ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O REŠAVANJU INVESTICIONIH SPOROVA IZMEĐU DRŽAVA I DRŽAVLJANA DRUGIH DRŽAVA("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 2/2006) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država, sačinjena u Vašingtonu 18. marta 1965. godine, u originalu na engleskom, francuskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA
O REŠAVANJU INVESTICIONIH SPOROVA IZMEĐU DRŽAVA I DRŽAVLJANA DRUGIH DRŽAVA
PREAMBULA
Države potpisnice
s obzirom na potrebu međunarodne saradnje u ekonomskom razvoju, i na ulogu međunarodnih privatnih investicija u tome;
imajući u vidu mogućnost da s vremena na vreme nastanu sporovi u vezi s tim investicijama između država potpisnica i državljana drugih država potpisnica;
uviđajući da se tako takvi sporovi obično podvrgavaju nacionalnom pravnom postupku, međunarodni metodi rešavanja mogu biti pogodni u nekim slučajevima;
pridajući naročitu važnost mogućnosti i olakšicama za međunarodno posredovanje ili arbitražu pred koje bi države potpisnice i državljani drugih država potpisnica mogli iznositi ovakve sporove ako to žele;
želeći da stvore takve olakšice pod okriljem Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
smatrajući da uzajamni pristanak stranaka da takve sporove podvrgnu posredovanju ili arbitraži pomoću tih olakšica predstavlja obavezni sporazum, koji naročito traži da se svaka preporuka posrednika pažljivo prouči i da se sprovede odluka arbitraže; i
izjavljujući da se nijedna država potpisnica neće samom ratifikacijom, prihvatanjem ili odobrenjem ove konvencije smatrati, bez svog pristanka, obaveznom da podvrgne neki spor posredovanju ili arbitraži,
saglasile su se o sledećem:
MEĐUNARODNI CENTAR ZA REŠAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA
USTANOVLJENJE I ORGANIZACIJA
(1) Ovim se ustanovljava Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (u daljem tekstu: Centar).
(2) Zadatak Centra je da pruži olakšice za posredovanje i arbitražu investicionih sporova između država potpisnica i državljana drugih država potpisnica saglasno odredbama ove konvencije.
Sedište Centra biće u glavnim prostorijama Međunarodne banke za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: Banka). Sedište se može premestiti u drugo mesto odlukom Administrativnog saveta donetom dvotrećinskom većinom članova.
Centar ima Administrativni savet i Sekretarijat i vodiće spisak posrednika i spisak arbitara.
ADMINISTRATIVNI SAVET
(1) Administrativni savet sastoji se od po jednog predstavnika svake države potpisnice. Može se odrediti i zamenik predstavnika koji će vršiti njegovu dužnost u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
(2) Ako se drukčije ne odredi, svaki guverner i zamenik guvernera Banke koga je naimenovala država potpisnica biće po svom položaju njen predstavnik odnosno zamenik predstavnika.
Predsednik Banke je po svom položaju predsednik Administrativnog Saveta (u daljem tekstu: predsednik), ali bez prava glasa. Za vreme njegove odsutnosti ili sprečenosti i kad je položaj predsednika Banke upražnjen, lice koje u to vreme vrši dužnost predsednika vršiće dužnost predsednika Administrativnog saveta.
(1) Pored ovlašćenja i funkcija dodeljenih drugim odredbama ove konvencije, Administrativni savet:
(a) donosi administrativne i finansijske propise Centra;
(b) donosi pravila o pokretanju postupka posredovanja i arbitraže;
(c) donosi pravila postupka posredovanja i arbitraže (u daljem tekstu: Pravilnik posredovanja i Pravilnik arbitraže);
(d) odobrava sporazume sa Bankom o korišćenju bančinih administrativnih olakšica i usluga;
(e) utvrđuje uslove službe generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara;
(f) usvaja godišnji budžet prihoda i rashoda Centra;
(g) odobrava godišnji izveštaj o radu Centra.
Odluke iz tač. (a), (b), (c) i (f) donose se većinom od dve trećine članova Administrativnog saveta.
(2) Administrativni savet može obrazovati odbore koje smatra potrebnim.
(3) Administrativni savet će isto tako vršiti i druga ovlašćenja i funkcije koje smatra potrebnim radi sprovođenja odredaba Konvencije.
(1) Administrativni savet održava godišnji sastanak i druge sastanke koje zakaže Savet, ili sazove predsednik, ili sazove generalni sekretar na zahtev najmanje pet članova Saveta.
(2) Svaki član Administrativnog saveta ima jedan glas, a sva pitanja pred Savetom rešavaju se većinom datih glasova, izuzev ako je ovde drukčije predviđeno.
(3) Kvorum za sastanke Administrativnog saveta sačinjava većina njegovih članova.
(4) Većinom od dve trećine svojih članova Administrativni savet može ustanoviti postupak prema kome predsednik može tražiti glasanje Saveta bez sazivanja sastanka Saveta. Glasanje će se smatrati punovažnim samo ako većina članova Saveta glasa u roku određenom postupkom.
Članovi Administrativnog saveta i predsednik ne dobijaju za svoj rad nagradu od Centra.
SEKRETARIJAT
Sekretarijat sačinjavaju generalni sekretar, jedan ili više zamenika generalnog sekretara i osoblje.
(1) Generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara bira Administrativni savet većinom od dve trećine članova, na predlog predsednika, najviše na šest godina, ali ih može ponovo izabrati. Pošto sasluša članove Administrativnog saveta, predsednik predlaže jednog ili više kandidata za ove položaje.
(2) Položaj generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara nije saglasan sa vršenjem ma koje političke funkcije. Generalni sekretar i zamenik generalnog sekretara mogu primiti drugo zaposlenje ili prihvatiti drugo zanimanje samo ako to odobri Administrativni savet.
(3) Kad je generalni sekretar odsutan ili sprečen da vrši svoju dužnost i kad je položaj generalnog sekretara upražnjen, dužnost generalnog sekretara vršiće zamenik generalnog sekretara. Ako ima više zamenika generalnog sekretara, Administrativni savet će odrediti unapred red kojim će oni vršiti dužnost generalnog sekretara.
Generalni sekretar je pravni predstavnik i glavni službenik Centra; on je odgovoran za upravljanje i postavljanje osoblja prema odredbama ove konvencije i pravilima koje donosi Administrativni savet. On rukovodi registrom i ovlašćen je da potvrđuje arbitražne odluke donete na osnovu Konvencije i overava prepise odluka.
LISTE
Lista posrednika i lista arbitara sastoji se od kvalifikovanih lica, određenih na način predviđen ovde, koja su voljna da služe u tom svojstvu.
(1) Svaka država potpisnica može odrediti četiri lica za svaku listu, koja mogu ali ne moraju biti njeni državljani.
(2) Predsednik može odrediti deset lica za svaku listu. Lica koja on odredi moraju biti različitog državljanstva.
(1) Lica određena za ovu službu moraju imati visoka moralna svojstva i priznatu stručnost u oblasti prava, trgovine, industrije ili finansija i biti takva da se može računati da će nezavisno odlučivati. Stručnost u oblasti prava je od naročitog značaja kod lica na listi arbitara.
(2) Prilikom određivanja lica za pojedine liste, predsednik će, pored ostalog, voditi računa o potrebi da obezbedi da na listama budu zastupljeni glavni svetski pravni sistemi i glavni oblici privredne delatnosti.
(1) Posrednici i arbitri ostaju na tom položaju šest godina, ali se mogu ponovo odrediti za isti period.
(2) U slučaju smrti ili ostavke nekog arbitra ili posrednika, vlast koja je odredila to lice ima pravo da odredi drugo lice, koje će služiti do isteka mandata lica na čije mesto dolazi.
(3) Posrednici i arbitri ostaju na dužnosti dok se ne odrede njihovi naslednici.
(1) Jedno lice može se nalaziti na obe liste.
(2) Ako više država potpisnica ili jedna ili više država potpisnica i predsednik odrede isto lice za istu listu, smatraće se da ga je naimenovala vlast koja ga je prva odredila, ili ako je takva vlast država čiji je on državljanin - ta država.
(3) Sva naimenovanja saopštavaju se generalnom sekretaru i važe od dana prijema saopštenja.
FINANSIRANJE CENTRA
Ako se rashodi Centra ne mogu pokriti iz naknada za korišćenje njegovih olakšica, ili iz drugih prihoda, višak će snositi države potpisnice koje su članice Banke srazmerno njihovom udelu u osnovnom kapitalu Banke, a države potpisnice koje nisu članice Banke prema propisima koje donosi Administrativni savet.
STATUS, IMUNITET I PRIVILEGIJA
Centar je punopravno međunarodno pravno lice. Pravna sposobnost Centra obuhvata sposobnost:
(a) da zaključuje (privredne) ugovore;
(b) da stiče i raspolaže pokretnom i nepokretnom imovinom;
(c) da pokreće pravni postupak.
Da bi se omogućilo Centru da obavlja svoje funkcije on će uživati na teritoriji svake države potpisnice zaštitu i privilegiju u ovom odeljku.
Protiv Centra, njegovog imanja i imovine ne može se pokretati pravni postupak, izuzev kad se Centar odrekne tog imuniteta.
Protiv predsednika, članova Administrativnog saveta, lica koja služe kao posrednici ili arbitri ili kao članovi odbora obrazovanog na osnovu stava 3. člana 52, i službenika i radnika Sekretarijata:
(a) ne može se pokretati pravni postupak u pogledu akata učinjenih u vršenju njihovih funkcija, izuzev kad se Centar odrekne tog imuniteta;
(b) pošto oni nisu lokalni državljani, uživaju istu zaštitu u pogledu ograničenja imigracije, registrovanja stranaca i vojne obaveze, iste olakšice u pogledu valutnih ograničenja i isti tretman u pogledu putnih olakšica, koje države potpisnice pružaju predstavnicima, službenicima i radnicima odgovarajućeg ranga drugih država potpisnica.
Odredbe člana 21. važe i za lica koja se pojavljuju u postupku prema ovoj konvenciji kao stranke zastupnici, pravozastupnici, advokati, svedoci ili stručnjaci, s tim da tačka (b) važi samo u pogledu njihovog putovanja do i od mesta u kome se obavlja postupak i njihovog boravka tamo.
(1) Arhive centra su nepovredive, bez obzira gde se one nalaze.
(2) U pogledu službenih saopštenja svaka država potpisnica obezbediće Centru tretman koji ne može biti manje povoljan nego što je ovaj koji pruža drugim međunarodnim organizacijama.
(1) Centar, njegova imovina, imanje i prihod i njegov rad i poslovi na koje je ovlašćena ovom konvencijom oslobođeni su svih poreza i carina. Centar se takođe oslobađa odgovornosti za ubiranje ili plaćanje poreza ili carina.
(2) Izuzev u slučaju lokalnih državljana, naknade izdatka koje Centar plaća predsedniku ili članovima Administrativnog saveta, i plate, naknade izdataka i druge nagrade koje Centar daje službenicima i radnicima Sekretarijata ne podleže nikakvim porezima.
(3) Ne podležu porezima nagrade i naknade izdataka koje primaju lica u svojstvu posrednika ili arbitra, ili članovi odbora obrazovanog na osnovu člana 52. stav 3. u postupku prema ovoj konvenciji, ako je jedina osnova nadležnosti za takve poreze sedište Centra ili mesto gde se vodi takav postupak ili mesto gde se takve nagrade i naknade isplaćuju.
NADLEŽNOST CENTRA
(1) Nadležnost Centra obuhvata svaki pravni spor između države potpisnice (ili sastavne oblasti ili organa države potpisnice o kojima je ta država obavestila Centar) i državljanina druge države potpisnice, koji je nastao neposredno iz investicija i za koji su se stranke u sporu pismeno saglasile da ga iznesu pred Centar. Kad se stranke saglase o tome, nijedna stranka ne može jednostavno povući svoju saglasnost.
(2) "Državljanin druge države potpisnice" znači:
(a) svako fizičko lice koje je bilo državljanin neke države potpisnice, izuzev države stranke u sporu, na dan kad su se stranke saglasile da spor iznesu pred posrednike ili arbitre, kao i na dan kad je molba registrovana shodno članu 28. stav 3. ili članu 36. stav 3, ali ne obuhvata lice koje je ili jednog ili drugog od ova dva dana bilo takođe državljanin države potpisnice koja je stranka u sporu; i
(b) svako pravno lice koje je imalo državljanstvo neke države potpisnice, izuzev države stranke u sporu, na dan kad su se stranke saglasile da spor iznesu pred posrednike ili arbitre, i svako pravno lice koje je tog dana imalo državljanstvo države potpisnice stranke u sporu, a koje su se stranke saglasile da, zbog strane kontrole, tretiraju kao državljanina druge države potpisnice za svrhe ove konvencije.
(3) Saglasnost sastavne oblasti ili organa države potpisnice mora odobriti ta država, izuzev ako ta država obavesti Centar da nije potrebno odobrenje.
(4) Svaka država potpisnica može u vreme ratifikacije, ili odobrenja ove konvencije ili docnije u svako doba obavestiti Centar o vrsti ili vrstama sporova koji dolaze ili ne dolaze u obzir da se stave u nadležnost Centra. Generalni sekretar će takvo obaveštenje odmah dostaviti svim državama potpisnicama. Takvo obaveštenje ne predstavlja pristanak predviđen u stavu 1.
Pristanak stranaka na arbitražu shodno ovoj konvenciji smatra se pristankom na tu arbitražu sa isključenjem svakog drugog pravnog leka, izuzev ako je drukčije ugovoreno. Država potpisnica može zahtevati da se iscrpe lokalna administrativna ili sudska sredstva kao uslov pristanka na arbitražu shodno ovoj konvenciji.
(1) Država potpisnica ne može pružiti diplomatsku zaštitu ili pokrenuti međunarodni spor u vezi sa sporovima za koji su se njen državljanin i država potpisnica saglasili da iznesu ili su izneli na arbitražu shodno ovoj konvenciji, izuzev ako se ta država potpisnica nije povinovala i sprovela odluku donetu u tom sporu.
(2) Diplomatska zaštita za svrhe iz stava 1. ne obuhvata neformalne diplomatske pregovore koji se vrše jedino radi olakšavanja rešenja spora.
POSREDOVANJE
ZAHTEV ZA POSREDOVANJE
(1) Svaka država potpisnica ili državljanin države potpisnice koji želi da pokrene postupak posredovanja treba da uputi pismeni zahtev u tom smislu generalnom sekretaru, koji će prepis zahteva dostaviti drugoj stranci.
(2) Zahtev treba da sadrži podatke o predmetu spora, ime i adrese stranaka i njihov pristanak na posredovanje shodno propisima o pokretanju postupka posredovanja ili arbitraže.
(3) Generalni sekretar će zavesti zahtev u registar, izuzev ako iz podataka sadržanih u zahtevu ne utvrdi da spor očevidno ne spada u nadležnost Centra. On će odmah obavestiti stranke da je zahtev zaveo u registar odnosno odbio da ga zavede.
OBRAZOVANJE KOMISIJE ZA POSREDOVANJE
(1) Komisija za posredovanje (u daljem tekstu: Komisija) obrazovaće se u najkraćem roku posle registrovanja zahteva shodno članu 28.
(2) (a) Komisija se sastoji od jednog posrednika ili ma kog neparnog broja posrednika, koji će se odrediti kako se stranke saglase.
(b) Ako se stranke ne saglase o broju posrednika i načinu njihovog određivanja, Komisija će se sastojati od tri posrednika; svaka stranka imenovaće po jednog posrednika a trećeg, koji će biti predsednik Komisije, odrediće stranke sporazumno.
Ako se Komisija ne obrazuje u roku od 90 dana od dana kad generalni sekretar obavesti stranke o registrovanju zahteva shodno članu 28. stav 3. ili u drugom roku na koji se stranke saglase, predsednik će, na zahtev jedne stranke i pošto se konsultuje sa obe stranke, ukoliko je to moguće, odrediti posrednika odnosno posrednike koji još nisu bili određeni.
(1) Posrednici se mogu odrediti van liste posrednika, izuzev kad njih određuje predsednik shodno članu 30.
(2) Posrednici određeni van liste posrednika moraju ispunjavati uslove predviđene u članu 14. stav 1.
POSTUPAK POSREDOVANJA
(1) Komisija sama rešava o svojoj nadležnosti.
(2) Komisija će razmotriti svaki prigovor stranke u sporu da taj spor ne spada u nadležnost Centra, ili da iz drugih razloga ne spada u nadležnost Komisije, i odlučiće da li će prigovor raspraviti kao prethodno pitanje ili zajedno sa predmetom spora.
Postupak posredovanja vodi se prema odredbama ovog odeljka, i, ako se stranke drukčije ne dogovore, prema pravilniku koji je bio na snazi na dan kad su stranke pristale na posredovanje. Ako se pojavi proceduralno pitanje koje nije obuhvaćeno ovim odeljkom ili Pravilnikom o posredovanju ili pravilima na koje su se saglasile stranke, to pitanje rešiće Komisija.
(1) Dužnost je Komisije da raščisti sporna pitanja između stranaka i da nastoji da postigne sporazum među njima pod uslovima prihvatljivim za obe stranke. U tom cilju Komisija može u svakoj fazi postupka i s vremena na vreme preporučiti strankama uslove sporazuma. Stranke su dužne da savesno sarađuju sa Komisijom da bi joj omogućile da izvrši svoj zadatak, i da najbrižljivije razmotre njene preporuke.
(2) Ako stranke postignu sporazum, Komisija će sastaviti izveštaj u kome će izložiti sporni predmet i konstatovati da su stranke postigle sporazum. Ako u ma kojoj fazi postupka Komisija smatra da nema izgleda da stranke postignu sporazum, ona će zaključiti postupak i sastaviti izveštaj, u kome će izložiti da je spor iznet na rešavanje i da stranke nisu postigle sporazum. Ako jedna stranka ne dođe ili ne učestvuje u postupku, Komisija će zaključiti postupak i konstatovati u izveštaju da ta stranka nije došla odnosno nije učestvovala u postupku.
Ako se stranke u sporu ne dogovore drukčije, nijedna stranka u postupku posredovanja nema pravo da se u ma kom drugom postupku, bilo pred sudom ili na drugom mestu, poziva ili oslanja na neko gledište, izjavu ili priznanje ili ponudu sporazuma koju je dala druga stranka u postupku posredovanja, ili na izveštaj ili neku preporuku Komisije.
ARBITRAŽA
ZAHTEV ZA ARBITRAŽU
(1) Država potpisnica ili državljanin države potpisnice koji želi da pokrene arbitražni postupak treba da uputi pismeni zahtev u tom smislu generalnom sekretaru, koji će prepis zahteva dostaviti drugoj stranci.
(2) Zahtev treba da sadrži podatke o predmetu spora, imena i adrese stranaka i njihov pristanak na arbitražu shodno propisima za pokretanje postupka posredovanja i arbitraže.
(3) Generalni sekretar zavešće zahtev u registar, izuzev ako na osnovu podataka sadržanih u zahtevu ne utvrdi da taj spor očevidno ne spada u nadležnost Centra. On će odmah obavestiti stranke o zavođenju odnosno odbijanju da zavede zahtev u registar.
OBRAZOVANJE ARBITRAŽNOG SUDA
(1) Arbitražni sud (u daljem tekstu: Sud) obrazovaće se u najkraćem roku posle registrovanja zahteva shodno članu 36.
(2) (a) Sud sačinjava jedan arbitar ili ma koji neparni broj arbitara određenih sporazumom stranaka.
(b) Ako se stranke ne sporazumeju o broju arbitara i načinu njihovog određivanja, Sud će sačinjavati tri arbitra, od kojih će po jednog odrediti stranke, a trećeg, koji će biti predsednik Suda, odrediće stranke sporazumno.
Ako se sud ne obrazuje u roku od 90 dana od dana kad je generalni sekretar poslao obaveštenje shodno članu 36. stav 3. ili u roku koji su stranke odredile, na zahtev jedne ili druge stranke i pošto se konsultuje sa obe stranke ukoliko je to moguće, predsednik će odrediti arbitra odnosno arbitre koji nisu naimenovani. Arbitri koje odredi predsednik shodno ovom članu ne smeju biti državljani države potpisnice koja je stranka u sporu ili države potpisnice čiji je državljanin stranka u sporu.
Arbitri koji čine većinu ne smeju biti državljani države potpisnice koja je stranka u sporu ili države potpisnice čiji je državljanin stranka u sporu; s tim što gornje odredbe ovog člana neće važiti ako je arbitar pojedinac ili su svi članovi Suda određeni sporazumom stranaka.
(1) Arbitri se mogu određivati van liste arbitara, izuzev kad njih određuje predsednik shodno članu 38.
(2) Arbitri određeni van liste arbitara moraju ispunjavati uslove iz člana 14. stav 1.
OVLAŠĆENJA I FUNKCIJE SUDA
(1) Sud sam rešava o svojoj nadležnosti.
(2) Sud će razmotriti svaki prigovor stranke u sporu da taj spor ne spada u nadležnost Centra, ili da iz drugih razloga ne spada u nadležnost Suda, i odlučiće da li će prigovor raspraviti kao prethodno pitanje ili zajedno sa predmetom spora.
(1) Sud će rešiti spor prema pravnim pravilima na koje se saglase stranke. Ako se stranke ne saglase o tome, Sud će primeniti pravo države potpisnice koja je stranka u sporu (kao i njene propise o sukobu zakona) i odgovarajuće propise međunarodnog prava.
(2) Sud ne može proglasiti nonliquet usred ćutanja ili nejasnosti zakona.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ne utiču na ovlašćenje Suda da reši spor ox nequo et hono ako se stranke s tim saglase.
Ako se stranke ne dogovore drukčije, Sud može, ako smatra za potrebno, u svakoj fazi postupka:
(a) pozvati stranke da podnesu dokumente ili druge dokaze, i
(b) posetiti mesto povezano sa sporom i tamo izvršiti ispitivanja koja smatra potrebnim.
Arbitražni postupak vodi se prema odredbama ovog odeljka i, ako se stranke drukčije ne dogovore, prema Pravilniku o arbitraži koji je bio na snazi na dan kad su stranke pristale na arbitražu. Ako se pojavi neko proceduralno pitanje koje nije obuhvaćeno ovim odeljkom ili Pravilnikom o arbitraži ili pravilima na koje su se stranke saglasile, Sud će rešiti takvo pitanje.
(1) Ako stranka ne dođe ili ne izloži svoj slučaj to se neće smatrati kao priznanje navoda druge stranke.
(2) Ako stranka ne dođe ili ne izloži svoj slučaj u ma kojoj fazi postupka, druga stranka može tražiti da sud raspravi pitanja koja su mu podneta i donese odluku. Pre nego što donese odluku, Sud će obavestiti stranku koja nije došla ili nije izložila svoj slučaj i ostaviti joj naknadni rok da to učini, izuzev ako smatra da stranka ne namerava da postupi tako.
Ako se stranke ne dogovore drukčije, Sud će na zahtev stranke rešiti sve uzgredne ili naknadne zahteve ili protivzahteve koji potiču neposredno iz predmeta spora, pod uslovom da su oni u okviru onoga na šta su se stranke saglasile i da inače spadaju u nadležnost Centra.
Ako se stranke drukčije ne dogovore, Sud može, ako smatra da to zahtevaju okolnosti, preporučiti da se preduzmu određene privremene mere radi zaštite prava stranaka.
ODLUKA
(1) Sud rešava pitanja većinom glasova svih svojih članova.
(2) Odluka Suda mora biti u pismenoj formi i moraju je potpisati svi članovi Suda koji su glasali za nju.
(3) U odluci se raspravljaju sva pitanja izneta pred Sud i izlažu razlozi na kojima se ona zasniva.
(4) Svaki član Suda može priključiti odluci svoje lično mišljenje, bilo da se on slaže sa većinom ili ne, ili obrazloženje neslaganja.
(5) Centar neće objaviti odluku bez pristanka stranaka.
(1) Generalni sekretar mora odmah dostaviti strankama overen prepis odluke. Smatra se da je odluka doneta na dan kad su overeni prepisi poslati.
(2) Na zahtev stranke podnet u roku od 45 dana od donošenja odluke, Sud može, pošto o tome obavesti drugu stranku, rešiti svako pitanje koje je propustio da reši u odluci i ispraviti svaku pravopisnu, aritmetičku i sličnu grešku u odluci. Njihovo rešenje sačinjava deo odluke i dostavlja se strankama na isti način kao i odluka. Rokovi predviđeni u članu 51. stav 2. i članu 52. stav 2. počinju da teku od dana kad je rešenje doneto.
TUMAČENJE, REVIZIJA I NIŠTENJE ODLUKE
(1) Ako među strankama dođe do spora oko tumačenja ili obima odluke, svaka stranka može uputiti generalnom sekretaru pismenu molbu i tražiti tumačenje odluke.
(2) Molba će se dostaviti Sudu koji je doneo odluku, ako je to moguće. Ako to nije moguće, obrazovaće se nov Sud saglasno odeljku 2. ove glave. Sud može obustaviti izvršenje odluke dok ne donese rešenje, ako smatra da to zahtevaju okolnosti.
(1) Svaka stranka može uputiti pismenu molbu generalnom sekretaru i tražiti reviziju odluke zbog otkrivanja neke činjenice koja bitno utiče na odluku, pod uslovima da Sud i molilac nisu znali za tu činjenicu kad je odluka doneta i da ta činjenica nije ostala nepoznata moliocu iz njegovog nehata.
(2) Molbu treba podneti u roku od 90 dana od otkrivanja te činjenice, a najkasnije u roku od tri godine od dana kad je odluka doneta.
(3) Molba se dostavlja Sudu koji je doneo odluku, ako je to moguće. Ako to nije moguće, obrazovaće se novi Sud shodno odeljku 2. ove glave.
(4) Sud može obustaviti izvršenje odluke dok ne donese rešenje ako smatra da to zahtevaju okolnosti. Ako molilac zahteva u molbi da se obustavi izvršenje odluke, izvršenje će se obustaviti privremeno dok Sud ne reši taj zahtev.
(1) Svaka stranka može uputiti pismeni zahtev generalnom sekretaru da se odluka poništi iz jednog ili više ovde navedenih razloga:
(a) da Sud nije bio propisno obrazovan;
(b) da je sud očevidno prekoračio svoje ovlašćenje;
(c) da je jedan član Suda bio podmićen;
(d) da je došlo do ozbiljnog skretanja od osnovnih pravila postupka; ili
(e) da u odluci nisu izneti razlozi na kojima se ona zasniva.
(2) Zahtev treba podneti u roku od 120 dana od donošenja odluke, a ako se ništenje traži zbog podmićivanja zahtev treba podneti u roku od 120 dana od otkrića podmićivanja, a najdocnije od tri godine od dana donošenja odluke.
(3) Po prijemu zahteva predsednik će odmah odrediti ad hoc odbor od tri lica sa liste arbitara. Član odbora ne može biti nijedan član Suda koji je doneo tu odluku, niti državljanin iste države kao i član tog Suda, niti državljanin države koja je stranka u sporu ili države čiji je državljanin stranka u sporu, niti lice koje je jedna ili druga od ovih država stavila na listu arbitara, ili ga je primila kao posrednika u tom sporu. Odbor je ovlašćen da poništi odluku, odnosno deo odluke, iz ma kog razloga izloženog u stavu 1. ovog člana.
(4) Odredbe čl. 41-45, 48, 49, 53. i glava VI i VII primeniće se mutatis mutandis u postupku pred odborom.
(5) Odbor može obustaviti izvršenje odluke dok ne donese rešenje, ako smatra da to zahtevaju okolnosti. Ako molilac traži u molbi da se obustavi izvršenje, izvršenje će se privremeno obustaviti dok odbor ne reši o zahtevu.
(6) Ako se odluka poništi, na zahtev stranke spor će se izneti pred novi Sud, koji će se obrazovati shodno odeljku 2. ove glave.
PRIZNANJE I IZVRŠENJE ODLUKE
(1) Odluka je obavezna za obe stranke i ne podleže žalbi ili kom drugom pravnom leku, izuzev onih koje predviđa Konvencija. Obe stranke dužne su da se povinuju i sprovedu odredbe odluke, izuzev ukoliko je izvršenje obustavljeno na osnovu odgovarajućih odredaba Konvencije.
(2) Za svrhe ovog odeljka, "odluka" obuhvata svako rešenje o tumačenju, reviziji ili ništenju odluke iz čl. 50, 51. ili 52.
(1) Svaka država potpisnica priznaće kao obaveznu odluku donetu na osnovu ove konvencije i izvršiće na svojoj teritoriji novčane obaveze određene tom odlukom kao da je to konačna presuda suda te države. Država potpisnica koja ima federalno uređenje može izvršiti takvu odluku preko svog saveznog suda, a može i predvideti da savezni sudovi postupaju sa takvom odlukom kao da je ona konačna presuda suda države članice.
(2) Stranka koja traži priznanje ili izvršenje na teritoriji države potpisnice, dostaviće nadležnom sudu ili drugom organu koji ta država odredi za tu svrhu, prepis odluke koji je overio generalni sekretar. Svaka država potpisnica obavestiće generalnog sekretara koji je nadležni sud ili drugi organ odredila za tu svrhu, kao i o docnijim promenama u tom pogledu.
(3) Za izvršenje odluke važe propisi o izvršenju presude koji su na snazi u državi na čijoj se teritoriji traži izvršenje.
Neće se tumačiti da član 54. derogira važeće pravo države potpisnice koje se odnosi na imunitet te države ili neke strane države u pogledu izvršenja.
ZAMENA I IZUZEĆE POSREDNIKA I ARBITARA
(1) Pošto se Komisija odnosno Sud obrazuje i otvori postupak, njegov stav ostaje nepromenjen, s tim da ako posrednik ili arbitar umre, ili da ostavku, njegovo mesto će se popuniti prema odredbama odeljka 2. glave III ili odeljka 2. glave IV.
(2) Član Komisije ili Suda ostaje na toj dužnosti čak i kad je izbrisan sa liste.
(3) Ako posrednik ili arbitar koga je odredila stranka podnese ostavku bez saglasnosti Komisije odnosno Suda čiji je član, predsednik će na njegovo mesto odrediti lice sa odgovarajuće liste.
Stranka može predložiti Komisiji odnosno Sudu da se neki njen član izuzme zbog toga što se iz neke činjenice vidi da on očevidno ne ispunjava uslove iz člana 14. stav 1. Stranka u arbitražnom postupku može, osim toga, predložiti izuzeće nekog arbitra zbog toga što on ne ispunjava uslove za člana Suda predviđene u odeljku 2. glava IV.
Rešenje o predlogu za izuzeće posrednika odnosno arbitra donose ostali članovi Komisije odnosno Suda, već prema slučaju, a ako je u pitanju posrednik ili arbitar pojedinac, ili većina posrednika odnosno arbitara, onda rešenje donosi predsednik. Ako se utvrdi da je predlog potpuno osnovan, posrednik odnosio arbitar na koga se rešenje odnosi zameniće se prema odredbama odeljka 2. glave III, odnosno odeljka 2. glave IV.
TROŠKOVI POSTUPKA
Naknade koje plaćaju stranke za korišćenje olakšica Centra odrediće generalni sekretar prema propisima koje usvoji Administrativno veće.
(1) Svaka Komisija i svaki Sud utvrdiće nagrade i izdatke svojih članova u granicama koje odredi Administrativni savet, a posle konsultovanja sa generalnim sekretarom.
(2) Stav 1. ovog člana ne sprečava stranke da se unapred sporazumeju sa nadležnom Komisijom ili Sudom o nagradama i izdacima njihovih članova.
(1 ) U slučaju postupka posredovanja, nagrade i izdatke članova Komisije, kao i naknade za korišćenje olakšica Centra snose stranke ravnomerno. Svaka stranka snosi sve ostale troškove koje je imala u vezi sa postupkom.
(2) U slučaju arbitražnog postupka Sud će ako se stranke drukčije ne sporazumeju, proceniti troškove koje su stranke imale u vezi sa postupkom i rešiće kako i ko će platiti te troškove, nagrade i izdatke članova Suda i naknade za korišćenje olakšica Centra. Ovo rešenje čini sastavni deo odluke.
MESTO POSTUPKA
Postupak posredovanja i arbitraže vodi se u sedištu Centra, izuzev ukoliko je dalje drukčije predviđeno.
Postupak posredovanja i arbitraže može se obaviti ako stranke tako odluče:
(a) u sedištu Stalnog arbitražnog suda, ili ma koje druge pogodne ustanove, privatne ili javne, sa kojom se Centar sporazumeo o tome; ili
(b) u ma kom drugom mestu koje odobri Komisija ili Sud posle konsultovanja sa generalnim sekretarom.
SPOROVI IZMEĐU DRŽAVA POTPISNICA
Svi sporovi između država potpisnica o tumačenju ili primeni Konvencije, koji ne budu rešeni pregovorima, izneće se pred Međunarodni sud pravde na molbu stranke u sporu, ukoliko se države ne sporazumeju da spor reše na drugi način.
AMANDMAN
Svaka država potpisnica može predložiti amandman na ovu konvenciju. Tekst predloženog amandmana dostaviće se generalnom sekretaru najmanje 90 dana pre sastanka Administrativnog saveta na kome taj amandman treba da se razmatra, a on će ga odmah saopštiti svim članovima Administrativnog saveta.
(1) Ako Administrativni savet tako reši većinom od dve trećine članova, predloženi amandman dostaviće se svim državama potpisnicama na ratifikaciju, prihvatanje ili odobrenje. Amandman stupa na snagu 30 dana od dana kad čuvar ove konvencije pošalje obaveštenje državama potpisnicama da su sve države potpisnice ratifikovale, prihvatile ili odobrile amandman.
(2) Amandman će uticati na prava i obaveze ma koje države potpisnice, ili njene sastavne oblasti ili organa, ili državljanina takve države, koji su prema ovoj konvenciji nastali iz pristanka na nadležnost Centra datog pre stupanja amandmana na snagu.
ZAVRŠNE ODREDBE
Ovu konvenciju mogu potpisati države članice Banke. Nju može takođe potpisati svaka druga država potpisnica Statuta Međunarodnog suda pravde, koju Administrativni savet odlukom donetom većinom od dve trećine članova bude pozvao na potpisivanje.
(1) Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju država potpisnica u skladu sa njihovim ustavnim postupkom.
(2) Ova konvencija stupa na snagu 30 dana posle deponovanja dvadesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja. Za svaku državu koja docnije dopunjuje instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ona stupa na snagu 30 dana posle deponovanja.
Svaka država potpisnica preduzeće potrebne zakonodavne ili druge mere da odredbe ove konvencije postanu punovažne na njenoj teritoriji.
Ova konvencija važi za sve teritorije za čije je međunarodne odnose odgovorna država potpisnica, izuzev onih koje ta država izuzme pismenim saopštenjem čuvara Konvencije, bilo u vreme ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ili docnije.
Svaka država potpisnica može otkazati ovu konvenciju pismenim saopštenjem čuvaru Konvencije. Otkaz stupa na snagu šest meseci posle prijema saopštenja.
Saopštenje države potpisnice iz čl. 70. ili 71. ne utiče na prava i obaveze te države ili njene sastavne oblasti ili organa ili nekog državljanina te države, koji prema ovoj konvenciji potiču iz pristanka na nadležnost Centra datog pre nego što je čuvar primio takvo saopštenje.
Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ove konvencije i amandmana na Konvenciju deponuju se kod Banke, koja će biti čuvar Konvencije. Čuvar će poslati overene primerke Konvencije državama članicama Banke i svakoj državi koja bude pozvana da potpiše Konvenciju.
Čuvar će registrovati ovu konvenciju u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija saglasno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija i propisima koje je na osnovu nje donela Generalna skupština.
Čuvar će obavestiti sve države potpisnice o sledećem:
(a) potpisima shodno članu 67;
(b) deponovanim instrumentima ratifikacije prihvatanja ili odobrenja shodno članu 73;
(c) datumu stupanja na snagu ove konvencije shodno članu 68;
(d) izuzimanju neke teritorije od primene shodno članu 70;
(e) datumu stupanja na snagu amandmana na ovu konvenciju shodno članu 66; i
(f) otkazu shodno članu 71.
Sačinjeno u Vašingtonu na engleskom, francuskom i španskom jeziku, od kojih su sva tri teksta podjednako autentična, u jednom primerku koji ostaje deponovan u arhivama Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koja je svojim potpisom ovde dala pristanak da se primi funkcija koje su joj određene ovom konvencijom.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".