ODLUKAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU I PROTOKOLA O IZMENAMA I DOPUNAMA KONVENCIJE("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 3/54) |
I
Ratifikuje se Konvencija o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, potpisana u Čikagu 7. decembra 1944. godine, uz rezervu na član 5, i Protokol o izmenama i dopunama Konvencije usvojen u Montrealu 27. maja 1947. godine, a koji u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU
S obzirom da budući razvoj međunarodnog civilnog vazduhoplovstva može znatno da doprinese stvaranju i održavanju prijateljstva i razumevanja među nacijama i narodima sveta, ali da svaka njegova zloupotreba može da postane opasnost po opštu bezbednost, i
S obzirom da je poželjno da se izbegne svaki nesporazum između nacija i naroda i da se među njima razvije ova saradnja od koje zavisi svetski mir,
Potpisane Vlade, pošto su se saglasile o izvesnim načelima i aranžmanima kako bi međunarodno civilno vazduhoplovstvo moglo da se razvija na siguran i pravilan način i kako bi se međunarodni vazdušni saobraćaj mogao uspostaviti na temelju jednakih mogućnosti za sve i koristiti na ekonomičan i zdrav način,
Zaključile su, u tu svrhu, ovu Konvenciju.
VAZDUŠNA PLOVIDBA
OPŠTA NAČELA I PRIMENA KONVENCIJE
Suverenitet
Državne ugovornice priznaju da svaka Država ima potpuni i isključivi suverenitet nad vazdušnim prostorom iznad svoje teritorije.
Teritorija
U smislu ove Konvencije smatra se da teritorija jedne države obuhvata kopnena područja i teritorijalne vode pod suverenitetom, sizerenitetom, zaštitom ili mandatom pomenute države.
Civilni vazduhoplovi i državni vazduhoplovi
(a) Ova Konvencija primenjuje se samo na civilne vazduhoplove a ne primenjuje se na državne vazduhoplove.
(b) Vojni i carinski ili policiski vazduhoplovi smatraju se kao državni vazduhoplovi.
(c) Nijedan državni vazduhoplov neke Države ugovornice ne može da preleti teritoriju druge Države ili da na nju sleti ako za to nije pribavio odobrenje posebnim sporazumom ili na bilo koji drugi način i to prema uslovima koji su tako određeni.
(d) Države ugovornice obavezuju se da će pri donošenju propisa koji će se primenjivati na njihove državne vazduhoplove voditi računa o bezbednosti plovidbe civilnih vazduhoplova.
Zloupotreba civilnog vazduhoplovstva
Svaka Država ugovornica obavezuje se da civilno vazduhoplovstvo ne upotrebljava u svrhe koje nisu u skladu sa ciljevima ove Konvencije.
PRELET TERITORIJA DRŽAVA UGOVORNICA
Pravo preleta za vazduhoplove koji ne obavljaju redovni saobraćaj
Svaka Država ugovornica je saglasna da svi vazduhoplovi ostalih Država ugovornica, koji nisu namenjeni za redovni međunarodni vazdušni saobraćaj, imaju pravo da preleću njenu teritoriju, bilo radi ulaska u ovu teritoriju, bilo radi preletanja ove teritorije bez sletanja, i da na njoj vrše tehnička sletanja bez obaveze da za to prethodno pribave odobrenje, ali pod uslovom da se pridržavaju odredaba ove Konvencije i s tim da Država koja se preleće ima pravo da zahteva sletanje. Međutim, zbog bezbednosti leta svaka Država ugovornica zadržava pravo da zahteva da se vazduhoplovi, koji žele da preleću nepristupačna područja ili područja koja nisu snabdevena potrebnim uređajima za vazdušnu plovidbu, pridržavaju propisanih puteva ili da pribave specijalno odobrenje za takve letove.
Pomenuti vazduhoplovi, ako obavljaju prenos putnika, robe ili pošte uz naknadu ili na osnovu ugovora o iznajmljivanju van redovnog međunarodnog vazdušnog saobraćaja, imaće, ukoliko se pridržavaju odredaba člana 7, takođe pravo da ukrcavaju ili iskrcavaju putnike, robu ili poštu, no s tim da Država gde se vrši ovo ukrcavanje ili iskrcavanje ima pravo da propiše takve odredbe, uslove ili ograničenja kakve nađe za shodno.
Redovni vazdušni saobraćaj
Nikakav redovni međunarodni vazdušni saobraćaj ne može se uspostaviti za preletanje ili vršenje službe na teritoriji neke Države ugovornice sem uz specijalnu dozvolu ili neko drugo odobrenje pomenute Države, i to u skladu sa odredbama takve dozvole ili takvog odobrenja.
Kabotaža
Svaka Država ugovornica ima pravo da vazduhoplovima drugih Država ugovornica uskrati izdavanje dozvole za ukrcavanje putnika, pošte ili robe radi prenosa, uz naknadu ili na osnovu ugovora o iznajmljivanju, sa jednog na drugo mesto svoje teritorije. Svaka Država ugovornica obavezuje se da neće zaključiti nikakav sporazum, koji bi na bazi isključivosti, davao izričito ma koju povlasticu ove vrste drugoj Državi ili preduzeću za vazdušni saobraćaj druge države, kao i da neće ni ona primiti ustupanje takve isključive povlastice od strane druge države.
Vazduhoplovi bez pilota
Nikakav vazduhoplov, kojim se može upravljati bez pilota, ne može da preleće bez pilota teritoriju neke Države ugovornice, izuzev ako ima specijalno odobrenje pomenute Države i to s tim da se pridržava odredaba tog odobrenja. Svaka Država ugovornica obavezuje se da će preduzeti potrebne mere kako bi let takvog vazduhoplova bez pilota u područjima koja su otvorena civilnim vazduhoplovima, bio tako kontrolisan da se izbegne svaka opasnost po civilne vazduhoplove.
Zabranjene zone
(a) Svaka Država ugovornica može da zbog vojnih potreba ili u interesu javne bezbednosti ograniči ili zabrani podjednako svima vazduhoplovima ostalih Država prelet izvesnih zona svoje teritorije, s tim da se u tom pogledu ne pravi nikakva razlika između njenih sopstvenih vazduhoplova koji se upotrebljavaju za obavljanje redovnog međunarodnog vazdušnog saobraćaja i vazduhoplova ostalih Država ugovornica koji se upotrebljavaju za obavljanje sličnog saobraćaja. Ove zabranjene zone imaće umerenu veličinu i razuman položaj tako da ne ometaju nepotrebno vazdušnu plovidbu. Granice ovih zabranjenih zona koje se nalaze na teritoriji jedne Države ugovornice, kao i sve izmene koje bi u tom pogledu mogle kasnije da se izvrše, moraju biti, čim to bude moguće, saopštene ostalim Državama ugovornicama kao i Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva.
(b) Osim toga, svaka Država ugovornica zadržava pravo, da u izuzetnim prilikama i za vreme krize ili u interesu javne bezbednosti privremeno ograniči ili zabrani, i to sa trenutnim dejstvom, prelet svoje teritorije ili jednog dela svoje teritorije, pod uslovom da se takvo ograničenje ili zabrana primenjuje na vazduhoplove svih ostalih država bez obzira na nacionalnost.
(c) Svaka Država ugovornica može, pod uslovima koje sama odredi, da zahteva da svaki vazduhoplov koji ulazi u zone pomenute u gornjim stavovima a) ili b) sleti na određeno vazduhoplovno pristanište na njenoj teritoriji što je moguće pre.
Sletanje na vazduhoplovno carinsko pristanište
Izuzimajući slučajeve u kojima prema odredbama ove Konvencije ili na osnovu specijalnog odobrenja vazduhoplovi imaju dozvolu da prelete bez sletanja teritoriju neke Države ugovornice, svaki je vazduhoplov, koji uđe na teritoriju jedne Države ugovornice, dužan, ako to propisi te Države iziskuju, da sleti na vazduhoplovno pristanište koje je ta Država odredila u cilju carinskih i drugih kontrola. Svaki je vazduhoplov, prilikom napuštanja teritorije neke Države ugovornice, dužan da pođe sa tako određenog vazduhoplovnog pristaništa. Karakteristike svih vazduhoplovnih pristaništa određenih za vazduhoplovna carinska pristaništa biće od strane svake Države objavljene i dostavljene Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, koja se osniva odredbama drugog dela ove Konvencije, radi saopštenja svima ostalim Državama ugovornicama.
Primena vazduhoplovnih propisa
Ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ove Konvencije, zakoni i propisi jedne Države ugovornice, koji na njenoj teritoriji regulišu ulazak i izlazak vazduhoplova koji obavljaju međunarodnu vazdušnu plovidbu ili regulišu eksploataciju i plovidbu pomenutih vazduhoplova za vreme njihovog boravka na njenoj teritoriji, primenjuju se, bez obzira na nacionalnost, na vazduhoplove svih Država ugovornica, a pomenuti vazduhoplovi moraju da ih se pridržavaju pri dolasku, odlasku kao i za vreme njihovog boravka na teritoriji te Države.
Vazduhoplovni propisi
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će usvojiti mere kako bi se obezbedilo da se svi vazduhoplovi koji preleću ili manevrišu na njenoj teritoriji, kao i svi vazduhoplovi sa znacima njene nacionalnosti, ma gde se nalazili pridržavaju propisa koji se tamo primenjuju na let i manevre vazduhoplova. Svaka Država ugovornica preuzima obavezu da svoje sopstvene propise održava tako da u ovom pogledu budu što je moguće više u saglasnosti sa onim propisima koji će se primenom ove Konvencije povremeno donositi. Na otvorenom moru važiće oni propisi koji budu doneti na osnovu ove Konvencije. Svaka Država ugovornica obavezuje se da će goniti svako lice koje prekrši propise koji se primenjuju u ovim slučajevima.
Propisi o ulasku i izlasku
Zakoni i propisi neke Države ugovornice, koji na njenoj teritoriji regulišu ulazak ili izlazak vazduhoplovom putnika, posada ili robe, kao što su propisi koji se odnose na ulazak, formalnosti odlaska, imigraciju, pasoše, carinu i karantin, biće poštovani od strane odnosno u ime putnika, posade ili robe, prilikom dolaska, odlaska i za vreme boravka na teritoriji te Države.
Zaštita protiv širenja bolesti
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će preduzeti efikasne mere za sprečavanje širenja preko vazdušne plovidbe kolere, tifusa (epidemskog), boginja, žute groznice i kuge, kao i bilo koje druge zarazne bolesti koju povremeno nađu za shodno da označe Države ugovornice. U tome cilju, Države ugovornice biće u tesnoj vezi sa Organizacijama koje se bave međunarodnim propisima o sanitarnim merama koje se primenjuju na vazduhoplove. Ova savetovanja neće ni u čemu uticati na primenu bilo koje postojeće međunarodne konvencije iz ove oblasti u kojoj bi Države ugovornice bile učesnice.
Aerodromske i slične naknade
Svako vazduhoplovno pristanište jedne Države ugovornice, koje je otvoreno za javnu upotrebu domaćih vazduhoplova te Države, otvoreno je, pod rezervom odredaba člana 68, pod istim uslovima i vazduhoplovima svih ostalih Država ugovornica. Jednaki uslovi primenjuju se takođe i za korišćenje svih uređaja za vazdušnu plovidbu od strane vazduhoplova svake Države ugovornice, uključujući i službu radioveza i meteorološku službu koje su namenjene javnoj upotrebi radi olakšanja vazdušne plovidbe i doprinošenja njenoj sigurnosti.
Naknade koje neka Država ugovornica naplaćuje ili odobrava da se naplaćuju za korišćenje pomenutih vazduhoplovnih pristaništa i uređaja za vazdušnu plovidbu od strane vazduhoplova bilo koje druge Države ugovornice ne smeju biti veće:
(a) za vazduhoplove koji ne obavljaju redovni međunarodni vazdušni saobraćaj, od naknada koje se naplaćuju od njenih domaćih vazduhoplova iste klase koji obavljaju slične službe; i
(b) za vazduhoplove koji obavljaju redovni međunarodni vazdušni saobraćaj, od naknada koje se naplaćuju od njenih domaćih vazduhoplova koji obavljaju slični međunarodni saobraćaj.
Sve ove naknade objavljivaće se i saopštavati Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva; pri tome se podrazumeva da će, na traženje neke zainteresovane Države ugovornice, propisane naknade za korišćenje vazduhoplovnih pristaništa i ostalih uređaja biti predmet razmatranja od strane Saveta koji će sačiniti izveštaj i formulisati preporuke po tom pitanju radi razmatranja od strane zainteresovane Države ili Država. Nijedna Država ugovornica neće, na svojoj teritoriji, nametnuti nikakve naknade, takse, ili druge dažbine isključivo za pravo tranzitnog preleta odnosno ulaska i izlaska ni vazduhoplovima neke druge Države ugovornice, niti licima i imovini na pomenutim vazduhoplovima.
Pregled vazduhoplova
Nadležne vlasti svake Države ugovornice imaju pravo da, po sletanju i pri polasku, ali bez izazivanja nepotrebnog zakašnjenja, pregledaju vazduhoplove ostalih država ugovornica i provere uverenja i ostala dokumenta propisana ovom Konvencijom.
PRIPADNOST VAZDUHOPLOVA
Pripadnost vazduhoplova
Vazduhoplovi imaju pripadnost one Države u kojoj su registrovani.
Višestruka registracija
Jedan vazduhoplov ne može biti punovažno registrovan u više država. Međutim njegova registracija može se prenositi iz jedne u drugu Državu.
Domaći zakoni o registraciji
Registracija ili prenos registracije vazduhoplova u ma kojoj Državi ugovornici vršiće se prema zakonu i propisima odnosne Države.
Nošenje znakova nacionalnosti
Svaki vazduhoplov, koji se upotrebljava u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi, nosiće svoje odgovarajuće znake nacionalnosti i registracije.
Dostavljanje podataka o registracijama
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će, na traženje, pružiti bilo kojoj drugoj Državi ugovornici ili Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva podatke o registraciji i vlasništvu svakog vazduhoplova koji je registrovan u toj Državi. Osim toga, svaka će Država ugovornica dostavljati Organizaciji međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, prema odredbama koje bi ova Organizacija propisala, izveštaje sa tačnim podacima koje bude mogla da pruži o vlasništvu i kontroli vazduhoplova registrovanih u toj Državi a normalno su namenjeni međunarodnoj vazdušnoj plovidbi. Tako dobivene podatke Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva stavljaće na raspolaganje ostalim Državama ugovornicama, na njihovo traženje.
MERE ZA OLAKŠANJE VAZDUŠNE PLOVIDBE
Uprošćenje formalnosti
Svaka Država ugovornica obavezuje se da posebnim propisima ili na bilo koji drugi način usvoji sve praktične mere čiji je cilj olakšanje i ubrzanje plovidbe vazduhoplova između teritorija Država ugovornica kao i otklanjanje nepotrebnih zakašnjenja vazduhoplova, njihovih posada, putnika i tereta, naročito kada se radi o primeni zakona o imigraciji, karantinu, carini i formalnostima pri odlasku.
Carinske formalnosti i formalnosti imigracije
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će u granicama mogućnosti donositi propise o carini i imigraciji u pogledu međunarodne vazdušne plovidbe u saglasnosti sa onim metodama koje bi se povremeno utvrdile ili preporučile u sprovođenju ove Konvencije. Nijedna odredba u ovoj Konvenciji ne može se tako tumačiti kao da se suprotstavlja uvođenju slobodnih vazduhoplovnih pristaništa.
Carine
(a) Svaki vazduhoplov u toku leta prema, iz ili preko teritorije neke druge Države ugovornice, privremeno je oslobođen carina, i to prema carinskim propisima te Države. Gorivo, mazivo, rezervni delovi, uobičajena oprema i zalihe na vazduhoplovu jedne Države ugovornice, kad stignu na teritoriju neke druge Države ugovornice i ostanu na vazduhoplovu i pri odlasku sa te teritorije, oslobođeni su carina, kontrolnih troškova ili ostalih sličnih nacionalnih ili lokalnih naknada ili taksa. Ovo oslobođenje ne odnosi se na iskrcane količine ili predmete, sem ako ne postoje suprotne carinske odredbe te Države prema kojima bi te količine ili predmeti imali da se stave pod carinski nadzor.
(b) Rezervni delovi i oprema uvezeni na teritoriju jedne Države ugovornice da bi se namestili ili upotrebili na vazduhoplovu neke druge Države ugovornice koji obavljaju međunarodnu vazdušnu plovidbu oslobođeni su carina, pod rezervom poštovanja propisa zainteresovane Države koji mogu da predvide da se ti predmeti stave pod carinski nadzor i kontrolu.
Vazduhoplovi u opasnosti
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će u granicama mogućnosti pružati pomoć vazduhoplovima koji se nalaze u opasnosti na njenoj teritoriji i da će pod rezervom vršenja prava kontrole od strane njenih sopstvenih vlasti dopustiti sopstvenicima vazduhoplova ili vlastima one Države u kojoj su ti vazduhoplovi registrovani da preduzmu sve mere za ukazivanje pomoći koje okolnosti iziskuju. Svaka Država ugovornica, kada vrši traganje za iščezlim vazduhoplovima, učestvovaće u koordiniranim merama koje se mogu povremeno preporučiti na osnovu ove Konvencije.
Izviđanje udesa
U slučaju da neki vazduhoplov Države ugovornice pretrpi udes na teritoriji neke druge Države ugovornice kojim bi bila prouzrokovana smrt ili teške telesne povrede, ili koji bi pokazao da postoje ozbiljni tehnički nedostaci na vazduhoplovu ili uređajima za vazdušnu plovidbu, država, na čijoj se teritoriji desio udes, pokreće izviđanje o okolnostima udesa i to, ukoliko joj njeni zakoni dopuštaju, shodno postupku koji bi Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva mogla preporučiti. Državi, u kojoj je vazduhoplov registrovan, daće se mogućnost da odredi posmatrače koji će prisustvovati izviđanju, a Država koja vodi to izviđanje dostaviće joj izveštaj i nalaze o udesu.
Oslobođenje od plenidbe zbog falsifikata patenta
(a) Kada se vazduhoplov neke Države ugovornice upotrebljava u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi, odobreni ulazak na teritoriju neke druge Države ugovornice ili odobreni tranzit preko pomenute teritorije, sa ili bez sletanja, ne može dati povoda ni za plenidbu ili zadržavanje tog vazduhoplova, niti za žalbu protiv njegovog sopstvenika ili korisnika, niti ma za kakvu drugu intervenciju od strane ili u ime te Države ili ma kog lica koje je u njoj nastanjeno, na osnovu toga što su konstrukcija, mehanizam, rezervni delovi, pomoćni uređaj ili način funkcionisanja vazduhoplova, falsifikat bilo kakvog patenta, nacrta ili modela koji je propisno odobren ili deponovan u Državi na čiju je teritoriju vazduhoplov ušao; pri tome se podrazumeva da Država na čiju je teritoriju vazduhoplov ušao neće ni u kom slučaju zahtevati deponovanje kaucije za gore pomenuto oslobođenje od plenidbe ili zadržavanja vazduhoplova.
(b) Odredbe stava a) ovog člana primenjuju se isto tako i na uskladištenje rezervnih delova i pomoćnih uređaja vazduhoplova, kao i na pravo da se ti delovi i pomoćni uređaji upotrebljavaju ili nameštaju prilikom opravke vazduhoplova jedne Države ugovornice na teritoriji neke druge Države ugovornice, no s tim da se ni jedan od tako uskladištenih patentiranih rezervnih delova ili pomoćnih uređaja ne proda ili rasturi u Državi na čiju je teritoriju vazduhoplov ušao, niti da se iz te Države ponovo izveze u komercijalne svrhe.
(c) Odredbama ovog člana koristiće se samo one Države učesnice u ovoj Konvenciji 1) koje su učesnice u Međunarodnoj konvenciji za zaštitu industrijske svojine i njenim izmenama i dopunama ili 2) koje su donele zakone o patentima kojima se priznaju pronalasci državljana ostalih Država učesnica u ovoj Konvenciji i daje ovim pronalascima odgovarajuća zaštita.
Uređaji i standardni sistemi vazdušne plovidbe
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će u granicama mogućnosti:
(a) uspostaviti na svojoj teritoriji vazduhoplovna pristaništa i službe radioveza, meteorološke službe i sve ostalo što može da olakša međunarodnu vazdušnu plovidbu i to prema standardima i metodama koje se povremeno preporučuju ili utvrđuju na osnovu ove Konvencije;
(b) usvajati i primenjivati odgovarajuće standardne sisteme postupaka za veze, kodekse, znake, signalizaciju, osvetljenje, kao i sve ostale metode i propise za eksploataciju koji bi mogli povremeno da se preporučuju ili utvrđuju na osnovu ove Konvencije;
(c) sarađivati na međunarodnim merama kojima treba obezbediti izdavanje vazduhoplovnih karata i planova prema standardima koji bi mogli povremeno da se preporučuju ili utvrđuju na osnovu ove Konvencije.
USLOVI KOJE VAZDUHOPLOVI TREBA DA ISPUNJAVAJU
Dokumenta vazduhoplova
Svaki vazduhoplov Državne ugovornice koji se upotrebljava u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi mora, saglasno uslovima propisanim ovom Konvencijom, da bude snabdeven sledećim dokumentima:
(a) uverenjem o registraciji;
(b) uverenjem o plovidbenosti;
(c) odgovarajućim dozvolama za rad za svakog člana posade;
(d) putnom knjigom;
(e) dozvolom za rad njegove radiostanice, ako je vazduhoplov opremljen aparatom za održavanje radioveze;
(f) poimeničnim spiskom putnika, sa oznakom njihovih mesta ukrcavanja i opredeljenja, ako prenosi putnike;
(g) manifestom i detaljnim popisom tereta, ako prenosi robu.
Radiooprema vazduhoplova
(a) Vazduhoplovi bilo koje Države ugovornice dok se nalaze iznad ili su na teritoriji ostalih Država ugovornica ne mogu da imaju radiopredajne aparate, sem ako im je od nadležnih vlasti Države u kojoj su registrovani izdata dozvola za smeštaj i upotrebu tih aparata. Upotreba radiopredajnih aparata na teritoriji Države ugovornice iznad koje se leti mora biti u saglasnosti sa propisima te Države.
(b) Radiopredajne aparate može da upotrebljava samo upravljačko osoblje koje ima za to specijalnu dozvolu izdatu od strane nadležnih vlasti one Države u kojoj je vazduhoplov registrovan.
Uverenja o plovidbenosti
Svaki vazduhoplov koji obavlja međunarodnu vazdušnu plovidbu, imaće uverenje o plovidbenosti koje je izdala ili proglasila važećim ona Država u kojoj je registrovan.
Dozvole za rad osoblja
(a) Pilot i ostalo upravljačko osoblje na bilo kome vazduhoplovu u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi moraju imati diplome sposobnosti i dozvole za rad izdate ili proglašene važećim od strane one Države u kojoj je vazduhoplov registrovan.
(b) Svaka Država ugovornica zadržava pravo da za plovidbu iznad svoje sopstvene teritorije ne prizna važnost onih diploma sposobnosti i dozvola za rad koje je njenim državljanima izdala neka druga Država ugovornica.
Priznavanje uverenja i dozvola za rad
Uverenja o plovidbenosti kao i diplome sposobnosti i dozvole za rad, koje je izdala ili proglasila važećim ona Država ugovornica u kojoj je vazduhoplov registrovan, priznaće i ostale Države ugovornice, no s tim da uslovi pod kojima su te diplome ili dozvole izdate ili proglašene važećim budu jednaki ili veći od minimalnih standarda koji bi mogli da se povremeno utvrde na osnovu ove Konvencije.
Putne knjige
Za svaki vazduhoplov koji obavlja međunarodnu vazdušnu plovidbu vodiće se putna knjiga u koju će se unositi podaci o vazduhoplovu, posadi i svakom putovanju i to na način koji se povremeno može propisivati na osnovu ove Konvencije.
Ograničenja u pogledu tereta
(a) Ratna municija ili ratni materijal ne može se prenositi unutar ili preko teritorije neke Države vazduhoplovom koji obavlja međunarodnu vazdušnu plovidbu, izuzev ako se za to ima dozvola te Države. Radi primene ovoga člana, svaka Država utvrđuje propisima šta treba podrazumevati pod ratnom municijom ili ratnim materijalom i to vodeći računa, u cilju jednoobraznosti, o preporukama koje bi mogla povremeno da daje Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva.
(b) Svaka Država ugovornica zadržava pravo da iz razloga javnog poretka i bezbednosti propiše ili zabrani prenos unutar ili preko svoje teritorije i drugih predmeta pored onih koji su pobrojani u stavu a), no s tim da se u tom pogledu ne pravi nikakva razlika između njenih domaćih vazduhoplova koji obavljaju međunarodnu vazdušnu plovidbu i vazduhoplova ostalih Država koji se upotrebljavaju u iste svrhe; a pored toga, i s tim da se ne nametne nikakvo ograničenje koje bi moglo da na vazduhoplovima ometa prenos i upotrebu aparata potrebnih za vršenje manevara ili plovidbu tih vazduhoplova, kao i aparata za bezbednost osoblja ili putnika.
Fotografski aparati
Svaka Država ugovornica ima pravo da zabrani ili da propisima reguliše upotrebu fotografskih aparata na vazduhoplovima koji lete nad njenom teritorijom.
MEĐUNARODNI STANDARDI I PREPORUČENE METODE
Usvajanje međunarodnih standarda i postupaka
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će doprinositi da se postigne najviši mogući stepen jednoobraznosti u pogledu propisa, standarda, postupaka i metoda organizacije koji se odnose na vazduhoplove, osoblje, vazdušne puteve i pomoćne službe, i to u svima onim slučajevima u kojima bi takva jednoobraznost olakšala i poboljšala vazdušnu plovidbu.
U tome cilju Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva će povremeno i prema potrebi usvajati i menjati i dopunjavati standarde i preporučene metode i postupke koji se odnose na:
(a) sisteme veza i pomoći vazdušnoj plovidbi, uključujući i balisažu na zemlji;
(b) karakteristike vazduhoplovnih pristaništa i letilišta;
(c) vazduhoplovne propise i metode za kontrolu vazdušnog saobraćaja;
(d) izdavanje dozvola za rad upravljačkom osoblju i mehaničarima;
(e) plovidbenost vazduhoplova;
(f) registraciju i identifikaciju vazduhoplova;
(g) centralizaciju i razmenu meteorološkim podataka;
(h) putne knjige;
(i) vazduhoplovne karte i planovi;
(j) carinske formalnosti i formalnosti oko imigracije;
(k) vazduhoplove u opasnosti i izviđanje udesa;
kao i na bilo koje drugo pitanje koje se odnosi na bezbednost, redovnost i uspešno obavljanje vazdušne plovidbe koje bi se moglo povremeno nametnuti.
Otstupanja od međunarodnih standarda i postupaka
Svaka Država, kojoj ne bi bilo moguće da se u svemu pridržava međunarodnih standarda i postupaka i koja ne bi mogla da svoje sopstvene propise i metode eksploatacije u potpunosti prilagodi međunarodnim standardima i postupcima, kada se budu izmenili, ili koja bude smatrala potrebnim da usvoji propise ili metode koje se u nečemu razlikuju od onih koji su utvrđeni prema nekom međunarodnom standardu, obavestiće odmah Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva o postojećim razlikama između nacionalne prakse i prakse koja je utvrđena međunarodnim standardom. Ako se radi o izmenama i dopunama međunarodnih standarda, svaka Država, koja u svoje sopstvene propise ili metode ne unese odgovarajuće izmene ili dopune obavestiće Savet u roku od šezdeset dana po usvajanju izmena i dopuna međunarodnog standarda ili će ukazati na mere koje namerava da preduzme. U takvom slučaju Savet će odmah obavestiti sve ostale Države o postojećim razlikama u jednoj ili više tačaka između međunarodnog standarda i odgovarajuće prakse koja je u upotrebi u odnosnoj Državi.
Napomene na uverenjima i dozvolama
(a) Svaki vazduhoplov ili deo vazduhoplova za koji postoji međunarodni standard plovidbenosti ili performanse ali koji prilikom izdavanja uverenja o plovidbenosti u nečemu ne odgovara ovom standardu, imaće u tom uverenju ili u njegovom prilogu potpuno nabrajanje svega onoga u čemu ne ispunjava taj standard.
(b) Svako lice snabdeveno dozvolom za rad, koja u svemu ne ispunjava uslove propisane međunarodnim standardom za klasu one dozvole ili diplome čiji je nosilac, mora imati u svojoj dozvoli ili u njenom prilogu nabrajanje svega onoga u čemu ne ispunjava postavljene uslove.
Važnost dozvola za rad i uverenja sa napomenama
Nijedan vazduhoplov ili član osoblja koji ima uverenje ili dozvolu za rad sa takvim napomenama ne može da uzme učešća u međunarodnoj plovidbi, sem ako je za to dobio odobrenje od Države ili Država nad čijom se teritorijom leti. Registracija ili upotreba takvog vazduhoplova, ili bilo kakvog dela vazduhoplova koji je tako priznat, na teritoriji neke druge Države a ne one u kojoj je izdato prvobitno uverenje, prepustiće se nahođenju one Države u koju je takav vazduhoplov ili deo uvezen.
Priznavanje postojećih standarda u pogledu plovidbenosti
Odredbe ove glave ne primenjuju se ni na vazduhoplove niti na opremu vazduhoplova onog tipa čiji je prototip podnet na odobrenje nadležnim domaćim vlastima u roku od tri godine posle usvajanja nekog međunarodnog standarda plovidbenosti za tu opremu.
Priznavanje postojećih standarda u pogledu sposobnosti osoblja
Odredbe ove glave ne primenjuju se na osoblje čije bi prvobitne dozvole za rad bile izdate u toku godine dana posle dana prvobitnog usvajanja nekog međunarodnog standarda koji se odnosi na sposobnosti tog osoblja; međutim, one se u svakom slučaju primenjuju na osoblje čije su dozvole za rad u važnosti još pet godina od dana usvajanja tog standarda.
ORGANIZACIJA MEĐUNARODNOG CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA
ORGANIZACIJA
Naziv i sastav
Ovom Konvencijom osniva se Organizacija čiji će naziv biti Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva. Ovu Organizaciju sačinjavaju Skupština, Savet i sva ostala tela koja budu potrebna.
Svrhe
Organizacija ima za cilj da razvija načela i tehniku međunarodne vazdušne plovidbe, kao i da potpomaže uspostavljanje i potstiče razvoj međunarodnog vazdušnog saobraćaja kako bi mogla da:
(a) obezbeđuje uredan i zdrav razvoj međunarodnog civilnog vazduhoplovstva u čitavom svetu;
(b) potstiče tehniku izrade i eksploatacije vazduhoplova u miroljubive svrhe;
(c) potpomaže razvoj vazdušnih puteva, vazduhoplovnih pristaništa i uređaja za vazdušnu plovidbu namenjenih međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu;
(d) pruža narodima sveta bezbedan, redovan, efikasan i ekonomičan vazdušni saobraćaj koji im je potreban;
(e) otklanja privredno rasipanje koje je rezultat neumerene konkurencije;
(f) osigura da se prava Država ugovornica u potpunosti poštuju i da svaka Država ugovornica bude u pravičnoj mogućnosti da eksploatiše preduzeća za međunarodni vazdušni saobraćaj;
(g) spreči bilo kakvu diskriminaciju među Državama ugovornicama;
(h) doprinosi bezbednosti leta u međunarodnoj vazdušnoj plovidbi;
(i) pomaže uopšte razvoj svih vidova međunarodnog civilnog vazduhoplovstva.
Stalno sedište
Organizacija ima svoje stalno sedište u mestu koje će utvrditi na svom poslednjem zasedanju Privremena skupština Privremene organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva osnovana Privremenim sporazumom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu koji je potpisan 7. decembra 1944. godine u Čikagu. Odlukom Saveta ovo sedište može biti privremeno preneto u neko drugo mesto.
Prvo zasedanje Skupštine
Prvo zasedanje Skupštine sazvaće Privremeni savet pomenute Privremene organizacije odmah po stupanju na snagu ove Konvencije onoga dana i u onom mestu koje utvrdi Privremeni savet.
Pravna sposobnost
Organizacija ima, na teritoriji svake Države ugovornice, pravnu sposobnost potrebnu za vršenje svojih zadataka. Njoj se priznaje puni karakter pravnog lica svuda gde joj to Ustav i zakoni odnosne Države dopuštaju.
SKUPŠTINA
Zasedanje Skupštine i glasanje
(a) Skupština će se sastajati jedanput godišnje a sazivaće je Savet u podesno vreme i u podesnom mestu. Vanredna zasedanja ona može da održava u svako doba kada ih sazove Savet ili na zahtev deset Država ugovornica upućen Generalnom sekretaru.
(b) Sve Države ugovornice imaju jednako pravo da budu pretstavljene na zasedanjima Skupštine, a svaka Država ugovornica ima pravo na jedan glas. Delegati, koji pretstavljaju Države ugovornice, mogu uzeti stručne savetnike koji mogu da učestvuju na sastancima ali bez prava glasa.
(c) Na sastancima Skupštine potrebna je većina Država ugovornica da bi se obezbedio kvorum. Ukoliko nije ovom Konvencijom drukčije propisano, odluke Skupštine donosiće se većinom datih glasova.
Prava i dužnosti Skupštine
Prava i dužnosti Skupštine su sledeći:
(a) da na svakom zasedanju bira svog Pretsednika i ostale funkcionere;
(b) da, prema odredbama glave IX, vrši izbor Država ugovornica koje će biti zastupljene u Savetu;
(c) da razmatra izveštaje Saveta i preduzima mere koje nađe za shodno; da rešava svako pitanje koje joj uputi Savet;
(d) da utvrđuje sopstvena pravila procedure i osniva pomoćne komisije koje bude smatrala potrebnim ili korisnim;
(e) da donosi godišnji budžet i preduzima sve finansiske mere koje se tiču Organizacije, prema odredbama glave XII;
(f) da potvrđuje izdatke i odobrava račune Organizacije;
(g) da Savetu, pomoćnim komisijama ili bilo kome drugom telu upućuje svako pitanje iz svoje nadležnosti koje nađe za potrebno da im podnese;
(h) da prenosi na Savet sva prava i sva ovlašćenja koja su potrebna ili korisna za vršenje zadataka Organizacije kao i da u svako doba povlači ili menja takva ovlašćenja;
(i) da sprovodi odgovarajuće odredbe glave XIII;
(j) da razmatra predloge za izmene ili dopune odredaba ove Konvencije, i ako se sa njima saglasi, da ih u smislu odredaba glave XXI preporučuje Državama ugovornicama;
(k) da se bavi svakim pitanjem iz nadležnosti Organizacije koje nije izričito stavljeno u zadatak Savetu.
SAVET
Sastav i izbor Saveta
(a) Savet je stalni organ koji je odgovoran Skupštini. Njega sačinjavaju dvadeset i jedna Država ugovornica koje Skupština izabere. Izbor će se izvršiti na prvom zasedanju Skupštine, a potom će se ovaj izbor vršiti svake tri godine; tako izbrani članovi Saveta vrše dužnost do narednih izbora;
(b) Prilikom izbora članova Saveta Skupština obezbeđuje da u odgovarajućoj meri budu zastupljene: 1) Države od glavnog značaja u oblasti vazdušnog saobraćaja; 2) Države koje nisu zastupljene na drugi način a koje najviše doprinose u pogledu uređaja za međunarodnu civilnu vazdušnu plovidbu; 3) Države koje nisu zastupljene na drugi način a čije imenovanje obezbeđuje da u Savetu budu zastupljeni svi glavni geografski delovi sveta. Skupština, čim to bude moguće, popunjava svako upražnjeno mesto u Savetu; svaka tako izabrana Država ugovornica u Savetu vrši svoje dužnosti do isteka mandata njenog prethodnika;
(c) Nijedan pretstavnik neke Države ugovornice u Savetu ne može da aktivno učestvuje ili da bude finansiski zainteresovan u eksploataciji nekog međunarodnog vazdušnog saobraćaja.
Pretsednik Saveta
Savet bira svog Pretsednika na tri godine. Pretsednik se može ponovo birati; on nema pravo glasa. Savet bira iz redova svojih članova jednog ili više Potpretsednika koji zadržavaju svoje pravo glasa kad vrše dužnost Pretsednika. Pretsednik ne mora da se bira iz reda pretstavnika članova Saveta; ali ako je izabran neki pretstavnik, njegovo mesto smatra se upražnjenim i popunjava se od strane one Države koju je on pretstavljao. Pretsednik ima sledeće dužnosti:
(a) da saziva Savet, Komitet za vazdušni saobraćaj i Komisiju za vazdušnu plovidbu;
(b) da dela kao pretstavnik Sveta; i
(c) da u ime Saveta ispunjava sve dužnosti koje bi mu ovaj dodelio.
Glasanje u Savetu
Odluke Saveta mora da odobri većina članova Saveta. Savet može u vezi sa određenim pitanjem da prenese ovlašćenje na jedan od Komiteta izabranih iz redova njegovih članova. Svaka zainteresovana Država ugovornica može da se žali Savetu na odluke bilo kog njegovog Komiteta.
Učešće bez prava glasa
Svaka Država ugovornica može da učestvuje bez prava glasa u razmatranju od strane Saveta, njegovih Komiteta ili Komisija svakog pitanja koje zadire neposredno u njene interese. Nijedan član Saveta ne može učestvovati u glasanju kada Savet razmatra neki spor u kome je taj član strana učesnica.
Obavezne funkcije Saveta
Savet je dužan da:
(a) podnosi Skupštini godišnje izveštaje;
(b) sprovodi uputstva Skupštine i ispunjava sve dužnosti i obaveze koje mu nalaže ova Konvencija;
(c) utvrđuje svoju organizaciju i svoj poslovnik;
(d) imenuje Komitet za vazdušni saobraćaj koji će se sastojati od pretstavnika članova Saveta i koji će odgovarati ovom Savetu, i određuje mu njegovu nadležnost;
(e) u smislu odredaba glave X obrazuje Komisiju za vazdušnu plovidbu;
(f) upravlja finansiskim poslovanjem Organizacije, u smislu odredaba glave XII i XV;
(g) određuje prinadležnosti Pretsednika Saveta;
(h) imenuje glavnog izvršnog organa koji će nositi naziv Generalnog sekretara, kao i da preduzima mere za imenovanje sveg ostalog potrebnog osoblja u smislu odredaba glave XI;
(i) traži, prikuplja, proučava i objavljuje obaveštenja koja se odnose na unapređenje vazdušne plovidbe i eksploataciju međunarodnog vazdušnog saobraćaja, uključujući i obaveštenja o troškovima eksploatacije i subvencijama koje se isplaćuju iz javnih fondova preduzećima za vazdušni saobraćaj;
(j) obaveštava Države ugovornice o svakom prekršaju ove Konvencije kao i o svakom neispunjavanju preporuka ili odluka Saveta;
(k) obaveštava Skupštinu o svakom prekršaju ove Konvencije, ako neka Država članica ne bi preduzela potrebne mere u razumnom roku od dana kada joj je na taj prekršaj skrenuta pažnja;
(l) prihvata, u smislu odredaba glave VI ove Konvencije, međunarodne standarde i preporučene metode; radi lakšeg snalaženja označava ih pod nazivom Priloga ovoj Konvenciji; i obaveštava sve Države ugovornice o preduzetim merama;
(m) razmatra preporuke formulisane od strane Komisije za vazdušnu plovidbu, u cilju izmena i dopuna priloga i preduzima mere u smislu odredaba glave XX;
(n) razmatra svako pitanje u vezi sa Konvencijom, koje bi mu mogla da uputi neka Država ugovornica.
Fakultativne funkcije saveta
Savet može:
(a) ako bude umesno i ako se iskustvom pokaže korisnim, da obrazuje pomoćne komisije za vazdušni saobraćaj na regionalnoj ili kakvoj drugoj osnovi, i da određuje grupe Država ili preduzeća za vazdušni saobraćaj kojima će moći da se obraća radi olakšanja ostvarenja ciljeva ove Konvencije;
(b) da prenosi na Komisiju za vazdušnu plovidbu sva ovlašćenja povrh onih koja su joj data ovom Konvencijom, i da takva ovlašćenja u svako doba opoziva ili menja;
(c) da rukovodi istraživanjima u svojim oblastima vazdušnog saobraćaja i vazdušne plovidbe koja su od međunarodnog značaja, da saopštava rezultat svojih istraživanja Državama ugovornicama i olakšava razmenu obaveštenja između Država ugovornica po pitanju vazdušnog saobraćaja i vazdušne plovidbe;
(d) da proučava svako pitanje u vezi organizacije i eksploatacije međunarodnog vazdušnog saobraćaja, uključujući i međunarodno vlasništvo i eksploataciju međunarodnog vazdušnog saobraćaja na glavnim pravcima i da podnosi Skupštini predloge u vezi sa tim;
(e) da na traženje ma koje Države ugovornice vrši ankete o svakoj situaciji koja bi mogla da pretstavlja smetnje za razvoj međunarodne vazdušne plovidbe koje se mogu izbeći i da po završenim anketama objavljuje izveštaje koje bi našla za shodno.
KOMISIJA ZA VAZDUŠNU PLOVIDBU
Kandidovanje i imenovanje Komisije
Komisija za vazdušnu plovidbu sastojaće se od dvanaest članova koje će imenovati Savet iz redova lica određenih od strane Država ugovornica. Ova lica imaće odgovarajuću sposobnost i iskustvo u pogledu nauke i prakse iz oblasti vazduhoplovstva. Savet će pozvati Države ugovornice da mu podnesu kandidature. Pretsednika Komisije za vazdušnu plovidbu imenuje Savet.
Dužnosti Komisije
Dužnosti Komisije za vazdušnu plovidbu su sledeće:
(a) da razmatra izmene koje treba uneti u priloge ove Konvencije i da Savetu preporučuje njihovo usvajanje;
(b) da obrazuje stručne potkomisije u kojima će svaka Država ugovornica, ako to želi, moći da bude zastupljena;
(c) da daje savetu mišljenja o centralizaciji i o dostavljanju Državama ugovornicama svih obaveštenja za koje smatra da su potrebna ili korisna po unapređenje plovidbe.
OSOBLJE
Imenovanje osoblja
Pridržavajući se propisa koje donese Skupština, kao i odredaba ove Konvencije, Savet određuje način imenovanja i otpuštanja, stručno obrazovanje, prinadležnosti i dodatke i uslove rada Generalnog sekretara i ostalog osoblja Organizacije; pored toga, on može da uposli državljane bilo koje Države ugovornice ili da koristi njihove usluge.
Internacionalni karakter osoblja
Pretsednik Saveta, Generalni sekretar i ostalo osoblje neće smeti da u vezi sa vršenjem svojih dužnosti traže niti primaju uputstva ma od koje vlasti van Organizacije. Svaka Država ugovornica obavezuje se da će u potpunosti poštovati internacionalni karakter funkcija tog osoblja i da neće pokušavati da utiče ni na kog svog državljanina u vršenju njegovih funkcija.
Imunitet i privilegije osoblja
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će, kolikogod to dozvoljavaju njeni ustavni propisi, priznati Pretsedniku, Generalnom sekretaru i ostalom osoblju Organizacije sve privilegije i imunitete priznate odgovarajućem osoblju ostalih javnih međunarodnih organizacija. Ako se zaključi kakav međunarodni opšti sporazum o imunitetima i privilegijama međunarodnih službenika, imuniteti i privilegije koje se priznaju Pretsedniku Saveta, Generalnom sekretaru i ostalom osoblju Organizacije, biće imuniteti i privilegije koje priznaje taj međunarodni opšti sporazum.
FINANSISKO POSLOVANJE
Budžet i raspodela izdataka
Savet svake godine podnosi Skupštini budžet, stanje računa i predviđene iznose svih prihoda i izdataka. Skupština izglasava budžet unoseći u njega sve izmene koje smatra umesnim i, izuzimajući doprinose koji se traže na osnovu glave XV od Država koje na to pristanu, vrši raspodelu izdataka Organizacije na Države ugovornice u srazmeri koju povremeno određuje.
Obustavljanje prava glasa
Skupština može da obustavi pravo glasa u Skupštini i Savetu svakoj Državi ugovornici koja u razumnom roku ne ispuni svoje novčane obaveze prema Organizaciji.
Izdaci delegacija i ostalih pretstavnika
Svaka Država ugovornica snosi izdatke svoje sopstvene delegacije u Skupštini, kao i prinadležnosti, putne troškove i ostale izdatke ma koga lica koje je ona imenovala u Savetu odnosno koje je predložila ili odredila za pretstavnika u ma kojem pomoćnom Komitetu ili komisiji Organizacije.
OSTALI MEĐUNARODNI ARANŽMANI
Aranžmani u pogledu bezbednosti
Glasanjem Skupštine, Organizacija može, ukoliko se radi o vazduhoplovnim pitanjima iz njene nadležnosti koja se neposredno tiču svetske bezbednosti, da zaključuje specijalne aranžmane sa makojom opštom organizacijom koju su osnovale nacije sveta radi održavanja mira.
Aranžmani sa drugim međunarodnim telima
Savet može da u ime Organizacije sklapa sporazume sa drugim međunarodnim telima kako bi se održavale zajedničke službe i preduzimale zajedničke mere u pogledu osoblja i, da uz saglasnost Skupštine sklapa sve ostale aranžmane koji bi mogli da olakšaju zadatak Organizacije.
Uloga u pogledu ostalih sporazuma
(a) Organizacija vrši isto tako i funkcije koje za nju proističu iz Sporazuma o tranzitu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju i Sporazuma o međunarodnom vazdušnom saobraćaju, koji su doneti 7. decembra 1944. godine u Čikagu, i to prema odredbama i uslovima pomenutih sporazuma.
(b) Članovi Skupštine i Saveta koji nisu prihvatili Sporazum o tranzitu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju ili Sporazum o međunarodnom vazdušnom saobraćaju, koji su doneti 7. decembra 1944. godine u Čikagu, nemaju pravo da glasaju ni o kom pitanju koje je izneto pred Skupštinu ili Savet na osnovu odredaba odnosnog Sporazuma.
MEĐUNARODNI VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ
OBAVEŠTENJA I IZVEŠTAJI
Podnošenje izveštaja Savetu
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će njena preduzeća za vazdušni saobraćaj dostavljati Savetu, saglasno odredbama koje on donese, izveštaje o njihovom prometu, statistike o njihovim cenama koštanja, kao i računske preglede sa naznačenjem, između ostalog, iznosa i porekla svih njihovih prihoda.
VAZDUHOPLOVNA PRISTANIŠTA I OSTALI UREĐAJI ZA VAZDUŠNU PLOVIDBU
Određivanje puteva i vazduhoplovnih pristaništa
Svaka Država ugovornica može, pridržavajući se odredaba ove Konvencije, odrediti put kojim treba da se obavlja, iznad njene teritorije, svaki međunarodni vazdušni saobraćaj, a isto tako i vazduhoplovna pristaništa koja se u tom saobraćaju mogu koristiti.
Poboljšanje uređaja za vazdušnu plovidbu
Ako Savet smatra da vazduhoplovna pristaništa ili ostali uređaji za vazdušnu plovidbu neke Države ugovornice, uključujući i službu radioveza i meteorološku službu, ne odgovaraju u dovoljnoj meri obezbeđenju sigurnosti, redovnosti, efikasnosti i ekonomične eksploatacije postojećeg ili planiranog međunarodnog vazdušnog saobraćaja, on će pristupiti savetovanjima sa tom Državom i ostalim zainteresovanim Državama kako bi se pronašli načini da se takvo stanje popravi, a u tom cilju može da donosi i preporuke. Nijedna Država ugovornica neće se smatrati krivom za prekršaj ove Konvencije ako ne postupi po ovim preporukama.
Finansiranje uređaja za vazdušnu plovidbu
Država ugovornica može, u okolnostima predviđenim u članu 69, da sa Savetom zaključi aranžman kako bi ostvarila takve preporuke. Ta Država može da odluči da na sebe primi sve izdatke koje takav aranžman povlači. U protivnom, Savet može, na traženje te Države, da pristane da pruži celokupna ili delimična potrebna sredstva.
Davanje i održavanje uređaja od strane Saveta
Ako to neka Država ugovornica zatraži, Savet može da pristane da pruži, snabde osobljem, upravlja i održava ma koje ili sva vazduhoplovna pristaništa i ostale uređaje za vazdušnu plovidbu, uključujući i službu radioveza i meteorološku službu, koji su na teritoriji pomenute Države neophodni za sigurnost, redovnost, efikasnost i ekonomičnu eksploataciju međunarodnog vazdušnog saobraćaja ostalih Država ugovornica, i može da ustanovi pravične i umerene naknade za korišćenje pruženih uređaja.
Pribavljanje ili korišćenje zemljišta
Ako se ukaže potreba za zemljištima za uređaje koje u celini ili delimično finansira Savet na traženje neke Države ugovornice, ta Država je dužna bilo da sama pruži ova zemljišta, zadržavajući, ako želi, svojinu nad njima, bilo da Savetu olakša njihovo korišćenje pod pravičnim i razumnim uslovima i to u saglasnosti sa njenim domaćim zakonima.
Izdaci i raspodela novčanih sredstava
U granicama novčanih sredstava koja, u smislu glave XII, Skupština može da stavi na raspoloženje Savetu, ovaj može, u cilju ostvarenja odredaba ove glave, da iz opštih novčanih sredstava Organizacije vrši isplatu tekućih izdataka. Osnovna sredstva potrebna za izvršenje radova predviđenih ovom glavom, Savet, prema prethodno ugovorenoj srazmeri i za razumni period vremena, raspodeljuje na Države ugovornice, koje na to pristanu i čija se preduzeća za vazdušni saobraćaj koriste tim uređajima. Savet takođe može da vrši raspodelu potrebnih obrtnih sredstava na Države koje na to pristanu.
Tehnička pomoć i upotreba prihoda
Kada Savet na traženje neke Države ugovornice pozajmi sredstva ili podigne u celini ili delimično vazduhoplovna pristaništa ili ostale uređaje, aranžmanom se može predvideti, ako odnosna Država na to pristane, s jedne strane tehnička pomoć za nadzor i eksploataciju vazduhoplovnih pristaništa i ostalih uređaja, a s druge strane isplata, iz prihoda od eksploatacije tih vazduhoplovnih pristaništa i ostalih uređaja, troškova eksploatacije pomenutih vazduhoplovnih pristaništa i ostalih uređaja, interesa i amortizacija.
Preuzimanje uređaja od Saveta
Država ugovornica može u svako doba da se oslobodi obaveza ugovorenih na osnovu člana 70. i da preuzme vazduhoplovna pristaništa i ostale uređaje koje je Savet izgradio na njenoj teritoriji na osnovu članova 71. i 72, isplaćujući Savetu iznos koji on smatra odgovarajućim u odnosnom slučaju. Ako zainteresovana Država smatra da je iznos koji je Savet odredio neumeren, može da se na odluku Saveta žali Skupštini koja tu odluku potvrđuje ili menja.
Vraćanje novčanih sredstava
Novčana sredstva prikupljena od strane Saveta, bilo da se radi o sredstvima primljenim na osnovu odredaba člana 75, bilo o sredstvima koja potiču od kamata i amortizacije na osnovu člana 74, ukoliko su u pitanju predujmovi sa kojima su se prvobitno saglasile Države na osnovu člana 73, vraćaju se pomenutim Državama srazmerno doprinosima koje je Savet prvobitno utvrdio za svaku od njih.
ORGANIZACIJE ZA ZAJEDNIČKU EKSPLOATACIJU I SARADNJU U POOL-u
Priznata zajednička preduzeća
Ova Konvencija ne sprečava dve ili više Država ugovornica da za vazdušni saobraćaj osnuju preduzeća za zajedničku eksploataciju ili međunarodna tela za eksploataciju, niti da u POOL-u eksploatišu svoj vazdušni saobraćaj na bilo kojoj liniji ili na bilo kojem području. Međutim, ova preduzeća ili tela i ovakva eksploatacija saobraćaja u POOL-u biće podvrgnuti svima odredbama ove Konvencije, uključujući i one koje se odnose na registraciju sporazuma u Savetu. Savet će odrediti na koji način će se odredbe ove Konvencije o pripadnosti vazduhoplova primenjivati na vazduhoplove koje eksploatišu međunarodna tela za eksploataciju.
Uloga Saveta
Savet može da preporučuje zainteresovanim Državama ugovornicama da osnivaju zajednička preduzeća za eksploataciju vazdušnog saobraćaj na bilo kojoj liniji ili na bilo kojem području.
Učešće u zajedničkim preduzećima
Jedna Država može da bude učesnica u organizacijama za zajedničku eksploataciju ili da učestvuje u POOL-u bilo preko svoje Vlade, bilo preko jednog ili više preduzeća za vazdušni saobraćaj koje odredi Vlada te Države. Po isključivom nahođenju zainteresovane Države, ova preduzeća mogu da budu u celini ili delimično u svojini Države ili u privatnoj svojini.
ZAVRŠNE ODREDBE
OSTALI VAZDUHOPLOVNI SPORAZUMI I ARANŽMANI
Pariska i Havanska Konvencija
Svaka Država ugovornica obavezuje se da će otkazati odmah po stupanju na snagu ove Konvencije, Konvenciju kojom se reguliše vazdušna plovidba, potpisana 13. oktobra 1919. u Parizu ili Konvenciju o trgovačkom vazduhoplovstvu, potpisanu 20. februara 1928. godine u Havani, ukoliko je učesnica jedne ili druge Konvencije. U odnosima među Državama ugovornicama ova Konvencija zamenjuje pomenutu Parisku i Havansku Konvenciju.
Registracija važećih sporazuma
Svi vazduhoplovni sporazumi koji u vremenu stupanja na snagu ove Konvencije postoje između jedne Države ugovornice i ma koje druge Države ili između jednog preduzeća za vazdušni saobraćaj neke Države ugovornice i ma koje druge Države ili preduzeća za vazdušni saobraćaj neke druge Države, moraju biti odmah registrovani u Savetu.
Ukidanje aranžmana koji nisu u skladu sa ovom Konvencijom
Države ugovornice su saglasne da ova Konvencija ukida sve obaveze i aranžmane koji među njima postoje a nisu u skladu sa odredbama pomenute Konvencije i obavezuju se da neće preuzimati slične obaveze i aranžmane. Svaka Država ugovornica koja je, pre nego što je postala član Organizacije, preuzela prema nekoj Državi koja nije ugovornica ili nekom državljaninu Države ugovornice ili Države koja nije ugovornica obaveze koje su suprotne sa odredbama ove Konvencije, neodložno će preduzeti potrebne mere da se od njih oslobodi. Ako je neko preduzeće za vazdušni saobraćaj, koje pripada nekoj Državi ugovornici, preuzelo takve obaveze, Država, kojoj ono pripada, nastojaće da smesta postigne ukidanje tih obaveza i u svakom slučaju staraće se da budu ukinute čim to bude zakonski moguće posle stupanja na snagu ove Konvencije.
Registracija novih aranžmana
Pridržavajući se odredaba prethodnog člana, svaka Država ugovornica može da zaključi bilo kakve aranžmane koji su u skladu sa odredbama ove Konvencije. Svaki aranžman ove vrste registrovaće se odmah u Savetu koji će ga objaviti čim to bude moguće.
SPOROVI I NEISPUNJENJE OBAVEZA
Regulisanje sporova
U slučaju da se neki nesporazum između dve ili više Država ugovornica u pogledu tumačenja ili primene ove Konvencije i njenih Priloga, ne bi mogao regulisati putem pregovora, Savet će o tome rešavati na zahtev ma koje Države ugovornice koja bi tim sporom bila obuhvaćena. Nijedan član Saveta ne može da glasa kada Savet razmatra neki spor u kome je taj član strana učesnica. Pridržavajući se odredaba člana 85, svaka Država ugovornica može da na odluku Saveta uloži žalbu arbitražnom sudu ad hoc, koji prihvate i ostale strane učesnice u sporu, ili Stalnom međunarodnom sudu. O svakoj žalbi ove vrste mora se obavestiti Savet u roku od šezdeset dana posle datuma kada je primljeno obaveštenje o odluci Saveta.
Arbitražni postupak
Ako neka Država ugovornica koja je strana u sporu povodom kojega je uložena žalba, nije prihvatila Statute Stalnog međunarodnog suda i ako se Države ugovornice koje su strane u ovom sporu ne slože u izboru arbitražnog suda, svaka Država ugovornica, koja je strana u sporu, određuje po jednog arbitra, a ti arbitri imenuju nadarbitra. U slučaju da jedna ili druga od Država ugovornica koje su strane u sporu ne odredi arbitra u toku tri meseca od dana žalbe, Pretsednik Saveta će, u ime te Države, odrediti arbitra koga će izabrati iz spiska kvalifikovanih i raspoloživih lica ustanovljenog od strane Saveta. Ako se, u roku od trideset dana arbitri ne mogu složiti u izboru nadarbitra, Pretsednik Saveta određuje za nadarbitra jedno od lica koja se nalaze na pomenutoj listi. Tada će arbitri zajedno sa nadarbitrom sačinjavati arbitražni sud. Svaki arbitražni sud, koji je obrazovan u smislu ovoga ili prethodnog člana, utvrdiće svoja sopstvena pravila postupka i odlučivaće većinom glasova, s tim da Savet može da odlučuje o pitanjima postupka u slučaju da nađe da postoji preterano odugovlačenje.
Žalbe
Izuzev ako Savet ne odluči drukčije, svaka odluka Saveta o tome da li se neko preduzeće za međunarodni vazdušni saobraćaj eksploatiše saglasno odredbama ove Konvencije, ostaće punovažna sem ako ne bude poništena u žalbenom postupku. O svakom drugom pitanju, odluka Saveta će se obustaviti, ako je na njega uložena žalba, sve dotle dok po žalbi ne bude doneta odluka. Odluke Stalnog međunarodnog suda ili arbitražnog suda konačne su i obavezne.
Sankcije prema preduzeću za vazdušni saobraćaj koje se ne pridržava predviđenih odredaba
Svaka Država ugovornica obavezuje se da neće dozvoliti preletanje svoje teritorije od strane nekog preduzeća za vazdušni saobraćaj koje pripada nekoj Državi ugovornici ako je Savet našao da se dotično preduzeće ne pridržava konačne odluke donete prema odredbama prethodnog člana.
Sankcije prema državi koja se ne pridržava predviđenih odredaba
Skupština će obustaviti pravo glasa u Skupštini i Savetu svakoj Državi ugovornici ako ustanovi da se ogrešila o odredbe ove glave.
RAT
Ratno stanje i kriza
U slučaju rata, odredbe ove Konvencije ne ograničavaju slobodu akcije tangiranih Država ugovornica bez obzira da li su u ratnom stanju ili neutralne. Isto načelo primenjuje se i na ma koju Državu ugovornicu koja proglasi stanje nacionalne krize i o tome obavesti Savet.
PRILOZI
Usvajanje i izmene Priloga
(a) Za usvajanje od strane Saveta Priloga označenih u tač. e) člana 54. potrebna je dvotrećinska većina glasova Saveta na zasedanju, koje se u tu svrhu sazove; ovi Prilozi podnose se zatim od strane Saveta svakoj Državi ugovornici. Svaki od pomenutih Priloga ili svaka izmena i dopuna u odredbama Priloga primenjivaće se posle tri meseca od dana podnošenja Državama ugovornicama ili kasnije kako to utvrdi Savet, sem ako u međuvremenu većina Država ugovornica ne izvesti Savet o svome neslaganju.
(b) Savet odmah obaveštava sve Države ugovornice o stupanju na snagu svakog Priloga ili svih izmena i dopuna Priloga.
RATIFIKACIJE, PRISTUPANJA, IZMENE I DOPUNE I OTKAZI
Ratifikacija Konvencije
(a) Ovu Konvenciju ratifikovaće Države potpisnice. Ratifikacioni instrumenti biće deponovani u arhivi Vlade Sjedinjenih Američkih Država koja će o danu tog deponovanja izvestiti svaku Državu koja je potpisala ili pristupila Konvenciji.
(b) Čim ovu Konvenciju ratifikuju ili joj pristupe dvadeset šest Država, ona će stupiti na snagu između tih Država tridesetog dana od dana deponovanja dvadeset šestog instrumenta. Za svaku Državu koja je kasnije ratifikuje, ona će stupiti na snagu tridesetog dana od dana deponovanja ratifikacionog instrumenta pomenute Države.
(c) Vlada Sjedinjenih Američkih Država imaće za dužnost da obavesti vladu svake Države, koja je potpisala Konvenciju ili joj je pristupila, o danu njenog stupanja na snagu.
Pristupanje Konvenciji
(a) Ovoj Konvenciji mogu da pristupe Države članice Ujedinjenih Nacija i pridružene Države i Države koje su ostale neutralne za vreme sadašnjeg svetskog sukoba.
(b) Ovo pristupanje izvršiće se saopštavanjem upućenim Vladi Sjedinjenih Američkih Država, a stupiće na snagu tridesetog dana od dana kada Vlada Sjedinjenih Američkih Država primi to saopštenje o kome će izvestiti sve Države ugovornice.
Prijem ostalih Država
Ukoliko na to pristane bilo koja opšta međunarodna organizacija koju su stvorile nacije sveta u cilju održanja mira, Države koje nisu navedene u članovima 91. i 92a), mogu biti primljene za učesnice u ovoj Konvenciji većinom glasova od četiri petine Skupštine i pod uslovima koje ona odredi, no s tim da se za svaki pojedini slučaj pribavi pristanak svake Države osvojene ili napadnute u toku sadašnjeg rata od strane Države koja traži da bude primljena.
Izmene i dopune Konvencije
(a) Svaku izmenu i dopunu ove Konvencije mora da odobri Skupština sa dve trećine glasova, a stupa na snagu, za Države koje je ratifikuju, posle ratifikacije od strane onolikog broja Država ugovornica koji utvrdi Skupština. Ovaj broj ne sme biti manji od dve trećine ukupnog broja Država ugovornica.
(b) Ako Skupština smatra da je izmena i dopuna takve prirode da opravdava ovu meru, ona može da predvidi, u svojoj rezoluciji kojom se preporučuje njeno usvajanje, da Država koja ne bude ratifikovala pomenutu izmenu i dopunu u određenom roku od dana kada je ta izmena i dopuna stupila na snagu prestaje ipso facto da bude član Organizacije i učesnica u ovoj Konvenciji.
Otkazivanje Konvencije
(a) Svaka Država ugovornica može da otkaže ovu Konvenciju posle tri godine po njenom stupanju na snagu, saopštenjem upućenim Vladi Sjedinjenih Američkih Država koja o tome odmah izveštava svaku Državu ugovornicu.
(b) Ovaj otkaz stupa na snagu godinu dana posle dana prijema saopštenja i važi samo za onu Državu koja ga je podnela.
DEFINICIJE
U ovoj Konvenciji izraz:
(a) "Vazdušni saobraćaj" znači redovni vazdušni saobraćaj koji obavljaju vazduhoplovi namenjeni javnom prenosu putnika, pošte ili robe;
(b) "Međunarodni vazdušni saobraćaj" znači vazdušni saobraćaj koji se obavlja kroz vazdušni prostor iznad teritorija dve ili više Država;
(c) "Preduzeće za vazdušni saobraćaj" znači svako preduzeće za vazdušni saobraćaj koje nudi ili obavlja međunarodni vazdušni saobraćaj;
(d) "Sletanje u nekomercijalne svrhe" znači sletanje u svaku drugu svrhu sem u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, robe ili pošte.
POTPISIVANJE KONVENCIJE
U POTVRDU ČEGA dolepotpisani opunomoćenici propisno ovlašćeni u tu svrhu potpisuju ovu Konvenciju u ime svojih Vlada, dana koji se nalaze pored njihovih potpisa.
SAČINJENO u Čikagu sedmog decembra hiljadu devet stotina četrdeset četvrte godine na engleskom jeziku. Tekst sastavljen na engleskom, francuskom i španskom jeziku, od kojih je svaki podjednako verodostojan, biće otvoren za potpisivanje u Washington-u (D.C.). Oba će teksta biti deponovana u arhivi Vlade Sjedinjenih Američkih Država koja će njihove overene kopije dostaviti Vladama svih Država koje budu potpisale ovu Konvenciju ili joj budu pristupile.
Za Avganistan: |
||
|
A. Hosayn Aziz |
|
Za vladu Komonvelta Australije: |
||
|
Arthur S. Drakeford |
|
Za Belgiju: |
||
|
Vicomte du Parc |
9. april 1945. |
Za Boliviju: |
||
|
potpukovnik Al. Pacheco |
|
Za Braziliju: |
||
|
Fernando Lobo |
29. maj 1945. |
Za Kanadu: |
||
|
H. J. Symington |
|
Za Čile: |
||
|
R. Saénz |
|
|
G. Bisquert |
|
|
R. Magallanes B. |
|
Za Kinu: |
||
|
Chang Kia-ngau |
|
Za Kolumbiju: |
||
|
Gonzalo Restrepo Jaramillo |
31. oktobar 1947. |
Za Kostariku: |
||
|
F. de P. Gutiérrez |
10. mart 1945. |
Za Kubu: |
||
|
Gmo Belt |
20. april 1945. |
Za Čehoslovačku: |
||
|
V.S. Hurban |
18. april 1945. |
Za Dominikansku Republiku: |
||
|
C. A. McLaughlin |
|
Za Ekvador: |
||
|
J. A. Correa |
|
|
Francisco Gomez Jurado |
|
Za Egipat: |
||
|
M. Hassan |
|
|
M. Roushdy |
|
|
M. A. Khalifa |
|
Za Salvador: |
||
|
Felipe Vega-Gómez |
9. maj 1945. |
Za Etiopiju: |
||
|
Ras H. S. Imru |
10. februar 1947. |
Za Francusku: |
||
|
M. Hymans |
|
|
C. Lebel |
|
|
Bourges |
|
|
P. Locussol |
|
Za Grčku: |
||
|
D. T. Noti Botzaris |
|
|
A. J. Argyropoulos |
|
Za Gvatemalu: |
||
|
Osc Morales L. |
30. januar 1945. |
Za Haiti: |
||
|
G. Edouard Roy |
|
Za Honduras: |
||
|
E. P. Lefebvre |
|
Za Island: |
||
|
Thor Thors |
|
Za Indiju: |
||
|
G. V. Bemoor |
|
Za Iran: |
||
|
M. Shayesteh |
|
Za Irak: |
||
|
Ali Jawdat |
|
Za Irsku: |
||
|
Robt. Brennan |
|
|
John Leydon |
|
|
John J. Hearne |
|
|
T. J. O'Driscoll |
|
Za Liban: |
||
|
C. Chamoun |
|
|
F. El-Hoss |
|
Za Liberiju: |
||
|
Walter F. Walker |
|
Za Luksemburg: |
||
|
Hugues Le Gallais |
9. juli 1945. |
Za Meksiko: |
||
|
Pedro A. Chapa |
|
Za Holandiju: |
||
|
Copes |
|
|
F. C. Aronstein |
|
Za Vladu Novog Zelanda: |
||
|
Daniel Giles Sullivan |
|
Za Nikaragvu: |
||
|
R. E. Frizell |
|
Za Norvešku: |
||
|
W. Munthe Morgenstierne |
30. januar 1945. |
Za Panamu: |
||
|
Delegacija Republike Paname potpisuje ovu Konvenciju ad referendum i pod sledećim rezervama: |
|
Za Paragvaj: |
||
|
Celso R. Velázquez |
27. juli 1945. |
Za Peru: |
||
|
A. Revoredo |
|
|
J. S. Koechlin |
|
|
Luis Alvorado |
|
|
F. Elguera |
|
|
Gilmo Van Oordt León |
|
Za Republiku Filipina: |
||
|
J. Hernandes |
|
|
Urbano A. Zafra |
|
|
J. H. Foley |
|
Za Poljsku: |
||
|
Zbyslaw Ciolkosz |
|
|
H. J. Górecki |
|
|
Stefan J. Konorski |
|
|
Witold A. Urbanowicz |
|
|
Ludwik H. Gottlieb |
|
Za Portugaliju: |
||
|
Mário De Figueredo |
|
|
Alfredo Delesque dos Santos Cintra |
|
|
Duarte Calhieros |
|
|
Vasco Vieira Garin |
|
Za Španiju: |
||
|
E. Terradas |
|
|
Germán Baraibar |
|
|
Duarte Calheiros |
|
Za Švedsku: |
||
|
R. Kumlin |
|
Za Švajcarsku: |
||
|
Charles Bruggmann |
6. juli 1945. |
Za Siriju: |
||
|
N. Kahale |
|
Za Tursku: |
||
|
S. Kocak |
|
|
F. Sahinbas |
|
|
Orhan H. Erol |
|
Za Južno-afričku Uniju: |
||
|
D.D. Forsyth |
4. juni 1945. |
Za Vladu Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske: |
||
|
Swinton |
|
Za Sjedinjene Američke Države: |
||
|
Adolf A. Berle Jr. |
|
|
Alfred L. Bulwinkle |
|
|
Chas. A. Wolverton |
|
|
F. Laguardia |
|
|
Edward Warner |
|
|
L. Welch Pogue |
|
|
William A. M. Burden |
|
Za Urugvaj: |
||
|
Carl Carbajal |
|
|
puk. Medardo R. Farias |
|
Za Venecuelu: |
||
Za Jugoslaviju: |
||
Za Dansku: |
||
|
Henrik Kauffmann |
|
Za Sijam: |
||
|
M. R. Seni Pramoj |
|
PROTOKOL
O IZMENAMA I DOPUNAMA KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU
Skupština Organizacije Međunarodnog civilnog vazduhoplovstva,
SAZVANA u Montrealu od strane Privremenog Saveta Privremene organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva i koja se sastala 6. maja 1947. godine u svoje prvo zasedanje, i
SMATRAJUĆI da je poželjno da se unesu izmene i dopune u Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu koja je doneta u Čikagu 7. decembra 1944. godine,
USVOJILA JE trinaestog maja hiljadu devet stotina četrdeset sedme godine, shodno odredbama člana 94 a) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu donete u Čikagu 7. decembra 1944. godine, sledeće predložene izmene i dopune pomenute Konvencije, koje će sačinjavati "Član 93. bis":
(A) |
Bez obzira na odredbe gornjih članova 91, 92. i 93, |
|
|
(1) |
Svaka Država, čiju je Vladu Generalna skupština Organizacije Ujedinjenih Nacija predložila za isključenje iz članstva međunarodnih institucija, ustanovljenih od strane Organizacije Ujedinjenih Nacija ili ovoj priključenih, automatski prestaje da bude član Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva; |
|
(2) |
Svaka Država koja je isključena iz Organizacije Ujedinjenih Nacija prestaje automatski da bude član Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, sem ukoliko Generalna skupština Organizacije Ujedinjenih Nacija ne priključi svome aktu o isključenju protivnu preporuku. |
(B) |
Svaka Država koja, prema odredbama gornjeg stava (A), prestane da bude član Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva može, po odobrenju Generalne skupštine Organizacije Ujedinjenih Nacija, biti ponovo primljena u Organizaciju međunarodnog civilnog vazduhoplovstva na svoje traženje, a uz pristanak većine Saveta. |
|
(C) |
Članovima Organizacije kojima je obustavljeno vršenje prava i privilegija vezanih za članstvo u Organizaciji Ujedinjenih Nacija biće, na zahtev organizacije Ujedinjenih Nacija obustavljena prava i privilegije koji su vezani za članstvo u ovoj Organizaciji", |
|
UTVRDILA JE šesnaestog maja hiljadu devet stotina četrdeset sedme godine, shodno odredbama pomenutog člana 94 a) Konvencije, da će gornje izmene i dopune stupiti na snagu pošto ih ratifikuju dvadeset osam Država ugovornica, i
STAVILA JE, istoga dana, u zadatak Generalnom sekretaru Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva da sastavi Protokol o pomenutim predloženim izmenama i dopunama a radi dole navedenih ciljeva, s tim da ovaj Protokol ima biti potpisan od strane Pretsednika i Generalnog sekretara Prve skupštine,
PREMA TOME, shodno gornjim odlukama Skupštine,
Ovaj Protokol podneće se na ratifikaciju svakoj Državi koja je ratifikovala Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu ili joj je pristupila. Instrumenti ratifikacije dostaviće se Generalnom sekretaru Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva radi deponovanja u arhivi Organizacije; Generalni sekretar Organizacije saopštiće odmah svima Državama ugovornicama datum deponovanja svakog instrumenta ratifikacije;
Gore predložene izmene i dopune Konvencije stupiće na snagu, u odnosu na Države koje budu ratifikovale ovaj Protokol, na dan deponovanja dvadeset osmog instrumenta ratifikacije. Generalni sekretar Organizacije saopštiće odmah svima Državama, koje su učesnice u ovoj Konvenciji ili koje su je potpisale, datum stupanja na snagu predloženih izmena i dopuna;
Gore predložene izmene i dopune stupiće na snagu, u odnosu na svaku drugu Državu koja naknadno ratifikuje Protokol, na dan deponovanja njenog instrumenta ratifikacije u arhivi Organizacije.
U POTVRDU ČEGA Pretsednik i Generalni sekretar Prve skupštine Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva, koje je u tu svrhu ovlastila Skupština, potpisuju ovaj Protokol.
SAČINJENO u Montrealu dvadeset sedmog maja hiljadu devet stotina četrdeset sedme godine u po jednom primerku na francuskom, engleskom i španskom jeziku od kojih je svaki tekst podjednako autentičan. Ovaj protokol ostaće na čuvanju u arhivi Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva; i Generalni sekretar Organizacije dostaviće overene kopije ovog Protokola svima Državama učesnicama u Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu koja je doneta u Čikagu 7. decembra 1944. godine, kao i Državama potpisnicama pomenute Konvencije.
Pretsednik Prve skupštine,
Arthur S. Drakeford, s. r.
|
Generalni sekretar Prve skupštine, |
II
Na član 5. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu stavlja se rezerva koja glasi:
"Otsada pa do daljeg obaveštenja, vazduhoplovi o kojima je reč u članu 5. pomenute Konvencije moraju, da bi mogli ući i cirkulisati u vazdušnom prostoru Federativne Narodne Republike Jugoslavije, imati prethodno odobrenje. Zahtev za dobijanje ovog odobrenja mora se predati diplomatskim putem i saglasno važećim odredbama o vazdušnoj plovidbi u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji."
III
Državni sekretar za inostrane poslove, shodno članu 92. pomenute Konvencije, saopštiće Vladi Sjedinjenih Američkih Država kao depozitoru pristupanje FNRJ ovoj konvenciji i Protokolu pod rezervom iz tačke II ove odluke i preduzeće mere potrebne za izvršenje sporazuma iz tačke I ove odluke.
IV
Ova odluka stupa na snagu odmah.