ZAKONO RATIFIKACIJI DRUGOG DODATNOG PROTOKOLA UZ EVROPSKU KONVENCIJU O MEĐUSOBNOM PRUŽANJU PRAVNE POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 2/2006) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Drugi dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, sačinjen 8. novembra 2001. godine u Strazburu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Drugog dodatnog protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
DRUGI DODATNI PROTOKOL
UZ EVROPSKU KONVENCIJU O MEĐUSOBNOM PRUŽANJU PRAVNE POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA
(Strazbur, 8. novembra 2001)
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ovog protokola; s obzirom na njihove obaveze iz Statuta Saveta Evrope;
u želji da daju veći doprinos zaštiti ljudskih prava, da podrže vladavinu prava i demokratski razvoj društva;
smatrajući da je celishodno da u tom cilju jačaju njihovu posebnu i zajedničku sposobnost da se odupru kriminalu;
u želji da poboljšaju i dopune u nekim aspektima Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, koja je potpisana u Strazburu 20. aprila 1959. godine (u daljem tekstu: Konvencija), kao i Dodatni protokol uz Konvenciju, sačinjen u Strazburu 17. marta 1978. godine;
uzimajući u obzir Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sačinjenu u Rimu 4. novembra 1950. godine, kao i Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, sačinjenu u Strazburu 28. januara 1981. godine;
dogovorile su se o sledećem:
Zamenjuje se član 1. Konvencije sledećim odredbama:
"1. Strane ugovornice se obavezuju da, prema odredbama ove konvencije, pružaju jedna drugoj najbržu i najširu moguću pravnu pomoć u svakom postupku, koji se odnosi na krivična dela, čije krivično gonjenje u trenutku kada je zatražena pomoć spada u nadležnost sudskih organa strane molilje.
2. Ova konvencija se ne primenjuje na sprovođenje odluka o hapšenju i izvršenju presuda, niti na vojna krivična dela, koja ne predstavljaju obična krivična dela.
3. Pravna pomoć se može takođe pružiti i u postupcima koji su pokrenuti pred upravnim organima u pogledu krivičnih dela, koja su kažnjiva prema nacionalnom zakonodavstvu strane molilje ili zamoljene strane, zbog toga što predstavljaju kršenje zakonskih odredbi, u slučajevima kada odluka može da dovede do pokretanja postupka pred sudom koji je posebno nadležan u krivičnim predmetima.
4. Pravna pomoć neće se odbiti samo na osnovu toga što se odnosi na dela za koja se pravno lice može smatrati odgovornim u zemlji molilji".
Prisustvo organa strane molilje
Član 4. Konvencije je dopunjen sledećim tekstom, s tim da prvobitni član 4. Konvencije čini stav 1, a odredbe u daljem tekstu stav 2:
"2. Zahtev za prisustvo takvih organa ili zainteresovanih lica ne treba odbiti, ukoliko bi takvo prisustvo verovatno doprinelo udovoljavanju zahtevu za pravnom pomoći i to na način koji više odgovara potrebama zemlje molilje, te bi se na osnovu toga izbegla potreba za podnošenjem dodatnih zahteva za pružanje pravne pomoći."
Privremeni transfer lica lišenih slobode na teritoriju zemlje molilje
Član 11. Konvencije zamenjuje se sledećim odredbama:
"1. Lice lišeno slobode, čije se lično pojavljivanje radi svedočenja, osim kada se tom licu sudi, traži od strane države molilje, biće privremeno predato na njenu teritoriju, pod uslovom da bude vraćeno u roku koji odredi zamoljena strana i uz uvažavanje odredbi člana 12. Konvencije, u meri u kojoj se mogu primeniti.
Predaja može da se odbije:
a) ako se lice lišeno slobode s tim ne saglasi;
b) ako je njeno ili njegovo prisustvo potrebno u krivičnom postupku koji je u toku na teritoriji zamoljene strane;
c) ako bi usled predaje moglo da dođe do njenog ili njegovog lišavanja slobode, ili
d) ako postoje drugi važni razlozi protiv njegovog ili njenog sprovođenja na teritoriju strane molilje.
2. U slučaju navedenom u stavu 1. će se uz primenu odredbi člana 2. Konvencije odobriti sprovođenje lica lišenog slobode preko teritorije neke treće države na zahtev uz koji su priložena sva potrebna dokumenta, a koji ministarstvo pravde strane molilje upućuje Ministarstvu pravde strane zamoljene za tranzit.
3. Predato lice treba i dalje da bude lišeno slobode na teritoriji strane molilje i, u slučaju potrebe, na teritoriji strane zamoljene za tranzit, osim ako strana zamoljena za predaju ne zatraži njegovo puštanje na slobodu."
Član 15. Konvencije se zamenjuje sledećim odredbama:
"1. Zahtev za pružanje pravne pomoći, kao i za dostavljanje informacija bez prethodno upućenog zahteva, Ministarstvo pravde strane molilje uputiće Ministarstvu pravde zamoljene strane i vratiće se istim putem. Sudski organi strane molilje mogu ih takođe uputiti direktno sudskim organima zamoljene strane, i u tom slučaju će se zahtevi vratiti istim putem.
2. Zahteve predviđene članom 11. ove konvencije i članom 13. Drugog dodatnog protokola uz ovu konvenciju, u svim slučajevima će uputiti Ministarstvo pravde strane molilje Ministarstvu pravde zamoljene strane, i biće vraćeni istim putem.
3. Zahteve za pružanje pravne pomoći, koji se odnose na postupke navedene u stavu 3. člana 1. ove konvencije, upravni ili sudski organi strane molilje takođe će neposredno uputiti upravnim ili sudskim organima zamoljene strane i, ukoliko je moguće, biće vraćeni istim putem.
4. Zahteve za pružanje pravne pomoći prema čl. 18. i 19. Drugog dodatnog protokola uz Konvenciju, nadležni organi strane molilje takođe će neposredno uputiti nadležnim organima zamoljene strane.
5. Zahteve predviđene u stavu 1. člana 13. ove konvencije zainteresovani sudski organi mogu neposredno uputiti odgovarajućim organima zamoljene strane, koji svoj odgovor na zahteve mogu neposredno uputiti organima strane molilje. Zahteve predviđene stavom 2. člana 13. ove konvencije, Ministarstvo pravde strane molilje uputiće Ministarstvu pravde zamoljene strane.
6. Zahtevi za dostavljanje prepisa presuda i mera shodno članu 4. Prvog dodatnog protokola uz Konvenciju mogu se direktno uputiti nadležnim organima. Svaka država ugovornica može u bilo koje vreme u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope odrediti, koje će organe, shodno ovom stavu, smatrati nadležnim organima.
7. U hitnim slučajevima, kada je direktno dostavljanje dopušteno ovom konvencijom, ono će moći da se obavlja posredstvom Međunarodne organizacije kriminalističke policije (Interpol).
8. Svaka država ugovornica može, u bilo koje vreme u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope, navesti da zadržava pravo da udovoljavanje zahtevima ili posebnim zahtevima za pravnom pomoći podleže ispunjenju nekih od sledećih uslova:
a) da se prepis zahteva dostavi centralnom organu, koji je naveden u izjavi;
b) da se svi zahtevi, osim hitnih dostave centralnom organu, koji je naveden u izjavi;
c) da se u slučaju direktnog upućivanja hitnih zahteva istovremeno Ministarstvu pravde zamoljene strane dostavi i prepis zahteva;
d) da se pojedini ili svi zahtevi za pravnu pomoć dostave drugim putevima od onih, koji su predviđeni ovim članom.
9. Zahtevi za pružanje pravne pomoći i sva druga komunikacija u okviru ove konvencije i njenih dodatnih protokola mogu se dostaviti elektronskim putem ili drugim sredstvima telekomunikacije, pod uslovom da je strana molilja spremna da na zahtev dostavi u bilo koje vreme njihov pismeni prepis ili original zahteva. U svakom slučaju, svaka država ugovornica u bilo koje vreme može putem izjave upućene generalnom sekretaru Saveta Evrope odrediti uslove, pod kojima će biti spremna da prihvati i udovolji zahtevima, koje je primila elektronskim putem ili pomoću nekog drugog telekomunikacionog sredstva.
10. Ovaj član ne dira u odredbe bilateralnih ugovora ili aranžmana koji su na snazi između strana ugovornica, kojima se predviđa direktno dostavljanje zahteva za pružanje pravne pomoći između organa dve strane."
Član 20. Konvencije zamenjuje se sledećim odredbama:
"1. Strane ugovornice neće jedna drugoj potraživati nadoknadu troškova, koji nastanu primenom ove konvencije i dodatnih protokola, izuzev:
a) troškova, koji nastanu povodom veštačenja na teritoriji zamoljene strane;
b) troškova nastalih sprovođenjem lica lišenih slobode, obavljenih u skladu sa čl. 13. ili 14. Drugog dodatnog protokola uz Konvenciju ili člana 11. ove konvencije;
c) troškova substancijalne ili vanredne prirode.
2. Troškove uspostavljanja video ili telefonske veze, troškove vezane za dopremanje video ili telefonske veze u zamoljenu stranu, naknade za tumače i svedoke, kao i njihove putne troškove nastale na teritoriji zamoljene strane, zemlja molilja će nadoknaditi zamoljenoj strani, osim ako se strane ne dogovore drugačije.
3. Ugovorne strane će se međusobno dogovarati o plaćanju troškova navedenih u stavu 1. pod c).
4. Primenom odredbi ovog člana ne dira se u odredbe člana 10. stav 3. ove konvencije."
Član 24. Konvencije se zamenjuje sledećim odredbama:
"Svaka država će u trenutku potpisivanja ili predaje svog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, navesti u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope, koje organe će smatrati sudskim organima u smislu ove konvencije. Istim postupkom, u bilo koje vreme, može promeniti uslove navedene u svojoj izjavi."
1. Zamoljena država može odložiti ispunjenje zahteva ukoliko bi postupanje po zahtevu remetilo istragu, krivično gonjenje ili slične postupke, koji se vode pred njenim organima.
2. Pre no što odbije ili odloži ispunjenje zahteva, zamoljena strana će nakon konsultacije sa državom moliljom razmotriti, ukoliko je to moguće, da li će zahtevu udovoljiti delimično ili pod uslovima koje smatra neophodnim.
3. U slučaju odlaganja ispunjenja zahteva, potrebno je navesti razloge odlaganja. Zamoljena strana će, osim toga, obavestiti zemlju molilju o bilo kom razlogu, koji onemogućava ispunjenje zahteva ili može dovesti do njegovog znatnog odlaganja.
Bez obzira na odredbe člana 3. Konvencije, u slučajevima kada su u zakonodavstvu zemlje molilje propisane formalnosti ili postupci koji nisu propisani u zamoljenoj strani, ona će udovoljiti takvim zahtevima, ukoliko preduzimanje takvih radnji nije u suprotnosti sa osnovnim principima njenog zakonodavstva i ovim protokolom nije drukčije utvrđeno.
Saslušanje putem video konferencije
1. Ukoliko neko lice sa teritorije jedne strane ugovornice treba da svedoči ili veštači pod sudskim organima druge strane ugovornice, a lično prisustvo tog lica radi saslušanja ili veštačenja na teritoriji druge strane nije poželjno ili moguće, druga strana ugovornica može zatražiti saslušanje putem video konferencije pod uslovima navedenim u st. 2. do 7.
2. Zamoljena strana će odobriti saslušanje putem video konferencije pod uslovom da to nije u suprotnosti sa osnovnim principima njenog zakonodavstva, i pod uslovom da raspolaže tehničkim sredstvima za takvu vrstu saslušanja. Ukoliko zamoljena strana ne raspolaže potrebnim tehničkim sredstvima, zemlja molilja joj na osnovu međusobnog dogovora može staviti ta sredstva na raspolaganje.
3. U zahtevu za saslušanje putem video konferencije navodi se, pored informacija iz člana 14. Konvencije, i razlog zbog čega nije poželjno ili moguće lično pojavljivanje lica radi svedočenja ili veštačenja, kao i nazivi sudskih organa i lica koja prisustvuju saslušanju.
4. Sudski organi zamoljene strane uputiće sudski poziv dotičnom licu u skladu sa svojim zakonodavstvom.
5. Pri saslušanju putem video konferencije će se primenjivati sledeća pravila:
a) sudski organi zemlje molilje prisustvovaće saslušanju, po potrebi uz asistenciju tumača, i biće odgovorni za utvrđivanje identiteta lica koje se saslušava, kao i za poštovanje osnovnih principa svog zakonodavstva. Ukoliko sudski organi zemlje molilje smatraju da je u toku saslušanja došlo do kršenja osnovnih principa njenog zakonodavstva, odmah će se preduzeti potrebne mere u cilju nastavljanja saslušanja u skladu sa navedenim principima;
b) nadležni organi zemlje molilje i zamoljene strane ugovoriće, po potrebi, mere zaštite saslušanih lica;
c) saslušanje neposredno vodi sudski organ zemlje molilje u skladu sa njenim zakonodavstvom ili se ono vodi po uputstvima tog organa;
d) na zahtev zemlje molilje ili lica koje se saslušava, zamoljena strana će, ukoliko je potrebno obezbediti tumača licu koje se saslušava;
e) lice koje se saslušava se može pozvati na svoje pravo da ne svedoči, i to na osnovu zakonodavstva zemlje molilje ili zamoljene zemlje.
6. Ne dirajući u dogovorene mere za zaštitu lica, sudski organ zemlje molilje će u zaključku sa saslušanja sačiniti službenu belešku, u kojoj će navesti datum i mesto saslušanja, identitet saslušanog lica, identitet i funkciju svih drugih prisutnih lica na saslušanju, sve date zakletve i podatke o tehničkim uslovima, pod kojima se pristupilo saslušanju. Nadležni organ zamoljene strane će navedeni dokument dostaviti nadležnim organima strane molilje.
7. U slučaju kada se veštaci ili svedoci saslušavaju u svojoj zemlji u skladu sa ovim članom i pri tom odbiju da svedoče, i pored svoje obaveze svedočenja, ili daju lažne izjave, svaka strana ugovornica će preduzeti neophodne mere, da bi obezbedili primenu svog nacionalnog zakonodavstva, u istoj meri, kao da se saslušanje vodi pred njenim nacionalnim organima.
8. Prema mogućnostima i u skladu sa dogovorom nadležnih sudskih organa, strane ugovornice mogu primenjivati odredbe ovog člana i na saslušanja okrivljenih i osumnjičenih lica putem video konferencije. U tom slučaju će se zainteresovane strane dogovoriti o uslovima za odobravanje saslušanja putem video konferencije i o načinu održavanja saslušanja, u skladu sa njihovim nacionalnim zakonima i važećim međunarodnim instrumentima. Saslušanje okrivljenih i osumnjičenih lica je dopušteno samo uz njihovu saglasnost.
9. Svaka strana ugovornica može u bilo koje vreme putem izjave upućene generalnom sekretaru Saveta Evrope izjaviti da ona neće iskoristiti mogućnost predviđenu u gore navedenom stavu 8, prema kojoj se odredbe ovog člana za saslušanje putem video konferencije mogu primeniti i na okrivljena ili osumnjičena lica.
Saslušanje putem telefonske konferencijske veze
1. Ukoliko se na teritoriji jedne strane ugovornice nalazi lice koje je potrebno radi svedočenja ili veštačenja pred sudskim organima druge strane ugovornice, zainteresovana strana može u skladu sa svojim zakonodavstvom podneti zahtev strani ugovornici u kojoj se lice nalazi, da joj se omogući saslušanje putem telefonske konferencijske veze prema odredbama iz st. 2. do 6.
2. Saslušanje putem telefonske konferencijske veze se može voditi samo uz pristanak svedoka ili veštaka na ovakvu vrstu saslušanja.
3. Zamoljena strana će odobriti saslušanje putem telefonske konferencijske veze, osim kada je to u suprotnosti sa osnovnim odredbama njenog zakonodavstva.
4. U zahtevu za saslušanje putem telefonske konferencijske veze se, pored podataka navedenih, u članu 14. Konvencije, navodi naziv sudskog organa i lica koja vode saslušanje, kao i izjava o saglasnosti svedoka ili veštaka za saslušanje putem telefonske konferencijske veze.
5. Zainteresovane strane će se dogovoriti oko praktičnih pitanja u vezi sa saslušanjem. Prilikom dogovaranja, zamoljena strana se obvezuje da će:
a) obavestiti svedoka ili veštaka o vremenu i mestu saslušanja;
b) utvrditi identitet svedoka ili veštaka;
c) verifikovati saglasnost svedoka ili veštaka za saslušanje putem telefonske konferencijske veze.
6. Zamoljena strana može odobriti zahtev u potpunosti ili delimično shodno odredbama člana 9. st. 5. i 7.
1. Nadležni organi jedne strane ugovornice mogu, ne dirajući u sopstvene istrage ili postupke i bez prethodno upućenog zahteva, dostaviti nadležnim organima druge strane ugovornice informacije, do kojih su došli u okviru sopstvenih istraga, ukoliko smatraju da bi takve informacije pomogle njihovom primaocu u pokretanju ili sprovođenju istrage ili postupka, ili bi mogle dovesti do upućivanja zahteva od strane te države, shodno odredbama ove konvencije ili njenih dodatnih protokola.
2. Strana ugovornica, koja je dostavila informacije, može u skladu sa svojim zakonodavstvom odrediti uslove pod kojima primalac može koristiti dostavljene informacije.
3. Strana ugovornica, koja je primila informacije, obavezuje se na poštovanje postavljenih uslova.
4. Svaka strana ugovornica može u bilo koje vreme, izjavom upućenom generalnom sekretaru Saveta Evrope, izjaviti da zadržava pravo da se ne pridržava uslova postavljenih od strane koja joj je dostavila informacije, shodno stavu 2, osim kada je prethodno obaveštena o prirodi dostavljenih informacija i saglasna sa njihovim dostavljanjem.
1. Ne dirajući u pravo bona fide treće strane, zamoljena strana može na zahtev strane molilje da joj stavi na raspolaganje predmete, koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnih dela, imajući u vidu vraćanje zakonitim vlasnicima.
2. Prilikom primene čl. 3. i 6. Konvencije zamoljena strana može da odustane od vraćanja predmeta, bilo pre ili posle njihove predaje strani molilji, ukoliko bi se na taj način olakšalo vraćanje tih predmeta njihovim zakonitim vlasnicima. Time se ne remeti pravo bona fide treće strane.
3. U slučaju kada se zamoljena strana odrekne povraćaja predmeta pre no što ih preda strani molilji, ona u odnosu na ove predmete neće koristiti svoje odštetno pravo ili neko drugo pravo na regres, koje ima po osnovu svojih poreskih ili carinskih zakona.
4. Postupak za odricanje prava naveden u stavu 2. ne dira u pravo zamoljene strane da naplati takse i poreze od zakonitog vlasnika.
Privremeni transfer lica lišenih slobode na teritoriju zamoljene zemlje
1. U slučajevima kada postoji sporazum između nadležnih organa zainteresovanih strana, strana koja je podnela zahtev za pokretanje istrage u drugoj zainteresovanoj strani, može drugoj zainteresovanoj strani u kojoj se vodi istraga, predati lice koje je lišeno slobode na njenoj sopstvenoj teritoriji, ukoliko je to potrebno radi same istrage.
2. Sporazumom će se regulisati način privremenog transfera i datum do kojeg privremeno predato lice treba da bude vraćeno na teritoriju zemlje molilje.
3. U slučajevima kada je za transfer potrebna saglasnost lica koje se predaje, zamoljenoj strani će se hitno dostaviti izjava o saglasnosti ili kopija te izjave.
4. Predato lice treba i dalje da bude lišeno slobode na teritoriji zamoljene strane, i u slučaju potrebe, na teritoriji strane zamoljene za tranzit, osim ako strana koja je predala dotično lice ne zatraži njegovo puštanje na slobodu.
5. Vreme provedeno u pritvoru na teritoriji zamoljene strane će se uračunati u kaznu, koju dotično lice treba da izdržava ili izdržava na teritoriji strane molilje.
6. Odredbe člana 11. stav 2. i člana 12. Konvencije će se primenjivati mutatis mutandis.
7. Svaka strana ugovornica može u bilo koje vreme navesti u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope da će pre postizanja sporazuma iz stava 1. ovog člana tražiti pribavljanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana, ili će se saglasnost tražiti pod određenim uslovima, koje će navesti u izjavi.
Lično pojavljivanje predatog osuđenog lica
Odredbe čl. 11. i 12. Konvencije će se primenjivati mutatis mutandis i u odnosu na lica koja su osuđena na teritoriji strane molilje i predata zamoljenoj strani radi izdržavanja kazne, kada strana molilja zatraži njihovo prisustvo na svojoj teritoriji radi revizije presude.
Jezik na kojem se dostavljaju proceduralni dokumenti i sudske odluke
1. Odredbe ovog člana će se primenjivati na sve zahteve za dostavljanje, navedene u članu 7. Konvencije ili članu 3. dodatnog protokola uz Konvenciju.
2. Proceduralni dokumenti ili sudske odluke će se dostavljati na jeziku ili jezicima na kojima su izdati.
3. Bez obzira na odredbe iz člana 16. Konvencije, kada organ koji izdaje dokumenta ima saznanja ili razloge da veruje da primalac razume samo neki drugi jezik, dostaviće i prevod tih dokumenata ili barem najvažnijih delova na tom jeziku.
4. Bez obzira na član 16. Konvencije, proceduralni dokumenti i sudske odluke će radi olakšice organima zamoljene strane biti propraćeni kratkim rezimeom njihovog sadržaja u prevodu na jezik ili jezike te strane.
1. Nadležni sudski organi svake strane ugovornice mogu proceduralne dokumente i sudske odluke poštom direktno uputiti licu koje se nalazi na teritoriji neke druge strane ugovornice.
2. Proceduralni dokumenti i sudske odluke biće propraćeni dopisom, u kome se navodi da primalac može koristiti informacije od navedenih organa u dopisu, koje se odnose na njegovo ili njeno pravo i obaveze u pogledu dostavljanja dokumenata. Odredbe stava 3. prethodnog člana će se primenjivati na ove dopise.
3. Odredbe čl. 8, 9. i 12. Konvencije će se primenjivati mutatis mutandis na dostavljanje dokumenata putem pošte.
4. Odredbe st. 1, 2. i 3. prethodnog člana će se takođe primenjivati na dostavljanje putem pošte.
Praćenje van državnih granica jedne strane ugovornice
1. Pripadnici organa unutrašnjih poslova jedne strane ugovornice, koji u okviru krivične istrage prate neko lice, za koje se sumnja da je učestvovalo u izvršenju krivičnog dela koje podleže ekstradiciji, ili lica za koje se veruje da će zasigurno dovesti do identifikovanja i pronalaženja gore pomenutog lica, imaće ovlašćenje da nastave praćenje na teritoriji druge strane ugovornice, ukoliko ta strana na osnovu ranije podnetog zahteva za pružanje pravne pomoći odobri praćenje na svojoj teritoriji. U samoj dozvoli se mogu navesti uslovi praćenja.
Praćenje će se, na zahtev, poveriti organima one strane na čijoj teritoriji se vrši.
Zahtev za pružanje pravne pomoći iz tačke 1. ovog stava upućuje se organu imenovanom od strane svake države ugovornice, koji je nadležan za izdavanje ili prosleđivanje tražene dozvole.
2. U slučaju kada zbog posebno hitnih razloga nije moguće uputiti zahtev za dobijanje dozvole od druge strane ugovornice, pripadnici organa unutrašnjih poslova koji sprovode mere praćenja u okviru krivične istrage imaće ovlašćenja da nastave praćenje lica za koje se pretpostavlja da je počinilo krivično delo iz stava 6, i van državnih granica, pod uslovom da su ispunjeni sledeći uslovi:
a) organi navedeni u stavu 4, na čijoj teritoriji se nastavlja praćenje, moraju biti odmah obavešteni o prelasku državne granice za vreme praćenja;
b) zahtevi za pravnu pomoć, podneti u skladu sa stavom 1, upućuju se bez odlaganja uz navođenje razloga za prelazak državne granice bez prethodno pribavljene dozvole.
Praćenje na teritoriji druge strane ugovornice će se uz poštovanje obaveze obaveštavanja iz tačke a) ili podnošenja zahteva iz tačke b) odmah obustaviti, kada ta strana to zatraži ili ne izda odgovarajuću dozvolu u roku od pet sati od prelaska državne granice.
3. Praćenje iz st. 1. i 2. će se vršiti samo pod sledećim opštim uslovima:
a) Pripadnici organa unutrašnjih poslova koji sprovode mere praćenja moraju se povinovati odredbama ovog člana i zakonodavstvu one strane ugovornice na čijoj teritoriji deluju; moraju se držati uputstva nadležnih lokalnih vlasti.
b) Osim u situaciji navedenoj u stavu 2, pripadnici organa unutrašnjih poslova će za vreme sprovođenja mera praćenja nositi dokument kojim se potvrđuje izdavanje dozvole.
c) Pripadnici organa unutrašnjih poslova koji sprovode mere praćenja moraju u bilo koje doba biti spremni da obezbede dokaz da deluju u svojstvu službenih lica.
d) Pripadnici organa unutrašnjih poslova koji sprovode meru praćenja mogu nositi svoje službeno oružje za vreme praćenja, osim kada zamoljena strana ne odluči drugačije. Zabranjuje se upotreba službenog oružja, osim u slučaju zakonite samoodbrane.
e) Zabranjen je ulazak u privatni posed i na mesta koja nisu dostupna javnosti.
f) Pripadnici organa unutrašnjih poslova koji sprovode meru praćenja nisu ovlašćeni da zaustavljaju i ispituju, niti da liše slobode lice koje je pod prismotrom.
g) Nadležni organi strane na kojoj se vrši praćenje biće obavešteni o svim preduzetim radnjama; službena lica koja sprovode mere praćenja mogu biti zamoljena da se lično pojave pred tim organima.
h) Organi strane ugovornice, sa čije teritorije dolaze pripadnici organa unutrašnjih poslova koji vrše praćenje, će na zahtev organa druge strane, na čijoj teritoriji se vrši praćenje, pružati pomoć u istrazi koja sledi operacijama u kojima su učestvovali, uključujući i sudske postupke.
4. Strane ugovornice će u trenutku potpisivanja ili predaje svog ratifikacionog instrumenta, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja navesti u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope službena lica i organe koje određuju u svrhu primene st. 1. i 2. ovog člana. One mogu kasnije, u svako doba i na isti način, promeniti uslove u izjavi.
5. Strane ugovornice mogu na bilateralnom nivou proširiti delokrug ovog člana i ugovoriti dodatne mere za njegovu primenu.
6. Postupak praćenja naveden u stavu 2. može se vršiti samo kod sledećih krivičnih dela:
- atentat,
- ubistvo,
- silovanje,
- podmetanje požara,
- falsifikovanje novca,
- oružana pljačka i sticanje kradene robe,
- iznuda,
- otmica i uzimanje talaca,
- trgovina ljudskim organima,
- nezakonita trgovina opojnim drogama i psihotropnim supstancama,
- kršenje zakona o oružju i eksplozivnim sredstvima,
- upotreba eksplozivnih materija,
- nezakonito posedovanje toksičnih i opasnih materija,
- krijumčarenje stranih državljana,
- seksualno zlostavljanje dece.
1. Svaka strana preuzima obavezu da na zahtev druge strane dozvoli kontrolisane isporuke na njenu teritoriju u okviru krivičnih istraga za krivična dela koja podležu ekstradiciji.
2. Odluke o odobravanju kontrolisanih isporuka će donositi nadležni državni organi zamoljene strane za svaki pojedinačni slučaj, uz poštovanje nacionalnog zakonodavstva te strane.
3. Kontrolisane isporuke će se vršiti u skladu sa procedurama zamoljene strane. Nadležni organi zamoljene strane će izvršavati, upravljati i kontrolisati preduzete radnje.
4. Ugovorne strane će u trenutku potpisivanja ili predaje svog ratifikacionog instrumenta, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope navesti koje će organe smatrati nadležnim u skladu sa ovim članom. Kasnije mogu, u bilo koje vreme i na isti način, promeniti uslove iz njihovih izjava.
1. Strana molilja i zamoljena strana se mogu dogovoriti da pomažu jedna drugoj u krivičnim istragama, koje pripadnici organa unutrašnjih poslova vode pod tajnim ili lažnim identitetom.
2. Nadležni organi zamoljene strane na podnet zahtev donose odluku u svakom pojedinačnom slučaju u skladu sa svojim zakonodavstvom i procedurama. O trajanju tajne istrage, detaljnim uslovima i pravnom statusu službenih lica za vreme tajne istrage, dogovoriće se zainteresovane strane uz poštovanje njihovog zakonodavstva i procedura.
3. Tajne istrage će se voditi u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i procedurama one strane, na čijoj teritoriji se istraga vodi. Zainteresovane strane će sarađivati u pripremi i nadzoru tajne istrage, kao i u obezbeđivanju zaštite službenih lica, koja deluju pod tajnim ili lažnim identitetom.
4. Ugovorne strane će u trenutku potpisivanja ili predaje svog ratifikacionog instrumenta, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, navesti u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope, koje organe smatraju nadležnim u skladu sa stavom 2. ovog člana. One mogu kasnije, u bilo koje vreme i na isti način, promeniti uslove iz svojih izjava.
1. Međusobnim sporazumom nadležni organi dve ili više strana ugovornica mogu formirati zajednički istražni tim sa posebnom namenom i na ograničeni vremenski period, koji se uz obostranu saglasnost može produžiti, radi vođenja krivične istrage na teritoriji jedne ili više strana ugovornica koje formiraju zajednički tim. Sastav tima će biti određen u sporazumu.
Zajednički istražni tim se može formirati posebno u slučaju kada:
a) istraga krivičnih dela, koju vodi jedna strana, zahteva složenu i opsežnu istragu, povezanu sa drugim stranama ugovornicama;
b) više strana vodi istrage o krivičnim delima, čija priroda zahteva preduzimanje koordinisanih i usklađenih radnji umešanih strana.
Zahtev za formiranje zajedničkog istražnog tima može podneti bilo koja zainteresovana strana. Tim će se formirati u jednoj od strana ugovornica, u kojoj se očekuje vršenje istražnih radnji.
2. Pored podataka navedenih u relevantnim odredbama člana 14. Konvencije, zahtevi za formiranje zajedničkog istražnog tima će sadržati i predloge za sastav tima.
3. Zajednički istražni tim treba da deluje na teritorijama strana koje su formirale tim, i to pod sledećim opštim uslovima:
a) vođa tima će biti predstavnik nadležnih organa one strane učesnice u krivičnoj istrazi u kojoj tim deluje; vođa tima će delovati u granicama svojih ovlašćenja uređenih nacionalnim/domaćim pravom;
b) tim će vršiti istražne radnje u skladu sa zakonodavstvom strane u kojoj deluje; članovi i prekomandovani članovi tima će obavljati svoje zadatke pod vođstvom lica navedenog u tački a), vodeći računa o uslovima koje su postavili njihovi organi u sporazumu za formiranje tima;
c) strana u kojoj tim deluje će preduzeti sve potrebne organizacione radnje za potrebe tima.
4. U ovom članu se članovi zajedničkog istražnog tima iz strane ugovornice, u kojoj tim deluje, nazivaju "članovi" dok su članovi iz drugih zemalja nazvani "delegirani članovi".
5. Delegirani članovi zajedničkog istražnog tima će imati pravo da prisustvuju sprovođenju istrage na teritoriji strane ugovornice, u kojoj se vrši istraga. Vođa tima može, međutim, iz određenih razloga i u skladu sa zakonodavstvom te strane odlučiti drugačije.
6. Vođa tima može delegiranim članovima zajedničkog istražnog tima delegirati zadatke za preduzimanje određenih istražnih radnji, u skladu sa zakonodavstvom strane u kojoj tim deluje i uz dozvolu nadležnih organa strane u kojoj tim deluje i strane koja je poslala delegirane članove.
7. Ukoliko zajednički istražni tim treba da vrši istražne radnje na teritoriji jedne od strana koja je učestvovala u formiranju tima, članovi koje je ta strana delegirala mogu zatražiti od njihovih nadležnih organa da oni preduzmu te radnje. Takvi zahtevi će se razmatrati pod istim uslovima kao i zahtevi u nacionalnim istragama.
8. Ukoliko je zajedničkom istražnom timu potrebna pravna pomoć od neke druge strane ugovornice koja nije učestvovala u formiranju tima, ili od neke treće države, zahtev za pružanje pravne pomoći nadležni organi zemlje u kojoj se vrši istraga uputiće nadležnim organima druge dotične države u skladu sa važećim instrumentima ili aranžmanima.
9. Delegirani član zajedničkog istražnog tima može u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i u okviru svojih nadležnosti dostaviti timu informacije, koje su mu dostupne u strani koja ga je delegirala, u svrhu krivične istrage koju tim vodi.
10. Informacije do kojih članovi ili delegirani članovi dolaze u toku rada u zajedničkom istražnom timu, a koje nadležnim organima zainteresovanih strana nisu dostupne na drugi način, mogu se koristiti u sledeće svrhe:
a) u svrhu za koju je formiran tim;
b) za otkrivanje, istragu ili krivično gonjenje drugih krivičnih dela, uz saglasnost one strane ugovornice, kojoj su informacije stavljene na raspolaganje. Saglasnost se može odbiti samo u slučajevima gde bi takva upotreba ugrozila krivične istrage dotične strane ili u odnosu na one, u kojima bi ta strana mogla odbiti pružanje pravne pomoći;
c) za sprečavanje neposrednog i ozbiljnog ugrožavanja javne bezbednosti, i ne dirajući u odredbe tačke b), ukoliko se kasnije pokrene krivična istraga;
d) u druge svrhe, ukoliko je to dogovoreno između strana koje su formirale tim.
11. Ovaj član ne dira u druge postojeće odredbe ili aranžmane za formiranje ili delovanje zajedničkih istražnih timova.
12. Strane ugovornice koje su formirale zajednički istražni tim se mogu dogovoriti da, pored predstavnika njihovih nadležnih organa, odrede i druga lica koja će učestvovati u akcijama tima, u meri u kojoj je to dozvoljeno njihovim zakonodavstvom ili odredbama bilo kog pravnog instrumenta koji se primenjuje među njima. Prava koja su na osnovu ovog člana dodeljena članovima i delegiranim članovima tima, neće se primenjivati na ova lica, ukoliko to države izričito ne dogovore.
Krivična odgovornost službenih lica
Za vreme vršenja radnji iz čl. 17, 18, 19. ili 20, ukoliko se zainteresovane strane drugačije ne dogovore, službena lica strane ugovornice, u kojoj se ne vrši istraga, smatraće se službenim licima ugovorne strane u kojoj se vrši istraga, u slučaju krivičnih dela počinjenih protiv njih ili krivičnih dela koja su oni počinili.
Građanska odgovornost službenih lica
1. Kada u skladu sa čl. 17,18,19. ili 20. službena lica jedne strane deluju na teritoriji druge strane, prva strana će biti odgovorna za svu štetu koju prouzrokuju ta lica za vreme vršenja istrage, u skladu sa zakonodavstvom strane na čijoj teritoriji su preduzimali istražne radnje.
2. Strana na čijoj teritoriji je nastala šteta navedena u stavu 1. nadoknadiće takvu štetu pod istim uslovima koji se primenjuju na štete koje su prouzrokovale njena službena lica.
3. Strana čija su službena lica prouzrokovala štetu bilo kom licu na teritoriji druge strane nadoknadiće toj strani sve novčane iznose koje je ona isplatila oštećenim licima ili licima koja su oni ovlastili.
4. Ne dirajući u primenu ovog prava u odnosu na treće strane i izuzimajući stav 3. sve strane će se u slučaju navedenom u stavu 1. uzdržati od traženja nadoknade štete, koju su pretrpele od druge strane.
5. Odredbe ovog člana će se primenjivati pod uslovom da strane nisu postigle drugačiji dogovor.
Kada neka ugovorna strana podnese zahtev za pružanje pravne pomoći po ovoj konvenciji ili njenim protokolima u odnosu na svedoke kod kojih postoji rizik od zastrašivanja ili potreba za zaštitom, nadležni organi strane molilje i zamoljene strane će nastojati da dogovore mere zaštite dotičnog lica u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
1. Zamoljena strana će na zahtev strane molilje u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom preduzeti privremene mere s ciljem očuvanja dokaza, održavajući postojeću situaciju ili štiteći ugrožene pravne interese.
2. Zamoljena strana može samo delimično udovoljiti zahtevu ili ga usloviti, pogotovo vremenskim ograničenjem.
Strana molilja može zahtevati da zamoljena strana poverljivo postupa sa činjenicama i suštinom zahteva, osim kada je to neophodno radi udovoljavanja zahtevu. Ukoliko zamoljena strana ne može udovoljiti zahtevu poverljivosti, obavezna je da o tome odmah obavesti stranu molilju.
1. Lične podatke, koje jedna strana dostavlja drugoj strani na osnovu izvršenja zahteva podnetog po ovoj konvenciji ili njenim protokolima, strana kojoj su dostavljeni može koristiti samo:
a) u svrhu postupaka na koje se primenjuju Konvencija ili neki od njenih protokola;
b) za druge sudske ili upravne postupke, koji su direktno povezani sa postupcima iz tačke a);
c) za sprečavanje neposrednog i ozbiljnog ugrožavanja javne bezbednosti.
2. Takvi podaci se mogu koristiti u bilo koje druge svrhe, ukoliko je za to prethodnu saglasnost dala bilo strana koja je dostavila podatke, bilo strana na koju se ti podaci odnose.
3. Svaka strana ugovornica može odbiti zahtev za dostavljanje ličnih podataka podnet po ovoj konvenciji ili nekom od njenih protokola, kada:
- su takvi podaci zaštićeni prema njenom zakonodavstvu, i
- strana kojoj se dostavljaju ti podaci nije obavezana Konvencijom o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, sačinjenom u Strazburu, 28. januara 1981. godine, osim kada se zainteresovana strana ne obaveže na zaštitu podataka, kao što to zahteva prva strana.
4. Svaka strana koja dostavlja podatke na osnovu udovoljavanja zahtevu podnetom po ovoj konvenciji ili jednom od njenih protokola, može od strane, kojoj dostavlja informacije, zatražiti obaveštenje o korišćenju ovih podataka.
5. Svaka strana ugovornica u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope može u okviru postupaka, kod kojih je mogla odbiti ili ograničiti dostavu ili korišćenje ličnih podataka u skladu sa odredbama Konvencije ili njenih protokola, zatražiti da strana, kojoj je dostavila informacije, ne koristi lične podatke u svrhu navedenu u stavu 1. bez njene prethodne saglasnosti.
Strane ugovornice mogu u bilo koje vreme navesti u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope koje organe će smatrati upravnim organima iz člana 1. stav 3. Konvencije.
Odredbe ovog protokola ne diraju u detaljnije odredbe bilateralnih ili multilateralnih ugovora, koji su zaključeni između strana ugovornica na osnovu primene člana 26. stav 3. Konvencije.
Evropski komitet Saveta Evrope za pitanja kriminala biće redovno obaveštavan o tumačenju i primeni ove konvencije i njenih protokola i učiniće sve što je neophodno da bi se olakšalo iznalaženje prijateljskog rešenja za bilo kakvu poteškoću, koja može da proistekne iz njene primene.
Potpisivanje i stupanje na snagu
1. Ovaj protokol će biti otvoren za potpisivanje od strane država članica Saveta Evrope, koje su njegove strane ugovornice ili potpisnice Konvencije. Protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju. Država potpisnica ne mora da ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj protokol ukoliko je prethodno ili istovremeno ratifikovala, prihvatila ili odobrila Konvenciju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja biće položeni kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ovaj protokol će stupiti na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca posle deponovanja trećeg instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja.
3. U pogledu bilo koje države potpisnice koja kasnije deponuje svoj instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, Protokol će stupiti na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma deponovanja.
1. Svaka država koja nije članica, a koja je pristupila Konvenciji, može da pristupi ovom protokolu posle njegovog stupanja na snagu.
2. Takvo pristupanje se vrši deponovanjem instrumenta o potpisivanju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
3. U pogledu bilo koje države pristupnice Protokol će stupiti na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma deponovanja instrumenta pristupanja.
1. Svaka država može u trenutku potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju naznačiti teritoriju ili teritorije na kojima će se primenjivati ovaj protokol.
2. Svaka država ugovornica može u bilo kom kasnijem trenutku izjavom upućenom generalnom sekretaru Saveta Evrope da proširi važenje ovog protokola na bilo koju teritoriju navedenu u izjavi. U pogledu te teritorije Protokol će stupiti na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma prijema takve izjave od strane generalnog sekretara.
3. Svaka izjava data prema dva prethodna stava može, u pogledu svake teritorije navedene u izjavi, biti povučena obaveštenjem upućenom generalnom sekretaru. Povlačenje će stupiti na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma prijema takvog obaveštenja od strane generalnog sekretara.
1. Rezerve izražene od jedne strane ugovornice u pogledu bilo koje odredbe Konvencije ili njenog protokola primenjivaće se i na ovaj protokol, osim ako ova strana ne izrazi suprotnu nameru u trenutku potpisivanja ili predaje svog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju. Isto važi i za sve izjave date u pogledu ili na osnovu bilo koje odredbe Konvencije ili njenog protokola.
2. Svaka strana ugovornica može u trenutku potpisivanja ili predaje svog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju izjaviti da će koristiti pravo da u potpunosti ili delimično ne prihvati bilo koje ili više odredbi čl. 16, 17, 18, 19. i 20. Druge rezerve se ne mogu izraziti.
3. Svaka strana ugovornica može u celosti ili delimično povući rezervu koju je izrazila na osnovu prethodnog stava putem izjave upućene generalnom sekretaru Saveta Evrope, koja će stupiti na snagu na dan njenog prijema.
4. Strana ugovornica koja je izrazila rezervu u pogledu bilo kog člana ovog protokola, pomenutu u prethodnom stavu 2, ne može zahtevati primenu tog člana od druge strane ugovornice. Ipak, ukoliko je rezerva delimična ili uslovna, može zahtevati primenu te odredbe u meri u kojoj ju je i sama prihvatila.
1. Svaka strana ugovornica može, sama za sebe, da otkaže ovaj protokol notifikacijom upućenom generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Otkaz će stupiti na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od prijema notifikacije od strane generalnog sekretara.
3. Otkazivanje Konvencije automatski povlači za sobom otkazivanje ovog protokola.
1. Generalni sekretar Saveta Evrope obavestiće države članice Saveta Evrope i svaku državu koja je pristupila Konvenciji o:
a) svakom potpisivanju;
b) predaji svakog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju;
c) svakom datumu stupanja na snagu ovog protokola u skladu sa čl. 30. i 31;
d) svakom drugom dokumentu, izjavi notifikaciji ili poruci vezanoj za ovaj protokol.
U ime čega su dole potpisani, propisno za to ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Sačinjeno u Strazburu, 8. novembra 2001. godine na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u samo jednom primerku, koji će biti položen u arhiv Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostaviće njegov overeni prepis svakoj državi članici Saveta Evrope i državama koje nisu članice, a pristupile su ovoj konvenciji.
ČLAN 3
Prilikom predaje instrumenta o ratifikaciji, Srbija i Crne Gora će, u skladu sa članom 6. Protokola, dati sledeću izjavu:
"Srbija i Crna Gora izjavljuje da će kao sudske organe, u smislu Konvencije, smatrati redovne sudove i javna, odnosno državna tužilaštva."
ČLAN 4
Prilikom predaje instrumenta o ratifikaciji, Srbija i Crna Gora će, u skladu sa članom 33. stav 2. Protokola, izraziti sledeću rezervu:
"Srbija i Crna Gora ne prihvata primenu odredbi sadržanih u članu 16. Protokola."
ČLAN 5
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".