ZAKONO RATIFIKACIJI AMANDMANA NA STATUT HAŠKE KONFERENCIJE ZA MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO I PREČIŠĆENOG TEKSTA STATUTA HAŠKE KONFERENCIJE ZA MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 2/2006) |
ČLAN 1
Ratifikuju se Amandmani na Statut Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, usvojeni 30. juna 2005. godine i Prečišćeni tekst Statuta Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Amandmana i prečišćeni tekst Statuta, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
AMANDMANI NA STATUT HAŠKE KONFERENCIJE USVOJENI NA DVADESETOM DIPLOMATSKOM ZASEDANJU* 30. JUNA 2005.
_______________
* Engleski prevod originalnog teksta Statuta Haške konferencije uzet iz Zbirke ugovora Ujedinjenih nacija, 1955, br. 2997, str. 125, uz male lingvističke ispravke.
2. Bilo koja druga država, čije je učešće s pravne tačke gledišta značajno za rad Konferencije, može postati članica. O prijemu novih država članica odlučuju vlade država učesnica na predlog jedne ili više njih većinom glasova u periodu od šest meseci od datuma kada se taj predlog podnese vladama.
Posle člana 2. ubaciti član 2a, kako sledi:
1. Države članice Konferencije mogu na sastanku o opštim poslovima i politici kome prisustvuje većina država članica odlučiti većinom glasova da takođe prime u članstvo bilo koju regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju koja generalnom sekretaru podnese zahtev za prijem u članstvo. Prema ovom statutu takve organizacije se navode kao članice osim ako se drugačije izričito ne predvidi. Prijem počinje da važi pošto odnosna regionalna organizacija za ekonomsku integraciju prihvati Statut.
2. Da bi mogla da podnese zahtev za prijem u članstvo Konferencije, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju mora se sastojati samo od suverenih država na koju su njene države članice prenele nadležnost za niz oblasti u okviru područja rada Konferencije, uključujući nadležnost za donošenje odluka koje obavezuju države članice u vezi s tim oblastima.
3. Svaka regionalna organizacija za ekonomsku integraciju koja podnese zahtev za prijem u članstvo dostavlja prilikom podnošenja takvog zahteva i izjavu o nadležnosti u kojoj navodi oblasti za koje su na nju nadležnost prenele njene države članice.
4. Svaka organizacija i njene države članice se staraju da se o svakoj promeni u vezi s nadležnošću članice organizacije ili u njenom članstvu obavesti generalni sekretar koji takvu informaciju dostavlja drugim članicama Konferencije.
5. Pretpostavlja se da države članice organizacije-članice zadržavaju nadležnost u pogledu svih oblasti za koje prenos nadležnosti nije posebno objavljen ili saopšten.
6. Bilo koja članica Konferencije može zatražiti od organizacije-članice i njenih država članica da dostave informacije da li je organizacija-članica nadležna u pogledu bilo kog posebnog pitanja koje se nađe pred Konferencijom. Organizacija-članica i njene države članice se staraju da se te informacije dostavljaju na takav zahtev.
7. Organizacija-članica ostvaruje članska prava na alternativnoj osnovi s državama članicama koje su članice Konferencije u domenu njihovih odnosnih nadležnosti.
8. U vezi sa oblastima u okviru svoje nadležnosti, organizacija-članica može na bilo kom sastanku Konferencije na kome ima pravo da učestvuje raspolagati s brojem glasova koji je jednak s brojem njenih zemalja članica koje su prenele nadležnost na organizaciju-članicu u pogledu odnosne oblasti, a koje imaju pravo glasa i koje su se prijavile za takve sastanke. Kad god organizacija-članica ostvaruje pravo glasa, njene države članice ne ostvaruju svoja i obrnuto.
9. "Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju" označava međunarodnu organizaciju koja je sastavljena isključivo od suverenih država, a na koju su njene države članice prenele nadležnost za niz oblasti, uključujući ovlašćenje da donosi odluke koje obavezuju njene države članice u vezi s tim oblastima.
1. Savet za opšte poslove i politiku (dalje u tekstu: Savet), sastavljen od svih članica, nadležan je za rad Konferencije. Sastanci Saveta se u načelu održavaju svake godine:
2. Savet se stara za taj rad preko Stalnog biroa, čijim aktivnostima rukovodi.
3. Savet razmatra sve predloge za dnevni red Konferencije. On ima slobodu da odluči kako će se postupati u vezi s takvim predlozima.
4. Stalni komitet Vlade Holandije, ustanovljen Kraljevskim ukazom od 20. februara 1897. u cilju unapređenja kodifikacije međunarodnog privatnog prava, odlučuje posle konsultacija s članovima Konferencije o datumu diplomatskog zasedanja.
5. Stalni komitet Vlade obraća se Vladi Holandije da sazove članice. Predsedavajući Stalnog komiteta Vlade predsedava zasedanjem Konferencije.
6. Redovna zasedanja Konferencije se u načelu održavaju svake četiri godine.
7. Ako je potrebno Savet može, posle konsultacija sa Stalnim komitetom Vlade, zatražiti od Vlade Holandije da sazove Konferenciju na vanredno zasedanje.
8. Savet može konsultovati Stalni komitet Vlade o bilo kojoj drugoj oblasti od značaja za Konferenciju.
1. Stalni biro ima sedište u Hagu. On se sastoji od generalnog sekretara i četiri sekretara koje imenuje Vlada Holandije pošto ih predloži Stalni komitet Vlade.
2. Generalni sekretar i sekretari moraju raspolagati odgovarajućim pravnim znanjem i praktičnim iskustvom. Prilikom njihovog imenovanja vodi se računa o raznovrsnosti geografske zastupljenosti i pravnoj stručnosti.
3. Broj sekretara se može povećati posle konsultacija sa Savetom i u skladu s članom 9.
Pod rukovodstvom Saveta, Stalni biro je nadležan za:
a) pripremu i organizovanje zasedanja Haške konferencije i sastanaka Saveta i bilo koje Specijalne komisije;
b) rad Sekretarijata zasedanja i gore predviđene sastanke;
c) sve zadatke koji su uključeni u aktivnost Sekretarijata.
1. U cilju lakšeg komuniciranja između članica Konferencije i Stalnog biroa, vlada svake države članice odrediće nacionalni organ, a svaka organizacija-članica organ za vezu.
2. Stalni biro može voditi prepisku sa svim organima određenim na taj način i sa nadležnim međunarodnim organizacijama.
1. Zasedanja, a u intervalu između zasedanja, Savet može ustanoviti specijalne komisije da izrade nacrt konvencija ili da prouče sva pitanja međunarodnog privatnog prava koja su predmet rada Konferencije.
2. Zasedanja, Savet i specijalne komisije će u najvećoj mogućoj meri raditi na osnovu konsenzusa.
1. Troškovi budžeta se raspodeljuju među državama članicama Konferencije.
2. Od organizacije-članice se ne traži da pored svojih država članica daje doprinos godišnjem budžetu Konferencije, ali će uplaćivati iznos koji odredi Konferencija uz konsultaciju s organizacijom-članicom za pokrivanje dodatnih administrativnih troškova koji nastanu usled njenog članstva.
3. U svakom slučaju troškove putovanja i života delegata u Savetu i specijalnim komisijama snose članice koje oni predstavljaju.
1. Budžet Konferencije se svake godine podnosi na odobrenje Savetu diplomatskih predstavnika država članica u Hagu.
2. Ti predstavnici takođe raspodeljuju među državama članicama troškove budžeta koje naprave te članice.
3. Za te svrhe diplomatski predstavnici se sastaju pod predsedništvom ministra inostranih poslova Kraljevine Holandije.
1. Troškove koji nastanu tokom redovnih i vanrednih zasedanja Konferencije snosi Vlada Holandije.
2. U svakom slučaju troškove putovanja i života delegata plaćaju odnosne članice.
1. Izmene i dopune Statuta se moraju usvojiti konsenzusom država članica prisutnih na sastanku o opštim poslovima i politici.
2. Takve izmene i dopune stupaju na snagu za sve članice tri meseca pošto ih odobri dve trećine država članica u skladu sa svojim odnosnim unutrašnjim procedurama, ali ne kasnije od devet meseci od datuma usvajanja.
3. Na sastanku spomenutom u stavu 1. mogu se konsenzusom promeniti vremenski rokovi spomenuti u stavu 2.
Kako bi se obezbedilo njihovo izvršenje, odredbe ovog statuta će se dopuniti Propisima. Propise će ustanoviti Stalni biro i podneti ih na odobrenje diplomatskom zasedanju, Savetu diplomatskih predstavnika ili Savetu za opšte poslove i politiku.
3. U slučaju prijema nove članice, Vlada Holandije obaveštava sve članice o izjavi nove članice o prihvatanju.
2. Obaveštenje o otkazivanju daje se Ministarstvu inostranih poslova Kraljevine Holandije najmanje šest meseci pre isteka budžetske godine Konferencije i počinje da važi po isteku navedene godine, ali samo u pogledu članice koja o tome dostavi obaveštenje.
Posle člana 15. dodati:
Engleski i francuski tekst ovog statuta, izmenjeni i dopunjeni 30. juna 2005, jednako su verodostojni.
STATUT HAŠKE KONFERENCIJE O MEĐUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU**
(koji je stupio na snagu 15. jula 1955. izmenjen i dopunjen 30. juna 2005)
- prečišćen tekst -
__________
** Počev od 30. juna 2005, pored država osnivača spomenutih u Preambuli, sledeće države su prihvatile Statut: Albanija, Argentina, Australija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Bugarska, Venecuela, Gruzija, Grčka, Egipat, Estonija, Izrael, Irska, Island, Jordan, Južna Afrika, Kanada, Kina (Narodna Republika), Kipar, Koreja (Republika), Letonija, Litvanija, Mađarska, Makedonija (Bivša Jugoslovenska Republika), Malezija, Malta, Maroko, Meksiko, Monako, Novi Zeland, Panama, Paragvaj, Peru, Poljska, Rumunija, Ruska Federacija, Sjedinjene Američke Države, Slovačka Republika, Slovenija, Srbija i Crna Gora, Surinam, Ukrajina, Urugvaj, Hrvatska, Češka Republika, Čile, Šri Lanka.
Vlade zemalja navedenih dalje u tekstu:
Savezne Republike Nemačke, Austrije, Belgije, Danske, Španije, Finske, Francuske, Italije, Japana Luksemburga, Norveške, Holandije, Portugalije, Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske, Švedske i Švajcarske;
S obzirom na stalni karakter Haške konferencije o međunarodnom privatnom pravu;
U želji da naglase taj karakter;
Ocenivši, u tom cilju, da je poželjno da Konferencija dobije statut;
Usaglasile su se o sledećim odredbama:
Cilj Haške konvencije je da radi u prilog postepenoj unifikaciji pravila međunarodnog privatnog prava.
1. Članice Haške konferencije o međunarodnom privatnom pravu su države koje su već učestvovale na jednom ili više zasedanja Konferencije i koje prihvataju ovaj statut.
2. Bilo koja druga država, čije je učešće s pravne tačke gledišta značajno za rad Konferencije, može postati članica. O prijemu novih država članica odlučuju vlade država učesnica na predlog jedne ili više njih većinom glasova u periodu od šest meseci od datuma kada se taj predlog podnese vladama.
3. Prijem počinje da važi pošto odnosna držana prihvati ovaj statut.
Član 3
1. Države članice Konferencije mogu na sastanku o opštim poslovima i politici kome prisustvuje većina država članica odlučiti većinom glasova da takođe prime u članstvo bilo koju regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju koja generalnom sekretaru podnese zahtev za prijem u članstvo. Prema ovom statutu takve organizacije se navode kao članice osim ako se drukčije izričito ne predvidi. Prijem počinje da važi pošto odnosna regionalna organizacija za ekonomsku integraciju prihvati Statut.
2. Da bi mogla da podnese zahtev za prijem u članstvo Konferencije, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju mora se sastojati samo od suverenih država na koju su njene države članice prenele nadležnost za niz oblasti u okviru područja rada Konferencije, uključujući nadležnost za donošenje odluka koje obavezuju države članice u vezi s tim oblastima.
3. Svaka regionalna organizacija za ekonomsku integraciju koja podnese zahtev za prijem u članstvo dostavlja prilikom podnošenja takvog zahteva i izjavu o nadležnosti u kojoj navodi oblasti za koje su na nju nadležnost prenele njene države članice.
4. Svaka organizacija i njene države članice se staraju da se o svakoj promeni u vezi s nadležnošću članice organizacije ili u njenom članstvu obavesti generalni sekretar koji takvu informaciju dostavlja drugim članicama Konferencije.
5. Pretpostavlja se da države članice organizacije-članice zadržavaju nadležnost u pogledu svih oblasti za koje prenos nadležnosti nije posebno objavljen ili saopšten.
6. Bilo koja članica Konferencije može zatražiti od organizacije-članice i njenih država članica da dostave informacije da li je organizacija-članica nadležna u pogledu bilo kog posebnog pitanja koje se nađe pred Konferencijom. Organizacija-članica i njene države članice se staraju da se te informacije dostavljaju na takav zahtev.
7. Organizacija-članica ostvaruje članska prava na alternativnoj osnovi s državama članicama koje su članice Konferencije u domenu njihovih odnosnih nadležnosti.
8. U vezi sa oblastima u okviru svoje nadležnosti, organizacija-članica može na bilo kom sastanku Konferencije na kome ima pravo da učestvuje raspolagati s brojem glasova koji je jednak s brojem njenih zemalja članica koje su prenele nadležnost na organizaciju-članicu u pogledu odnosne oblasti, a koje imaju pravo glasa i koje su se prijavile za takve sastanke. Kad god organizacija-članica ostvaruje pravo glasa, njene države članice ne ostvaruju svoja i obrnuto.
9. "Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju" označava međunarodnu organizaciju koja je sastavljena isključivo od suverenih država, a na koju su njene države članice prenele nadležnost za niz oblasti, uključujući ovlašćenje da donosi odluke koje obavezuju njene države članice u vezi s tim oblastima.
Član 4
1. Savet za opšte poslove i politiku (dalje u tekstu: Savet), sastavljen od svih članica, nadležan je za rad Konferencije. Sastanci Saveta se u načelu održavaju svake godine.
2. Savet se stara za taj rad preko Stalnog biroa, čijim aktivnostima rukovodi.
3. Savet razmatra sve predloge za dnevni red Konferencije. On ima slobodu da odluči kako će se postupati u vezi s takvim predlozima.
4. Stalni komitet Vlade Holandije, ustanovljen Kraljevskim ukazom od 20. februara 1897. u cilju unapređenja kodifikacije međunarodnog privatnog prava, odlučuje posle konsultacija s članovima Konferencije o datumu diplomatskog zasedanja.
5. Stalni komitet Vlade obraća se Vladi Holandije da sazove članice. Predsedavajući Stalnog komiteta Vlade predsedava zasedanjem Konferencije.
6. Redovna zasedanja Konferencije se u načelu održavaju svake četiri godine.
7. Ako je potrebno Savet može, posle konsultacija sa Stalnim komitetom Vlade, zatražiti od Vlade Holandije da sazove Konferenciju na vanredno zasedanje.
8. Savet može konsultovati Stalni komitet Vlade o bilo kojoj drugoj oblasti od značaja za Konferenciju.
Član 5
1. Stalni biro ima sedište u Hagu. On se sastoji od generalnog sekretara i četiri sekretara koje imenuje Vlada Holandije pošto ih predloži Stalni komitet Vlade.
2. Generalni sekretar i sekretari moraju raspolagati odgovarajućim pravnim znanjem i praktičnim iskustvom. Prilikom njihovog imenovanja vodi se računa o raznovrsnosti geografske zastupljenosti i pravnoj stručnosti.
3. Broj sekretara se može povećati posle konsultacija sa Savetom i u skladu s članom 10.
Član 6
Pod rukovodstvom Saveta, Stalni biro je nadležan za:
a) pripremu i organizovanje zasedanja Haške konferencije i sastanaka Saveta i bilo koje Specijalne komisije;
b) rad Sekretarijata zasedanja i gore predviđene sastanke;
c) sve zadatke koji su uključeni u aktivnost sekretarijata.
Član 7
1. U cilju lakšeg komuniciranja između članica Konferencije i Stalnog biroa, vlada svake države članice odrediće nacionalni organ, a svaka organizacija-članica organ za vezu.
2. Stalni biro može voditi prepisku sa svim organima određenim na taj način i sa nadležnim međunarodnim organizacijama.
Član 8
1. Zasedanja, a u intervalu između zasedanja, Savet može ustanoviti specijalne komisije da izrade nacrt konvencija ili da prouče sva pitanja međunarodnog privatnog prava koja su predmet rada Konferencije.
2. Zasedanja, Savet i specijalne komisije će u najvećoj mogućoj meri raditi na osnovu konsenzusa.
Član 9
1. Troškovi budžeta se raspodeljuju među državama članicama Konferencije.
2. Od organizacije-članice se ne traži da pored svojih država članica daje doprinos godišnjem budžetu Konferencije, ali će uplaćivati iznos koji odredi Konferencija uz konsultaciju s organizacijom-članicom za pokrivanje dodatnih administrativnih troškova koji nastanu usled njenog članstva.
3. U svakom slučaju troškove putovanja i života delegata u Savetu i specijalnim komisijama snose članice koje oni predstavljaju.
Član 10
1. Budžet Konferencije se svake godine podnosi na odobrenje Savetu diplomatskih predstavnika država članica u Hagu.
2. Ti predstavnici takođe raspodeljuju među zemljama članicama troškove budžeta koje naprave te članice.
3. Za te svrhe diplomatski predstavnici se sastaju pod predsedništvom ministra inostranih poslova Kraljevine Holandije.
1. Troškove koji nastanu tokom redovnih i vanrednih zasedanja Konferencije snosi Vlada Holandije.
2. U svakom slučaju troškove putovanja i života delegata plaćaju odnosne članice.
Član 12
I dalje će pratiti način korišćenja Konferencije u svim aspektima, ukoliko to nije suprotno ovom statutu i Propisima.
Član 13
1. Izmene i dopune Statuta se moraju usvojiti konsenzusom država članica prisutnih na sastanku o opštim poslovima i politici.
2. Takve izmene i dopune stupaju na snagu za sve članice tri meseca pošto ih odobri dve trećine država članica u skladu sa svojim odnosnim unutrašnjim procedurama, ali ne kasnije od devet meseci od datuma usvajanja.
3. Na sastanku spomenutom u stavu 1. mogu se konsenzusom promeniti vremenski rokovi spomenuti u stavu 2.
Kako bi se obezbedilo njihovo izvršenje, odredbe ovog statuta će se dopuniti Propisima. Propise će ustanoviti Stalni biro i podneti ih na odobrenje diplomatskom zasedanju, Savetu diplomatskih predstavnika ili Savetu za opšte poslove i politiku.
1. Ovaj statut se podnosi na usvajanje vladama država koje učestvuju na jednom ili više zasedanja Konferencije. On stupa na snagu čim ga usvoji većina država predstavljenih na sedmom zasedanju.
2. Izjava o prihvatanju se deponuje kod Vlade Holandije koja o tome obaveštava vlade spomenute u prvom stavu ovog člana.
3. U slučaju prijema nove članice, Vlada Holandije obaveštava sve članice o izjavi nove članice o prihvatanju.
1. Svaka članica može otkazati ovaj statut posle perioda od pet godina od datuma stupanja na snagu shodno odredbama člana 15, stav 1.
2. Obaveštenje o otkazivanju daje se Ministarstvu inostranih poslova Kraljevine Holandije najmanje šest meseci pre isteka budžetske godine Konferencije i počinje da važi po isteku navedene godine, ali samo u pogledu članice koja o tome dostavi obaveštenje.
Engleski i francuski tekst ovog statuta, izmenjeni i dopunjeni 30. juna 2005. jednako su verodostojni.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".