ODLUKAO RATIFIKACIJI ADMINISTRATIVNOG ARANŽMANA O NAČINU PRIMENE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 12/64) |
1. Ratifikuje se Administrativni aranžman o načinu primene Konvencije o socijalnom osiguranju između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Švajcarske konfederacije, sa prilogom, potpisan u Bernu 5. jula 1963. godine, koji u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
ADMINISTRATIVNI ARANŽMAN
O NAČINU PRIMENE KONVENCIJE O SOCIJALNOM OSIGURANJU IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE
U skladu sa članom 17. stav 2. pod a) Konvencije između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije o socijalnom osiguranju od 8. juna 1962. godine, u daljem tekstu: Konvencija, nadležne vlasti, i to:
- sa jugoslovenske strane
Savezni sekretarijat za rad, koji zastupa gospodin Svetozar Popović, samostalni savetnik za međunarodne sporazume u Saveznom zavodu za socijalno osiguranje,
- sa švajcarske strane
Savezni ured za socijalno osiguranje koji zastupa gospodin Christoforo Motta, pomoćnik direktora navedenog Ureda,
donele su sporazumno sledeće odredbe o načinu primenjivanja Konvencije
OPŠTE ODREDBE
1. Kao centralni organi u smislu člana 17. stav 2. pod b) Konvencije određeni su:
1) U Švajcarskoj
a) Švajcarska kompenzaciona blagajna u Ženevi (u daljem tekstu: Švajcarska blagajna) za:
- švajcarsko invalidsko, starosno i porodično osiguranje,
- jugoslovensko invalidsko, starosno i porodično osiguranje, osim osiguranja za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti,
- švajcarsko savezno zakonodavstvo o dečjim dodacima,
- jugoslovensko zakonodavstvo o dečjim dodacima;
b) Švajcarska nacionalna blagajna osiguranja za slučaj nesreće u Lucernu (u daljem tekstu: Nacionalna blagajna) za:
- švajcarsko osiguranje za slučaj profesionalnih i neprofesionalnih nesreća i profesionalnih bolesti,
- jugoslovensko invalidsko osiguranje ukoliko se odnosi na profesionalne nesreće i bolesti,
- jugoslovensko zdravstveno osiguranje ukoliko ono pokriva profesionalne nesreće i bolesti;
c) Savezni ured za socijalno osiguranje u Bernu (u daljem tekstu: Savezni ured) za:
- švajcarsko bolesničko osiguranje,
- jugoslovensko zdravstveno osiguranje ukoliko ono pokriva bolesti.
2) U Jugoslaviji
Savezni zavod za socijalno osiguranje u Beogradu (u daljem tekstu: Savezni zavod).
2. Zadaci centralnih organa utvrđeni su ovim aranžmanom.
3. Nadležne vlasti dve strane ugovornice predviđene u članu 17. stav 3. Konvencije zadržavaju pravo da odrede druge centralne organe.
NAJAMNI RADNICI PRIVREMENO DODELJENI NA RAD NA TERITORIJI DRUGE STRANE
1. Najamni radnici upućeni na teritoriju druge zemlje, saglasno članu 5. pod a) Konvencije, moraju dokazati uverenjem na specijalnom obrascu namenjenom nadležnim organima te zemlje da se za vreme trajanja njihovog privremenog zapošljenja, zakonodavni propisi zemlje u kojoj poslodavac ima svoje sedište, koji su nabrojani u 1. članu Konvencije, i dalje na njih primenjuju.
2. Kada je više najamnih radnika upućeno zajedno za isti vremenski period i u cilju izvršavanja radova za isto preduzeće u drugoj zemlji može im biti izdato zajedničko uverenje.
3. Uverenje izdaju:
a) najamnim radnicima upućenim privremeno u Jugoslaviju - nadležna švajcarska blagajna za starosno, porodično i invalidsko osiguranje i nadležna sreska agencija Nacionalne blagajne,
b) najamnim radnicima upućenim u Švajcarsku - republički zavod za socijalno osiguranje.
4. Uverenje treba da podnese predstavnik poslodavca u drugoj zemlji, ako takav predstavnik postoji, ili sam radnik.
U slučajevima predviđenim u članu 5. pod a) druga rečenica Konvencije, zainteresovani poslodavci treba da podnesu molbu u Švajcarskoj Saveznom uredu za socijalno osiguranje, a u Jugoslaviji - Saveznom zavodu, u cilju održanja primene zakonodavstva zemlje u kojoj poslodavac ima svoje sedište ovi organi donose odluke posle zajedničkog savetovanja, svaki od njih notifikuje svoju odluku drugom organu koji sa svoje strane obaveštava nadležne izvršne organe.
ODREDBE O DAVANJIMA
INVALIDSKO, STAROSNO I PORODIČNO OSIGURANJE
I JUGOSLOVENSKI DRŽAVLJANI SA PREBIVALIŠTEM U JUGOSLAVIJI KOJI MOGU POLAGATI PRAVO NA DAVANJA IZ ŠVAJCARSKOG STAROSNOG, PORODIČNOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA
A. Podnošenje zahteva i određivanje davanja
1. Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji koji polažu pravo na penziju iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja treba da upute svoj zahtev nadležnom republičkom zavodu. Zahtevi za penziju upućeni nekom drugom jugoslovenskom organu treba da budu dostavljeni tom zavodu.
2. Zahtevi treba da budu podneti na obrascima koje Švajcarska blagajna stavlja na raspolaganje republičkim zavodima. Uz zahteve za dobivanje penzije iz invalidskog osiguranja treba priložiti ovlašćenje tražioca ili njegovog zakonitog predstavnika, podneto na specijalnom obrascu koji omogućava da se dobiju i druga obaveštenja, naročito medicinska. Podatke unete u obrazac treba, ako se to njime predviđa, podržati dokazima punovažnim za nadležan republički zavod.
3. Nadležan republički zavod upisuje datum prijema zahteva za penziju na sam taj zahtev, proverava da li je on potpun, overava istinitost podataka i valjanost isprava koje je podneo tražilac. Ova overa zamenjuje dostavljanje navedenih isprava Švajcarskoj blagajni.
4. Nadležni republički zavod dostavlja, zatim, zahteve za penziju Švajcarskoj blagajni. U slučajevima kad se traži invalidska penzija, pomenuti zavod priključuje zahtevu izjavu kojom se utvrđuje da li je tražilac prilikom nastajanja invalidnosti bio učlanjen u jugoslovensko invalidsko osiguranje.
5. Prilikom dostavljanja zahteva Švajcarskoj blagajni, nadležni republički zavod naznačuje istovremeno da li je neophodno da ga ta Blagajna obavesti o švajcarskim periodima osiguranja tražioca.
1. Kada se zahtevom traži invalidska penzija, nadležni republički zavod pribavlja lekarsko uverenje, koristeći u tu svrhu obrazac koji mu Švajcarska blagajna stavlja na raspolaganje i priključuje ga zahtevu za penziju.
2. Švajcarska blagajna može da traži da joj se pruže i druga obaveštenja.
Švajcarska blagajna rešava o zahtevima za penziju i dostavlja svoju odluku tražiocu, ona šalje jednu kopiju nadležnom republičkom zavodu. U isto vreme, ako je to od nje traženo, ona obaveštava zavod o periodima osiguranja koje je tražilac, na osnovu obaveštenja kojima raspolaže, ispunio po švajcarskom starosnom porodičnom i invalidskom osiguranju.
Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji upućuju svoje žalbe protiv odluka Švajcarske blagajne, ili protiv presuda švajcarskih prvostepenih sudova, bilo direktno švajcarskim nadležnim sudskim vlastima, bilo jugoslovenskim vlastima nadležnim za primanje žalbi iz oblasti socijalne zaštite. U ovom poslednjem slučaju, nadležna vlast beleži datum prijema na podnesku žalbe i dostavlja ga bez odlaganja švajcarskoj nadležnoj sudskoj vlasti bilo direktno, bilo posredovanjem nadležnog republičkog zavoda i Švajcarske blagajne. Koverat koji je poslužio za slanje treba, ako je to moguće, da bude takođe dostavljen.
Švajcarska blagajna isplaćuje penzije iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja svaka tri meseca jugoslovenskim državljanima s prebivalištem u Jugoslaviji preko nadležnog republičkog zavoda.
Švajcarska blagajna upućuje povremeno nadležnom republičkom zavodu do desetog dana drugog meseca isplatnog perioda predviđenog u članu 8, u dva primerka, spisak isplata koje se imaju izvršiti, naznačujući posebno za svakog nosioca prava:
a) vrstu penzije,
b) broj osiguranika,
c) prezime, ime (za udate žene i devojačko prezime), datum rođenja i adresu korisnika,
d) iznos koji se isplaćuje (u švajcarskim francima),
e) period na koji se odnosi isplata koja se ima izvršiti.
1. Istovremeno sa odašiljanjem spiska isplata predviđenog u članu 9, Švajcarska blagajna uplaćuje iznos potreban za isplatu penzije kod Švajcarske narodne banke na račun Jugoslovenske narodne banke a u korist nadležnog republičkog zavoda. Istovremeno se tom zavodu dostavlja obaveštenje o uplati.
2. Isplata izvršena u smislu prvog stava oslobađa Švajcarsku blagajnu obaveza prema nosiocima prava.
1. Penzije isplaćuje nosiocima prava nadležni republički zavod početkom trećeg meseca uplatnog perioda na isti način kao i penzije iz jugoslovenskog invalidskog, starosnog i porodičnog osiguranja.
2. Nadležni republički zavod se uzdržava od bilo kakve isplate:
a) kad nosilac prava prenese svoje boravište van Jugoslavije,
b) smrću nosioca prava njegove supruge ili drugih članova porodice koji polažu pravo na penzije,
c) prilikom preudaje udovice,
d) ako se zdravstveno stanje korisnika invalidske penzije znatno popravilo,
e) ako je korisnik invalidske penzije ponovo počeo delatnost koja treba da bude uzeta u razmatranje,
f) ako zavod iz bilo kog drugog razloga smatra da uslovi za davanje penzije nisu više ispunjeni.
Nadležni republički zavod izveštava bez odlaganja o tim slučajevima Švajcarsku blagajnu.
3. U slučajevima predviđenim u stavu 2. pod b), nadležni republički zavod šalje odmah Švajcarskoj blagajni dokument koji sadrži podatak o danu smrti i u slučaju potrebe, o naslednicima.
1. Penzije se isplaćuju nosiocima prava u jugoslovenskom novcu po kursu po kome su odgovarajući iznosi preneti u švajcarske franke bili odobreni u dinarima nadležnom republičkom zavodu.
2. Kad penzija ne može da se isplati, prilikom idućeg prenosa vrši se kompenzacija njenog iznosa.
1. U cilju pravdanja izvršenih isplata, nadležni republički zavod vraća krajem svakog isplatnog perioda Švajcarskoj blagajni jedna primerak spiska predviđenog članom 9. uz naznaku isplaćenih suma i, ako je potrebno, suma koje nisu isplaćene i razloga neisplaćivanja.
2. Ako je isplata izvršena drugom licu a ne nosiocu prava treba uz to naznačiti:
- prezime, ime i adresu strane koja je primila,
- njeno svojstvo (na primer zakoniti predstavnik nosioca prava).
3. Nadležni republički zavod overava na spisku da izvršena plaćanja odgovaraju iznosima naznačenim u švajcarskim francima, spisak mora da sadrži kurs zamene po kojem su penzije isplaćene.
4. Nadležni republički zavod garantuje za ispravnost isplata davanja koje treba izvršiti, kao i za činjenicu da su nosioci prava bili u životu u trenutku isplate.
1. Nadležni republički zavod dostavlja Švajcarskoj blagajni potvrde koje je ona tražila u skladu sa članom 5. stav 2, a koje su izdale ili legalizovale nadležne jugoslovenske vlasti.
2. Nadležni republički zavod treba svake godine da pribavi dokaze, na isti način kao i za nosioce prava iz jugoslovenskog invalidskog, starosnog i porodičnog osiguranja, da su nosioci švajcarske starosne, porodične i invalidske penzije u životu. Navedeni zavod to potvrđuje Švajcarskoj blagajni.
1. Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji koji primaju švajcarsku starosnu, porodičnu i invalidsku penziju moraju saopštiti bez odlaganja nadležnom republičkom zavodu svaku promenu:
- bilo u svom ličnom ili porodičnom stanju,
- bilo, prema slučaju, u svom zdravstvenom stanju ili u sposobnosti za rad, ili privređivanje, ako je ta promena takve prirode da menja pravo na penziju ili njen iznos. Navedeni zavod dostavlja odmah takvo obaveštenje Švajcarskoj blagajni.
2. Nadležni republički zavod sam dostavlja Švajcarskoj blagajni obaveštenja iste prirode za koja saznaje drugim putevima.
1. Ako jugoslovenski državljanin koji prima u Švajcarskoj ili nekoj trećoj državi švajcarsku starosnu, porodičnu i invalidsku penziju, prenosi svoje boravište u Jugoslaviju mora uputiti molbu nadležnom republičkom zavodu da mu se nastavi isplaćivanje penzije.
2. Za nastavljanje isplaćivanja penzije primenjuju se analogno članovi 8. do 15.
Za isplatu drugih davanja iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja (paušalnih i dnevnih naknada) primenjuju se analogno odredbe čl. 4. do 16.
II ŠVAJCARSKI DRŽAVLJANI NASTANJENI U ŠVAJCARSKOJ KOJI MOGU POLAGATI PRAVO NA JUGOSLOVENSKA DAVANJA IZ INVALIDSKOG, STAROSNOG I PORODIČNOG OSIGURANJA
A. Podnošenje zahteva i određivanje davanja
1. Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj koji polažu pravo na penziju iz jugoslovenskog invalidskog, porodičnog i starosnog osiguranja moraju uputiti svoj zahtev Švajcarskoj blagajni. Zahtevi za penziju koji bi bili upućeni nekoj drugoj švajcarskoj vlasti treba da budu dostavljeni Švajcarskoj blagajni.
2. Zahtevi treba da budu podneti na obrascima koje Savezni zavod stavlja na raspolaganje Švajcarskoj blagajni. Zahtevi za dobivanje penzije iz invalidskog osiguranja treba da budu propraćeni ovlašćenjem tražioca ili njegovog zakonitog predstavnika, podnetim na specijalnom obrascu koji dozvoljava da se dobiju i druga obaveštenja, naročito medicinska. Podaci dati na obrascu treba, ako obrazac to predviđa, da budu podržani punovažnim dokazima za Švajcarsku blagajnu.
3. Švajcarska blagajna upisuje datum prijema zahteva za penziju na sam taj zahtev, proverava da li je on potpun, overava istinitost podataka i valjanost dokaza koje je podneo tražilac. Ova overa zamenjuje dostavljanje navedenih isprava republičkom zavodu.
4. Švajcarska blagajna dostavlja zahteve tom zavodu.
1. Ako se zahtevom traži penzija iz starosnog osiguranja, Švajcarska blagajna pribavlja lekarsko uverenje koristeći u tu svrhu obrazac koji joj Savezni zavod stavlja na raspolaganje i priključuje ga zahtevu za penziju.
2. Nadležni republički zavod može da traži da mu se pruže i druga obaveštenja.
Jugoslovenski nadležni republički zavod rešava o zahtevima za penziju i dostavlja svoju odluku tražiocu, on šalje jednu kopiju Švajcarskoj blagajni.
Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj upućuju svoje žalbe protiv odluka republičkih instituta republičkim vrhovnim sudovima, a protiv presuda republičkih vrhovnih sudova - Saveznom vrhovnom sudu, oni to mogu da čine bilo direktno bilo posredovanjem nadležnih vlasti, na osnovu švajcarskog prava. U ovom poslednjem slučaju, švajcarska nadležna vlast beleži datum prijema na podnesku žalbe i dostavlja ga bez odlaganja jugoslovenskom nadležnom vrhovnom sudu, bilo direktno bilo preko Švajcarske blagajne i nadležnog republičkog zavoda. Koverat koji je poslužio za slanje treba, ukoliko je moguće, da bude takođe dostavljen.
Nadležni republički zavod isplaćuje penzije iz invalidskog, starosnog i porodičnog osiguranja (osim osiguranja za slučaj nesreće) svaka tri meseca švajcarskim državljanima s prebivalištem u Švajcarskoj, preko Švajcarske blagajne.
Nadležni republički zavod upućuje povremeno Švajcarskoj blagajni do desetog dana drugog meseca isplatnog perioda, predviđenog u članu 22, u duplikatu spisak isplata koje se imaju izvršiti naznačujući posebno za svakog nosioca prava:
a) vrstu penzije,
b) broj osiguranika,
c) prezime, ime (za udate žene i devojačko prezime) datum rođenja i adresu korisnika,
d) iznos koji se ima isplatiti (u dinarima),
e) period na koji se odnosi isplata koja se ima izvršiti.
1. Istovremeno sa dostavljanjem spiska isplata predviđenog u članu 23, nadležni republički zavod uplaćuje iznos potreban za isplatu penzija kod Jugoslovenske narodne banke na račun Švajcarske narodne banke a u korist Švajcarske blagajne. Istovremeno se Švajcarskoj blagajni dostavlja obaveštenje o uplati.
2. Isplata izvršena u smislu prvog stava oslobađa nadležni republički zavod obaveza prema nosiocima prava.
1. Penzije isplaćuje nosiocima prava Švajcarska blagajna početkom trećeg meseca uplatnog perioda na isti način kao i penzije iz Švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja.
2. Švajcarska blagajna se uzdržava od bilo kakve isplate:
a) kad nosilac prava prenese svoje boravište van Švajcarske,
b) smrću nosioca prava,
c) prilikom ponovne ženidbe preživelog supružnika,
d) ako se zdravstveno stanje korisnika invalidske penzije znatno popravilo,
e) ako je korisnik invalidske penzije ponovno počeo delatnost koja treba da bude uzeta u razmatranje,
f) ako Blagajna iz bilo kog drugog razloga smatra da uslovi za davanje penzije nisu više ispunjeni.
Švajcarska blagajna izveštava bez odlaganja o tim slučajevima nadležni republički zavod.
3. U slučajevima predviđenim u stavu 2. pod b), Švajcarska blagajna odmah šalje nadležnom republičkom zavodu dokument koji sadrži podatke o danu smrti i, u slučaju potrebe, o naslednicima.
1. Penzije se isplaćuju nosiocima prava u švajcarskom novcu po kursu po kome su odgovarajući iznosi preneti u dinare bili odobreni u švajcarskim francima Švajcarskoj blagajni.
2. Kad penzija ne može da se isplati, prilikom idućeg prenosa vrši se kompenzacija njenog iznosa.
1. U cilju pravdanja izvršenih isplata, Švajcarska blagajna vraća, krajem svakog isplatnog perioda, nadležnom republičkom zavodu jedan primerak spiska predviđenog članom 23, uz naznaku isplaćenih suma i, ako je potrebno, suma koje nisu isplaćene, kao i razloga neisplaćivanja.
2. ako je isplata izvršena drugom licu a ne nosiocu prava, treba uz to naznačiti:
- prezime, ime i adresu strane koja je primila,
- njeno svojstvo (na primer zakoniti predstavnik nosioca prava).
3. Švajcarska blagajna overava na spisku da izvršene isplate odgovaraju iznosima naznačenim u dinarima, spisak mora da sadrži kurs zamene po kojem su penzije isplaćene.
4. Švajcarska blagajna garantuje za ispravnost isplata davanja koje treba izvršiti kao i za činjenicu da su nosioci prava bili u životu u trenutku isplate.
1. Švajcarska blagajna dostavlja nadležnom republičkom zavodu potvrde koje je on tražio u skladu sa članom 19. stav 2, a koje su izdale ili legalizovale nadležne švajcarske vlasti.
2. Švajcarska blagajna treba svake godine da pribavi dokaze i, na isti način kao i za nosioce prava iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja, da su nosioci jugoslovenske starosne, porodične i invalidske penzije u životu. Ona to potvrđuje nadležnom republičkom zavodu.
1. Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj koji primaju jugoslovensku invalidsku, starosnu i porodičnu penziju moraju saopštiti bez odlaganja Švajcarskoj blagajni svaku promenu:
- bilo u svom ličnom ili porodičnom stanju,
- bilo, prema slučaju, u svom zdravstvenom stanju ili u njihovoj sposobnosti za rad odnosno privređivanje,
ako je ta promena takve prirode da menja pravo na penziju ili njen iznos Švajcarska blagajna dostavlja bez odlaganja takvo obaveštenje nadležnom republičkom zavodu.
2. Švajcarska blagajna dostavlja samo nadležnom republičkom zavodu obaveštenja iste prirode za koje saznaje drugim putevima.
1. Ako švajcarski državljanin koji prima u Švajcarskoj ili nekoj trećoj državi jugoslovensku invalidsku, starosnu i porodičnu penziju prenosi svoje mesto boravišta van Švajcarske, on mora uputiti molbu Švajcarskoj blagajni da mu se nastavi isplaćivanje penzije.
2. Za nastavljanje isplaćivanja penzije, primenjuju se analogno članovi 22. do 29.
III ŠVAJCARSKI I JUGOSLOVENSKI DRŽAVLJANI S PREBIVALIŠTEM U TREĆOJ ZEMLJI KOJI POLAŽU PRAVO NA DAVANJA IZ JUGOSLOVENSKOG ILI ŠVAJCARSKOG INVALIDSKOG, STAROSNOG I PORODIČNOG OSIGURANJA
1. Švajcarski državljani koji nemaju prebivalište ni u Švajcarskoj ni u Jugoslaviji a koji polažu pravo na davanja iz jugoslovenskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja upućuju svoj zahtev nadležnom republičkom zavodu, priključujući mu dokazne isprave koje zahteva jugoslovensko zakonodavstvo.
2. Jugoslovenski državljani koji nemaju prebivalište ni u Švajcarskoj ni u Jugoslaviji, a koji polažu pravo na davanja iz švajcarskog starosnog, porodičnog i invalidskog osiguranja upućuju svoj zahtev direktno Švajcarskoj blagajni, priključujući mu dokazne isprave koje zahteva švajcarsko zakonodavstvo.
3. Nadležni republički zavod, u slučajevima predviđenim u prvom stavu i Švajcarska blagajna, u slučajevima predviđenim u drugom stavu, rešavaju o zahtevima, dostavljaju svoju odluku i vrše isplate davanja direktno nosiocu prava, shodno platnim sporazumima koji postoje između zemlje organa osiguranja i treće zemlje.
OSIGURANJE ZA SLUČAJ NESREĆA I PROFESIONALNIH BOLESTI
1. Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji koji polažu pravo na davanja iz švajcarskog osiguranja protiv nesreća upućuju svoj zahtev nacionalnoj blagajni, bilo direktno bilo preko nadležnog republičkog zavoda. Odluka ove blagajne dostavlja se direktno tražiocu, kopija se upućuje pomenutom zavodu.
2. Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj, koji polažu pravo na davanja iz zdravstvene službe ili jugoslovenskog invalidskog osiguranja usled neke profesionalne ili neprofesionalne nesreće ili neke profesionalne bolesti, upućuju svoj zahtev nadležnom republičkom zavodu, bilo direktno bilo preko Nacionalne blagajne. Odluka nadležnog republičkog zavoda dostavlja se direktno tražiocu, kopija se upućuje Nacionalnoj blagajni.
1. Jugoslovenski državljani s prebivalištem u Jugoslaviji mogu uputiti svoje žalbe koje se odnose na davanja iz osiguranja za slučaj nesreća ili na odluke kantonalnog suda za osiguranje vlastima koje su po odredbama jugoslovenskog zakonodavstva nadležne da ih primaju. Te vlasti dostavljaju žalbe preko nadležnog republičkog zavoda, kantonalnom sudu za osiguranja u Lucernu i Saveznom sudu za osiguranja u Lucernu. Te žalbe mogu biti upućene i direktno gore navedenim sudovima.
2. Švajcarski državljani s prebivalištem u Švajcarskoj mogu uputiti svoje žalbe protiv odluka jugoslovenskih organa vlastima koje su po odredbama švajcarskog zakonodavstva nadležne da ih primaju. Ove vlasti ih dostavljaju nadležnom republičkom zavodu, bilo direktno bilo preko Nacionalne blagajne. Kad se radi o žalbi višoj instanci, nadležan republički zavod je dostavlja jugoslovenskom nadležnom sudu.
3. Koverat koji je poslužio za slanje biće takođe dostavljen, u nedostatku koverta, datum prijema treba da bude zabeležen na žalbi.
Nacionalna blagajna i nadležni republički zavod isplaćuju davanja direktno i u rokovima predviđenim njihovim zakonodavstvom nosiocima prava s prebivalištem u Jugoslaviji i u Švajcarskoj.
1. Ako je nekom licu, s prebivalištem na teritoriji jedne od država ugovornica, koje je osigurano protiv nesrećnih slučajeva ili profesionalnih bolesti potrebna, u drugoj državi ugovornici, lekarska nega u smislu člana 11. Konvencije, ono treba da se obrati u Švajcarskoj Nacionalnoj blagajni, a u Jugoslaviji - nadležnom mesnom zavodu za socijalno osiguranje. Ove ustanove odobravaju lekarsku negu u skladu sa odredbama ovog zakonodavstva.
2. Na zahtev osiguravajućeg organa koji odobrava davanja, organ kome pripada osiguranik nadoknađuje mu troškove preko nadležnog centralnog organa. Ovo naknađivanje vrši se prema tarifi koju primenjuje organ koji je odobrio davanja.
U slučajevima o kojima je reč u članu 12. Konvencije, davanja u gotovom idu na teret organa osiguranja koji dolaze u obzir po sledećim kriterijumima:
a) Za nesreću na poslu ili profesionalnu bolest koja se ranije desila (ranija šteta), nadležni organi osiguranja ostaju dužnici prema odredbama svog zakonodavstva. Ako je smanjenje sposobnosti za privređivanje, koje je nastalo zbog ranije nesreće, ispod minimuma koji treba uzeti u obzir za dodeljivanje davanja i ako prilikom određivanja nesposobnosti za privređivanje po članu 12. Konvencije stepen te nesposobnosti dostiže ili prelazi taj minimum, organ osiguranja koji je bio nadležan u trenutku nastajanja ranije štete ipak je dužan da isplati davanja u onoj meri u kojoj je ta šteta prouzrokovala nesposobnost za privređivanje.
b) Za novu nesreću na poslu ili novu profesionalnu bolest (docnja šteta), nadležan organ osiguranja obavezan je da odobri davanja prema svom zakonodavstvu, i to vodeći računa o razlici, izraženoj u procentima, između stepena smanjenja sposobnosti za privređivanje nastalog iz ranijih nesreća i stepena nesposobnosti za privređivanje utvrđenog shodno članu 12. Konvencije.
DEČJI DODACI
1. Jugoslovenski državljani u Švajcarskoj ili švajcarski državljani u Jugoslaviji koji traže dečji dodatak na osnovu švajcarskog saveznog odnosno jugoslovenskog zakonodavstva za decu u Jugoslaviji, odnosno Švajcarskoj, treba da podnose povremeno pravdajuće dokumente predviđene zakonodavstvom koje se primenjuje.
2. Savezni ured i Savezni zavod utvrdiće zajedničkim sporazumom način na koji će se ova pravdajuća dokumenta podnositi.
BOLESNIČKO OSIGURANJE
1. Ako neki državljanin jedne strane ugovornice podnese molbu za prijem u jednu od švajcarskih bolesničkih blagajni o kojima je reč u stavu 3, on treba da podnese potvrdu nadležnog mesnog zavoda za socijalno osiguranje i naznači dan do koga je bio osiguran protiv bolesti u Jugoslaviji i, ako je period jugoslovenskog osiguranja kraći od tri meseca, dan početka tog perioda.
2. Ako zainteresovano lice ne poseduje potvrdu predviđenu u prvom stavu švajcarska bolesnička blagajna kojoj je uputio molbu za prijem obratiće se, preko saveznog zavoda, gore navedenom mesnom zavodu za dobivanje tog dokumenta.
3. Imena švajcarskih blagajni koje su nadležne za primenu člana 13. pod b) Završnog protokola Konvencije, nalaze se u prilogu ovoga aranžmana Savezni ured će dostaviti Saveznom zavodu imena drugih bolesničkih blagajni koje docnije budu prijavile svoje učešće u primeni protokola.
1. Ako neki državljanin jedne strane ugovornice podnese nadležnom mesnom zavodu molbu za primenu člana 13. pod a) Završnog protokola uz Konvenciju, on treba da podnese potvrdu švajcarske bolesničke ili švajcarskih bolesničkih blagajni čiji je on bio član i naznači koliko je vremena i do kog datuma bio osiguran protiv bolesti u Švajcarskoj.
2. Ako zainteresovano lice ne poseduje potvrdu predviđenu stavom 1, mesni zavod će se obratiti, preko nadležnog republičkog zavoda, Saveznom uredu za dobivanje pomenutih dokumenata.
OPŠTE ODREDBE O UZAJAMNOJ ADMINISTRATIVNOJ POMOĆI
Preko Švajcarske blagajne, Nacionalne blagajne i Saveznog ureda, s jedne strane, i Saveznog zavoda s druge strane, osiguravajući organi dve države ugovornice pružaju jedan drugome pomoć potrebnu za primenu onih vrsta osiguranja koje su predviđene u Konvenciji. Kako na opštu molbu tako i na zahtev koji se odnosi na neki pojedinačni slučaj oni zastupaju jedan drugog i preduzimaju sami ili preko organa druge države ugovornice sve potrebne korake. Oni naročito sprovode ankete za račun osiguravajućeg organa druge strane ugovornice, stavljaju mu na raspolaganje originalne dokumente ili kopije, preduzimaju mere za primenu ili kontrolišu pravilno izvršavanje.
1. Administrativne troškove prouzrokovane primenom ovog aranžmana, uključujući one koji su nastali prenosom i isplatom davanja, snose upravne vlasti strana ugovornica koje su nadležne za mere primene. Teret troškova predviđenih u drugom stavu ostaje pod rezervom.
2. Troškove prouzrokovane lekarskim pregledima i anketama u cilju određivanja sposobnosti za rad i privređivanje, kao i troškove puta, ishrane i smeštaja koji iz toga proističu, snosi organ koji sprovodi anketu a nadoknađuje ih organ koji je to zahtevao. Nadoknada se vrši po tarifama koje primenjuje organ zadužen za anketu a preko nadležnih centralnih organa. Na zahtev, osiguravajući organi o kojima se radi obaveštavaju jedan drugog o približnim troškovima koji će nastati zbog traženih pregleda i anketa. Nadoknada treba da se izvrši u roku od šest meseci od prijema spiska troškova.
Obrasce predviđene ovim aranžmanom zajednički ustanovljuju Savezni ured i Savezni zavod.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Nadležne vlasti dve strane ugovornice mogu zajednički odlučiti da se članovi 4. do 17. primenjuju u potpunosti ili delimično na švajcarske državljane s prebivalištem u Jugoslaviji a članovi 18. do 30. na jugoslovenske državljane s prebivalištem u Švajcarskoj. Ova odredba se takođe primenjuje i na članove 32. do 36. (davanja u slučaju nesreća i profesionalnih bolesti).
Nadležne vlasti dve strane ugovornice mogu zajednički odlučiti da se isplaćivanje davanja iz invalidskog, starosnog i porodičnog osiguranja vrši na neki drugi način pored onog koji je utvrđen članovima 8. do 15, 16. stav 2, 17, 18. do 29. i 30. stav 2. ovog aranžmana, i to zavođenjem sistema plaćanja po nalogu, pri čemu bi se plaćanje računa vršilo jedanput godišnje postavljanjem ravnoteže plaćanja izvršenih s jedne i druge strane i po kome bi se transferisao samo eventualni saldo.
Ovaj aranžman stupa na snagu istog dana kad i Konvencija o socijalnom osiguranju zaključena 8. juna 1962. između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije. On će ostati na snazi za isto vreme kao i Konvencija.
Sačinjeno u dva primerka, na francuskom jeziku u Bernu, 5. jula 1963. godine.
Za Savezni |
Za Savezni ured |
|
sekretarijat za rad, |
za socijalno osiguranje, |
|
Dr Svetozar Popović s.r. |
Christoforo Motta, s.r. |
PRILOG
UZ ADMINISTRATIVNI ARANŽMAN
Spisak švajcarskih bolesničkih blagajni koje su izjavile da žele učestvovati u primeni Konvencije od 8. juna 1962. godine
Caisse-maladie et accidents chretienne-sociale suisse Administration centrale, Zentralstrasse 18, Lucerne
"Konkordia", caisse-maladie et accidents, Administration centrale, Bundesplatz 15, Lucerne
"Krankenfursorge", Administration centrale, Unteren Graben 1, Winterthour
Societe suisse de secours mutuels Gruth, Administration centrale, Effingerstrasse 64, Berne
Societe suisse de secours mutuels Helvétia, Administration centrale, Stadelhoferstrasse 25, Zurich 24
Societe vaudoise de secours mutuels, Administration centrale, Avenue Ruchonnet 18, Lausanne
Caisse-maladie publique de Bâle-Ville, Kellergasslein 2, Bâle
Caisse-maladie de la féderation suisse des ouvriers sur metaux et horlogers Administration centrale, Monbijoustrasse 61, Berne
ZAPISNIK
O PREGOVORIMA IZMEĐU JUGOSLOVENSKE I ŠVAJCARSKE DELEGACIJE ODRŽANIM U BERNU OD 1. DO 5. JULA 1963. GODINE
I
Od 1. do 5. jula 1963. godine održani su pregovori u Bernu između jedne jugoslovenske i jedne švajcarske delegacije u cilju zaključenja Administrativnog aranžmana o načinu primene Konvencije o socijalnom osiguranju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Švajcarske Konfederacije, zaključene 8. juna 1962. godine.
Dve delegacije su bile sastavljene na sledeći način:
Za Jugoslaviju
Gospodin Svetozar Popović, samostalni savetnik za međunarodne ugovore u jugoslovenskom Saveznom zavodu za socijalno osiguranje, šef Delegacije,
Gospodin Radmilo Stanojević, iz jugoslovenskog Saveznog sekretarijata za rad
Za Švajcarsku
Gospodin Cristoforo Motta, pomoćnik direktora Saveznog ureda za socijalno osiguranje, šef Delegacije,
Gospodin Robert Schatti, generalni sekretar Švajcarske nacionalne blagajne za osiguranje od nesrećnih slučajeva,
Gospođica Danielle Bridel, iz Saveznog ureda za socijalno osiguranje,
Gospodin Anton Wettenschwiler, iz istog Ureda,
Gospodin Hans Hafilger, iz istog Ureda,
Gospodin Jean-Daniel Baechtold, iz istog Ureda.
II
Pregovori su se završili izradom teksta Administrativnog aranžmana koji su potpisala oba šefa Delegacije.
III
Švajcarska delegacija predala je na razmatranje Jugoslovenskoj delegaciji obrasce koje ona upotrebljava za primenu svog unutrašnjeg zakonodavstva o starosnom, porodičnom i invalidskom osiguranju, kao i obrasce koji se upotrebljavaju za primenu nekih međunarodnih konvencija koje je zaključila Švajcarska.
Jugoslovenska delegacija će docnije saopštiti svoje primedbe Švajcarskoj delegaciji u pogledu korišćenja sličnih obrazaca za primenu Konvencije između Jugoslavije i Švajcarske i dostaviće joj obrasce koje ona upotrebljava u primeni svog unutrašnjeg zakonodavstva, kao i obrasce koje će ona moći predložiti za primenu gore navedene Konvencije.
IV
Švajcarska delegacija izrazila je Jugoslovenskoj delegaciji svoje zadovoljstvo što su u slučaju koji se odnosio na dvostruku državljanku koja živi u Jugoslaviji - gospođu Stambolievu-Liginbuhl - jugoslovenske vlasti dale dozvolu za transfer u inostranstvo uplata za starosno i porodično osiguranje Švajcaraca još pre stupanja Konvencije na snagu. Izražavajući svoju zahvalnost Jugoslovenskoj delegaciji, Švajcarska delegacija je zamolila da nadležnima prenese veliku želju švajcarskih vlasti da se na sva lica koja imaju dvostruko državljanstvo, jugoslovensko i švajcarsko, primeni isti postupak.
V
U pogledu dečjih dodataka utvrđeno je da se u principu isti dokazi traže od jedne i druge strane za priznanje prava na ta davanja. Pošto je samo izjava kojom se utvrđuje da decu stvarno izdržava tražilac, koja se zahteva po jugoslovenskom zakonodavstvu dovela do ograđivanja sa švajcarske strane, u članu 38. aranžmana je ugovoreno da švajcarski Savezni ured za socijalno osiguranje i jugoslovenski Savezni zavod za socijalno osiguranje zajednički utvrde način na koji će zainteresovani podnositi određene dokaze.
VI
Dve delegacije su sa zadovoljstvom konstatovale da su se pregovori odvijali u atmosferi uzajamnog razumevanja i da je za neka pitanja koja su dala povoda diskusiji, a koja su proizilazila iz različitih sistema socijalnog osiguranja, nađeno zadovoljavajuće rešenje za obe strane.
Sačinjeno u Bernu, u dva primerka, na francuskom jeziku, 5. jula 1963. godine.
Za Jugoslovensku |
|
|
delegaciju, |
Za Švajcarsku delegaciju, |
|
Dr Svetozar Popović, s.r. |
Christoforo Motta, s.r |
2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".