odbornika i na njihovo traženje pruža stručnu pomoć u izradi predloga za podnošenje Skupštini, njenim organima i telima, obezbeđuje korišćenje "Službenog lista SCG", "Službenog glasnika RS", "Službenog lista grada Kragujevca" i druge dokumentacije neophodne za potpuno sagledavanje određenih pitanja iz delokruga rada organa Grada i radnih tela Skupštine.
Odgovor na odborničko pitanje daje se na sednici na kojoj je postavljeno, a ako to nije moguće nadležni organ, odnosno funkcioner, odgovor će dati na narednoj sednici Skupštine.
(Brisan)
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa na sednici Skupštine i radnih tela Skupštine.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija u roku od 30 dana od dana kompletiranja dokumentacije nadležnog radnog tela.
Nadležno radno telo propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine grada;
3) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
Odborniku prestaje mandat danom nastupanja slučaja iz stava 1. ovog člana.
Ostavka se podnosi u pisanoj formi predsedniku Skupštine grada.
Predsednik Skupštine grada na prvoj narednoj sednici obaveštava Skupštinu o podnetoj ostavci.
Skupština grada na istoj sednici utvrđuje da je danom podnošenja ostavke odborniku prestao mandat.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine.
Skupština grada na istoj sednici utvrđuje da je danom podnošenja ostavke odborniku prestao mandat.
Dan prestanka mandata konstatuje skupština na prvoj narednoj sednici posle prijema obaveštenja o razlozima za prestanak mandata odbornika.
Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat.
XIII RASPUŠTANJE SKUPŠTINE GRADA
Skupština Grada može se raspustiti ako:
1) skupština ne zaseda duže od tri meseca;
2) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
Skupština se raspušta ako se ne opozove Gradonačelnik u smislu člana 138. ovog poslovnika, kada je predlog za opoziv podnela Skupština.
Odluku o raspuštanju Skupštine donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave.
Vlada konstatuje nastupanje razloga za raspuštanje skupštine iz člana 151. ovog poslovnika.
Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana raspuštanja Skupštine.
Do konstituisanja Skupštine poslove skupštine obavlja privremeni organ Grada od pet članova, koji obrazuje Vlada.
XIV RAD SKUPŠTINE GRADA U SLUČAJU RATNOG STANJA, NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I VANREDNOG STANJA
U slučaju ratnog stanja Gradonačelnik donosi akte iz nadležnosti Skupštine grada, s tim što je dužan da ih podnese na potvrdu Skupštini grada, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Skupština grada radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština grada na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine grada u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
• određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
• odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
• po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika, beležaka i drugih dokumenata Skupštine i njenih organa, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
• uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i Državne zajednice i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
• odlučuje o načinu rada gradskih uprava u cilju što uspešnijeg ostvarivanja poslova i zadataka u nastalim okolnostima.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine Grada o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
XV SARADNJA SKUPŠTINE GRADA SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
O saradnji i udruživanju, obrazovanju zajedničkih organa, asocijacija, organizacija i službi, odlučuje Skupština grada.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili pojedinih funkcionera, razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke posete utvrđuje nadležno radno telo Skupštine.
Saradnja se ostvaruje na osnovu programa koji Skupština donosi svake godine na predlog nadležnog radnog tela Skupštine.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da nadležnom radnom telu Skupštine podnese izveštaj o poseti.
XVI TUMAČENJE, DONOŠENJE, PROMENA I PRIMENA POSLOVNIKA
Autentično tumačenje Poslovnika donosi Skupština grada, na predlog nadležnog radnog tela Skupštine.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti najmanje trećina odbornika ili odbornička grupa.
O predlogu se otvara rasprava.
O predlogu se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika.
Kad Skupština odluči da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, aktom o prihvatanju predloga za donošenje, odnosno promenu poslovnika određuje način i postupak donošenja, odnosno promene poslovnika, određuje radno telo ili imenuje komisiju za izradu nacrta poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu poslovnika većinom glasova od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko se donošenju ili promeni Poslovnika pristupa pre konstituisanja radnih tela u čijoj je nadležnosti razmatranje istog, Skupština grada može usvojiti Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika i bez procedure utvrđene članom 120 . ovog Poslovnika, odnosno bez razmatranja Poslovnika na nadležnom radnom telu.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine grada.
XVII STRUČNA SLUŽBA ZA SKUPŠTINSKE POSLOVE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih odbora, odbornika i odborničkih grupa vrši stručna služba za skupštinske poslove.
Stručna služba za skupštinske poslove organizuje se i vrši poslove iz svog delokruga kao jedinstvena celina.
Organizacija i rad stručne službe za skupštinske poslove uređuju se odlukom Skupštine.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom primene ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine grada Kragujevca ("Službeni list grada Kragujevca", broj 1/01).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom listu grada Kragujevca, a primenjivaće se od sprovođenja izbora za odbornike Skupštine grada.
Samostalni članovi Poslovnika o izmenama i dopunama
Poslovnika o radu Skupštine grada Kragujevca
("Sl. list grada Kragujevca", br. 3/2006)
Član 94
Ovlašćuje se Odbor za organizaciju i normativna akta da utvrdi i objavi prečišćen tekst Poslovnika o radu Skupštine grada Kragujevca.
Član 95
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Prečišćen tekst Poslovnika o radu Skupštine grada Kragujevca
sadrži:
1. Poslovnik o radu Skupštine grada Kragujevca ("Sl. list grada Kragujevca",
br. 2/04).
2. Poslovnik o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine grada Kragujevca
("Sl. list grada Kragujevca", br. 1/05).
Prečišćen tekst Poslovnika o radu Skupštine grada Kragujevca
ne sadrži:
Odredbe člana 42. i 43. Poslovnika o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine
grada Kragujevca ("Sl. list grada Kragujevca", br. 1/05), jer je odredbom
člana 42. dato ovlašćenje Odboru za organizaciju i normativna akta, da utvrdi
prečišćen tekst Poslovnika o radu Skupštine grada Kragujevca, a odredbom člana
43. regulisano je pitanje stupanja na snagu Poslovnika o izmenama i dopunama
Poslovnika o radu Skupštine grada Kragujevca.