ZAKON

O UREĐENJU SUDOVA

("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003, 29/2004, 101/2005 i 46/2006)

 

Glava prva

NAČELA

Sudska vlast

Član 1

Sudska vlast pripada sudovima.

Sudovi su samostalni organi državne vlasti koji štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.

Osnivanje sudova

Član 2

Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom.

Ne mogu se osnivati privremeni, vanredni ili preki sudovi.

Za osnivanje mirovnih veća, arbitraža i drugih izbranih sudova važe posebni propisi.

Nezavisnost sudske vlasti

Član 3

Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti.

Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom predviđenom postupku.

Svako je dužan, izvršna vlast naročito, da poštuje izvršnu sudsku odluku i da joj se povinuje.

Sudska nadležnost

Član 4

Sudska nadležnost određuje se ustavom i zakonom.

Sud ne može odbiti da postupa i odlučuje u stvari za koju je nadležan.

Određivanje sudećeg sudije

Član 5

Sudija koji sudi određuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari.

Samo sudska vlast može sudijama da raspoređuje predmete, po unapred utvrđenim pravilima.

Zabrana uticaja na sud

Član 6

Korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka - zabranjeno je.

Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud.

Pravo na pritužbu

Član 7

Stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok i ishod.

Pravna pomoć

Član 8

Sudovi su dužni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć, a drugi državni organi i organizacije da sudovima ukazuju pravnu pomoć i dostavljaju potrebne podatke.

Sudovi mogu drugim državnim organima da dostave spise i isprave potrebne za vođenje postupka samo kad se time ne ometa sudski postupak.

Obeležja državne vlasti

Član 9

Sud ima pečat koji sadrži naziv i sedište suda i naziv i grb Republike Srbije.

Naziv i sedište suda i naziv, grb i zastava Republike Srbije ističu se na vidnom mestu sudske zgrade.

Zastava Republike Srbije ističe se i u sudnici.

Glava druga

SPOLJAŠNJE UREĐENJE SUDOVA

 

I VRSTE SUDOVA

Sudovi Republike Srbije

Član 10

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima.

Sudovi opšte nadležnosti jesu opštinski sudovi, okružni sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni sud Srbije.

Posebni sudovi su trgovinski sudovi, Viši trgovinski sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud, i Upravni sud.

Vrhovni sud Srbije

Član 11

Vrhovni sud Srbije najviši je sud u Republici Srbiji.

Sedište Vrhovnog suda Srbije je u Beogradu.

Ostali sudovi republičkog ranga

Član 12

Viši trgovinski sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištima u Beogradu.

Opštinski, okružni, apelacioni i trgovinski sudovi

Član 13

Opštinski sud osniva se za teritoriju jedne ili više opština, a okružni sud za teritoriju više opština.

Apelacioni sud osniva se za područje više okružnih sudova.

Trgovinski sud osniva se za teritoriju više opština.

Prekršajni sud osniva se za teritoriju jedne ili više opština.

Osnivanje, sedišta i područja opštinskih, okružnih, apelacionih, trgovinskih i prekršajnih sudova i odeljenja opštinskih sudova uređuju se posebnim zakonom.

Neposredno viši sud

Član 14

Vrhovni sud Srbije je neposredno viši sud za Apelacione sudove, Viši trgovinski sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud.

Viši trgovinski sud je neposredno viši sud za trgovinski sud, Viši prekršajni sud je neposredno viši sud za prekršajne sudove, a apelacioni sud je neposredno viši sud za okružni i za opštinski sud.

Okružni sud je neposredno viši sud za opštinski sud kada je to određeno ovim zakonom, kao i za pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama.

II PROSTIRANJE NADLEŽNOSTI I STALNOST SUDA

1. Prostiranje nadležnosti suda

Sedište i područje suda

Član 15

Sedište suda je u zgradi gde je sud.

Područje suda je teritorija na kojoj se prostire nadležnost suda.

Mesto preduzimanja sudskih radnji

Član 16

Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda, a izvan sedišta - samo kad je to zakonom određeno.

Opštinski sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane i da ima odeljenja.

Sudski dani

Član 17

Za vreme sudskih dana opštinski sud sudi i pruža pravnu pomoć građanima.

Mesto, dan i vreme održavanja sudskih dana određuje predsednik Vrhovnog suda Srbije, na predlog predsednika suda.

Sudski dani oglašavaju se u mestu u kome se održavaju.

Odeljenje izvan sedišta opštinskog suda

Član 18

Opštinski sud u odeljenju izvan svog sedišta trajno sudi i preduzima ostale sudske radnje.

Odeljenje izvan sedišta opštinskog suda osniva se za teritoriju jedne ili više opština sa područja suda.

2. Stalnost suda

Vreme preduzimanja sudskih radnji

Član 19

Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u dane kad se ne radi.

Koje se sudske radnje preduzimaju u dane kad se ne radi određuje Sudski poslovnik.

Sudski odmor

Član 20

Sudski odmor traje od 15. jula do 31. avgusta.

Za vreme sudskog odmora vodi se istraga i postupa u pritvorskim predmetima, krivičnom postupku prema maloletnicima, u radnopravnim, zemljišnoknjižnim, meničnim, čekovnim i stečajnim stvarima, u stvarima smetanja poseda, zakonskog izdržavanja, čuvanja i vaspitavanja dece, po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određivanje privremenih mera i u svim stvarima koje su zakonom određene kao hitne.

Predsednik suda može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje.

Glava treća

NADLEŽNOST SUDOVA

1. Nadležnost opštinskog suda

Član 21

Opštinski sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud i za krivična dela iz svoje nadležnosti odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude.

Opštinski sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.

Opštinski sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Opštinski sud pruža građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć i vrši druge poslove određene zakonom.

Zakonom se može predvideti da u određenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki opštinski sudovi sa područja istog okružnog suda.

2. Nadležnost okružnog suda

Član 22

Okružni sud u prvom stepenu:

1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna;

2. sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije i Crne Gore; za krivična dela protiv časti i ugleda kad su učinjena putem sredstava javnog informisanja i za krivična dela: odavanje državne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživanje radi protivustavne delatnosti; organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; povreda ugleda SCG i države članice; povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije; odavanje službene tajne; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje;

3. odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti;

4. sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i geografskih oznaka porekla ako nije nadležan drugi sud; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju;

5. sudi u sporovima povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud; povodom matične evidencije; povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica ako nije nadležan drugi sud;

6. odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog informisanja.

Okružni sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke opštinskih sudova:

1. o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog; u skraćenom krivičnom postupku;

2. u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan apelacioni sud; u izvršnim i vanparničnim postupcima.

Okružni sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, izvršava krivičnu presudu inostranog suda, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka ako nije nadležan drugi sud, odlučuje o sukobu nadležnosti opštinskih sudova sa svog područja i vrši druge poslove određene zakonom.

3. Nadležnost apelacionog suda

Član 23

Apelacioni sud odlučuje o žalbama:

1. na odluke okružnih sudova;

2. na odluke opštinskih sudova donetih u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan okružni sud;

3. na presude opštinskih sudova u sporovima gde priroda predmeta spora omogućava izjavljivanje revizije.

Apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja ako za odlučivanje nije nadležan okružni sud, o prenošenju nadležnosti opštinskih i okružnih sudova kad su sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove određene zakonom.

4. Nadležnost trgovinskog suda

Član 24

Trgovinski sud u prvom stepenu sudi:

1. u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva;

2. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i geografskih oznaka porekla kad nastanu između subjekata iz tačke 1. ovog stava; u sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja odluka trgovinskih sudova, a u sporovima povodom odluka izbranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. ovog stava;

3. u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji;

4. u sporovima o stranim ulaganjima; o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika; o narušavanju konkurencije, zloupotrebi monopolskog i dominantnog položaja na tržištu i zaključenju monopolističkih sporazuma; o zaštiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom stečaja i likvidacije.

Trgovinski sud u prvom stepenu vodi postupak za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata ako za to nije nadležan drugi organ; vodi postupak stečaja i reorganizacije; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka trgovinskih sudova, a odluka izbranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1) stava 1. ovog člana; odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima iz tačke 1) stava 1. ovog člana; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi vanparnične postupke koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.

Trgovinski sud u prvom stepenu odlučuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude.

Trgovinski sud vrši i druge poslove određene zakonom.

5. Nadležnost Višeg trgovinskog suda

Član 25

Viši trgovinski sud odlučuje o žalbama na odluke trgovinskih sudova, a u prvom stepenu u stvarima određenim zakonom.

Viši trgovinski sud odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti trgovinskih sudova, utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti trgovinskih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.

5a Nadležnost prekršajnog suda

Član 25a

Prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadležan organ uprave i vrši druge poslove određene zakonom.

5b Nadležnost Višeg prekršajnog suda

Član 25b

Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke prekršajnih sudova, o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave, o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti prekršajnih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.

6. Nadležnost Upravnog suda

Član 26

Upravni sud u prvom stepenu sudi u upravnim sporovima.

Upravni sud vrši i druge poslove određene zakonom.

7. Nadležnost Vrhovnog suda Srbije

Nadležnost u suđenju

Član 27

Vrhovni sud Srbije odlučuje o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom.

Vrhovni sud Srbije odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova i o prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.

Nadležnost izvan suđenja

Član 28*

Vrhovni sud Srbije utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast, razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; bira među sudijama pozivne članove Visokog saveta pravosuđa i predlaže kandidate za jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa; utvrđuje merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti; određuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom.

Sastav veća

Član 29

Ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni sud Srbije o pravnim sredstvima odlučuje u veću od pet sudija.

Veće od sedam sudija Vrhovnog suda Srbije odlučuje o pravnom sredstvu izjavljenom na odluku veća Vrhovnog suda Srbije.

Objavljivanje odluka Vrhovnog suda Srbije

Član 30

Odluke Vrhovnog suda Srbije bitne za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci.

Glava četvrta

UNUTRAŠNJE UREĐENJE SUDA

 

I GODIŠNJI RASPORED POSLOVA

Član 31

Pošto pribavi mišljenje sudija, predsednik suda pismeno utvrđuje raspored poslova za narednu godinu i saopštava ga na sednici svih sudija do 1. decembra.

Raspored poslova, s prigovorima sudija, upućuje se predsedniku neposredno višeg suda u roku od osam dana od sednice svih sudija.

Godišnji raspored poslova u Vrhovnom sudu Srbije utvrđuje predsednik suda na Opštoj sednici.

II SUDSKO ODELJENJE I SEDNICA SVIH SUDIJA

1. Sudsko odeljenje

Obrazovanje i rukovođenje

Član 32

Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima više veća ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti.

Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mišljenju sudija odeljenja postavlja predsednik suda.

Delokrug

Član 33

Na sednici sudskog odeljenja razmatraju se rad odeljenja, pravna pitanja, načini poboljšanja rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i sve drugo što je značajno za odeljenje.

Odeljenja okružnog suda, apelacionog suda, Višeg trgovinskog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova.

Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom

Član 34

Sednicu sudskog odeljenja mogu sazvati predsednik odeljenja i predsednik suda.

Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja.

Sednicom rukovodi predsednik sudskog odeljenja.

2. Odeljenje sudske prakse

Član 35

Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija.

Ono prati i proučava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomoćnike i pripravnike s pravnim shvatanjima sudova.

Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga postavlja predsednik suda.

3. Posebna odeljenja u okružnim i apelacionim sudovima

Član 36

U okružnim i apelacionim sudovima postoje odeljenje za krivična dela protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta i odeljenje za radne sporove.

U apelacionom sudu postoji odeljenje za hitno postupanje u stvarima u kojima zakon određuje da je postupak po žalbi hitan.

3a Odeljenja Višeg prekršajnog suda

Član 36a

Viši prekršajni sud ima odeljenja u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini.

4. Zajednička sednica odeljenja

Član 37

Zajednička sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.

Sazivaju je zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.

5. Sednica svih sudija

Član 38

Na sednici svih sudija razmatraju se izveštaji o radu suda i sudija, odlučuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, predlažu kandidati za sudije porotnike i odlučuje o svim drugim pitanjima važnim za ceo sud.

Sednice svih sudija Višeg trgovinskog suda, Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda razmatraju primenu propisa i daju mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti posebnih sudova.

Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po sopstvenom nahođenju, na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje četvrtine svih sudija.

III UNUTRAŠNJE UREĐENJE VRHOVNOG SUDA SRBIJE

1. Odeljenja u Vrhovnom sudu Srbije

Član 39

Vrhovni sud Srbije ima krivično odeljenje, građansko odeljenje, upravno odeljenje i odeljenje sudske prakse.

2. Sednica odeljenja Vrhovnog suda Srbije

Član 40

Sednica odeljenja Vrhovnog suda Srbije razmatra pitanja iz delokruga sudskih odeljenja.

Saziva se i ako između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.

Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu odeljenja.

3. Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije

Delokrug

Član 41*

Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije usvaja načelne pravne stavove; daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; bira među sudijama pozivne članove Visokog saveta pravosuđa i predlaže kandidate za jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa; propisuje merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti; propisuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda; donosi Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije i Poslovnik Velikog personalnog veća i vrši druge poslove određene zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije.

Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.

Usvajanje načelnih pravnih stavova

Član 42

Opšta sednica saziva se i kad između veća iz različitih odeljenja ili između različitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od načelnog pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje.

Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog suda Srbije i može da se izmeni samo na Opštoj sednici.

Sastav i odlučivanje

Član 43

Opštu sednicu čine predsednik i sudije Vrhovnog suda Srbije.

Za punovažno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je učešće najmanje dve trećine sudija.

Odluke se donose većinom glasova svih sudija Vrhovnog suda Srbije.

Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom

Član 44

Opštu sednicu saziva predsednik suda po sopstvenom nahođenju, na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje četvrtine svih sudija.

Opštom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog suda Srbije.

4. Sekretarijat

Delokrug

Član 45

Vrhovni sud Srbije ima Sekretarijat.

Sekretarijat pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za Opštu sednicu i Veliko personalno veće i druge poslove koji su mu Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije stavljeni u delokrug.

Sekretar

Član 46

Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta sednica.

Sekretar Vrhovnog suda Srbije može biti samo onaj ko ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.

5. Poslovnici Vrhovnog suda Srbije

Član 47

Vrhovni sud Srbije ima poslovnik kojim se detaljnije propisuje unutrašnje uređenje i rad suda.

Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U "Službenom glasniku Republike Srbije" objavljuje se i Poslovnik o Velikom personalnom veću.

IV SUDSKA UPRAVA

Poslovi koji čine sudsku upravu

Član 48

Sudsku upravu čine poslovi koji služe vršenju sudske vlasti, pre svega: uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu; pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; poslovi vezani za veštake i stalne sudske tumače, stečajne i likvidacione upravnike; razmatranje pritužbi i predstavki; vođenje statistika i izrada izveštaja; izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija; finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.

Sudska uprava detaljnije se uređuje Sudskim poslovnikom.

Prava i obaveze predsednika suda

Član 49

Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda.

Predsednik suda ovlašćen je da zahteva zakonitost, red i tačnost u sudu, otklanja nepravilnost i odugovlačenje u radu, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i da vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.

Kad je predsednik suda sprečen ili odsutan, zamenjuje ga sudija određen godišnjim rasporedom poslova.

Poveravanje sudske uprave drugima

Član 50

Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti predsednicima odeljenja ili drugim sudijama.

Predsednik suda nikome ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada, o radnim odnosima sudskog osoblja, o udaljenju sudije i sudije porotnika sa dužnosti, o pokretanju postupka za odlučivanje o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi sa dužnošću sudije, o godišnjem rasporedu poslova i odstupanju od godišnjeg rasporeda poslova, o odstupanju od redosleda prijema predmeta i o oduzimanju predmeta.

Ovlašćenja predsednika višeg suda

Član 51

Predsednik višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nižeg suda, a predsednik neposredno višeg suda i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda donese akte iz njegovog delokruga.

Predsednik višeg suda može tražiti od nižeg suda obaveštenja o primeni propisa, problemima u suđenju i sve podatke o radu.

Predsednik višeg suda može naložiti neposredan uvid u rad nižeg suda.

Postupak po pritužbi

Član 52

Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti pritužioca u roku od petnaest dana od prijema pritužbe.

Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili višeg suda, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar ili predsednik višeg suda.

Sekretar suda

Član 53

Apelacioni sud, Viši trgovinski sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud imaju sekretara suda.

Sekretar može imati i sud sa više od dvadeset sudija.

Sekretar suda pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni.

Sekretara suda iz reda sudijskih pomoćnika postavlja predsednik suda.

Glava peta

SUDSKO OSOBLJE

1. Sastav i broj sudskog osoblja

Član 54

Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast.

Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

Okvirna merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje Visoki savet pravosuđa.

2. Sudijski pomoćnik

Poslovi sudijskog pomoćnika

Član 55

Sudijski pomoćnik pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.

Zvanja sudijskih pomoćnika

Član 56

Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudijski saradnik, viši sudijski saradnik i sudski savetnik.

Zvanje sudijskog saradnika može steći onaj ko ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg sudijskog saradnika onaj ko posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.

Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju okružnog suda.

Sudski savetnik

Član 57

Sudski savetnik vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.

Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.

2a Savetnik Vrhovnog suda Srbije

Član 57a

U najvišem sudu postoji zvanje savetnika Vrhovnog suda Srbije koje se stiče odlukom Opšte sednice Vrhovnog suda Srbije.

3. Ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika

Vreme ocenjivanja

Član 58

Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje se jednom godišnje.

Rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci ne ocenjuje se za tu godinu.

Nadležnost za ocenjivanje

Član 59

Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje predsednik suda, po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u koje je sudijski pomoćnik raspoređen.

Kad sudijski pomoćnik nije raspoređen u odeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi.

Ocene

Član 60

Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi.

Ocene su: "ne zadovoljava", "zadovoljava", "ističe se" i "naročito se ističe".

Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa "naročito se ističe" može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju okružnog suda.

4. Sudijski pripravnik

Prijem sudijskog pripravnika

Član 61

Za sudijskog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.

Sudijski pripravnik prima se u opštinski, okružni, trgovinski sud, prekršajni i Viši prekršajni sud.

Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.

Radni odnos sudijskog pripravnika

Član 62

Sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.

Ako sudijski pripravnik iz opravdanih razloga pravosudni ispit ne položi do isteka pripravničkog staža, radni odnos može mu biti produžen za još šest meseci.

Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa "položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika.

Obuka sudijskog pripravnika

Član 63

Osnove programa obuke sudijskih pripravnika utvrđuje predsednik Vrhovnog suda Srbije, a program obuke, prema osnovama - predsednik suda.

Sudijski pripravnik može neko vreme biti upućen na obuku u drugi sud ili drugi državni organ.

Volonter

Član 64

Diplomirani pravnik može radi sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita biti primljen na obuku u sud bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).

5. Ostala pravila o sudskom osoblju

Član 65

Sudsko osoblje dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled suda.

Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima, ako ovim zakonom nije što drugo određeno.

Glava šesta

PRAVOSUDNA UPRAVA

Poslovi koji čine pravosudnu upravu

Član 66

Pravosudna uprava obuhvata sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova, pre svega: staranje o personalnim, materijalnim, prostornim i drugim uslovima za rad sudova; uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema; prikupljanje statističkih i drugih podataka i praćenje rada sudova; nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama; postavljanje i razrešenje stalnih sudskih tumača; davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu; vođenje ličnih listova sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja i nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.

Pravosudnu upravu vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Zabrana uticaja na samostalnost i nezavisnost suda i sudija

Član 67

Ništav je svaki čin pravosudne uprave kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija.

Ništavost utvrđuje Veliko personalno veće, na predlog predsednika nadležnog suda.

Lični list

Član 68

Ministarstvo nadležno za pravosuđe vodi lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.

Podatke koje lični list sadrži ministarstvu prosleđuje predsednik suda i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.

Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se koriste samo u svrhu primene ovog zakona i zakona kojim se uređuje položaj sudija.

Sadržina ličnog lista

Član 69

Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime, podatke o rođenju, prebivalištu, završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi, znanju stranih jezika i druge podatke koje propiše ministar nadležan za pravosuđe.

Lični list sudije sadrži ime i prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ispunjavanju sudijske norme, upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju i stambenim prilikama.

Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave ministarstvu nadležnom za pravosuđe.

Sudski poslovnik

Član 70

Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnje uređenje i rad suda, pre svega: uređenje i rad odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih sudija; obaveštavanje javnosti o radu sudova; vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina; pružanje pravne pomoći i održavanje sudskih dana; pružanje međunarodne pravne pomoći; evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; određivanje sadržine ličnih listova za sudije porotnike i sudsko osoblje i obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za vođenje ličnih listova; pripravnička praksa; postupanje sudskog osoblja sa strankama; vođenje upisnika i pomoćnih knjiga; postupanje sa spisima; postupanje po predstavkama i pritužbama; vođenje statistika i izrada izveštaja o radu; naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanje sa sudskim depozitima; uvođenje zajedničkih službi u mestima s više sudova i drugih pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i druga pitanja uređenja i rada suda.

Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe u saglasnosti sa predsednikom Vrhovnog suda Srbije.

Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika

Član 71

Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Nadzornik može biti samo onaj ko ispunjava uslove za izbor u sud čiji rad nadzire.

Posledice nadzora

Član 72

Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kome je vršen nadzor, predsedniku neposredno višeg suda i predsedniku Vrhovnog suda Srbije.

Predsednik suda dužan je da obavesti predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda Srbije i ministra nadležnog za pravosuđe o tome šta je preduzeto da se uočeni nedostaci otklone.

Rok za obaveštavanje određuje se Sudskim poslovnikom.

Glava sedma

OBEZBEĐENJE SUDA

Pravosudna straža

Član 73

Pravosudna straža je naoružana i uniformisana služba koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru i nesmetanom sprovođenju službenih radnji u zgradi pravosudnog organa.

Ovlašćenja pravosudne straže

Član 74

Pravosudni stražar ovlašćen je da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog organa; po potrebi pretrese lice i stvari i zabrani ulazak u zgradu sa oružjem, opasnim oruđem, pod dejstvom alkohola ili drugih omamljivih sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir i da drugim radnjama štiti lica i imovinu.

Pravosudni stražar ovlašćen je da upotrebi fizičku silu i gumenu palicu, a vatreno oružje - samo ako drukčije ne može da zaštiti ljudski život ili odbije napad na zgradu pravosudnog organa.

Uređenje pravosudne straže

Član 75

Uređenje pravosudne straže, uniformu njenih pripadnika, naoružanje i službenu legitimaciju detaljnije propisuje ministar nadležan za pravosuđe.

Pomoć pravosudnoj straži i obezbeđenje

Član 76

Na zahtev starešine pravosudnog organa, organ unutrašnjih poslova pruža pomoć pravosudnoj straži.

Starešina pravosudnog organa ima pravo da od Ministarstva unutrašnjih poslova zahteva da se sudiji, sudiji porotniku, javnom tužiocu, zameniku javnog tužioca, sudiji za prekršaje i njihovim porodicama ili imovini pruži posebna zaštita.

Glava osma

SREDSTVA ZA RAD SUDOVA

Osnovna odredba

Član 77

Sredstva za rad sudova obezbeđuje Republika Srbija u budžetu.

Sredstva moraju da obimom i vremenom priliva održe nezavisnost sudske vlasti i u svako doba omoguće uredan rad sudova.

Korišćenje sredstava i samostalnih prihoda

Član 78

U budžetu Republike Srbije posebno se iskazuju prihodi od rada sudova i organa za prekršaje i usmeravaju se za izgradnju pravosudnih objekata, investiciono održavanje zgrada, nabavku opreme, materijalne troškove, rešavanje stambenih pitanja i stručno usavršavanje.

Visina i namena sredstava koja se posebno iskazuju utvrđuju se Zakonom o budžetu.

Podmirenje sudskih troškova

Član 79

Detaljnije uslove, visinu i način naknade iznosa koje stranke i ostali učesnici u postupku plaćaju za podmirenje troškova u sudskim postupcima propisuje ministar nadležan za pravosuđe.

Glava deveta

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

I PRELAZNE ODREDBE

Nastavak rada postojećih sudova

Član 80

Sudovi obrazovani Zakonom o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) nastavljaju da rade.

Privredni sudovi obrazovani zakonom iz stava 1 ovog člana dobijaju naziv trgovinski sudovi, a Viši privredni sud dobija naziv Viši trgovinski sud.

Nastavak rada postojećih organa za prekršaje

Član 80a

Veća za prekršaje i opštinski organi za prekršaje nastavljaju da rade u skladu sa Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i Odlukom o obrazovanju Opštinskih organa za prekršaje i utvrđivanju broja sudija u organima za prekršaje ("Službeni glasnik RS", br. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03 i 115/03) do 31. decembra 2006. godine.

Početak rada apelacionih sudova i Upravnog suda

Početak rada Trgovinskog suda u Novom Pazaru

Početak rada prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda

Član 81

Apelacioni sudovi i Upravni sud počinju da rade 1. januara 2007. godine.

Trgovinski sud u Novom Pazaru počinje da radi 1. juna 2003. godine.

Prekršajni sudovi i Viši prekršajni sud počinju da rade 1. januara 2007. godine.

Ustupanje predmeta

Član 82

Predmete u kojima do 31. decembra 2006. godine ne bude doneta prvostepena odluka Vrhovni sud Srbije, opštinski, okružni i trgovinski sudovi ustupaju sudovima u čiju nadležnost predmeti spadaju po ovom zakonu.

Ako posle 31. decembra 2006. godine viši sud, odlučujući o pravnom sredstvu, predmet vrati na ponovni postupak, on se ustupa sudu u čiju nadležnost spada po ovom zakonu.

Predmete koji po ovom zakonu prelaze u nadležnost Trgovinskog suda u Novom Pazaru, u kojima do 31. maja 2003. godine ne bude doneta prvostepena odluka, Trgovinski sud u Kraljevu ustupa Trgovinskom sudu u Novom Pazaru.

Ako posle 31. maja 2003. godine viši sud, odlučujući o pravnom sredstvu, predmet vrati na ponovni postupak, on se ustupa sudu u čiju nadležnost spada po ovom zakonu.

Preuzimanje predmeta

Član 82a

Predmete koji po ovom zakonu prelaze u nadležnost prekršajnih sudova u kojima do 31. decembra 2006. godine ne bude doneta prvostepena odluka, nadležni prekršajni sudovi preuzimaju od do tada nadležnih organa za prekršaje.

Nadležnost prekršajnih sudova za preuzimanje predmeta iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema zakonu koji uređuje sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava.

Predmete u kojima nije okončan postupak pred Većima za prekršaje do 31. decembra 2006. godine preuzeće Viši prekršajni sud.

Ako posle 1. januara 2007. godine Viši prekršajni sud odlučujući o pravnom sredstvu predmet vrati na ponovni postupak, predmet preuzima prekršajni sud u čiju nadležnost spada prema zakonu kojim se uređuje sedište i područja sudova i javnih tužilaštava.

Preuzimanje sredstava za rad, opreme, arhive i zaposlenih

Član 82b

Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene koju koriste postojeći opštinski organi za prekršaje i veća za prekršaje preuzeće prekršajni sudovi i Viši prekršajni sud u skladu sa zakonom koji uređuje sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava.

Važenje podzakonskih propisa

Član 83

Dok na snagu ne stupe podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom, primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o sudovima, ako nisu suprotne ovom zakonu.

II ZAVRŠNE ODREDBE

Prestanak važenja Zakona o sudovima

Član 84

Zakon o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) prestaje da važi 1. januara 2002. godine, izuzev odredaba od člana 14. do člana 20, koje prestaju da važe 1. januara 2007. godine.

Odredbe čl. 12. i 13. Zakona iz stava 1. ovog člana primenjivaće se do 1. januara 2007. godine.

Stupanje zakona na snagu

Član 85

Ovaj zakon na snagu stupa 1. januara 2002. godine, izuzev odredaba od člana 21. do člana 28, koje na snagu stupaju 1. januara 2007. godine.

 

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o uređenju sudova

("Sl. glasnik RS", br. 27/2003)

Član 9

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 5, 6, 7. i 8. primenjuju se od 28. februara 2003. godine.

 

Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o uređenju sudova

("Sl. glasnik RS", br. 29/2004)

Član 5

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o uređenju sudova

("Sl. glasnik RS", br. 101/2005)

Član 15

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" a primenjivaće se od 1. januara 2007. godine.

 

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o uređenju sudova

("Sl. glasnik RS", br. 46/2006)

Član 6

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2007. godine.

Napomene

* Danom stupanja na snagu Zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006), odnosno 10. juna 2006. godine (koji se primenjuje od 1. marta 2007. godine), prestaje nadležnost Vrhovnog suda Srbije da utvrđuje i propisuje vrste i načine stručnog usavršavanja sudija iz člana 28. i člana 41. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003, 29/2004 i 101/2005).