PRAVILNIKO KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA AROME ZA NAMIRNICE("Sl. list SCG", br. 21/2006) |
Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za arome za namirnice (u daljem tekstu: arome) moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) arome su materije koje se koriste ili su namenjene za korišćenje pri proizvodnji namirnica da bi im se dao miris, odnosno ukus, a obuhvataju aromatične supstance, aromatične preparate, arome termičkog tretmana, arome dima i njihove mešavine;
2) aromatične supstance su sledeće supstance definisanog hemijskog sastava koje imaju aromatična svojstva:
a) prirodno aromatične supstance koje se dobijaju odgovarajućim fizičkim (uključujući destilaciju i ekstrakciju rastvaračima), enzimskim ili mikrobiološkim postupcima iz materijala biljnog ili životinjskog porekla, koji može biti u sirovom obliku ili prerađen tradicionalnim postupcima za pripremanje hrane (uključujući sušenje, torefakciju i fermentaciju);
b) prirodno identične aromatične supstance koje se dobijaju hemijskim sintezama ili hemijskim postupcima izolovanja, pri čemu su hemijski identične sa supstancama koje su prirodno prisutne u odgovarajućem materijalu biljnog ili životinjskog porekla iz tačke 2. pod a) ovog člana;
v) veštačke aromatične supstance koje se dobijaju hemijskim sintezama, pri čemu nisu hemijski identične sa supstancama koje su prirodno prisutne u odgovarajućem materijalu biljnog ili životinjskog porekla iz tačke 2. pod a) ovog člana;
3) aromatični preparati su koncentrovani ili nekoncentrovani proizvodi u koje ne spadaju aromatične supstance, koji imaju aromatična svojstva, a dobijaju se odgovarajućim fizičkim (uključujući destilaciju i ekstrakciju rastvaračima), enzimskim ili mikrobiološkim postupcima iz materijala biljnog ili životinjskog porekla u sirovom obliku ili posle prerade tradicionalnim postupcima za pripremanje hrane (uključujući sušenje, torefakciju i fermentaciju);
4) arome termičkog tretmana su proizvodi koji se dobijaju u skladu sa principima dobre proizvođačke prakse zagrevanjem najduže 15 minuta na temperaturi od najviše 180°C mešavine sastojaka koji sami ne moraju da imaju aromatična svojstva i od kojih najmanje jedan sadrži amino grupu i najmanje jedan je redukujući šećer;
5) arome dima su ekstrakti dima koji se koriste u tradicionalnim postupcima dimljenja hrane, a obuhvataju primarne arome dima i izvedene arome dima:
a) primarne arome dima obuhvataju primarne kondenzate dima i primarne katranske frakcije:
- primarni kondenzat dima je prečišćena vodena faza kondenzovanog dima;
- primarna katranska frakcija je prečišćena frakcija u vodi nerastvorne guste katranske faze kondenzovanog dima;
b) izvedene arome dima su arome dima dobijene daljom preradom primarnih aroma dima.
Pod aromama, u smislu ovog pravilnika, ne podrazumevaju se:
1) jestive supstance i proizvodi koji su namenjeni za konzumiranje kao takvi ili posle rekonstitucije;
2) supstance koje imaju isključivo sladak, kiseo ili slan ukus;
3) materijali biljnog ili životinjskog porekla koji imaju aromatična svojstva, kada se ne koriste kao sirovina za proizvodnju aroma.
Aromama se mogu dodavati aditivi u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine.
Aromama se mogu dodavati i različite supstance, materijali, namirnice i pomoćna sredstva u proizvodnji za potrebe njihove standardizacije, razblaživanja, rastvaranja, čuvanja i korišćenja, s tim da njihov kvalitet odgovara kvalitetu utvrđenom posebnim propisima, i da u upotrebljenoj količini nisu štetni po zdravlje ljudi.
Arome ne smeju sadržavati elemente ili supstance u toksikološki opasnim količinama.
Arome mogu sadržavati najviše 3 mg/kg arsena, 10 mg/kg olova, 1 mg/kg kadmijuma i 1 mg/kg žive.
Drvo koje se koristi kao sirovina za proizvodnju primarnih aroma dima ne sme biti tretirano hemijskim supstancama, bilo namerno ili nenamerno, najmanje šest meseci pre sečenja, niti posle toga, izuzev u slučaju kada postoje jasni dokazi da supstanca korišćena u tretmanu ne daje potencijalno štetne supstance prilikom sagorevanja. Drvetu se mogu dodavati herbe bilja, začini, grančice kleke i grančice, iglice i šišarke roda picea pod uslovom da ne sadrže rezidue namernog ili nenamernog hemijskog tretmana i da odgovaraju zahtevima kvaliteta propisanim u posebnim propisima o kvalitetu.
Za proizvodnju dima mogu se koristiti samo sledeći procesi: kontrolisano sagorevanje, suva destilacija ili tretman sa pregrejanom parom u kontrolisanoj atmosferi kiseonika pri temperaturi koja može biti najviše 600°C.
Voda, odnosno drugi rastvarači, mogu se koristiti da se omogući odvajanje faza kondenzata dima pod uslovima propisanim Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za pomoćna sredstva u proizvodnji namirnica.
Za izolaciju, frakcionisanje, odnosno prečišćavanje aroma dima mogu da se koriste samo fizički procesi.
Arome dima mogu sadržavati najviše 10 µg/kg benzo[a]pirena i 20 µg/kg benzo[a]antracena.
Sadržaj benzo[a]pirena u namirnicama i piću kojima su dodate arome ne sme da bude viši od 0,03 µg/kg.
Upotreba aroma i drugih sastojaka hrane sa aromatičnim svojstvima ne sme da rezultira prisustvom u namirnicama i piću više od maksimalno dozvoljenih količina supstanci navedenih u Prilogu 1 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Supstance navedene u Prilogu 1 ne smeju se kao takve dodavati namirnicama ili aromama. Navedene supstance u namirnicama mogu biti prirodno prisutne, ili se u njih mogu uneti preko aroma u koje su dospele iz prirodnog sirovog materijala korišćenog za njihovo dobijanje.
Aromatične supstance koje se dodaju namirnicama moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da su razvrstane i da ispunjavaju zahteve iz Pozitivne liste aromatičnih supstanci iz Priloga 2 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
2) da njihov kvalitet odgovara zahtevima iz čl. 5, 8. i 9. ovog pravilnika;
3) da se dodaju namirnicama kojima je posebnim propisima o kvalitetu dozvoljeno dodavanje aroma u najmanjoj količini koja je tehnološki opravdana, ako ona odgovarajućim propisom nije ograničena;
4) da se njihovom upotrebom potrošač ne dovodi u zabludu.
Aromatični preparati, arome termičkog tretmana i mešavine aroma mogu se dodavati namirnicama pod uslovima iz tač. 2. do 4. ovog člana.
Arome dima mogu se dodavati namirnicama pod uslovima da njihov kvalitet odgovara zahtevima iz čl. 5. do 9. ovog pravilnika i zahtevima iz tač. 3. i 4. ovog člana.
Arome moraju biti pod stalnim nadzorom Komisije za aditive i mogu da budu ponovo vrednovane u skladu sa novim naučnim saznanjima.
Aromatični preparati i arome termičkog tretmana u čijoj su proizvodnji kao sirovine korišćeni biljni ili životinjski materijali koji se tradicionalno ne koriste u ishrani, do donošenja Pozitivne liste sirovina za proizvodnju aroma, mogu se staviti u promet samo na osnovu mišljenja Komisije za aditive.
Arome koje nisu namenjene krajnjem potrošaču mogu se stavljati u promet samo ako na omotu ili kontejneru imaju deklaraciju koja čitko, jasno i neizbrisivo sadrži sledeće podatke:
1) naziv i sedište proizvođača ili firme koja je proizvod upakovala (ako proizvod ne pakuje proizvođač) ili uvoznika i distributera, kao i zemlju porekla ako je aroma uvezena;
2) opis proizvoda: reč "aroma" ili trgovačko ime ili opis arome (senzorna svojstva) ili mešavine aroma;
3) naznaku "za korišćenje u hrani", ili bliže obaveštenje o nameni;
4) listu po opadajućem redosledu u odnosu na masu kategorija aromatičnih supstanci i aromatičnih preparata klasifikovanih na sledeći način:
- prirodne aromatične supstance za aromatične supstance iz člana 2. tačka 2. pod a);
- prirodno identične aromatične supstance za aromatične supstance iz člana 2. tačka 2. pod b);
- veštačke aromatične supstance za aromatične supstance iz člana 2. tačka 2. pod v);
- aromatični preparati za preparate iz člana 2. tačka 3;
- arome termičkog tretmana za arome iz člana 2. tačka 4;
- arome dima za arome iz člana 2. tačka 5;
5) oznaku maksimalno dozvoljene količine za svaki sastojak čija je upotreba u namirnicama ograničena posebnim propisom o kvalitetu;
6) oznaku serije (lot);
7) neto-količinu proizvoda u jedinicama mase ili zapremine.
Kod mešavina aroma sa drugim supstancama ili materijalima navedenim u članu 4. ovog pravilnika, pored podataka iz stava 1. ovog člana, treba da stoje i podaci o kategoriji aroma klasifikovanih u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana i naziv svake supstance ili materijala, a za aditive naziv ili E broj.
Oznaka "prirodna" može se koristiti samo za aromu čije se aromatične komponente sastoje isključivo od aromatičnih supstanci iz člana 2. tačka 2. pod a), odnosno aromatičnih preparata iz člana 2. tačka 3. ovog pravilnika.
U opisu arome koji ukazuje na određenu namirnicu ili aromatični materijal, oznaka "prirodna" može se koristiti samo ako je aromatična komponenta izolovana odgovarajućim fizičkim, enzimskim, mikrobiološkim ili tradicionalnim postupcima za pripremanje hrane od te namirnice ili aromatičnog materijala.
Podaci iz člana 12. stav 1. tač. 4. do 7. ovog pravilnika mogu se dati samo u dokumentaciji koja se dostavlja uz ili pre isporuke arome, s tim da oznaka "namenjeno za proizvodnju namirnica, a ne za prodaju krajnjem potrošaču" mora da bude vidno istaknuta na omotu ili kontejneru.
Arome koje su namenjene za prodaju krajnjem potrošaču mogu se stavljati u promet samo ako na omotu, ili kontejneru imaju deklaraciju koja sadrži čitko, jasno i neizbrisivo sledeće podatke:
1) podatke iz člana 12. stav 1. tač. 1. do 3. i tač. 6. i 7. i stava 2. tog člana ovog pravilnika;
2) rok trajanja ili oznaku "upotrebljiv do";
3) druge podatke od interesa za potrošača.
Na deklaraciji arome koja je namenjena krajnjem potrošaču može se staviti oznaka "prirodna" u skladu sa odredbom člana 13. ovog pravilnika.
Obavezno je isticanje podatka "proizvedena iz genetski modifikovanog..." na deklaraciji pored oznake arome dobijene iz genetski modifikovanih organizama. Ta oznaka mora da bude odštampana slovima koja su najmanje iste veličine kao ona koja su korišćena za listu sastojaka.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode ("Službeni list SRJ", br. 52/2001).
Ovaj pravilnik stupa na snagu tridesetog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG".
MAKSIMALNO DOZVOLJENE KOLIČINE U NAMIRNICAMA POJEDINIH SUPSTANCI KOJE POTIČU OD AROMA ILI DRUGIH SASTOJAKA SA AROMATIČNIM SVOJSTVIMA
|
Supstanca |
mg/kg |
Izuzeci ili posebna ograničenja |
|
Agaricinska kiselina |
20 |
100 mg/kg u alkoholnim pićima i proizvodima koji sadrže pečurke |
|
Aloin |
0,1 |
50 mg/kg u alkoholnim pićima |
|
Beta-azaron |
0,1 |
1 mg/kg u alkoholnim pićima i začinima za snek proizvode |
|
Berberin |
0,1 |
10 mg/kg u alkoholnim pićima |
|
Kumarin |
2 |
10 mg/kg u konditorskim proizvodima sa karamelom |
|
Cijanovodonična kiselina |
1 |
50 mg/kg u nugatu, marcipanu, njihovim zamenama i sličnim
proizvodima |
|
Hipericin |
0,1 |
10 mg/kg u alkoholnim pićima |
|
Pulegon |
25 |
100 mg/kg u pićima |
|
Kvasin |
5 |
10 mg/kg u pastilama |
|
Safrol i izosafrol |
1 |
2 mg/kg u alkoholnim pićima sa manje od 25 % (v/v) alkohola |
|
Santonin |
0,1 |
1 mg/kg u alkoholnim pićima sa više od 25 % (v/v) alkohola |
|
Tujon (alfa i beta) |
0,5 |
5 mg/kg u alkoholnim pićima sa manje od 25 % (v/v) alkohola |
Aromatične supstance su razvrstane prema rastućem FL broju (EU Flavis database).
Aromatične supstance su klasifikovane na sledeće 34 hemijske grupe na osnovu očekivanih sličnih metaboličkih puteva i bioloških osobina:
1. Primarni alifatični alkoholi/aldehidi/kiseline, acetali i estri ravnog niza. Estri sadrže zasićenu alkoholnu komponentu, acetali su dobijeni iz zasićenih aldehida. Nisu prisutne komponente aromatične ili heterociklično-aromatične strukture u estrima ili acetalima.
2. Primarni alifatični alkoholi/aldehidi/kiseline, acetali i estri račvastog niza. Estri sadrže račvastu alkoholnu komponentu, acetali su dobijeni iz aldehida račvastog niza. Nisu prisutne komponente aromatične ili heterociklično-aromatične strukture u estrima ili acetalima.
3. a, b-nezasićeni (alkeni ili alkini) ravnog i račvastog niza alifatični primarni alkoholi/aldehidi/kiseline, acetali i estri. Estri sadrže a, b-nezasićene alkoholne komponente, acetali su dobijeni iz a, b-nezasićenih alkohola ili aldehida. Nisu prisutne komponente aromatične ili heterociklično-aromatične strukture u estrima ili acetalima.
4. Nekonjugovani ili kumulovani nezasićeni ravnog niza i račvasti alifatični primarni alkoholi/aldehidi/kiseline, acetali i estri. Estri sadrže nezasićene alkoholne komponente, acetali sadrže nezasićene alkohole ili aldehide. Nisu prisutne komponente aromatične ili heterociklično-aromatične strukture u estrima ili acetalima.
5. Zasićeni i nezasićeni alifatični sekundarni alkoholi/ketoni/ketali/estri. Estri sadrže sekundarnu alkoholnu komponentu. Nisu prisutne komponente aromatične ili heterociklično-aromatične strukture u estrima ili ketalima.
6. Alifatični, aliciklični i aromatični zasićeni i nezasićeni tercijarni alkoholi i estri tercijarnih alkohola. Bilo koja kiselina može da učestvuje u strukturi estra.
7. Primarni, aliciklični zasićeni i nezasićeni alkoholi/aldehidi/kiseline/acetali/estri. Estri sadrže aliciklične alkohole. Estri/acetali mogu da sadrže alifatičnu acikličnu ili alicikličnu kiselinsku ili alkoholnu komponentu.
8. Sekundarni, aliciklični zasićeni i nezasićeni alkoholi/ketoni/ketali/estri. Ketali sadrže aliciklične alkohole ili ketone, estri sadrže sekundarnu alicikličnu alkoholnu komponentu. Estri mogu da sadrže alifatičnu acikličnu ili alicikličnu kiselinsku komponentu.
9. Primarni alifatični, zasićeni ili nezasićeni alkoholi/aldehidi/kiseline/acetali/estri koji sadrže drugu, primarnu, sekundarnu ili tercijarnu kiseoničnu funkcionalnu grupu, uključujući alifatične laktone.
10. Sekundarni alifatični zasićeni ili nezasićeni alkoholi/ketoni/ketali/estri koji sadrže drugu, sekundarnu ili tercijarnu kiseoničnu funkcionalnu grupu.
11. Aliciklični ili aromatični laktoni.
12. Derivati maltola i ketodioksan derivati.
13. Furanoni i tetrahidrofurfuril derivati.
14. Furfuril i furan derivati sa ili bez bočnih supstituenata i heteroatoma.
15. Feniletilalkohol, fenilsirćetna kiselina, iz njih izvedeni estri, fenoksisirćetna kiselina i njeni estri.
16. Alifatični i aliciklični etri.
17. Propenilhidroksibenzeni.
18. Alilhidroksibenzeni.
19. Supstance srodne kapsaicinu i izvedeni amidi.
20. Alifatični i aromatični mono- i di- tioli i mono-, di-, tri-, i polisulfidi sa ili bez dodatnih kiseoničnih funkcionalnih grupa.
21. Aromatični ketoni, sekundarni alkoholi i njihovi estri.
22. Aril supstituisani primarni derivati alkohola/aldehida/kiselina/estara/acetala, uključujući i nezasićene.
23. Benzil alkoholi/aldehidi/kiseline/estri/ acetali. U ovu grupu uključeni su i benzil i benzoat estri. Mogu da sadrže alifatične aciklične ili aliciklične estre ili acetalne komponente.
24. Derivati pirazina.
25. Derivati fenola koji sadrže ciklične alkil, ciklične alkoksi i bočne nizove sa kiseoničnom funkcionalnom grupom.
26. Aromatični etri, uključujući derivate anizola.
27. Derivati antranilata.
28. Derivati piridina, pirola i hinolina.
29. Tiazol, tiofen, tiazolin i tienil derivati.
30. Raznorodne supstance.
31. Alifatični i aromatični ugljovodonici.
32. Epoksidi.
33. Alifatični i aromatični amini.
34. Aminokiseline.
Ukoliko postoje za aromatične supstance navedene su i sledeće brojčane oznake:
– CAS (Chemical Abstracts Service) broj,
– FEMA (Flavour and Extract Manufacturers Association) broj,
– CoE (Council of Europe) broj,
– Einecs (European Inventory of Existing Chemical Substances) broj,
– JECFA (Joint Expert Committee on Food Additives) broj.
Brojčane oznake navedene u koloni Komentar imaju sledeće značenje:
1) supstance koje se pored svojih aromatičnih svojstava koriste i za druge namene u ili na namirnicama i čija upotreba, kao takvih, može da bude regulisana drugim propisima;
2) supstance čija je upotreba ograničena posebnim propisima;
3) supstance čijoj proceni je dat prioritet;
4) supstance za koje se traže dodatne informacije;
5) supstance čije ime, CAS, CoE, Einecs ili FEMA broj može da sadrži nekonzistentnost. Pod imenom generičke supstance podrazumevaju se i njene amonijumove, natrijumove i kalijumove soli kao i njeni hloridi, karbonati i sulfati.