ZAKLJUČAKO NACIONALNOM AKCIONOM PLANU ZAPOŠLJAVANJA ZA PERIOD 2006-2008. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 45/2006) |
1. Usvaja se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za period 2006-2008. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA
ZA PERIOD 2006-2008. GODINE
Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za period 2006-2008. godine (u daljem tekstu: NAPZ) utvrđuju se mere i aktivnosti na realizaciji Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005–2010. godine (usvojena Zaključkom Vlade od 14. aprila 2005. godine) u cilju povećanja nivoa zapošljivosti, pružanja podrške zapošljavanju, smanjenja nezaposlenosti i prevazilaženja problema na tržištu rada sa kojima se Republika Srbija (u daljem tekstu: Srbija) suočava u toku procesa tranzicije ka tržišno zasnovanoj privredi.
NAPZ stvara uslove za ujednačen pristup svim problemima koji se odnose na funkcionisanje tržišta rada i daje prioritet onim problemima koji su najbitniji u ovoj oblasti.
NAPZ se sastoji od šest poglavlja i dva priloga:
- Prvo poglavlje opisuje strateški kontekst i odgovor Srbije na izazove sa kojima se suočava u vezi sa zapošljavanjem, koristeći kao okvir Evropsku strategiju zapošljavanja, Integrisane smernice EU o politici zapošljavanja i druge strateške i programske dokumente;
- Drugo poglavlje opisuje makroekonomski okvir za stvaranje i primenu politike zapošljavanja u Srbiji;
- Treće poglavlje opisuje postojeće stanje i tokove na tržištu rada u Srbiji;
- Četvrto poglavlje opisuje i postavlja ciljeve i mere koje Srbija treba da sledi u cilju poboljšanja funkcionisanja tržišta rada i smanjenja nezaposlenosti;
- Peto poglavlje predstavlja plan upravljanja razvojem politike zapošljavanja posredstvom većeg uključivanja socijalnih partnera u proces kreiranja i primene politike zapošljavanja;
- Šesto poglavlje se odnosi na potrebe za finansijskim sredstvima, trajne i potencijalne izvore finansiranja i zaključak;
- Prilog 1 - Mere i aktivnosti za sprovođenje NAPZ;
- Prilog 2 - Indikatori.
STRATEŠKI KONTEKST
Nezaposlenost je jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se Srbija suočava. Dugoročna nezaposlenost ima nesagledive posledice po zajednicu u celini, na nezaposlena lica i njihove porodice, a može znatno da oslabi privredu zemlje. Poslednjih godina i mnoge zemlje članice Evropske unije (EU) su imale visoku stopu nezaposlenosti, te je opšte prihvaćen stav da je efikasna politika zapošljavanja od suštinskog značaja za ostvarivanje privrednog uspeha i poboljšanje društvenog blagostanja.
U EU je utvrđena Evropska strategija zapošljavanja i Integrisane smernice zapošljavanja o reformama tržišta rada u zemljama članicama, što zajedno sa Bukureštanskom deklaracijom, Preporukama Evropskog saveta i Preporukama Međunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR), čini okvir za kreiranje NAPZ. Većina zemalja članica sledi ovu praksu kao metod razvoja njihovih programa za reforme tržišta rada.
Evropski savet, svake godine, zemljama članicama postavlja smernice za razvoj politike zapošljavanja. Strateški ciljevi, utvrđeni na Lisabonskoj konferenciji 2000. godine, su da privreda EU postane najkonkurentnija privreda na svetu, zasnovana na znanju, sposobna za stabilan privredni rast sa većim brojem radnih mesta, boljim uslovima na radnim mestima i većom socijalnom kohezijom. Uspešna primena mera koje vode do ovog cilja zahteva od zemalja članica da podjednako ojačaju tri sveobuhvatna i komplementarna cilja, i to:
- punu zaposlenost;
- kvalitet i produktivnost rada;
- socijalnu kohezija i uključenost.
Strukturne reforme u ključnim, međusobno povezanim oblastima, na koje ukazuju smernice Evropskog saveta za države članice, predstavljaju preduslov za ostvarivanje postavljenih ciljeva.
U skladu sa strateškom orijentacijom naše zemlje za priključivanje EU, na osnovu Evropske strategije zapošljavanja, Vlada je donela Nacionalnu strategiju zapošljavanja za period 2005-2010. godine (u daljem tekstu: Strategija zapošljavanja). Strategija zapošljavanja definiše specifične pravce rešavanja problema nezaposlenosti u sadašnjoj fazi tranzicije Srbije i nudi rešenja primerena potrebama razvoja i raspoloživim ljudskim i finansijskim resursima. Strategija zapošljavanja se oslanja na 10 smernica Evropske strategije zapošljavanja i dva prioriteta koja su od posebnog značaja za Srbiju, i to:
- podrška stranim direktnim investicijama i aktiviranju domaće štednje usmerenim ka održavanju i kreiranju zaposlenosti, i
- smanjivanje razlika između regionalnih tržišta rada.
Uloga NAPZ je obezbeđivanje operativnih mera za primenu Strategije zapošljavanja. Zajedno sa ostalim strateškim dokumentima koje je usvojila Vlada, NAPZ predstavlja deo šire komplementarne strategije i akcionih programa u kojima se oblast zapošljavanja posmatra u kontekstu ostvarivanja održivog privrednog rasta i razvoja, kao i porasta zapošljivosti. Ostali bitni dokumenti jesu: Strategija smanjenja siromaštva; Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji; Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji, od 2003. do 2008. godine; Plan za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća u periodu od 2005. do 2007. godine; Odluka o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja i pripreme za privatizaciju ("Službeni glasnik RS", broj 64/05); Izveštaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji usvojen od strane Vlade Srbije u maju 2005. godine; Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2006. godinu sa projekcijama za 2007. i 2008. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 98/05).
Efikasna primena NAPZ podrazumeva odgovornost mnogih institucija i pojedinaca u zemlji. Uspešno smanjenje nezaposlenosti zahteva puno i aktivno učešće i koordinaciju svih ključnih institucija: Narodne Skupštine Republike Srbije, Vlade, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (u daljem tekstu: MINRZS), drugih ministarstava, Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ), regionalnih i lokalnih vlasti, socijalnih partnera na svim nivoima, eksperata i nevladinih organizacija. Aktivno uključivanje svih navedenih učesnika je suštinsko za održanje javne podrške za neophodne ali često bolne tranzicione promene.
Primena NAPZ podrazumeva uključivanje svih ministarstava, a naročito Ministarstva privrede, Ministarstva finansija i Ministarstva prosvete i sporta.
MAKROEKONOMSKI OKVIR
Nezaposlenost je veliki problem sa kojim se Srbija danas suočava. Trenutna visoka stopa nezaposlenosti (Anketa o radnoj snazi - 21,8% u 2005. godini) je direktan rezultat pada nivoa proizvodnje tokom 90-tih godina, kao i korišćenja tržišta rada za rešavanje socijalnih problema zapošljavanjem radnika u većem broju nego što je bilo potrebno. Međutim, restrukturiranje i privatizacija, u kratkom periodu, vrše dodatni pritisak na povećanje nezaposlenosti, dok je istovremeno neophodno da se poboljša ekonomska efikasnost i srpska privreda transformiše ka konkurentnoj, tržišno orijentisanoj i na znanju zasnovanoj privredi.
Tokom procesa restrukturiranja privrede u značajnoj meri izlazi na videlo "prikrivena“ nezaposlenost, a proces vlasničke transformacije vodi do bržeg otpuštanja radnika. Ovo znači da će, u narednom periodu, ukupno smanjenje nezaposlenosti u velikoj meri zavisiti od značajnijeg povećanja investicija u privatnom sektoru kako bi se mogućnosti za novo zapošljavanje širile brže od stope gubitka poslova zbog restrukturiranja.
Pozitivna kretanja ostvarena primenom nove ekonomske politike u periodu od 2001. godine do 2004. godine, uključuju:
- kumulativni realni rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 22,1%;
- povećanje BDP po stanovniku od ispod 1.000 USD u 2000. godini, na oko 2.950 USD u 2004. godini;
- značajno smanjenje spoljne zaduženosti sa oko 169% BDP u 2000. godini, na oko 55% BDP u 2004. godini;
- povećanje deviznih rezervi od oko 0,5 milijardi USD s kraja 2000. godine, na 4,2 milijarde USD krajem 2004. godine;
- privatizaciju 1.347 preduzeća u toku 2002. 2003. i 2004. godine sa ostvarenim prihodom od 1.450,5 miliona evra i ugovorenim investicijama od 828,5 miliona evra.
U 2005. godini, Vlada je realizovala predviđene mere ekonomske politike i značajno ubrzala ekonomske reforme, što je imalo pozitivne efekte na porast ekonomskih aktivnosti:
- prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost BDP za 2005. godinu iznosi 1.094.375,5 miliona dinara, što u odnosu na 2004. godinu predstavlja porast od 6,5%;
- prosečna neto zarada isplaćena po zaposlenom u 2005. godini iznosila je 17.443,00 dinara i u odnosu na 2004. godinu nominalno je veća za 23,6%, a realno za 6,8%;
- ukupan broj zaposlenih (godišnji prosek) u 2005. godini bio je 2.068.964 i odnosu na 2004. godinu povećan je za 0,9%. Međutim, broj samozaposlenih je porastao za 11%, dok je broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama i organizacijama smanjen za 2,1%;
- u 2005. godini tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 217 preduzeća, čime je ostvaren prihod od 271,6 miliona EUR pri čemu je 118,5 miliona EUR obezbeđeno za investicije. Privatizacijom tri banke ostvaren je prihod od 273,8 miliona EUR. Otpočelo je i restrukturiranje javnih preduzeća što će doprineti povećanju efektivnosti poslovanja u javnom sektoru;
- poboljšani privredni uslovi doprinose privlačenju novih stranih investicija u privredu Srbije, te je u 2005. godini ostvaren priliv u iznosu od 1.481 miliona dolara, što je za 53,5% više u odnosu na 2004. godinu.
2.2. Budući izazovi sa kojima će se suočavati privreda Srbije
U narednom periodu nastavljaju se institucionalne reforme i sprovođenje ekonomske politike čiji cilj je usmeren na:
- održanje makroekonomske stabilnosti, uz stabilnost domaće valute i ograničenu inflaciju;
- ubrzano sprovođenje reformi privrede i društva, uz bržu privatizaciju i strukturne promene u realnom, finansijskom i javnom sektoru;
- stvaranje osnova za održiv privredni rast zasnovan na povećanju domaće štednje i investicija, stranih direktnih investicija i izvoza, uz nastavak smanjenja deficita tekućih transakcija sa inostranstvom;
- kreiranje stabilnog i sigurnog okruženja za razvoj poslova i novog zapošljavanja.
Uspešna realizacija ovih ciljeva doprineće povećanju mogućnosti zapošljavanja.
Projekcija glavnih makroekonomskih indikatora |
Indeksi |
||||||
Indikator |
2004. |
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
Kumulativni |
Pros. god. |
BDP |
109.3 |
106.5 |
105 |
106.0 |
106.5 |
126.2 |
6.0 |
Broj zaposlenih |
100.5 |
100.9 |
101.2 |
101.5 |
101.9 |
105.6 |
1.4 |
Produktivnost (BDP po zaposlenom) |
108.8 |
105.6 |
103.8 |
104.4 |
104.5 |
119.5 |
4.6 |
Prosečna realna neto zarada |
110.1 |
106.4 |
103.0 |
103.2 |
103.8 |
117.4 |
4.1 |
Broj registrovanih nezaposlenih |
... |
106.5 |
97.3 |
97.3 |
97.3 |
98.0 |
-0.5 |
Stopa registrovane nezaposlenosti, % |
25.7 |
26.9 |
26.2 |
25.4 |
24.6 |
95.6 |
-1.1 |
Godišnja inflacija |
|
116.5 |
113.5 |
108.2 |
107.2 |
153.4 |
11.3 |
Izvor: Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu;
Republički zavod za statistiku, Saopštenje broj 323/2005 i 14/2006. (ZP11); MINRZS; NSZ.
Kontinuirani realni rast BDP u naredne tri godine podrazumeva smanjenje spoljno-trgovinskog debalansa, za šta je neophodno osigurati rast domaće štednje i dalji visok priliv direktnih stranih investicija, a na osnovu:
- jačanja pravne sigurnosti donošenjem propisa koji doprinose harmonizaciji zakonske regulative i uspostavljanjem tržišnih institucija koje odgovaraju standardima i zahtevima tržišno razvijenih privreda;
- sprovođenja reformi kojima se nastavlja proces liberalizacije privrede posredstvom privatizacije, uz eliminaciju postojećih monopola;
- finansiranja javnog sektora na tržišnim principima, uz praćenje nivoa kamatnih stopa na tržištu kapitala;
- kreiranja podsticajnog i konkurentnog poreskog sistema u odnosu na okruženje, uz stalan proces harmonizacije sa EU;
- kreiranja povoljne investicione klime u zemlji, što doprinosi jačanju konkurentnosti ekonomije i porastu izvoza.
U narednom periodu mnogi zaposleni će biti proglašeni viškom zaposlenih, u skladu sa Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja i pripreme za privatizaciju. Osnovni cilj Programa je usmeravanje svih mogućnosti ka rešavanju radnopravnog položaja svakog pojedinca (samozapošljavanje ustupanjem opreme i sredstava rada; uspostavljanjem poslovno tehničke saradnje sa poslodavcem; novo zapošljavanje ulaganjem sredstava otpremnine; dodatnim obrazovanjem i obukom, i sl.) kao i poslovna konsolidacija i efikasno i ekonomično obavljanje delatnosti privrednih društava.
Očekuje se da će proces tranzicije, odnosno restrukturiranja privrede produbiti razlike između pojedinih područja u Srbiji. Iskustva drugih zemalja ukazuju da ekonomsko restrukturiranje ima tendenciju da favorizuje državni kapital i područja koja već imaju razvijenu infrastrukturu, dok se nepovoljne posledice najviše odražavaju u industrijskim i rudarskim centrima, naročito u gradovima koji su zavisili od jedne fabrike. Vlada planira da inicira i sprovede strategiju regionalnog razvoja koja će podržavati i motivisati one koji žive u tim područjima. Takva strategija će biti osmišljena uz punu saradnju sa socijalnim partnerima.
Za uspešno okončanje procesa restrukturiranja i privatizacije privrede važno je da se osigura da nivo zarada bude podsticajan u odnosu na nivo naknade za slučaj nezaposlenosti ili ostalih beneficija. Daljom reformom poreskog sistema potrebno je smanjiti poreske obaveze, koje će stimulisati poslodavce za novo zapošljavanje, kao i samozapošljavanje. Vlada nastavlja sa aktivnostima na smanjenju siromaštva posredstvom utvrđivanja efektivne minimalne zarade i odgovarajućeg nivoa socijalnih davanja. Takođe, potrebno je obezbediti da beneficije budu usmerene ka onima kojima su i najpotrebnije i da budu u funkciji smanjenja siromaštva i nezaposlenosti.
TRŽIŠTE RADA
Na osnovu popisa iz 2002. godine, stanovništvo Srbije (bez Kosova i Metohije) čini 7.498.001 stanovnika. Učešće žena u ukupnom broju stanovnika je 3.852.071 (54,4%).
Demografski profil Srbije ukazuje na starenje stanovništva, što zajedno sa smanjenjem stope participacije radne snage ima za posledicu povećanje troškova obaveznog socijalnog osiguranja i negativan uticaj na ekonomski razvoj.
Prema zvaničnim podacima u Srbiji (bez podataka za Kosovo i Metohiju) u 2005. godini bilo je prosečno 3.100.745 (radno) aktivnih stanovnika.
Stopa participacije radne snage (učešće zaposlenih i nezaposlenih u ukupnom broju radno sposobnog stanovništva - u dobi od 15 do 64 godina života) u Srbiji je u neznatnom opadanju od 2000. godine i u 2005. godini je na nivou od 65,2% (3,4 miliona stanovnika).
Za Srbiju je karakteristična veoma niska stopa participacije mladih (15 do 24 godine) u visini od 35,8%, u poređenju sa zemljama članicama EU i OEBS (oko 50%). S druge strane, stopa participacije starijih (55–64 godine) iznosi 39,5% i prevazilazi stopu participacije te kategorije u drugim zemljama u tranziciji (u proseku 30%).
Stopa participacije žena u radnoj snazi (56,2%) je nešto ispod stope participacije žena u zemljama EU i OEBS (oko 60%). Stopa zaposlenosti žena od 40,8% je takođe ispod proseka razvijenih zemalja - oko 56%.
Broj zaposlenih se u 2005. godini povećao za 0,9% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama manji za 2,1%, a broj privatnih preduzetnika, lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposlenih kod njih je veći za 11%.
Stopa ukupne zaposlenosti, poslednjih nekoliko godina, je blago opadala i u 2005. godini je bila na nivou od 51,0%, što je značajno ispod prosečne stope zemalja članica EU i OEBS (oko 65%). Stopa zaposlenosti mladih od 18,7% je znatno niža nego u zemljama EU (40%).
Pouzdani i uporedivi podaci o stanju na tržištu rada od značaja su za kreiranje i razvoj efektivne strategije i politike zapošljavanja. Kada se razmatra nezaposlenost u Srbiji, treba uzeti u obzir dva različita izvora podataka: prvi je Anketa o radnoj snazi (ARS) Republičkog zavoda za statistiku, i ti podaci su prilagođeni međunarodnim standardima; i drugi izvor su podaci iz evidencije NSZ.
Stopa nezaposlenosti obračunata na osnovu podataka NSZ (26,8%) je znatno veća od ARS (21,8%). Razlog tome su različite definicije zaposlenosti i nezaposlenosti, kao i činjenica da evidencija NSZ obuhvata i lica koja aktivno ne traže posao, već se evidentiraju samo da bi ostvarila druga prava. S druge strane, podacima ARS, kao zaposleni, obuhvaćena su i lica koja rade u neformalnom sektoru (rad na crno).
Tokom 2005. godine registrovano je prosečno 991.807 tražilaca zaposlenja od čega 539.579 žena (54,4%). U odnosu na prethodnu godinu prosečan broj tražilaca zaposlenja je povećan za 46.780 lica (4,95%).
Stopa nezaposlenosti u Srbiji ima kontinuirani rast, delom kao direktna posledica procesa reformi i restrukturiranja. Prema podacima ARS u 2005. godini, stopa nezaposlenosti od 21,8% u velikoj meri prevazilazi prosek zemalja EU i OEBS (6-8%).
Postoji znatna razlika između stope nezaposlenosti muškaraca (17,6%), (koja je ispod prosečne stope nezaposlenosti) i stope nezaposlenosti žena (27,4%) koja je iznad prosečne stope nezaposlenosti.
Stopa nezaposlenosti mladih (15–24 godine) je znatno iznad proseka. U 2005. godini je bila 47,7%, što je čak tri puta više nego u zemljama članicama EU (oko 18,5%).
Sa stanovišta nivoa obrazovanja, stopa nezaposlenosti je najveća kod lica sa završenim srednjim obrazovanjem (24,2%) i osnovnim (21,0%), dok lica sa nezavršenim osnovnim obrazovanjem učestvuju sa 9,6%, a lica bez škole sa 10,7%.
Dugoročna nezaposlenost - Udeo dugoročno nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti je u opadanju od 2000. godine, ali i dalje predstavlja veliki problem i najviše pogađa žene, srednjovečne i one sa najnižim stepenom kvalifikacija. Dugoročna nezaposlenost prouzrokuje gubitak motivacija i znanja, što dovodi do neaktivnosti nezaposlenih, smanjivanja mogućnosti njihovog zapošljavanja i povećanog opterećenja socijalnih fondova. Prema podacima iz 2005. godine, prosečan period čekanja na zaposlenje je 44 meseca, dok u zemljama EU oko 80% registrovanih nezaposlenih lica pronađe zaposlenje u roku od 6 meseci.
Srbija, u procesu transformacije ka konkurentnoj tržišnoj privredi, daje prioritet modernizaciji i razvoju poljoprivrede, šumarstva, turizma i uslužnih delatnosti, uvođenjem modernih tehnologija i znanja, kao i modernih metoda organizacije rada i poslovanja privrednih društava. Brže poboljšanje efektivnosti i produktivnosti je ključni preduslov za povećanje konkurentnosti, ali u kraćem vremenskom roku rezultira smanjenjem zaposlenosti. Smatra se da će podrška koju Vlada pruža institucijama koje sprovode aktivne mere tržišta rada u naredne tri godine obezbediti brži razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (u daljem tekstu: MSPP) i otvaranje novih radnih mesta, što će uticati i na povećanje nivoa zaposlenosti.
Struktura tražnje za radnom snagom se menja. Broj zaposlenih u privatnom sektoru je u porastu, dok broj zaposlenih u državnim preduzećima i javnom sektoru opada. Stopa rasta znatno varira od sektora do sektora privrede, što implicira potrebu za premeštanjem radne snage iz sektora koji opadaju u propulzivne sektore.
U 2005. godini prijavljeno je 602.558 slobodnih radnih mesta, a prema područjima rada najviše slobodnih radnih mesta je prijavljeno u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu 20,2%, zatim u ekonomiji, pravu i administraciji 14,2%, mašinstvu i obradi metala 7,1%, vaspitanju i obrazovanju 5,6% i saobraćaju 4,9%.
Izuzetno je teško izračunati ukupnu tražnju za radnom snagom zbog velikog broja zaposlenih u neformalnom sektoru. Prema procenama "siva“ ekonomija obuhvata oko 30% od BDP, što znači da je broj radno angažovanih veći od zvanično zaposlenih. Iako "siva“ ekonomija obezbeđuje dodatne zahteve za radnom snagom, ipak, postoje razlozi za zabrinutost kada su u pitanju uslovi rada vezani za zdravlje i zaštitu na radu. Strategija zapošljavanja je identifikovala kao ključni prioritet smanjenje i efikasno regulisanje neformalnog sektora.
SMERNICE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA EU - ODGOVOR SRBIJE
4.1. Ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja
Tokom primene NAPZ politika zapošljavanja u Srbiji usmerava se na:
- sagledavanje dugoročnih potreba tržišta rada;
- smanjenje razlika između regionalnih tržišta rada, kao i smanjivanje razlike između tržišta rada u Srbiji i EU;
- aktivnije učešće svih aktera ka stvaranju uslova za povećanje zaposlenosti;
- ostvarivanje socijalnog dijaloga na svim nivoima;
- poboljšanje ponude radne snage kroz programe stalnog obrazovanja i obuke, uz povećanje učešća marginalizovanih grupa, kao i efikasnosti rada NSZ.
NAPZ se zasniva na sledećim prioritetima, i to:
- smanjenje nezaposlenosti i porast konkurentnosti na tržištu rada;
- povećanje obima i vrste aktivnih mera zapošljavanja (programi podrške samozapošljavanju, otvaranju novih radnih mesta, dodatnog obrazovanja i obuke, programi javnih radova, i drugi programi u skladu sa zakonom);
- rešavanje radnopravnog položaja viška zaposlenih;
- unapređivanje socijalnog dijaloga i efektivnosti socijalno-ekonomskih saveta i lokalnih saveta za zapošljavanje;
- decentralizacija i modernizacija rada NSZ.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 106/05 i 108/05 - ispravka), za mere aktivne politike zapošljavanja, opredeljeno je 1,300,000,000 dinara. Postoje i drugi načini finansiranja aktivnih mera zapošljavanja - donacije projekata, Fond za razvoj i dr.
|
2004. |
2005. |
2006. |
BDP |
1.310.300.000.000 |
1.628,500.000.000 |
1.937,700,000,000 |
AMTR-plan |
900.000.000 |
750.000.000 |
1,300,000,000 |
Učešće AMTR u BDP, % |
0,0687 |
0,04605 |
0,06709 |
Odnos budžeta za aktivne mere tržišta rada i BDP, od 2004. do 2006. godine:
Drugi načini finansiranja aktivnih mera zapošljavanja:
Fond za razvoj |
1.800.000.000 (za 2005. godinu) |
CARDS projekat |
113.824.100 (1.300.000 EUR) |
EPP projekat |
5.920.080 (94.181 USD za tranzicione centre) |
|
6.600.146.52 (105.000 USD za socijalne planove) |
Isplata novčane naknade u 2004. i 2005. godini i projekcija za 2006. godinu:
|
2004. |
2005. |
2006. |
Novčana naknada |
12.596.585.811 |
10.432.230.000 |
13.727.700.300 |
4.2. Odgovor Srbije na smernice politike zapošljavanja EU
Politika zapošljavanja u Srbiji sprovodiće se primenom integrisanih smernica na sledeći način:
Implementacija politike zapošljavanja u cilju postizanja pune zaposlenosti, poboljšanja kvaliteta i produktivnosti na poslu i jačanja socijalne i teritorijalne kohezije.
Politike bi trebalo da potpomognu postizanje prosečne stope zaposlenosti za EU od ukupno 70%, najmanje 60% za žene i 50% za starije radnike (55–64) do 2010. godine, i da smanje nezaposlenost i neaktivnost. Zemlje članice bi trebalo da razmotre utvrđivanje ciljnih nacionalnih stopa zaposlenosti.
Odgovor Srbije:
Porast stope zaposlenosti od 1,5% godišnje, prevencija dugoročne nezaposlenosti, podsticanje nivoa socijalne uključenosti mladih, pripadnika pojedinih ugroženih grupa nezaposlenih lica, kao i mere za podsticanje razvoja MSPP.
Zadatak 1. Prevencija dugoročne nezaposlenosti
Jedan od najvećih problema nezaposlenosti u Srbiji je dugoročna nezaposlenost. Trajanje perioda nezaposlenosti se znatno skraćuje prema nivou obrazovanja lica (67.4% lica sa završenom višom školom ili fakultetom nalazi se na evidenciji nezaposlenih lica više od godinu dana, 74% sa srednjim i 80.4% sa osnovnim obrazovanjem). Lica sa višim nivoom obrazovanja imaju veće mogućnosti da se zaposle u prvih 6 meseci boravka na evidenciji.
Oko 60% (46.7% se zaposli, i 53.3% iz drugih razloga) onih koji su registrovani kao nezaposleni napuštaju evidenciju nezaposlenih u roku od dve godine, 25% nakon 7-12 meseci, 25% u roku od 12-24 meseci, a samo 10% u roku od 6 meseci. Osobe sa višim nivoom obrazovanja imaju veće mogućnosti da napuste evidenciju nezaposlenih, zato što se zaposle u prvih 6 meseci, ali ova razlika se smanjuje tokom trajanja perioda nezaposlenosti. Lica koja imaju manje od 34 godine imaju skoro duplo veće šanse da napuste evidenciju nezaposlenih u poređenju sa starijim osobama. Prema podacima iz 2005. godine, prosečan period čekanja na zaposlenje je 44 meseca, dok u zemljama EU oko 80% registrovanih nezaposlenih lica pronađe zaposlenje u roku od 6 meseci.
Dugoročna nezaposlenost dovodi do zastarevanja znanja i veština. Usled dugoročne nezaposlenosti i lošeg sistema doživotnog obrazovanja, oko 30% kvalifikovane radne snage nije dovoljno kompetentno da obavlja posao, posebno ona lica koja nemaju, ili imaju malo radnog iskustva.
Mere u cilju smanjenja udela dugoročno nezaposlenih lica u ukupnom broju nezaposlenih po prosečnoj stopi od 2.5% godišnje i prevenciji dugoročne nezaposlenosti (nezaposleni koji se nalaze na evidenciji duže od 12 meseci) podrazumevaju njihovo uključivanje u:
- programe aktivne politike zapošljavanja;
- programe dodatnog obrazovanja i obuka.
Zadatak 2. Delovanje na nezaposlenost mladih
Nezaposlenost mladih (15-24 godine života) na tržištu rada karakteriše nizak stepen participacije i niska stopa zaposlenosti, kao i visoka prosečna stopa nezaposlenosti. Mladi se često zapošljavaju u sivoj ekonomiji ili na privremenim i nesigurnim poslovima niskog kvaliteta - oko 28% mladih ima neku vrstu neformalnog zaposlenja dok samo 5.2% ima formalno zaposlenje.
Mere u cilju povećanja stope zaposlenosti mladih u odnosu na ukupan broj nezaposlenih lica podrazumevaju:
- donošenje programa zapošljavanja i samozapošljavanja mladih;
- utvrđivanje podsticaja za zapošljavanje mladih;
- formiranje centara za karijerno vođenje i savetovanje;
- obezbeđivanje dugoročno nezaposlenim mladim licima korišćenje više vrsta usluga uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja preko NSZ.
Zadatak 3. Poboljšanje položaja ugroženih grupa nezaposlenih lica
(lica sa invaliditetom, Romi i izbegla i raseljena lica)
3.1. Nezaposlena lica sa invaliditetom, u skladu sa zakonom, imaju ista prava i mogućnosti za zapošljavanje kao sva nezaposlena lica. Kao deo programa aktivne politike zapošljavanja, razvijene su posebne mere za zapošljavanje lica sa invaliditetom (jednokratne subvencije poslodavcu za prilagođavanje radnog mesta potrebama lica sa invaliditetom, programi samozapošljavanja i novog zapošljavanja). Subvencije za zapošljavanje lica sa invaliditetom povoljnije su u odnosu na subvencije za zapošljavanje drugih nezaposlenih lica. Lica sa invaliditetom najčešće se zapošljavaju u privatnom sektoru i u preduzećima za radno osposobljavanje i zapošljavanje lica sa invaliditetom (tzv. "zaštitne radionice").
Mere u cilju povećanja stope zaposlenosti lica sa invaliditetom podrazumevaju:
- utvrđivanje zakonske regulative za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom;
- podsticanje zapošljavanja lica sa invaliditetom;
- osnivanje institucija za finansijsko i nefinansijsko podsticanje većeg zapošljavanja.
3.2. Romi, koji čine 5% od ukupne populacije u Srbiji, imaju visoko izražen rizik od siromaštva i socijalne isključenosti. Od ukupnog broja Roma samo je 27.2% ekonomski aktivno, a stopa nezaposlenosti je 4 puta veća nego kod neromskog stanovništva. Obrazovna struktura je izuzetno nepovoljna (62% nema osnovno obrazovanje, a 29% ima samo osnovno obrazovanje).
Mere usmerene na integraciju Roma na tržište rada podrazumevaju:
- sprovođenje Akcionog plana za zapošljavanje Roma - dekada Roma 2005-2015. godine, a posebno: prevođenje neformalnog u formalan rad; obnavljanje i podsticanje preduzetništva - tradicionalnih zanata; veću uključenost u redovno obrazovanje i obuke za povećavanje mogućnosti zapošljavanja.
3.3. Izbegla i raseljena lica u Srbiji predstavljaju posebno ugroženu grupu imajući u vidu da je broj ovih lica najveći u odnosu na zemlje EU, siromaštvo kod tih lica je izuzetno visoko, a mnogi se suočavaju sa problemom obezbeđivanja adekvatnog smeštaja.
Mere za integraciju izbeglih i raseljenih lica su:
- veće uključivanje u korišćenje usluga NSZ i agencija za zapošljavanje;
- obezbeđivanje stipendija za školovanje dece;
- podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja.
Za lica koja žive na području Kosova i Metohije posebno:
- jačati institucije koje se bave zapošljavanjem i obukama.
Zadatak 4. Razvoj preduzetništva i samozapošljavanja
Podsticanje razvoja MSPP postiže sprovodi se Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji, od 2003-2008. godine, kojom su definisani strateški pravci podrške stvaranju održivog, međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora MSPP, čime se u velikoj meri doprinosi oživljavanju privrednog rasta i otvaranju novih radnih mesta.
Sprovođenje politike razvoja MSPP nije bilo dovoljno efikasno zbog:
- nedostatka koordinacije u sprovođenju pojedinih mera;
- nedostatka izvora i načina obezbeđivanja finansijskih sredstava koja bi pod povoljnim uslovima omogućila značajnija ulaganja za razvoj MSPP;
- kašnjenja u donošenju propisa neophodnih za kreiranje povoljne poslovne klime;
- neizgrađenosti efikasnog mehanizma za ostvarivanje komunikacije na svim nivoima, u cilju podsticanja MSPP.
Planom za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća u periodu od 2005. do 2007. godine utvrđene su mere za otklanjanje postojećih ograničenja rasta i razvoja sektora MSPP i stvaranje poslovnog ambijenta koji će obezbeđivati efikasno poslovanje. U 2006. godini prioritet je dat podsticanju i finansiranju privrednih društava i preduzetnika koji otpočinju posao (tzv. "start up").
Mere u cilju podsticanja razvoja MSPP podrazumevaju povećanje stope zaposlenosti u ovom sektoru, sa 51,0% u 2005. na oko 56.8% u 2008. godini, izgradnju nedostajućih instrumenata za kreiranje i primenu usvojene politike i stvaranje povoljnog okruženja za poslovanje, rast i razvoj sektora MSPP. U te svrhe potrebno je:
- formirati telo za MSPP koje treba da obezbedi efikasniju koordinaciju u kreiranju i sprovođenju politike razvoja MSPP;
- nastaviti zakonodavne aktivnosti u oblastima od značaja za poslovanje privrede, pre svega MSPP, dalje unapređivanje analize efekata propisa, međusobnu usklađenost propisa i blagovremenu pripremu adekvatnih procedura za implementaciju;
- podsticati istraživanje i razvoj na svim nivoima u cilju povećanja kreativnosti i inicijative za uvođenje novih profitabilnih programa i moderne organizacije rada, kao i uvođenje i primenu informacionih i komunikacionih tehnologija i elektronskog poslovanja u MSPP sektoru;
- prilagoditi sistem obrazovanja potrebama tržišne ekonomije i posebno potrebama MSPP;
- nastaviti širenje mreže regionalnih agencija i centara za razvoj MSPP i uspostaviti optimalnu vezu između finansijske i nefinansijske podrške;
- standardizovati i racionalizovati usluge savetovanja i podrške, specijalizacijom usluga u oblastima koje su bitne za posao (poslovno planiranje, inovativno preduzetništvo, pristup informacijama, obrazovanje i obuka, itd.);
- osnovati fond početnog kapitala, u saradnji MINRZS, Ministarstva privrede i Ministarstva finansija;
- olakšati pristup MSPP jeftinijem kapitalu putem posebnih kreditnih linija, naročito u manje razvijenim regijama i olakšati pristup MSPP novim tržištima;
- medijska promocija u cilju jačanja svesti nezaposlenih lica o prednostima samozapošljavanja i preduzetništva.
Ključni indikatori su:
- stope zaposlenosti - ukupna, mladih, dugoročno nezaposlenih, ugroženih grupa nezaposlenih lica;
- procentualni udeo mladih i dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih;
- stope participacije i stope nezaposlenosti ugroženih grupa nezaposlenih lica;
- stopa participacije pojedinih grupa u programima aktivnih mera - proporcionalno riziku od dugoročne nezaposlenosti i socijalne isključenosti;
- stopa zaposlenosti učesnika u programima aktivnih mera;
- broj novootvorenih MSPP, broj novih radnih mesta i lica zaposlenih u njima;
- produktivnost rada u ključnim sektorima i u MSPP (mereni BDP/Z).
Promovisanje pristupa poslu koji uvažava specifičnost životnog doba, putem:
- Ponovnog pokušaja da se stvaraju uslovi za zapošljavanje mladih i da se smanji nezaposlenost omladine kao što je predviđeno Evropskim omladinskim paktom
- Odlučne akcije da se poveća učešće žena, i da se smanje razlike među polovima pri zapošljavanju, nezaposlenosti i isplati zarada
- Bolje usklađenosti posla i privatnog života, kao i obezbeđivanja pristupa ustanovama za čuvanje dece i brigu o nemoćnima
- Podrške aktivnom starenju, uključujući prikladne radne uslove, poboljšanje zdravstvene zaštite na poslu i adekvatnih podsticaja za rad i destimulisanje ranog penzionisanja
- Uvođenja modernih sistema socijalne zaštite, penzijskog sistema i sistema zdravstvene zaštite, obezbeđujući njihovu društvenu prihvatljivost, finansijsku izdržljivost, kao i spremnost na promene u skladu sa potrebama, kako bi se podstaklo učešće i duže zadržavanje u radnom odnosu i omogućio duži životni vek.
Odgovor Srbije:
Podrška aktivnom starenju kroz povećanje stope aktiviteta, širenje fleksibilnih oblika rada i obuka za podizanje nivoa znanja, kao i podrška ravnopravnosti polova kroz zakonsku regulativu i poboljšanje položaja žena na tržištu rada.
Zadatak 1. Podrška aktivnom starenju
Podrška aktivnom starenju je neophodna naročito imajući u vidu da se, razvojem tržišne privrede i ubrzanjem procesa restrukturiranja, može očekivati pad stope zaposlenosti i smanjenje ekonomske aktivnosti lica starijih od 50 godina. Odnos između zaposlenih i penzionera u Srbiji je izuzetno nepovoljan (1.3:1 u 2004. godini - Fond penzijsko invalidskog osiguranja zaposlenih). Zbog finansijske održivosti penzijskog sistema i zahteva na tržištu rada, neophodno je omogućiti povećanje stope aktivnosti starijih lica. Nastavak reforme tržišta rada treba da omogući podizanje nivoa znanja i veština ovih lica, njihovo uključivanje u programe aktivnog traženja posla i zapošljavanja, delom podsticanjem širenja fleksibilnih oblika rada pogodnih za starije radnike.
Postojeća podrška zapošljavanju lica starijih od 50 godina ogleda se u primeni niza mera poput subvencija poreza i doprinosa, subvencija za novo zapošljavanje i samozapošljavanje. Međutim, motivacija ovih lica kroz programe aktivnog traženja posla je izostala. U poređenju sa mladima, starija lica su na otvorenom tržištu rada manje konkurentna i zbog nedostatka formalnih kvalifikacija i zastarelosti znanja. S druge strane, prednost starijih lica je kvalitet životnog i radnog iskustva. U tom smislu razvoj sistema sertifikacije znanja i veština stečenih kroz iskustvo ili interne obuke, može predstavljati dobar način da se podigne nivo kvalifikacija kod kategorije starijih i da se na taj način podstakne profesionalna pokretljivost, posebno kod viškova zaposlenih. Takođe, uvođenje sistema doživotnog učenja i njegova dostupnost svima bi omogućilo kontinuirano inoviranje znanja i sticanje veština koje se traže na tržištu rada kod svih radnika.
Mere u cilju podrške aktivnom starenju su:
- širenje prakse fleksibilnih oblika rada pogodnih za starija lica, sa posebnim akcentom na žene;
- razvoj sistema sertifikacije stečenih znanja i iskustava;
- veće uključivanje u programe aktivnog traženja posla.
Zadatak 2. Podrška ravnopravnosti polova
Podrška ravnopravnosti polova je izuzetno značajna imajući u vidu da se značajan deo profesionalnog identiteta formira na osnovu socijalnih uticaja i društvenog sistema vrednosti koji u izvesnoj meri favorizuje muškarce. Činjenica je i da se žene manje bave preduzetništvom i višim nivoima upravljanja. Stope participacije i zaposlenosti kod muškaraca su značajno više u odnosu na stope participacije i zaposlenosti žena. Učešće žena na tržištu rada je veće na poslovima za koje se traže niže kvalifikacije i koji su slabije plaćeni. Prema područjima rada, najveće učešće žena u broju zaposlenih, u periodu 2001-2005. godine je zabeleženo u industriji tekstila i kože (85%), zdravstvu, farmaciji i socijalnoj zaštiti (83%), trgovini (77%) i obrazovanju (76%). U poređenju s tim, udeo žena u broju zaposlenih u oblasti elektrotehnike iznosi svega 14%. Kao posledica prethodno navedenog, u 2005. godini, prosečna zarada zaposlenih žena u Srbiji je bila manja za 4,2% od prosečne zarade ukupno zaposlenih.
Uprkos zakonskim odredbama o zabrani diskriminacije, kao i u mnogim drugim zemljama, u praksi su žene još uvek u nepovoljnijem položaju na tržištu rada od muškaraca. Prema istraživanju Glasa razlike (Grupa za promociju ženskih političkih prava), žene u Srbiji ostvare oko 15 radnih dana prosečno mesečno (preračunato na puno radno vreme od 8 časova dnevno) radeći kućne i porodične poslove, a muškarci dvostruko manje (oko 7 radnih dana). Neophodno je da se različitim merama ograniči vertikalna i horizontalna polna segregacija.
Mere usmerene podršci ravnopravnosti polova u pogledu zapošljavanja i rada zahtevaju doslednu primenu pozitivnog zakonodavstva i oštro sankcionisanje njegovog kršenja, kao i:
- poboljšanje položaja i podsticanje zapošljavanja žena na tržištu rada,
- veće uključivanje žena u postojeće programe aktivnih mera tržišta rada;
Ključni indikatori su:
- stopa participacije žena, muškaraca i starijih od 50 godina prema polu;
- stopa zaposlenosti žena, muškaraca i starijih od 50 godina prema polu;
- broj žena, muškaraca i starijih od 50 godina prema polu, uključenih u programe aktivnih mera;
- procenat zapošljavanja lica uključenih u programe aktivnih mera - žena, muškaraca i starijih od 50 godina, prema polu.
Obezbediti sveobuhvatnost tržišta rada, učiniti posao privlačnijim i isplativijim za tražioce posla uključujući teže zapošljive i neaktivne putem:
- aktivnih i preventivnih mera na tržištu rada koje uključuju rano identifikovanje potreba, pomoć pri traženju posla, usmeravanje i obuku kao deo individualnih akcionih planova nezaposlenih, obezbeđivanje potrebnih socijalnih usluga radi pružanja podrške uključivanju onih koji su najudaljeniji od tržišta rada i iskorenjivanju siromaštva
- stalno preispitivanje inicijativa i destimulansa koji proizilaze iz poreskog sistema i sistema beneficija, uključujući upravljanje i uslovljenost beneficija kao i značajno smanjenje visokih graničnih efektivnih poreskih stopa, naročito za one koji imaju niska primanja, istovremeno obezbeđujući adekvatne nivoe socijalne zaštite
- kreiranje novih poslova u oblasti uslužnih delatnosti, naročito na lokalnom nivou
Odgovor Srbije:
Niz mera u cilju povećanja isplativosti rada i smanjenju zavisnosti nezaposlenih lica od pomoći koje primaju (novčana naknada za vreme nezaposlenosti, materijalno obezbeđenje porodice i sl.). Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji je pokazala da je u 2002. godine 800.000 ljudi imalo prihode ispod linije siromaštva, koja je definisana kao iznos od $72 mesečno odnosno $2,40 dnevno, što čini 10.6% ukupne populacije. Ukoliko bi se za liniju siromaštva uzeo iznos od $2.90 dnevno, oko 1.6 miliona građana našlo bi se ispod linije siromaštva.
U privredi Srbije nivo zarada se formira na osnovu kriterijuma utvrđenih kolektivnim ugovorom. Politika zarada u javnom sektoru u periodu 2000–2005. godine, bila je usmerena pre svega na brži rast zarada onih zaposlenih lica koja su do 2000. godine imala neopravdano niske zarade (u obrazovanju, zdravstvu i pravosuđu), kao i na brži rast zarada zaposlenih sa visokim obrazovanjem.
Ostvarivanje prava na novčanu naknadu utvrđeno je tako da dužina isplatnog perioda zavisi od uplate doprinosa za slučaj nezaposlenosti, i kreće se od 3 do 24 meseca. Maksimalni period primanja novčane naknade duži je nego u većini zemalja EU. Tokom 2005. godine prosečno mesečno 63.295 lica je koristilo pravo na novčanu naknadu, odnosno manje od 10% od ukupnog broja evidentiranih nezaposlenih lica. Iznos naknade utvrđuje se u visini od 60% od zarade koja je nezaposlenom isplaćena u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestalo osiguranje za prva tri meseca korišćenja prava i 50% za preostalo vreme. Prosečan iznos novčane naknade za nezaposlene u 2005. godini bio je 11.574 dinara (bruto) što predstavlja 45,36% od prosečne zarade zaposlenih (25.514 dinara u bruto iznosu), ali isplata kasni šest meseci.
Preko Centara za socijalni rad, oko 48.000 domaćinstava sa oko 113.000 članova, prima novčanu pomoć. Iz razloga nepostojanja adekvatnih baza podataka i razmene informacija, ne raspolaže se podacima o broju lica korisnika ove pomoći koji su evidentirani u NSZ.
Mere u cilju podsticanja isplativosti rada uključuju:
- stimulisanje nezaposlenih i socijalno ugroženih lica da aktivno traže posao;
- preispitivanje visine i postepeno smanjenje stope poreza na zarade i zbirne stope doprinosa za socijalno osiguranje;
- unapređivanje odnosa i saradnje između NSZ i Centara za socijalni rad;
- medijska promocija i jačanje svesti o potrebi zapošljavanja.
Zadatak 2. Preventivne i aktivne mere NSZ
Preventivne i aktivne mere NSZ smanjuju zavisnost nezaposlenih lica od pomoći koju primaju stvaranjem uslova koji omogućavaju nezaposlenim licima da brže nađu novo zaposlenje. Uspostavljanjem sistema mera aktivne politike tržišta rada, u skladu sa zakonom, omogućava se smanjivanje strukturne nezaposlenosti i poboljšanje efikasnosti tržišta rada, kroz: individualne planove zapošljavanja, grupne razgovore, klubove za traženje posla, savetovanja i obuke za započinjanje i vođenje sopstvenog posla, sajmovi zapošljavanja, itd.
Postojeće mere obuhvataju četiri osnovna tipa programa:
1. programi aktivnog traženja posla;
2. programi dodatnog obrazovanja i obuke;
3. programi samozapošljavanja i novog zapošljavanja;
4. programi za prevenciju viška zaposlenih.
Programi aktivnih mera do sada nisu bili prioritetno orijentisani i prilagođeni individualnim potrebama nezaposlenih lica i zahtevima tržišta rada, niti su u dovoljnoj meri usklađeni sa karijernim vođenjem i savetovanjem.
Uprkos tome što aktivne mere zapošljavanja daju rezultate, usled nedostatka finansijskih sredstava za sada nije moguće u ove programe uključiti veći broj nezaposlenih lica. U periodu 2001–2004. godine, ukupan broj nezaposlenih obuhvaćenih programima aktivnih mera je bio 4,3% od ukupnog broja nezaposlenih lica.
Mere NSZ (preventivne i aktivne) treba da se zasnivaju na prilagođavanju nivoa, intenziteta i vrste podrške koja ima za cilj što kraće zadržavanje na tržištu rada i umanjivanje rizika od dugoročne nezaposlenosti, preko:
- uključivanja većeg broja nezaposlenih lica u programe aktivnog traženja posla;
- uključivanja većeg broja nezaposlenih lica u programe dodatnog obrazovanja i obuke;
- uključivanja većeg broja nezaposlenih lica u programe samozapošljavanja i novog zapošljavanja;
- organizovanja javnih radova;
- uvođenja sistema vrednosnih bonova koji bi omogućio nezaposlenima uključivanje u različite programe aktivne politike zapošljavanja (obuke, samozapošljavanje, itd..);
- uspostavljanja sistema praćenja i merenja efekata programa aktivnih mera;
- rešavanja radnopravnog statusa viškova zaposlenih u privrednim društvima, javnim preduzećima, ustanovama i institucijama pre prestanka radnog odnosa;
- aktivne mere usmerene na viškove zaposlenih.
Ključni indikatori su:
- broj nezaposlenih lica uključenih u aktivne mere zapošljavanja prema vrsti programa;
- stopa zapošljavanja lica uključenih u programe aktivnih mera;
- broj nezaposlenih lica brisanih sa evidencije iz razloga što ne traže aktivno posao;
- broj zaključenih individualnih planova zapošljavanja;
- broj lica uključenih u programe aktivnog traženja posla pre i nakon ulaska u dugoročnu nezaposlenost;
- stopa zapošljavanja lica uključenih u programe aktivnih mera zapošljavanja.
Naći bolje načine da se zadovolje potrebe tržišta rada putem:
- Modernizacije i jačanja institucija tržišta rada, pre svega, službi za zapošljavanje sa ciljem obezbeđivanja veće transparentnosti zapošljavanja i mogućnosti obuke na nacionalnom i evropskom nivou
- Uklanjanja prepreka za pokretljivost radnika širom EU, u skladu sa okvirom koji predviđaju sporazumi
- Adekvatnijeg predviđanja potrebnih kvalifikacija, manjkova na tržištu rada i zastoja
- odgovarajućeg upravljanja ekonomskim migracijama.
Odgovor Srbije:
Niz mera u cilju pronalaženja boljih načina zadovoljenja potreba tržišta rada, a naročito promocija fleksibilnih oblika rada i modernizacija rada NSZ i dalji razvoj agencija za zapošljavanje.
Zadatak 1. Fleksibilni oblici rada
Fleksibilni oblica rada (rad sa skraćenim radnim vremenom, rad na određeno vreme, privremeni i povremeni poslovi, rad za više poslodavaca, fleksibilno radno vreme i sl.), u Srbiji imaju nizak nivo učešća u ukupnom zapošljavanju. Fleksibilnost i prilagodljivost pri zapošljavanju trenutno je više vezana za neformalni nego za formalni sektor. Cilj je da u narednim godinama fleksibilnost i adaptibilnost postanu ključne karakteristike formalnog tržišta rada.
Mere u procesu prilagođavanja oblika radnog angažovanja potrebama tržišta rada podrazumevaju:
- izradu dopunske analize i pregled dosadašnjih efekata postojeće pravne regulative vezane za ovu oblast;
- aktivno promovisanje fleksibilnih oblika rada među poslodavcima i nezaposlenim licima.
Zadatak 2. Modernizacija rada NSZ i razvoj agencija za zapošljavanje
Modernizacija rada NSZ i razvoj agencija za zapošljavanje podrazumeva smanjenje obima administrativnih aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju drugih prava i opredeljenje za profesionalni rad sa klijentima - tražiocima zaposlenja i poslodavcima. Do sada je NSZ imala skroman uspeh u sprovođenju mera aktivne politike zapošljavanja. Postoje i značajna ograničenja u pogledu ljudskih, tehničkih i prostornih kapaciteta. Ova ograničenja upućuju na to da je kvalitet pružene usluge niži od potrebnog. Sistem upravljanja i odlučivanja u NSZ je centralizovan što takođe otežava rad. Pored toga, informativni sistem tržišta rada je relativno loše organizovan. Metodologija sakupljanja i analize podataka u okviru NSZ u značajnoj meri nije uporediva sa drugim izvorima i onemogućava kombinovanje podataka u cilju sticanja preciznog i realnog uvida u trendove na tržištu rada i u cilju analize efektivnosti njenog funkcionisanja.
U cilju direktnog otklanjanja nedostataka u dosadašnjem načinu rada, neophodno je da NSZ tansformiše od birokratizovane institucije za vođenje evidencija i sprovođenje sistema obaveznog socijalnog osiguranja, u modernu javnu službu za zapošljavanje - a to je služba koja je orijentisana na potrebe svojih klijenata i predstavlja ključni instrument za sprovođenje politike zapošljavanja. Definisani su novi strateški pravci promena zajedno sa prioritetnim ciljevima koji su u skladu sa politikom Vlade o efikasnom razvoju tržišta rada. Prioriteti sadržani u novim strateškim pravcima promena podrazumevaju:
- povećanje participacije na tržištu rada;
- efektivno i efikasno sprovođenje politike zapošljavanja;
- razvoj karijernog vođenja i savetovanja;
- razvoj procesnog modela organizacije i sistema upravljanja resursima;
- razvoj informacionog sistema za samousluživanje;
- uspostavljanje efektivnog sistema upravljanja kvalitetom;
- uspostavljanje sistema upravljanja koji će biti zasnovan na postizanju utvrđenih ciljeva.
Mogućnost osnivanja privatnih agencija za zapošljavanje utvrđena je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 71/03 i 84/04 - dr. zakon). Dozvolu za rad agencija izdaje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, na period od tri godine, sa mogućnošću produženja. Do sada osnovane agencije su se, uglavnom specijalizovale za obavljanje poslova posredovanja u zapošljavanju u zemlji i u inostranstvu. Zakonom je predviđeno da NSZ i agencije sporazumno donose kodeks profesionalnog ponašanja i uređivanja međusobnih prava i obaveza.
Mere usmerene ka modernizaciji rada NSZ imaju za cilj obezbeđenje ostvarivanja četiri međuzavisna stuba modernog javnog servisa, i to: 1. orijentacija na potrebu klijenata; 2. funkcionalna decentralizacija i razvoj procesnog modela; 3. merenje učinaka; 4. adekvatan informacioni sistem tržišta rada. Za ostvarenje cilja neophodna je:
- uspostavljanje toka usluga u NSZ;
- orijentacija na potrebe poslodavaca i tržište rada;
- omogućavanje ostvarivanja prava nezaposlenih lica koja nisu vezana za sprovođenje aktivne politike tržišta rada kod nadležnih organa;
- decentralizacija poslova u okviru NSZ;
- unapređenje razvoja informacionog sistema;
- unapređivanje metodologije i sistema statističkih i analitičkih istraživanja tržišta rada, kao i obezbeđivanje njihove uporedivosti sa podacima iz sistema nacionalne statistike, statistike MOR i drugih organizacija u skladu sa važećim standardima EU (VAPES, EUROSTAT);
- razvoj saradnje NSZ i agencija za zapošljavanje.
Ključni indikatori su:
- broj zaposlenih u fleksibilnim oblicima rada;
- ukupan broj zaposlenih lica uz posredovanje NSZ;
- odnos slobodnih radnih mesta i nezaposlenih lica;
- vreme potrebno za obezbeđivanje traženih profila radnika prema prijavama potreba, uz posredovanje NSZ;
- broj lica obuhvaćenih aktivnim merama zapošljavanja po vrstama programa i po organizacionim jedinicama NSZ;
- broj agencija za zapošljavanje;
- broj zaposlenih posredovanjem agencija za zapošljavanje.
Promovisati fleksibilnost u zapošljavanju i smanjenje segmentacije na tržištu rada:
- prilagođavanjem pravne regulative u oblasti rada, po potrebi uz proveru različitih standarda vezanih za ugovor i radno vreme
- rešavanjem problema neprijavljenih radnika
- adekvatnijim predviđanjem i uspešnim sprovođenjem promena, uključujući ekonomsko restrukturiranje, naročito promena vezanih za započinjanje poslova, kako bi se umanjili socijalni troškovi i omogućilo prilagođavanje
- unapređivanjem i širenjem inovativnih i prilagodljivih oblika poslovne organizacije u cilju poboljšanja kvaliteta i produktivnosti, uključujući zdravlje i sigurnost na poslu
- podrškom promeni profesionalnog statusa, uključujući obuku, samozapošljavanje, započinjanje poslova i geografsku pokretljivost.
Odgovor Srbije:
Niz mera usmerenih ka smanjenju neformalnog rada, smanjivanju razlika na tržištu rada i reintegraciji radnika migranata.
Zadatak 1. Smanjenje neformalnog rada
Udeo neformalnog rada se procenjuje na oko 30%. Podaci iz Ankete o životnom standardu iz 2003. godine pokazuju da je 76% stanovništva u radnom dobu bilo aktivno, ali je svega jedna trećina imala formalno zaposlenje. Osim toga, procenjeno je da je značajan broj lica zaposlen u privrednim društvima koja zahtevaju angažovanje daleko manjeg broja radnika s obzirom na nivo produktivnosti koji ostvaruju. Prema istraživanjima Svetske banke u 2004. godini samo 25% preduzeća u Srbiji je imalo optimalan broj zaposlenih i relativno sigurnu poziciju na tržištu rada.
Mobilnost radne snage u Srbiji je iznad proseka tranzicionih zemalja i može se porediti sa mobilnošću u dinamičnijim ekonomijama - oko 40% stanovništva u radnom dobu je u različitom statusu na tržištu rada u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, velika mobilnost nije rezultat dinamičnog ekonomskog rasta i dobrog funkcionisanja tržišta rada, već je rezultat čestih promena poslova i nesigurnih radnih mesta, posebno u neformalnoj ekonomiji. Ovo pokazuje da neformalni sektor stvara mogućnosti za zapošljavanje, ali najčešće na nekvalitetnim poslovima, poslovima u lošim uslovima rada i bez zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Prema starosnoj strukturi u radno aktivnom stanovništvu najveća razlika u pogledu učešća u formalnom i neformalnom sektoru je zabeležena kod mladih (-14,6%) i starijih od 55 godina života (-13,5%).
Mere politike zapošljavanja u cilju smanjivanja neformalnog rada su:
- podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad putem smanjivanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
- jačanje kontrolne funkcije institucija tržišta rada vezanih za primenu propisa iz oblasti radnih odnosa.
Zadatak 2. Smanjivanje razlika na tržištu rada
Tržište rada u Srbiji karakterišu izražene razlike koje se iskazuju naročito kroz nepovoljnije stanje u ruralnim u odnosu na gradska područja, u južnim u odnosu na severne delove zemlje, koncentraciju značajnih resursa u univerzitetskim gradskim centrima... Većina područja je suočena sa značajnim demografskim i socijalnim problemima poput visokog učešća starijih osoba, visokog nivoa prikrivene nezaposlenosti naročito u područjima u kojima je ekonomski razvoj baziran na mašinskoj i tekstilnoj industriji, visokog učešća nemobilne poljoprivredne populacije. U pogledu perspektiva zapošljavanja i kapaciteta tržišta rada područje Srbije se može razvrstati u tri grupe: 1. regije koje karakteriše relativno povoljna situacija u pogledu tržišta rada i mogućnosti zapošljavanja; 2. regije sa srednjim stepenom rizika, i 3. regije sa visokim stepenom rizika.
Klasifikacija Srbije na tri regije predstavlja osnov za razvoj i implementaciju opšte i diferencirane politike zapošljavanja prilagođene specifičnostima tih regija. Različite potrebe rezultirale su davanjem poreskih olakšica (oslobađanje od poreza na profit) privrednim društvima koja investiraju određen nivo sredstava u ove regije i zaposle najmanje 5 radnika. Područja poput Bora, Majdanpeka i Kragujevca su označena kao područja od posebnog državnog značaja i predmet su posebnih mera politike zapošljavanja. U okviru NSZ i Fonda za razvoj, kroz regionalne programe, podsticano je zapošljavanje i otvaranje radnih mesta na principu regionalnih razlika. Smanjenje razlika i uspostavljanje ravnoteže između ekonomskih, socijalnih, kulturnih i prostornih mogućnosti razvoja, jedna je od strateških orijentacija Srbije.
Mere usmerene ka smanjenju razlika na tržištu rada su:
- povećanje konkurentnosti privrede i jačanje manje razvijenih područja;
- ublažavanje nejednakosti na tržištu rada primenom aktivnih mera tržišta rada;
- jačanje partnerstva između države, lokalnih vlasti, privatnog i javnog sektora i socijalnih partnera kroz planiranje i primenu programa razvoja i zapošljavanja.
Zadatak 3. Migracije i reintegracija radnika
Srbija ima veliki broj radnika migranata čijim bi povratkom i reintegracijom na tržište rada Srbije mogao da se podstakne privredni rast, naročito imajući u vidu njihovu stručnost, stečena znanja i iskustvo koje poseduju.
Mere u cilju reintegracije radnika migranata:
- stvaranje uslova za reintegraciju, radno i drugo angažovanje u Srbiji povratnika i članova njihovih porodica sa rada i boravka u inostranstvu, naročito mladih i stručnih lica;
- angažovanje radnika migranata i članova njihovih porodica koji su na radu i boravku u inostranstvu u razvoj Srbije.
Ključni indikatori su:
- redovne procene veličine neformalnog rada;
- smanjenje udela neformalnog rada;
- indeks regionalnog rizika;
- procene sektorskog i regionalnog udela u BDP;
- redovna statistika i analiza nezaposlenosti na regionalnom i lokalnom nivou.
Omogućiti da u formiranju zarada dolaze, prvenstveno, do izražaja: uloga socijalnih partnera, razlike u produktivnosti, kretanja na tržištu rada na sektorskom i regionalnom nivou, putem:
- Ohrabrivanja socijalnih partnera da definišu okvir za pregovore o visini zarada kako bi imali uticaj na produktivnost i na izazove tržišta rada na svim relevantnim nivoima i da bi izbegli razlike u visini zarada prema polu;
- Ispitivanja uticaja ostalih ličnih primanja na zapošljavanje i gde je potrebno prilagođavanja njihove strukture i nivoa, pre svega u cilju smanjenja poreskih obaveza za lica sa niskim primanjima.
Odgovor Srbije:
Niz mera usmerenih ka povećanju zarade i produktivnosti rada.
Zadatak 1. Zarade i produktivnost
Reforme poreske politike rezultirale su smanjenjem poreza na nivo koji se može porediti sa zemljama EU. Ukoliko se porezu na zarade dodaju troškovi doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, cena rada u Srbiji nije niža od cene rada u zemljama EU. Ukupna stopa poreza (14.0%) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (35.8%) iznosi 49.8%, dok u 15 zemalja EU taj procenat u proseku iznosi 37.8%. Cilj fiskalne politike u Srbiji je smanjenje stopa poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
U periodu 2001-2004. prosečan rast realnih zarada je bio značajno veći (17,6% godišnje) u odnosu na rast produktivnosti (5,7% godišnje). Rast realnih zarada je znatno usporen i u 2005. godini rast prosečne realne zarade bio je 6,4%, što odgovara nivou rasta produktivnosti. Između nivoa zarada i stepena stručne spreme postoji relativno visok stepen korelacije. Ipak, razlika između prosečne neto zarade zaposlenih sa višim obrazovanjem i nekvalifikovanih radnika je vrlo mala. Uprkos tome što se ova razlika postepeno uvećava u poslednje vreme, još uvek je relativno mala i nedovoljno stimuliše zaposlene sa višim nivoom obrazovanja da povećavaju svoju produktivnost i kreativnost.
Mere u cilju povećanja zarada i produktivnosti rada su:
- usklađivanje prosečne zarade sa rastom produktivnosti, kroz socijalni dijalog;
- podsticanje socijalnog dijaloga ka stimulisanju rasta produktivnosti putem povećanja nivoa zarada.
Ključni indikatori su:
- visina prosečne zarade prema nivou obrazovanja, ukupno i po regionima
- stopa rasta produktivnosti
- smanjenje stope poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Povećati i poboljšati ulaganja u ljudski kapital, putem:
- Uključivanja politike obrazovanja i obuke za sve i aktivnosti koje značajno olakšavaju pristup početnom stručnom obrazovanju, srednjem i višem obrazovanju, uključujući stažiranje i obuku za preduzetnike.
- Značajnog smanjenja broja onih koji rano napuštaju školu
- Efikasne strategije doživotnog učenja dostupne svim školama, firmama, javnim ustanovama i domaćinstvima u skladu sa Evropskim sporazumima, uključujući odgovarajuće inicijative i mehanizme za podelu troškova, sa ciljem da se poveća učešće u kontinuiranim obukama na radnom mestu tokom životnog veka, pogotovo za nisko kvalifikovane i starije radnike.
Integrisana smernica br. 24
Prilagoditi sisteme obrazovanja i obuke novim zahtevima tržišta rada:
- Povećanja i obezbeđivanja standarda obrazovanja i obuke primamljivošću, otvorenošću i kvalitetom, proširenjem mogućnosti obrazovanja i obuke i obezbeđivanjem fleksibilnih načina učenja i povećanja mobilnosti studenata i lica koja su uključena u programe obuke
- Olakšavanja i omogućavanja raznovrsnijeg pristupa svima koji žele da se obrazuju ili obuče ili steknu znanja putem uvođenja fleksibilnog radnog vremena, pomoću službi za podršku porodici, stručnog usmeravanja i po potrebi novih oblika podele troškova
- Uz pomoć bolje definicije i jasnih kvalifikacija, njihovog efikasnog priznanja i potvrde formalnog i neformalnog učenja odgovara se na potrebe za stvaranjem novih zanimanja, ključnih kompetencija i veština koje će biti potrebne.
Odgovor Srbije na integrisane smernice br. 23 i 24:
Niz mera usmerenih ka povećanju ulaganja u razvoj ljudskog kapitala i doživotno učenje, kao i utvrđivanje standarda zanimanja i nadležnosti za sistem obrazovanja i obuke odraslih lica. Fleksibilna organizacija rada zahteva fleksibilnu radnu snagu. Efikasan sistem obrazovanja i doživotnog učenja može dati najveći doprinos takvoj fleksibilnosti. U najširem smislu, obrazovanje treba okarakterisati premošćavanjem i nestajanjem tradicionalnih granica između akademskog i stručno-tehničkog znanja, formalnog i neformalnog obrazovanja, stručnog obrazovanja, obuke i dr.
Zadatak 1. Povećanje ulaganja u razvoj ljudskog kapitala i doživotnog učenja
Umesto linearnog profesionalnog razvoja i angažovanja na jednom poslu, moderno tržište rada sve više zahteva promenu posla i zanimanja nekoliko puta tokom radnog veka. To, međutim, zahteva razvoj novih usluga na polju karijernog vođenja i savetovanja, čime se od tradicionalno-orijentisanog izbora zanimanja okreće ka razvoju veština zapošljivosti i podrške za uspešno planiranje i promene u profesionalnom razvoju. U razvijenim zemljama odnos rasta produktivnosti i BDP direktno je vezan za rast ljudskog kapitala i ulaganja u konkurentnost radne snage.
Kada je reč o obrazovnoj strukturi, radna snaga u Srbiji ima relativno veliki potencijal. Više od 60% ljudi završilo je srednju školu, dok više od 14% ima više i visoko obrazovanje. I pored zaostajanja u pogledu tehnološkog razvoja i niskog nivoa ulaganja u razvoj i obuku, bolje kvalifikovani radnici pre nalaze i zadržavaju posao. Podaci o nezaposlenim licima prema nivou obrazovanja jasno pokazuju veći stepen nezaposlenosti kod lica bez kvalifikacija. Prema ARS, procenat nezaposlenih sa nezavršenim osnovnim obrazovanjem je 38,41%, ali je procenat nezaposlenih sa višim stepenom obrazovanja mnogo niži -19,10% za one sa srednjim obrazovanjem i 7,45% za one sa višim stepenom od navedenog. Ipak, uprkos tome što je struktura formalnog nivoa obrazovanja radne snage uglavnom zadovoljavajuća, veliki broj nezaposlenih lica sa srednjim, višim ili visokim obrazovanjem nema odgovarajuće kompetencije i veštine za obavljanje posla na nivou stečenih kvalifikacija.
Pokušaji da se kroz reformu srednjeg stručnog obrazovanja razvije nastavni plan zasnovan na modularnim principima i standardima poslovne kompetencije do sada nisu dali željene rezultate. Dalji razvoj srednjeg stručnog obrazovanja treba preusmeriti sa rane specijalizacije ka sticanju opšteg stručnog znanja i veština uz mogućnost fleksibilnog izbora stručne specijalizacije u završnom razredu srednje škole i posle srednje škole (osim zanatskih zanimanja).
Jedan od najvažnijih problema tržišta rada u Srbiji jeste tzv. odliv mozgova, koji u velikoj meri smanjuje potencijal privrednog razvoja. Takođe, razlika u zaradama između nekvalifikovanih i visoko kvalifikovanih osoba je vrlo mala i negativno utiče na motivaciju za dalje učenje i usavršavanje, a samim tim i na produktivnost. Uprkos deklarativnim zalaganjima o značaju koncepta doživotnog učenja, obrazovanje odraslih još uvek nije postalo važan deo politike obrazovanja i teško je govoriti o integrisanosti formalnog i neformalnog obrazovanja. Obrazovanje odraslih je isključeno iz obrazovnog sistema, pa je finansiranje osposobljavanja odraslih u praksi većinom svedeno na aktivnosti NSZ iz oblasti dodatnog obrazovanja i obuke.
Postoje velika ograničenja za uspešan razvoj strategije za poboljšanje ljudskog kapitala u Srbiji. Pre svega, manjak adekvatnih ili u nekim slučajevima potpuno odsustvo standarda zaposlenja i manjak potrebne institucionalne infrastrukture predstavljaju aktuelne prepreke za uspešan razvoj doživotnog učenja i fleksibilnijeg pristupa učenju i obrazovanju.
Mere koje je potrebno sprovesti u cilju poboljšanja ulaganja u ljudski kapital su:
- razvoj i upravljanje ljudskim resursima;
- inoviranje nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja (NOC);
- razvoj nacionalnog okvira kvalifikacija (NQF);
- razvoj standarda učenja i obrazovanja odraslih i sertifikacije stečenih znanja.
Ključni indikatori su:
- broj odraslih lica uključenih u programe dodatnog obrazovanja i obuke i efekti programa
- broj lica sa završenom srednjom školom
- broj lica koja rano napuštaju školu
- broj lica uključenih u proces doživotnog učenja.
UPRAVLJANJE RAZVOJEM POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
5.1. Vlasništvo i upravljanje NAPZ
Jedan od najvažnijih uslova za uspešno ostvarivanje mera i aktivnosti NAPZ je puna uključenost svih institucija i partnera povezanih sa njegovim usvajanjem i primenom, na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Vlasništvo nad NAPZ trebalo bi da imaju ne samo MINRZS i NSZ kao nadležne institucije, već i Vlada i druge vladine institucije, socijalni partneri, nevladine organizacije i drugi relevantni akteri u ovoj oblasti.
U praćenju primene i ostvarenih rezultata NAPZ-a, ključnu ulogu ima Vlada, koja je u Srbiji posvećena razvoju socijalnog partnerstva. Uloga socijalnog partnerstva i socijalnog dijaloga utvrđena je brojnim propisima koji se tiču ekonomskih i socijalnih pitanja. Zakonski okvir potvrđuje kredibilitet određenih tela kao reprezentativnih organa, definiše njihova prava i obaveze, što je osnova za konstruktivan i plodan socijalni dijalog i uspostavljanje socijalnog partnerstva, neophodnog za primenu Strategije zapošljavanja i NAPZ-a. Propisi kojima se reguliše ova oblast, između ostalog su:
- Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05),
- Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,
- Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu ("Službeni glasnik RS", broj 125/04).
Glavni socijalni partneri koji su prepoznati ovim zakonskim okvirom su:
- Sindikati - za koje je, saglasno zakonu, utvrđeno da ispunjavaju uslove reprezentativnosti (Savez Samostalnih Sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" koji zajedno organizuju oko 700 000 zaposlenih i dr.),
- Poslodavci - za koje je, saglasno zakonu, utvrđeno da ispunjavaju uslove reprezentativnosti (Unija poslodavaca Srbije u čijem članstvu je više od 10% poslodavaca koji zapošljavaju više od 15% ukupno zaposlenih i dr.).
Zakonski okvir predviđa formiranje jednog broja tripartitnih tela i definiše njihovo polje delovanja. Na nacionalnom nivou, jedan broj tih tela je već osnovan i počeo je sa radom. To su Socijalno-ekonomski Savet, Upravni odbor PIO Fonda, Upravni odbor NSZ, Savet za zapošljavanje i Savet za obrazovanje. Socijalno-ekonomski saveti i saveti za zapošljavanje formirani su i na nivou lokalne samouprave. Tripartitna i radna tela imaju, pre svega, savetodavnu ulogu, ali su njihova mišljenja, stavovi i predlozi izuzetno važni zato što, pored predstavnika svih socijalnih partnera u njihovom radu učestvuje veliki broj eksperata iz relevantnih oblasti.
Socijalno-ekonomski saveti, od nacionalnog do lokalnog nivoa, predstavljaju osnovni institucionalni okvir socijalnog dijaloga, tj. uspostavljanja socijalnog partnerstva. U dosadašnjoj praksi socijalni dijalog u ovim telima, a pogotovo na nacionalnom nivou, bio je više teoretski nego praktičan. Socijalni partneri su razmenjivali mišljenja i usaglašavali stavove o konkretnim pitanjima koja su od zajedničkog interesa kroz rasprave u okviru Socijalno-ekonomskog Saveta Republike i Saveta na lokalnom nivou. Oni takođe predstavljaju forum koji pomaže pri zaključivanju sporazuma i protokola o saradnji i zajedničkim aktivnostima između pojedinih socijalnih partnera. Iako reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca učestvuju u raspravi o pitanjima od opšteg značaja (strategije, programi i planovi razvoja, radno-pravna i socijalna zaštita radnika i dr.), još uvek ovi odnosi i pregovori oko ključnih pitanja razvoja nisu dostigli stepen razvijenog socijalnog dijaloga. U tom smislu, međusobno uvažavanje i tolerancija doprinela bi uspešnijem rešavanju problema i snažnijem osećaju da svi socijalni partneri "dele" politiku, što bi ih vodilo boljim rešenjima u praksi.
Sledeći konkretni korak za praktično utemeljenje socijalnog dijaloga je zaključenje socijalnog pakta o zapošljavanju i razvoju između Vlade i reprezentativnih socijalnih partnera, kao jedan od ključnih stubova održivog i racionalnog privrednog razvoja i tranzicije ka modernoj, evropskoj, socijalno odgovornoj tržišnoj privredi. Taj pakt će pomoći da se utvrde metode i načini za usaglašavanje njihovih interesa i ispunjavanje obaveza, da se konkretizuju obaveze i zadaci svih potpisnika pakta, kako bi se utvrdili zajednički ciljevi i mere za ostvarivanje Strategije zapošljavanja i NAPZ kao i drugih relevantnih strateških dokumenata. Primena ovih strategija i planova u praksi treba da dovede do većeg zapošljavanja i do postepenog smanjenja stope nezaposlenosti, tj. do efikasnog ostvarivanja prioriteta zacrtanih u NAPZ.
Mera u cilju podsticanja socijalnog dijaloga kroz jačanje socijalnog partnerstva u funkciji realizacije strateških dokumenata ostvaruje se kroz:
- veći stepen angažovanja i preduzimanje konkretnih aktivnosti u postojećim tripartitnim i radnim telima, kao i formiranje novih tela, posebno na lokalnom nivou;
- organizovanje tematskih rasprava (okrugli stolovi, tribine…) o najkritičnijim problemima iz oblasti nezaposlenosti i zapošljavanja (neformalna ekonomija, samozapošljavanje ...);
- učestvovanje u zajedničkim projektima čiji je cilj povećanje zaposlenosti, a posebno u projektima usmerenih regionalnom razvoju;
- organizovanje posebnih oblika samozapošljavanja u okviru programskih aktivnosti pojedinih socijalnih partnera (npr. socijalne kooperative - u okviru sindikalnih organizacija) i podrške konkretnim aktivnostima drugih socijalnih partnera;
- usvajanje zajedničkih stavova i donošenje zaključaka vezanih za pitanja zapošljavanja i reforme tržišta rada i njihova promocija među članstvom i organizacijama;
- učešće u sprovođenju i praćenju NAPZ;
- saradnja sa drugim organizacijama i institucijama koje se bave pitanjima nezaposlenosti i zapošljavanja (mladi, osobe sa posebnim potrebama, Romi, izbegla i raseljena lica...);
- razvoj socijalnog dijaloga na nivou preduzeća kroz primenu i stalnu promociju kolektivnog pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora, od opštih preko posebnih (granskih i regionalnih) do kolektivnih ugovora sa poslodavcima.
FINANSIRANJE
U skladu sa zakonom, Vlada, na predlog MINRZS, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta, donosi program aktivne politike zapošljavanja za tekuću godinu. Program sprovodi NSZ, a finansira se iz:
- budžeta Republike Srbije,
- sredstava teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i
- sredstava poklona, donacija, legata, kredita, kamata i drugih sredstava u skladu sa zakonom.
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja mogu da se finansiraju i iz doprinosa i drugih sredstava NSZ. Takođe, i poslodavci, odnosno njihova udruženja, mogu da učestvuju u obezbeđivanju dela sredstava za sprovođenje programa.
Za 2006 godinu obezbeđena su sredstva za mere aktivne politike tržišta rada u iznosu od 1,3 milijarde dinara. Sredstva za aktivne mere čine 0,07% od nacionalnog BDP, a 0,74% za pasivne mere. Izdvajanje za aktivne mere su desetostruko niža u odnosu na razvijene zemlje, te je u narednim godinama neophodno povećati učešće sredstva za aktivne mere zapošljavanja kako bi efekti aktivnih mera imali bolje rezultate.
PROGRAM |
Broj |
Finansijska |
|
1 |
2 |
3 |
|
1. |
SAJMOVI ZAPOŠLJAVANJA |
36.000 |
3.000.000,00 |
2. |
AKTIVNO TRAŽENJE POSLA |
39.750 |
2.180.000,00 |
3. |
PROGRAMI DODATNOG OBRAZOVANJA I OBUKE |
12.834 |
400.000.000,00 |
|
3.1. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
140 |
350.000,00 |
|
3.2. Pripravnici i volonteri |
6.135 |
263.788.992,00 |
|
3.3. Sufinansiranje poslediplomaca |
250 |
21.600.008,00 |
|
3.4. Obuke |
6.309 |
114.261.000,00 |
4. |
RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA I PROGRAMI ZAPOŠLJAVANJA |
8.250 |
768.820.000,00 |
|
4.1. Prenete obaveze |
|
4.000.000,00 |
|
4.2. Obuke za preduzetnike |
1.350 |
4.000.000,00 |
|
4.3. Subvencija za samozapošljavanje |
2.000 |
250.000.000,00 |
|
4.4. Subvencije za novo zapošljavanje |
2.200 |
201.780.000,00 |
|
4.5. Regionalni programi |
2.500 |
225.000.000,00 |
|
4.6. Zapošljavanje lica sa invaliditetom |
200 |
48.000.000,00 |
|
4.7. Podsticanje zapošljavanja rizičnih grupa |
|
36.040.000,00 |
5. |
JAVNI RADOVI* |
3.000 |
100.000.000,00 |
6. |
PARTICIPACIJA U REALIZACIJI PROJEKATA * |
|
26.000.000,00 |
|
UKUPNO SREDSTVA ZA AKTIVNU POLITIKU ZAPOŠLJAVANJA |
99.834 |
1.300.000.000,00 |
Metodološku razradu realizacije programa javnih radova i participacije u realizaciji projekata utvrdiće nadležno MINRZS u toku 2006 godine.
Projekcija potreba za sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja za period 2007-2008. godinu:
MERE |
2007. |
2008. |
||
Broj |
Iznos |
Broj |
Iznos |
|
1. Sajmovi zapošljavanja |
37.800 |
5.520.000 |
55.000 |
8.050.000 |
2. Aktivno traženje posla |
41.700 |
4.080.000 |
60.000 |
5.950.000 |
3. Programi dodatnog obrazovanja i obuke |
13.500 |
738.480.000 |
21.500 |
1.076.950.000 |
4. Razvoj preduzetništva i programi |
16.500 |
1.467.360.000 |
24.000 |
2.139.900.000 |
5. Podsticanje zapošljavanja rizičkih grupa |
|
160.000.000 |
3.000 |
200.000.000 |
6. Javni radovi |
4.000 |
184.560.000 |
5.000 |
269.150.000 |
7. Privatne agencija |
|
100.000.000 |
|
100.000.000 |
8. UKUPNO |
113.500 |
2.500.000.000 |
168.500 |
3.600.000.000 |
Za uspešnost u sprovođenju reformi tržišta rada neophodno je podržati široko partnerstvo, jer će krajnji rezultat navedenih mera zavisiti od celokupnog privrednog ambijenta i aktivnosti relevantnih učesnika. Vlada i nadležna ministarstva treba da omoguće uspostavljanje institucionalnog okvira koji svojim karakteristikama odgovara savremenoj tržišnoj privredi.
Paralelno sa novim tendencijama u oblasti tržišta rada i zapošljavanja nužno je pokrenuti promene i u ostalim oblastima u smislu donošenja ključnih zakona i strateških dokumenata za određene oblasti, kao i predlagati i sprovoditi komplementarne programe među ministarstvima i drugim institucijama.
U prilogu NAPZ definisani su rokovi i odgovornosti svih nosioca aktivnosti. Uspostavljeni indikatori imaju ulogu ocene efekata uspešnosti i praćenja rezultata. Takođe, dat je pregled propisa i strateških dokumenata čije donošenje predstavlja preduslov za stvaranje ambijenta za efikasnije i uspešnije sprovođenje NAPZ.
Mere i aktivnosti za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za period 2006-2008. godine
Propisi |
Odgovornosti |
Dinamika |
Cilj |
|
Noveliranje propisa kojima se reguliše sektor MSPP i udruživanja poslodavaca |
Ministarstvo privrede |
2008. |
Obezbeđivanje veće - reprezentativnosti u zastupanju interesa sektora MSPP i poboljšanje pristupa MSPP novim tržištima |
|
Propisi koji se odnose na osnivanje Fonda početnog kapitala |
Ministarstvo finansija |
2007. |
Podsticanje samozapošljavanja i preduzetništva |
|
Propisi koji se odnose na mikrofinansiranje MSPP |
Ministarstvo finansija |
2007. |
Obezbeđivanje pravnog okvira za mikrofinansiranje MSPP |
|
Zakon o zapošljavanju lica sa invaliditetom |
MINRZS |
2006. |
Podsticanje zapošljavanja i profesionalna rehabilitacija lica sa invaliditetom |
|
Zakon o izmenama i dopunama zakona o radu |
MINRZS |
2006. |
Uvođenje fleksibilnih oblika zapošljavanja |
|
Zakon o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti |
MINRZS |
2007. |
Decentralizacija u smislu osnivanja lokalnih saveta za zapošljavanje i donošenje programa aktivnih mera zapošljavanja; |
|
Podzakonska akta na osnovu Zakona o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti |
MINRZS |
6 meseci od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti |
Bliži uslovi za obavljanje poslova zapošljavanje u agencijama za zapošljavanje; |
|
Priručnik za primenu Programa za rešavanje viška zaposlenih |
MINRZS |
2006. |
Olakšavanje primene Programa |
|
Javni poziv za javne radove |
MINRZS |
2006-2008. |
Organizovanje javnih radova |
|
Kodeks profesionalnog ponašanja zaposlenih u NSZ i agenciji za zapošljavanje |
MINRZS |
2006. |
Razmena podataka i mogućnosti za obavljanje poslova zapošljavanja između NSZ i agencija za zapošljavanje, kao i samih agencija |
|
Propisi koji se odnose na obrazovanje odraslih |
Ministarstvo prosvete i sporta |
2007. |
Akreditacija ustanova koje se bave obrazovanjem odraslih, sertifikacija stečenih znanja, nomenklatura zanimanja, dodatno obrazovanje i obuka |
|
Zakon o zapošljavanju i zaštiti građana Srbije na radu u inostranstvu |
MINRZS |
2006/2007. |
Uređenje postupka zapošljavanja i zaštite građana Srbije na radu u inostranstvu; zaštita građana u skladu sa domaćim propisima |
|
Zakon o uslovima za zapošljavanje i rad stranih državljana |
MINRZS |
2006. |
Uređivanje izdavanja radnih dozvola i utvrđivanje broja studenata na radu u Srbiji |
|
Zakon o evidencijama u oblasti rada i zapošljavanja |
MINRZS |
2006. |
Osavremenjivanje evidencije o nezaposlenim licima i uvođenje evidencije o licima koja traže promenu zaposlenja, kao i evidencije o zapošljavanju građana u inostranstvu |
|
Propisi koji se odnose na zadruge |
Ministarstvo privrede |
2006. |
Regulisanje mogućnosti zapošljavanja uz posredovanje studentskih, omladinskih i učeničkih zadruga |
|
Propisi o ravnopravnosti polova |
MINRZS |
2006. |
|
|
Akti koji se odnose na regionalni razvoj Srbije |
Ministarstvo privrede |
2007. |
Podsticanje razvoja manje razvijenih regija |
|
Propisi koji se odnose na poreze na dohodak građana |
Ministarstvo finansija |
2008. |
|
|
Strategija razvoja koja se odnosi na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i akcioni plan za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom 2007-2009 |
MINRZS |
2006. |
Povećanje zaposlenosti osoba sa invaliditetom |
|
Strategija razvoja koja se odnosi na privredni rast za naredni period |
Ministarstvo privrede |
2006/2007. |
Razvoj sektora MSPP i privrede u celini |
|
Strategija održivog razvoja |
Kancelarija za pridruživanje EU |
2006. |
|
|
Strategija razvoja koja se odnosi na karijerno vođenje i savetovanje |
MINRZS |
2007. |
|
|
Plan akcija za osnaživanje položaja žena |
MINRZS |
2006. |
|
|
Strategija razvoja migracija |
Ministarstvo za dijasporu |
2008. |
Podsticanje reintegracije radnika povratnika |
|
Integrisana smernica br. 17 |
|||||
Zadatak 1. Prevencija dugoročne nezaposlenosti |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Uključivanje nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji NSZ duže od 12 meseci u programe aktivne politike zapošljavanja |
NSZ |
Povećanje broja nezaposlenih lica uključenih u programe aktivne politike zapošljavanja |
Povećanje broja nezaposlenih lica uključenih u programe za 25% na godišnjem nivou |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Smanjenje udela dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih po prosečnoj stopi od 2,5% na godišnjem nivou |
|||||
Uključivanje nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji NSZ duže od 12 meseci u programe dodatnog obrazovanja i obuka |
NSZ |
Povećanje broja nezaposlenih lica uključenih u programe zapošljavanja i obuka |
Povećanje broja nezaposlenih lica uključenih u programe za 25% na godišnjem nivou |
Izveštaj NSZ |
Kontinuirano |
Smanjenje udela dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih po prosečnoj stopi od 2,5% na godišnjem nivou |
|||||
Zadatak 2. Delovanje na nezaposlenost mladih |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Donošenje programa zapošljavanja i samozapošljavanja mladih |
MINRZS |
Donošenje Programa |
Usvojen Program |
|
2006 |
Utvrđivanje podsticaja za zapošljavanje mladih |
Ministarstvo finansija |
Olakšice poslodavcima koji zapošljavaju mlade koji su u dugoročnoj nezaposlenosti |
Izmena zakonske regulative |
Sl. Glasnik |
2006 |
Porast stope zaposlenosti mladih za 2 procentna poena godišnje |
Republički zavod za statistiku |
||||
Formiranje centra za karijerno vođenje i savetovanje |
MINRZS |
Osnovanje centara za karijerno vođenje i savetovanje pri NSZ |
Osnovani centri |
Izveštaj NSZ |
2006 |
Osnovanje centara pri srednjim stručnim školama i centara pri univerzitetima |
Izveštaj Ministarstva prosvete i sporta |
2008 |
|||
Obezbeđivanje dugoročno nezaposlenim mladim licima korišćenje više vrsta usluga uključivanjem u mere politike zapošljavanja preko NSZ |
NSZ |
Uključivanje dugoročno nezaposlenih mladih lica u paket usluga |
Odnos broja lica koja su koristila paket usluga i broj lica koja su se zaposlila nakon toga |
Izveštaj NSZ |
2007 |
Zadatak 3. Poboljšanje položaja ugroženih grupa nezaposlenih lica |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor plaćenja indikatora |
Dinamika |
Lica sa invaliditetom |
|||||
Utvrđivanje zakonske regulative za profesionalnu . rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom; |
(videti stranu 1 i 3: Pravna regulativa u fazi izrade) |
||||
Podsticanje zapošljavanja lica sa invaliditetom |
MINRZS |
Osnivanje Fonda za zapošljavanje lica sa invaliditetom |
Osnovan Fond |
Sl. Glasnik |
2007 |
Osnivanje centra za profesionalnu rehabilitaciju lica sa invaliditetom |
Osnovan centar za profesionalnu rehabilitaciju |
Sl. Glasnik |
2008 |
||
Medijska kampanja MINRZS o jednakim mogućnostima zapošljavanja |
Povećan broj zaposlenih lica sa invaliditetom |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
||
Romi |
|||||
Sprovođenje Akcionog plana za zapošljavanje Roma - dekada Roma 2005-2015 |
MINRZS |
Unapređenje preduzetništva kod Roma |
Broj Roma koji su započeli sopstveni biznis |
Izveštaj NSZ |
2006-2008 (dekada Roma 2005-2015) |
|
NSZ |
Motivisanje nezaposlenih Roma za uključivanje u programe javnih radova |
Broj Roma uključenih u javne radove |
|
|
Veća uključenost u obavezno obrazovanje i obuke za povećavanje mogućnosti zapošljavanja |
Broj nezaposlenih Roma koji učestvuju u programima |
||||
Izbegla i raseljena lica |
|||||
Veće uključivanje u korišćenje usluga NSZ i agencija za zapošljavanje |
MINRZS |
Povećanje broja izbeglih i raseljenih lica koja koriste usluge NSZ i Agencija za zapošljavanje |
Broj lica koji koriste usluge NSZ i agencija za zapošljavanje |
|
kontinuirano |
Obezbeđivanje stipendija za školovanje dece |
Ministarstvo prosvete i sporta |
Izrada programa stipendija za decu iz porodica siromašnih izbeglih i raseljenih lica |
Obezbeđena sredstva za isplatu stipendija |
|
2007 |
Podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja |
NSZ |
Davanje prioriteta izbeglim i raseljenim licima za uključivanje u programe aktivnih mera |
50% lica obuhvaćenih aktivnim merama |
Izveštaj NSZ |
2007 |
Nezaposlena lica koja žive na području Kosova i Metohije |
|||||
Jačati institucije koje se bave zapošljavanjem i obukama |
MINRZS |
Za 100% povećati izdvajanja za programe aktivne politike zapošljavanja |
Broj obuhvaćenih lica povećan za 100% |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Zadatak 4. Razvoj preduzetništva i samozapošljavanja |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Formirati telo za MSPP koje treba da obezbedi efikasniju koordinaciju u kreiranju i sprovođenju politike razvoja MSPP |
Ministarstvo privrede |
Donošenje odluka i smernica za formiranje Saveta |
Formirano telo |
|
2006 |
Nastaviti zakonodavne aktivnosti u oblastima od značaja za poslovanje privrede, pre svega MSPP, dalje unapređivanje analize efekata propisa, međusobnu usklađenost propisa i pripremu adekvatnih procedura za implementaciju |
Ministarstvo privrede Agencije za razvoj MSPP |
Promocija različitih oblika preduzetništva; kooperative, lizing, franšizing, kao i razvoj biznis inkubatora i industrijskih zona |
Povećan broj osnovanih različitih oblika preduzetništva |
|
kontinuirano |
Uspostavljanje dijaloga javnog sektora (Vlade i lokalnih samouprava) i sektora MSPP u procesu kreiranja i implementacije politika |
Uspostavljen dijalog |
||||
Otpočinjanje suštinske reforme komorskog sistema u cilju obezbeđivanja veće reprezentativnosti u zastupanju interesa sektora MSPP i poboljšanje pristupa sektora MSPP novim tržištima u regionu, u EU i na globalnom nivou |
Izmenjeni propisi o privrednim komorama |
Sl. Glasnik |
2008 |
||
Podsticati istraživanje i razvoj na svim nivoima u cilju povećanja kreativnosti i inicijative za uvođenje novih profitabilnih programa i moderne organizacije rada, kao i uvođenje i primenu informacionih i komunikacionih tehnologija i elektronskog poslovanja u MSPP sektoru |
Ministarstvo finansija |
Veća alokacija finansijskih sredstava za fundamentalna istraživanja koje sprovodi Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine |
Povećanje učešća BDP u istraživanje i razvoj za 30% u odnosu na dosadašnje učešće |
Nacionalni računi |
2008 |
Stimulativne mere za ulaganje u istraživanja i razvoj |
Sistem poreskih olakšica |
||||
Prilagoditi sistem obrazovanja potrebama tržišne ekonomije i posebno programima MSPP |
Ministarstvo prosvete i sporta |
Inkorporiranje preduzetništva u nastavne planove srednjih škola |
Uveden modul preduzetništva u obrazovni sistem |
Planovi i programi srednjoškolskog obrazovanja |
2008 |
Nastaviti širenje mreže agencija i centara za razvoj MSPP i uspostaviti optimalnu vezu između finansijske i nefinansijske podrške |
Ministarstvo privrede |
Formiranje regionalnih agencija i centara |
Povećati broj agencije sa postojećih 13 na 18 |
Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva - informacija o broju otvorenih centara |
2008 |
Povećanje kvaliteta usluga koje pružaju regionalne agencije i centri |
|||||
Standardizacija i racionalizacija usluga savetovanja i podrške, specijalizacija u oblastima koje su bitne za posao (poslovno planiranje, inovativno preduzetništvo, pristup informacijama, obrazovanje i obuka, itd.) |
Republička agencija za razvoj MSPP |
Uspostavljanje sistema vrednosnih bonova kako bi se preduzetnicima obezbedile subvencionirane cene konsultantskih usluga iz različitih oblasti poslovanja |
Uspostavljen i prihvaćen standard |
Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva |
2008 |
Uspostavljanje standarda u oblastima poslovnog planiranja, inovativnog preduzetništva, pristupa informacijama, obrazovanja i obuka |
|||||
Osnivanje fonda početnog kapitala, u saradnji MINRZS, Ministarstva privrede i Ministarstva finansija |
Ministarstvo finansija |
Obezbediti početna sredstva za formiranje Fonda |
Osnovan Fond |
Sl. Glasnik |
2008 |
Razviti druge oblike finansiranja |
Utvrđeni propisi |
||||
Osnivanje radne grupe za podsticanje preduzetništva kao deo Saveta za MSPP |
Osnovana radna grupa |
Izveštaj Saveta za MSPP |
|||
Olakšanje pristupa MSPP jeftinijem kapitalu putem posebnih kreditnih linija, naročito u manje razvijenim regijama, razvoj sistema za mikrokreditiranje i olakšanje pristupa MSPP novim tržištima |
Ministarstvo finansija |
Formiranje ogranaka Fonda početnog kapitala u svim regijama Srbije |
Osnovani ogranci Fonda početnog kapitala u svim regijama Srbije |
|
2008 |
Preispitivanje visine stope poreza na zarade i stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje sa ciljem da se smanji poreski teret, te osiguravanje posebnih poreskih olakšica za započinjanje novih poslova |
Ministarstvo finansija |
Utvrđivanje olakšica za poreze i doprinose kod samozapošljavanja u prvoj godini poslovanja |
Izmene propisa |
Sl. Glasnik |
2007 |
Medijska promocija u cilju jačanja svesti nezaposlenih lica o prednostima zapošljavanja i samozapošljavanja |
MINRZS |
Izrada propagandnih materijala |
Indikatori vezano za medijsku pokrivenost |
|
kontinuirano |
Integrisana smernica br. 18 |
|||||
Zadatak 1. Podrška aktivnom starenju |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Širenje prakse fleksibilnih oblika zapošljavanja pogodnih za starije sa posebnim akcentom na žene |
MINRZS |
Zakon o izmenama i dopunama zakona o radu |
Usvojen zakon |
Sl. Glasnik |
2007 |
Refundacija doprinosa poslodavcima koji zapošljavaju starije |
|||||
Razvoj sertifikacija stečenih znanja i iskustava |
(videti stranu 26 i 27: Povećanje ulaganja u razvoj ljudskog kapitala i doživotnog učenja ) |
||||
Veće uključivanje u programa aktivne politike zapošljavanja |
NSZ |
Povećanje broja starijih lica uključenih u programe aktivne politike zapošljavanja |
|
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Zadatak 2. Podrška ravnopravnosti poslova |
|||||
Poboljšanje položaja i podsticanje zapošljavanja žena na tržištu rada |
Savet za ravnopravnost polova |
Obuke za preduzetništvo i menadžment za žene |
Broj žena uključenih u programe |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Program samozapošljavanja |
|||||
Regionalni programi |
|||||
Fleksibilno zapošljavanje |
|||||
Pilot projekti za žene |
|||||
Veće uključivanje žena u postojeće programe aktivnih mera tržišta rada |
NSZ |
Vođenje odvojenih evidencija za žene i muškarce |
Utvrđen sistem evidencija |
Izveštaj NSZ |
2007 |
Podsticanje uključivanja žena u programe aktivnih mera tržišta rada |
Broj žena uključenih u programe |
||||
Integrisana smernica br. 19. |
|||||
Zadatak 1. Isplativost rada |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Stimulisanje nezaposlenih i socijalno ugroženih lica da aktivno traže posao |
NSZ |
Mere aktivne politike |
Broj nezaposlenih tržišta rada |
Izveštaj NSZ lica uključenih u mere aktivne politike tržišta rada |
kontinuirano |
Preispitivanje visine i postepeno smanjenje stope poreza na zarade i zbirne stope doprinosa za socijalno osiguranje |
Ministarstvo finansija |
Primena noveliranih propisa o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i poreza na zarade |
Smanjena poreska stopa sa 14% na 10% |
Sl. Glasnik |
2007 |
Unapređivanje odnosa i saradnje između NSZ i centara za socijalni rad |
MINRZS |
Studija izvodljivosti o sprečavanju zloupotreba u ostvarivanju prava na novčanu naknadu kroz uspostavljanje saradnje između NSZ i centara za socijalni rad |
Urađena Studija |
|
kontinuirano |
Uspostavljena efikasna razmena informacija o korisnicima naknada za nezaposlenost i socijalnu pomoć |
|
|
|||
Uvođenje jedinstvenog sistema razmene informacija |
Uveden jedinstven sistem |
|
|||
Medijska promocija u cilju jačanja svesti nezaposlenih lica o prednostima zapošljavanja |
MINRZS |
Izrada propagandnih materijala |
Indikatori vezani za medijsku pokrivenost |
|
kontinuirano |
Priprema specijalnih emisija na temu zapošljavanja |
|||||
Zadatak 2. Preventivne i aktivne mere |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Uključivanje nezaposlenih lica koja su na evidenciji do 12 meseci u programe aktivnog traženja posla |
NZS |
Sprovođenje obuka kroz klubove za traženje posla |
2007 - 3600 lica obuhvaćenih programom i osnovano 12 klubova za traženje posla; 2008 - 7000 lica obuhvaćenih programom i osnovni klubovi u svim filijalama; |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Zapošljavanje 15% lica u roku od 6 meseci po završetku programa |
|||||
Sprovođenje obuka za aktivno traženje posla ATP1 |
Zapošljavanje 15% lica u roku od 6 meseci po završetku programa |
||||
Uključivanje nezaposlenih lica koja su na evidenciji duže od 12 meseci u programe aktivnog traženja posla |
NSZ |
Uključivanje teže zapošljivih lica u programe socijalno psihološke podrške za reintegraciju na tržištu rada ATP2 |
2006 - razvoj i evaluacija programa u pilot područjima; 2007-2008 - po 2500 lica obuhvaćenih programom; |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Uključivanje nezaposlenih lica u programe dodatnog obrazovanja i obuka |
NSZ |
Funkcionalno obrazovanje odraslih |
Povećanje broja lica obuhvaćenih programom za po 25% u 2007 i 2008 godini |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Uključivanje nezaposlenih lica koja su na evidenciji duže od 12 meseci u programe dodatnog obrazovanja i obuka: |
|||||
Uključivanje nezaposlenih lica u programe samozapošljavanja i novog zapošljavanja |
NSZ |
Subvencije za samozapošljavanje |
Povećanje lica uključenih u programe za po 25% u 2007 i 2008 |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje |
|||||
Subvencije za novo zapošljavanje (za lica koja su na evidenciji duže od 12 meseci) |
|||||
Regionalni programi (za lica koja su na evidenciji duže od 12 meseci) |
|||||
Novo zapošljavanje lica sa invaliditetom |
|||||
Organizovanje javnih radova |
MINRZS |
Formiranje Radne grupe za organizovanje i sprovođenje javnih radova |
Broj lica uključenih u programe javnih radova |
Izveštaj MINRZS i NSZ |
kontinuirano |
Donošenje godišnjih Programa javnih radova |
|||||
Javni poziv za izvođenje javnih radova |
|||||
Sprovođenje obuka za izvođenje javnih radova |
|||||
Uvođenje sistema vrednosnih bonova koji bi omogućio nezaposlenima uključivanje u različite programe aktivne politike zapošljavanja (obuke, samozapošljavanje, itd..) |
MINRZS |
Integracija u zakonodavstvo Srbije |
Uveden sistem vrednosnih bonova |
Sl. Glasnik |
2008 |
Uspostavljanje sistema praćenja i merenja efekata programa aktivnih mera |
MINRZS |
Ispitivanje efekata mera sa aspekta troškova |
Uspostavljen sistema praćenja i merenja efekata programa aktivnih mera |
Izveštaj NSZ |
implementacija 2007 |
Utvrđivanje efekata mera po principu kontrolnih grupa - NETO efekata |
|||||
Rešavanje radnopravnog statusa viška zaposlenih |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Rešavanje viškova zaposlenih u privrednim društvima, javnim preduzećima, ustanovama i institucijama pre prestanka radnog odnosa |
MINRZS |
Osnivanje Tranzicionog fonda |
Visina sredstava namenjenih za isplatu otpremnina: |
Izveštaj MINRZS |
kontinuirano |
Osnivanje tranzicionih centara, timova za restrukturiranje, biznis inkubatora |
|||||
Sprovođenje projekta UNDP Otpremninom do posla |
|||||
Aktivne mere usmerene na viškove zaposlenih |
MINRZS |
Korišćenje novčanih naknada i otpremnina za rešavanje radno pravnog statusa nezaposlenih lica pre otpuštanja |
Stepen uključenosti viškova zaposlenih u aktivne mere; Neto efekat između utvrđenog broja viškova zaposlenih i boja prijavljenih viškova na evidenciju |
Izveštaj NSZ i MINZRS |
kontinuirano |
Stimulisanje samozapošljavanja |
|||||
Stimulisanje udruživanja različitih mera i sredstava u cilju zapošljavanja |
|||||
Podsticanje korišćenja raspoloživih resursa privrednih društava ustanova, javnih preduzeća i institucija u funkciji otvaranja novih MSP |
|||||
Podizanje svesti o potrebi za stručnim usavršavanjem, prekvalifikacijom, dokvalifikacijom i doživotnim učenjem |
|||||
Integrisana smernica br. 20 |
|||||
Zadatak 1. Fleksibilni oblici rada |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Izrada dopunske analize i pregled dosadašnjih efekata postojeće pravne regulative vezane za fleksibilne oblike rada |
MINRZS |
Izrada analize |
Sprovedena analiza |
|
|
Uspostavljanje statističkog sistema praćenja fleksibilnih oblika rada - metodologija |
Procenat fleksibilnih oblika rada u ukupnoj zaposlenosti (godišnji rast za 10%) |
Anketa o radnoj snazi Anketa o zaposlenosti |
2007 (godišnji rast za 10%) |
||
Aktivno promovisanje fleksibilnih oblika rada među poslodavcima i nezaposlenima, pre svega kroz aktivnosti i usluge NSZ |
MINRZS |
Organizovanje i dostupnost usluga vezanih za informisanje i pružanje stručne pomoći u vezi sa fleksibilnim oblicima rada kako nezaposlenim tako i poslodavcima i to u okviru NSZ i agencija za zapošljavanje |
Procenat fleksibilne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti |
Anketa o radnoj snazi Anketa o zaposlenosti |
kontinuirano |
Zadatak 2. Modernizacija rada Nacionalne službe za zapošljavanje i razvoj agencija za zapošljavanja |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Uspostavljanje toka usluga u NSZ |
NSZ |
Grupno informisanje svih novoprijavljenih lica |
Povećan broj zaposlenih sa kojima je sklopljen individualni plan za 10% godišnje (30% 2008) |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Procena zapošljivosti i individualno savetovanje nezaposlenih lica |
|||||
Razvoj individualnih planova zapošljavanja |
|||||
Podsticanje bržeg zapošljavanja svih lica koja spadaju u kategoriju lakše zapošljivih na otvorenom tržištu kroz sistem savetovanja, samoinformisanja, SMS i sajmova zapošljavanja |
100 samouslužnih sistema |
2008 |
|||
Uspostavljen sistem SMS poruka |
2006 |
||||
Minimum 2 sajma godišnje na nivou filijale sa najmanje 25 poslodavaca po sajmu; |
kontinuirano |
||||
Orijentacija na potrebe poslodavaca i tržište rada |
NSZ |
Uspostavljanje sistema reagovanja na potrebe poslodavaca u roku od 48 sati |
Uspostavljen sistem |
Izveštaj NSZ |
2006 |
Specijalizovano osoblje za kontakte sa poslodavcima |
Određeno osoblje za kontakte sa poslodavcima |
||||
Ispitivanje potreba poslodavaca o znanjima i veštinama |
Urađena metodologija i sprovedeno pilot istraživanje |
Izveštaj NSZ o zadovoljstvu poslodavaca uslugama |
|||
Razvoj i uspostavljanje modela kratkoročnih prognoza |
Uspostavljen sistem kratkoročnih prognoza potreba poslodavaca i testiranje sistema |
Bilten i Izveštaj. NSZ |
|||
Omogućavanje ostvarivanja prava nezaposlenih lica koja nisu vezana za sprovođenje aktivne politike tržišta rada kod nadležnih organa |
MINRZS |
Izmene načina i postupka ostvarivanja prava nezaposlenih lica |
Utvrđen način i postupak ostvarivanja prava nezaposlenih lica |
|
Kontinuirano |
Decentralizacija poslova u okviru NSZ |
NSZ |
|
Vrednovanje učinka na bazi ostvarenih rezultata |
Izveštaj NSZ |
kontinuirano |
Unapređivanje standarda usluga i harmonizacija aktivnosti na lokalnom nivou |
Uveden sistem kvaliteta i standarda u svim filijalama |
2008 |
|||
Unapređenje razvoja informacionog sistema |
NSZ |
Povezivanje baze podataka koji se odnose na: procese evidentiranja, selekcije i klasifikacije lica, uključivanje lica u AMZ, monitoring i evaluaciju, statistiku, praćenja poslodavaca i dr. |
|
Izveštaj NSZ |
2007 |
Unapređivanje metodologije i sistema statističkih i analitičkih istraživanja tržišta rada, kao i obezbeđivanje njihove uporedivosti sa podacima iz sistema nacionalne statistike, statistike Međunarodne organizacije rada i drugih organizacija u skladu sa važećim standardima EU (VAPES, EUROSTAT) |
NSZ |
Razvoj dodatnih indikatora uključujući Međunarodnu organizaciju rada, EUROSTAT i odgovarajuće laeken indikatore i indikatore uspešnosti |
Uspostavljen sistem informacija |
Statistički izveštaj NSZ i Republički zavod za statistiku |
2008 |
Razvoj saradnje NSZ i agencija za zapošljavanje |
MINRZS |
Usvajanje i primena kodeksa profesionalnog ponašanja zaposlenih u NSZ i agenciji |
Usvojen Kodeks |
Izveštaj NSZ i agencija |
2006 |
Razvoj specijalizacije među agencijama za rad sa posebnim kategorijama nezaposlenih lica |
Ugovor između agencija i NSZ |
2007 |
|||
Integrisana smernica br. 21 |
|||||
Zadatak 1. Smanjenje neformalnog rada |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad putem smanjivanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje |
Ministarstvo finansija |
Smanjenje ukupnog opterećenja poreza sa 73% na 60% u 2007 godini |
Broj novootvorenih preduzeća i radnji |
Agencija za registar privrednih subjekata |
2007 |
Broj zaposlenih radnika |
Republički zavod za statistiku |
||||
Jačanje kontrolne funkcije institucija tržišta rada vezane za primenu zakonskih propisa iz oblasti radnih odnosa |
Inspekcijski organi |
Inteziviranje rada inspekcijskih organa (inspekcija rada, turistička inspekcija, inspekcija državne uprave..) |
Broj procesuiranih slučajeva kršenja zakona |
Izveštaj inspekcijskih organa |
kontinuirano |
Efikasna primena kaznene politike |
|||||
Zadatak 2. Smanjivanje razlika na tržištu rada |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Povećanje konkurentnosti privrede i jačanje manje razvijenih regija |
Fond za razvoj |
Program za podsticanje regionalnog razvoja, odnosno za kreditiranje podsticanja zapošljavanja i oživljavanja proizvodnje u gradu Kragujevcu, opštinama Bor i Vranje i 13 najnerazvijenijih opština Srbije za 2006. |
Broj lica uključenih u programe |
|
kontinuirano |
regionalni programi NSZ |
|||||
Ublažavanje strukturnih nejednakosti na tržištu rada primenom aktivnih mera tržišta rada |
MINRZS |
Mapiranje tržišta rada Srbije |
Rezultat SWOT analiza za svaki region |
Republički zavod za razvoj |
kontinuirano |
Prepoznavanje potreba svakog regiona na osnovu utvrđivanja nivoa rizika u regionu i putem razvijanja SWOT analiza za svaki region |
|||||
Preporuke za diferencijalnu primenu mera |
|||||
Jačanje partnerstva između države, lokalnih vlasti, privatnog i javnog sektora i socijalnih partnera kroz planiranje i primenu programa razvoja i programa zapošljavanja |
MINRZS |
Uspostavljanje i funkcionisanje Saveta za zapošljavanje u svim opštinama Srbije |
Broj oformljenih Saveta za zapošljavanje |
|
|
Izrada lokalnih planova razvoja |
Broj izrađenih lokalnih planova razvoj |
2007 |
|||
Zadatak 3. Migracije i reintegracija radnika |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Stvaranje uslova za reintegraciju, radno i drugo angažovanje u Srbiji povratnika i članova njihovih porodica sa rada i boravka u inostranstvu, naročito mladih i stručnih lica |
MINRSZ |
Informativna kampanja o mogućnostima zapošljavanja u Srbiji |
Broj lica koja su se reintegrisala na tržište rada |
|
kontinuirano |
Ministarstvo privrede Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republička agencija za razvoj MSPP |
Donošenje konkretnih programa za podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala u razvoj Srbije |
Usvojeni i implementirani programi |
Izveštaji, informativne brošure Ministarstva privrede Ministarstva trgovine, turizma i usluga i Republičke agencije za razvoj MSPP |
kontinuirano |
|
Informativna kampanja o mogućnostima za ulaganje kapitala, stvaranje uslova za radno angažovanje povratnika, posebno visoko obrazovnih kadrova, a u cilju transfera novih znanja stečenih na radu u inostranstvu |
Broj povratnika koji su uložili svoj kapital u Srbiju |
Izveštaji Ministarstva privrede, Ministarstva trgovine, turizma i usluga i Republičke agencije za razvoj MSPP |
kontinuirano |
||
Angažovanje radnika migranata i članova njihovih porodica koji su na radu i boravku u inostranstvu i razvoj Srbije |
Ministarstvo privrede Republička agencija za razvoj MSPP |
Izrada programa za podsticanje radnika migranata za ulaganje investicija u privredni razvoj, koji bi doveli do povećanja zapošljavanja i reintegracije povratnika |
Usvojeni programi i broj građana iz dijaspore uključenih u programe |
Izveštaji Ministarstva privrede i Republičke agencije za razvoj MSPP |
kontinuirano |
Ministarstvo za dijasporu |
Uključivanje dijaspore u društveni i privredni život zemlje matice putem organizovanja sabora dijaspore, seminara, tematskih okruglih stolova i dr., kao i saradnje sa intelektualnom dijasporom u cilju unapređenja ekonomske, naučne i stručne saradnje sa inostranstvom |
Broj organizovanih skupova i broj učesnika iz dijaspore |
Izveštaji Ministarstva za dijasporu |
kontinuirano |
|
Integrisana smernica br. 22 |
|||||
Zadatak 1. Zarade i produktivnost |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Usklađivanje prosečne zarade sa rastom produktivnosti, kroz socijalni dijalog |
Ministarstvo finansija |
Unapređivanje socijalnog dijaloga na svim nivoima |
Rast zarada koji prati rast produktivnosti |
Statistika zarada Republički zavod za statistiku dokumentacija Socijalno-ekonomskog saveta |
kontinuirano |
Politika određivanja minimalnih zarada |
Minimalna zarada koja ne prelazi 45% prosečne plata |
||||
Podsticanje socijalnog dijaloga ka stimulisanju rasta produktivnosti putem povećanja nivoa zarada. |
MINRZS |
Izrada Studije o rastu produktivnosti |
Izrađena Studija |
|
2007 |
Integrisana smernica br. 23 i 24 |
|||||
Zadatak 1. Povećanje ulaganja u razvoj ljudskog kapitala i doživotnog učenja |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Razvoj i upravljanje ljudskim resursima |
MINRZS |
Donošenje Strategije razvoja karijernog vođenja i savetovanja |
Usvojena Strategija |
Sl. Glasnik |
2007 |
Razvoj karijernog vodiča za odrasle (standardi zanimanja prema profilima kompetencija /250-300 zanimanja/) |
Donet karijerni vodič za odrasle |
|
2008 |
||
Inoviranje nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja (NOC) |
Ministarstvo prosvete i sporta |
Inoviranje nomenklature zanimanja na principima međunarodnih standarda klasifikacija zanimanja (ISCO 88) |
Inovirana nomenklatura zanimanja |
Sl. Glasnik |
2008 |
Priprema predloga Odluke za inoviranje nomenklature zanimanja i usvajanje od strane Vlade |
|||||
Razvoj nacionalnog okvira kvalifikacija (NQF) |
Ministarstvo prosvete i sporta |
Nacionalni okvir kvalifikacija |
Usvojen nacionalni okvir kvalifikacija |
Sl Glasnik |
2008 |
Razvoj standarda učenja i obrazovanja odraslih i sertifikacije stečenih znanja |
MINRZS |
Sertifikacija znanja i veština u neformalnom obrazovanju koja odgovaraju potrebama tržišta rada (MINRZS, NSZ) Davanje akreditacija institucijama i programima za obrazovanje odraslih |
Propis o uslovima i kriterijumima za akreditaciju |
Sl. Glasnik |
2008 2006-2007 |
|
Registar institucija koje dobijaju akreditaciju |
||||
Upravljanje razvojem politike zapošljavanja |
|||||
Socijalni dijalog |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Jačanje socijalnog dijaloga i socijalnog partnerstva u funkciji realizacije Strategije zapošljavanja |
Socijalno - ekonomski savet |
Stvaranje ambijenta za konstruktivan socijalni dijalog |
Veće i stepen uključenosti socijalnih partnera |
|
kontinuirano |
Organizovanje tematskih rasprava o problemima iz oblasti nezaposlenosti i zapošljavanja |
|||||
Učešće u zajedničkim projektima čiji je cilj povećanje zaposlenosti |
|||||
Jačanje socijalnog dijaloga na nivou preduzeća |
|||||
Međuresorske aktivnosti u funkciji otvaranja novih radnih mesta |
|||||
Mere |
Odgovornost |
Konkretne aktivnosti |
Indikatori |
Izvor praćenja indikatora |
Dinamika |
Podsticanje i razvoj stranih ulaganja |
MINRZS |
Podsticanje stranih ulaganja u sve sektore koji imaju potencijal za otvaranje novih radnih mesta |
Obim stranih ulaganja Broj novih radnih mesta |
Izveštaj o primeni Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja |
2008 |
Strana ulaganja u funkciji razvoja ljudskih resursa (obuke i potrebe za novim veštinama) |
|||||
Uspostavljanje industrijskih i tehnoloških parkova koji utiču na stvaranje povoljnih uslova za razvoj određenih regija i porast zaposlenosti lokalnog stanovništva |
|||||
Razvoj različitih oblika podsticanja osnivanja i udruživanja MSPP |
MINRZS |
Kreditiranje MSPP i podsticanje konkurentnosti domaće privrede |
Broj otvorenih MSPP |
Izveštaj o primeni Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji |
2008 |
Kreditiranje nezaposlenih lica, kao i viška zaposlenih pod uslovom da sredstva otpremnine ulože u sopstveni posao, obezbeđivanje povoljnijih uslova za lizing opreme, podsticanje razvoja klastera |
Broj lica koja su uložila otpremninu u sopstveni posao |
||||
Podsticanje razvoja turizma sa stanovišta mogućnosti zapošljavanja |
MINZRS |
Podizanje kapaciteta u sektoru turizma u cilju stvaranja novih radnih mesta |
Broj novootvorenih radnih mesta u oblasti turizma i usluga |
Izveštaj o primeni Strategije razvoja turizma Srbiji 2005-2010 |
|
Promovisanje razvoja turizma i usluga kao osnov za podsticanje samozapošljavanja i osnivanje kooperacija, klastera i sl |
|||||
Prilagođavanje nastavnih programa i obrazovanje kadrova za nova zanimanja u turizmu (animacija, zabava, tematski parkovi...) |
|||||
Razvijanje ponude suvenira, etno proizvoda i sl. |
|||||
Podsticanje razvoja poljoprivrede sa stanovišta mogućnosti zapošljavanja |
MINRZS |
Krediti za unapređenje i razvoj kapaciteta sela |
Broj ostvarenih kredita Broj osnovanih poljoprivrednih gazdinstava |
Izveštaj o primeni poljoprivrede Srbije |
2008 |
Mere za unapređenje i razvoj kapaciteta sela |
|||||
Indikatori
Osnovni makroekonomski indikatori
Indikator |
2001. |
2002. |
2003. |
2004. |
Stopa realnog rasta BDP, % |
5,1 |
4,5 |
2,4 |
9,3 |
BDP po stanovniku, USD |
1445 |
1904 |
2535 |
2972 |
Stopa rasta stanovništva, % |
0,9 |
-2,9 |
0,4 |
0,1 |
Stopa rasta zaposlenosti, % |
-0,26 |
-0,40 |
-0,25 |
-0,24 |
Realni rast prosečne neto zarade, % |
16,5 |
29,9 |
13,6 |
10,1 |
Rast produktivnosti, % |
4,9 |
6,3 |
3,8 |
8,8 |
Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije i Republički zavod za statistiku
Bruto domaći proizvod 2001-2005.
Indikator |
2001. |
2002. |
2003. |
2004. |
2005. |
BNP (u mil. dinara) |
708,422.8 |
919,230.5 |
1,095,402.2 |
1,310,300.0 |
1.601.200,0* |
Stopa rasta BNP, u % |
5.1 |
4.5 |
2.4 |
9.3 |
5.9 |
BNP po glavi stanovnika (u USD) |
1,256.3 |
1,459.5 |
2,001.4 |
2,571.7 |
... |
Izvor: Republički zavod za statistiku (WEB) - Nacionalni računi
* Procena
Projekcija glavnih makroekonomskih indikatora
Indikator |
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
BDP, milijarde dinara |
1.628,5* |
1.937,7 |
2.224,1 |
2.546,9 |
Stopa realnog rasta BDP, % |
6,5* |
5,0 |
6,0 |
6,5 |
Stopa rasta inflacije na kraju godine, % |
17,7 |
9,3 |
8,0 |
6,5 |
Prosečna godišnja stopa rasta inflacije, % |
16,5 |
13,5 |
8,2 |
7,2 |
Stopa rasta zaposlenosti, % |
0,9 |
1,2 |
1,5 |
1,9 |
Stopa rasta produktivnosti (BDP po zaposlenom), % |
5,6 |
3,8 |
4,4 |
4,5 |
Stopa rasta prosečne realne zarade, % |
6,4 |
3,0 |
3,2 |
3,8 |
Stopa registrovane nezaposlenosti, % |
26,9* |
26,2 |
25,4 |
24,6 |
Izvor: |
Memorandum o budžetu i fiskalnoj i ekonomskoj politici za 2007. godinu sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu, Vlada Republike Srbije; Republički zavod za statistiku; Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike; Nacionalna služba za zapošljavanje. |
|
* Prethodni rezultati. |
|
** Uključeni osigurani poljoprivrednici. |
Makroekonomski indikatori
|
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
Bruto domaći proizvod |
106.5 |
111.8 |
117.4 |
125.6 |
Produktivnost |
105.6 |
109.5 |
113.3 |
119.0 |
Zaposlenost |
100.9 |
102.1 |
103.6 |
105.6 |
Prosečna realna neto zarada |
106.8 |
110.0 |
113.1 |
117.4 |
Struktura BDP po delatnostima u stalnim cenama 2002, Republika Srbija
U milionima dinara
Delatnost |
2000. |
2001. |
2002. |
2003. |
2004. |
2005.* |
Ukupno |
836,921 |
879,483 |
919,230 |
941,616 |
1,029,560 |
1,094,376 |
Poljoprivreda, lov i šumarstvo; ribarstvo |
115.451 |
135,556 |
131,206 |
122,072 |
145,295 |
137,780 |
Vađenje ruda i kamena |
16,534 |
15,003 |
14,983 |
15,745 |
15,955 |
16,580 |
Prerađivačka industrija |
176,142 |
170,389 |
165,568 |
155,693 |
169,405 |
168,613 |
Proizvodnja el.energije.gasa i vode |
32,164 |
32,398 |
31,888 |
32,865 |
32,899 |
34,687 |
Građevinarstvo |
37,774 |
32,372 |
29,977 |
33,214 |
34,377 |
31,973 |
Trgovina na veliko i malo, opravke |
56,197 |
61,727 |
70,914 |
79,144 |
92,573 |
112,844 |
Hoteli i restorani |
9,604 |
9,435 |
9,495 |
9,320 |
9,268 |
8,957 |
Saobraćaj, skladištenje i veze |
59,578 |
69,529 |
71,192 |
77,927 |
90,093 |
110,834 |
Finansijsko posredovanje |
52,065 |
48,331 |
53,922 |
58,765 |
64,502 |
75,427 |
Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje |
74,953 |
75,996 |
77,202 |
78,598 |
80,145 |
83,120 |
Ostale usluge |
110,787 |
113,199 |
115,144 |
116,483 |
118,237 |
118,970 |
Porezi minus subvencije na proizvode |
95,673 |
115,548 |
147,738 |
161,791 |
176,813 |
194,590 |
Ukupno |
836,921 |
879,483 |
919,230 |
941,616 |
1,029,560 |
1,094,376 |
Struktura BDP po delatnostima u stalnim cenama 2002, Republika Srbija
U procentima
Delatnost |
2000. |
2001. |
2002. |
2003. |
2004. |
2005.* |
Ukupno |
100.0 |
100.0 |
100.0 |
100.0 |
100.0 |
100.0 |
Poljoprivreda, lov i šumarstvo; ribarstvo |
13.8 |
15.4 |
14.3 |
13.0 |
14.1 |
12.6 |
Vađenje ruda i kamena |
2.0 |
1.7 |
1.6 |
1.7 |
1.5 |
1.5 |
Prerađivačka industrija |
21.0 |
19.4 |
18.0 |
16.5 |
16.5 |
15.4 |
Proizvodnja el.energije.gasa i vode |
3.8 |
3.7 |
3.5 |
3.5 |
3.2 |
3.2 |
Građevinarstvo |
4.5 |
3.7 |
3.3 |
3.5 |
3.3 |
2.9 |
Trgovina na veliko i malo, opravke |
6.7 |
7.0 |
7.7 |
8.4 |
9.0 |
10.3 |
Hoteli i restorani |
1.1 |
1.1 |
1.0 |
1.0 |
0.9 |
0.8 |
Saobraćaj, skladištenje i veze |
7.1 |
7.9 |
7.7 |
8.3 |
< 8.8 |
10.1 |
Finansijsko posredovanje |
6.2 |
5.5 |
5.9 |
6.2 |
6.3 |
6.9 |
Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje |
9.0 |
8.6 |
8.4 |
8.3 |
7.8 |
7.6 |
Ostale usluge |
13.2 |
12.9 |
12.5 |
12.4 |
11.5 |
10.9 |
Porezi minus subvencije na proizvode |
11.4 |
13.1 |
16.1 |
17.2 |
17.2 |
17.8 |
* Prethodni rezultati
Izvor: RZS, Kvartalni bruto domaći proizvod, Saopštenje br. 74 od 30.03.2006. godine.
Privatizovana preduzeća u Srbiji i prihodi od privatizacije (u 000 evra)
Godina |
Metod privatizacije |
Broj |
Prodajna |
2002. |
Tenderi |
12 |
201456 |
Aukcije |
194 |
55679 |
|
Tržište kapitala |
48 |
81610 |
|
Ukupno |
254 |
338745 |
|
2003. |
Tenderi |
19 |
600269 |
Aukcije |
635 |
258456 |
|
Tržište kapitala |
121 |
67768 |
|
Ukupno |
775 |
926493 |
|
2004. |
Tenderi |
9 |
15234 |
Aukcije |
261 |
121681 |
|
Tržište kapitala |
67 |
51406 |
|
Ukupno |
337 |
188321 |
|
2005. |
Tenderi |
6 |
55250 |
Aukcije |
77 |
47351 |
|
Tržište kapitala |
101 |
30755 |
|
Ukupno |
184 |
133356 |
|
2002-2005. |
Tenderi (kumulativ) |
46 |
872209 |
Aukcije (kumulativ) |
1167 |
483167 |
|
Tržište kapitala (kumulativ) |
337 |
231539 |
|
Ukupno 2002-2005. |
1550 |
1586915 |
Izvor: Agencija za privatizaciju. Podaci se odnose na period zaključno sa 27.06.2005. godine
Stopa aktivnosti, zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti za stanovništvo staro 15 i više godina
|
Stopa |
Stopa |
Stopa |
Stopa |
||||
X 2004. |
X 2005. |
X 2004. |
X 2005. |
X 2004. |
X 2005. |
X 2004. |
X 2005. |
|
Ukupno |
||||||||
15 + |
55.5 |
53.5 |
45.2 |
42.3 |
18.5 |
20.8 |
44.5 |
46.5 |
15-24 |
37.0 |
35.8 |
19.2 |
18.7 |
48.1 |
47.7 |
63.0 |
64.2 |
25-34 |
83.3 |
82.3 |
64.2 |
59.0 |
22.9 |
28.4 |
16.7 |
17.7 |
25-54 |
82.3 |
82.0 |
68.3 |
65.6 |
17.1 |
20.0 |
17.7 |
18.0 |
35-54 |
81.9 |
81.9 |
70.1 |
68.6 |
14.4 |
16.3 |
18.1 |
18.1 |
55-64 |
41.1 |
39.5 |
37.3 |
35.4 |
9.2 |
10.3 |
58.9 |
60.5 |
65+ |
14.4 |
11.4 |
14.3 |
11.3 |
0.7 |
0.7 |
85.6 |
88.6 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
66.4 |
65.2 |
53.4 |
51.0 |
19.5 |
21.8 |
33.6 |
34.8 |
Muškarci |
||||||||
15 + |
64.6 |
63.0 |
54.9 |
52.4 |
15.1 |
16.8 |
35.4 |
37.0 |
15-24 |
40.9 |
40.8 |
22.0 |
22.5 |
46.1 |
44.9 |
59.1 |
59.2 |
25-34 |
90.9 |
90.0 |
75.4 |
71.1 |
17.0 |
21.0 |
9.1 |
10.0 |
25-54 |
90.2 |
90.2 |
78.6 |
76.9 |
12.8 |
14.8 |
9.8 |
9.8 |
35-54 |
89.8 |
90.4 |
80.1 |
79.5 |
10.8 |
12.0 |
10.2 |
9.6 |
55-64 |
56.8 |
55,7 |
50.9 |
49.5 |
10.4 |
11.2 |
43.2 |
44.3 |
65+ |
19.5 |
15.8 |
19.4 |
15.6 |
0.6 |
1.2 |
80.5 |
84.2 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
75.1 |
74.3 |
63.1 |
61.2 |
15.9 |
17.6 |
24.9 |
25.7 |
Žene |
||||||||
15 + |
47.0 |
44.6 |
36.3 |
32.9 |
22.9 |
26.2 |
53.0 |
55.4 |
15-24 |
33.3 |
30.6 |
16.5 |
14.8 |
50.5 |
51.7 |
66.7 |
69.4 |
25-34 |
75.5 |
74.3 |
52.7 |
46.2 |
30.3 |
37.8 |
24.5 |
25.7 |
25-54 |
74.5 |
73.8 |
58.0 |
54.4 |
22.2 |
26.3 |
25.5 |
26.2 |
35-54 |
74.1 |
73.7 |
60.3 |
57.9 |
18.6 |
21.4 |
25.9 |
26.3 |
55-64 |
26.9 |
24.3 |
25.0 |
22.2 |
7.0 |
8.3 |
73.1 |
75.7 |
65+ |
10.5 |
8.1 |
10.4 |
8.1 |
0.9 |
0.0 |
89.5 |
91.9 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
57.9 |
56.2 |
44.0 |
40.8 |
24.1 |
27.4 |
42.1 |
43.8 |
Izvor: Republički zavod za statistiku - ARS
Stanovništvo staro 15 i više godina prema starosti, aktivnosti i polu, oktobar 2005.
Republika Srbija
|
Stopa |
Stopa |
Stopa |
UKUPNO |
|
|
|
Ukupno |
53.5 |
42.3 |
20.8 |
15-19 godina |
19.1 |
9.1 |
52.0 |
20-24 |
52.1 |
28.1 |
46.2 |
25-29 |
76.3 |
49.9 |
34.6 |
30-34 |
88.5 |
68.3 |
22.8 |
35-39 |
87.9 |
71.3 |
18.9 |
40-44 |
88.1 |
72.7 |
17.5 |
45-49 |
83.1 |
70.3 |
15.4 |
50-54 |
70.8 |
61.3 |
13.4 |
55-59 |
50.0 |
44.5 |
11.0 |
60-64 |
24.6 |
22.5 |
8.3 |
65-69 |
14.1 |
13.9 |
1.1 |
70-74 |
12.4 |
12.3 |
0.7 |
75 i više godina |
8.1 |
8.1 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
65.2 |
51.0 |
21.8 |
25-54 |
82.0 |
65.6 |
20.0 |
55-64 |
39.5 |
35.4 |
10.3 |
MUŠKARCI |
|
||
Ukupno |
63.0 |
52.4 |
16.8 |
15-19 godina |
22.5 |
12.1 |
46.2 |
20-24 |
58.9 |
32.7 |
44.4 |
25-29 |
83.8 |
61.3 |
26.9 |
30-34 |
96.1 |
80.9 |
15.8 |
35-39 |
94.2 |
82.5 |
12.5 |
40-44 |
95.3 |
82.5 |
13.4 |
45-49 |
91.1 |
81.1 |
11.0 |
50-54 |
82.3 |
73.1 |
11.2 |
55-59 |
69.0 |
60.8 |
11.9 |
60-64 |
36.7 |
33.3 |
9.3 |
65-69 |
18.4 |
18.0 |
2.0 |
70-74 |
16.8 |
16.6 |
1.1 |
75 i više godina |
12.1 |
12.1 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
74.3 |
61.2 |
17.6 |
25-54 |
90.2 |
76.9 |
14.8 |
55-64 |
55.7 |
49.5 |
11.2 |
ŽENE |
|
||
Ukupno |
44.6 |
32.9 |
26.2 |
15-19 godina |
15.4 |
6.0 |
61.0 |
20-24 |
45.3 |
23.2 |
48.7 |
25-29 |
68.6 |
38.3 |
44.2 |
30-34 |
80.3 |
54.6 |
32.0 |
35-39 |
82.2 |
61.2 |
25.6 |
40-44 |
80.7 |
62.6 |
22.5 |
45-49 |
75.0 |
59.5 |
20.7 |
50-54 |
59.9 |
50.1 |
16.3 |
55-59 |
32.0 |
29.1 |
9.1 |
60-64 |
13.3 |
12.5 |
5.8 |
65-69 |
10.7 |
10.7 |
0.0 |
70-74 |
8.6 |
8.6 |
0.0 |
75 i više godina |
5.4 |
5.4 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
56.2 |
40.8 |
27.4 |
Stanovništvo staro 15 i više godina prema starosti, aktivnosti i polu, oktobar 2005.
Centralna Srbija
|
Stopa |
Stopa |
Stopa |
UKUPNO |
|
||
Ukupno |
53.4 |
42.1 |
21.2 |
15-19 godina |
18.1 |
7.9 |
56.3 |
20-24 |
51.6 |
26.3 |
49.1 |
25-29 |
77.1 |
49.3 |
36.0 |
30-34 |
87.8 |
66.2 |
24.6 |
35-39 |
87.9 |
71.6 |
18.5 |
40-44 |
88.8 |
73.2 |
17.5 |
45-49 |
83.1 |
69.8 |
16.1 |
50-54 |
70.9 |
61.4 |
13.4 |
55-59 |
49.4 |
44.6 |
9.7 |
60-64 |
26.3 |
24.4 |
7.3 |
65-69 |
16.3 |
16.1 |
1.3 |
70-74 |
13.9 |
13.9 |
0.0 |
75 i više godina |
9.4 |
9.4 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
65.2 |
50.6 |
22.4 |
25-54 |
82.1 |
65.3 |
20.5 |
55-64 |
40.0 |
36.4 |
9.1 |
MUŠKARCI |
|
||
Ukupno |
62.4 |
51.7 |
17.3 |
15-19 godina |
19.4 |
10.5 |
45.6 |
20-24 |
57.7 |
30.3 |
47.5 |
25-29 |
85.0 |
60.3 |
29.0 |
30-34 |
95.9 |
79.5 |
17.1 |
35-39 |
93.5 |
81.7 |
12.6 |
40-44 |
95.5 |
82.4 |
13.7 |
45-49 |
91.0 |
79.8 |
12.3 |
50-54 |
81.5 |
72.6 |
10.9 |
55-59 |
67.7 |
60.5 |
10.7 |
60-64 |
38.9 |
35.2 |
9.5 |
65-69 |
21.0 |
20.5 |
2.4 |
70-74 |
18.3 |
18.3 |
0.0 |
75 i više godina |
13.6 |
13.6 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
73.9 |
60.4 |
18.3 |
25-54 |
90.1 |
76.0 |
15.6 |
55-64 |
55.8 |
50.0 |
10.3 |
ŽENE |
|
||
Ukupno |
44.9 |
33.1 |
26.4 |
15-19 godina |
16.7 |
5.2 |
68.9 |
20-24 |
44.9 |
21.9 |
51.2 |
25-29 |
69.2 |
38.3 |
44.7 |
30-34 |
79.1 |
51.9 |
34.4 |
35-39 |
82.9 |
62.6 |
24.5 |
40-44 |
81.8 |
63.7 |
22.2 |
45-49 |
75.2 |
59.7 |
20.6 |
50-54 |
60.7 |
50.5 |
16.8 |
55-59 |
32.8 |
30.2 |
8.0 |
60-64 |
14.4 |
14.1 |
1.7 |
65-69 |
12.6 |
12.6 |
0.0 |
70-74 |
10.2 |
10.2 |
0.0 |
75 i više godina |
6.4 |
6.4 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
56.7 |
40.9 |
27.8 |
25-54 |
74.2 |
54.5 |
26.5 |
55-64 |
25.4 |
23.8 |
6.6 |
Stanovništvo staro 15 i više godina prema starosti, aktivnosti i polu, oktobar 2005.
Grad Beograd
|
Stopa |
Stopa |
Stopa |
UKUPNO |
|
||
Ukupno |
50.3 |
40.2 |
20.2 |
15-19 godina |
15.6 |
4.6 |
70.7 |
20-24 |
44.6 |
21.5 |
51.7 |
25-29 |
75.5 |
48.0 |
36.4 |
30-34 |
87.1 |
68.1 |
21.8 |
35-39 |
89.9 |
78.1 |
13.1 |
40-44 |
90.5 |
78.4 |
13.4 |
45-49 |
81.5 |
72.0 |
11.7 |
50-54 |
73.5 |
64.6 |
12.0 |
55-59 |
49.1 |
44.5 |
9.2 |
60-64 |
21.5 |
20.6 |
4.3 |
65-69 |
5.0 |
5.0 |
0.0 |
70-74 |
2.4 |
2.4 |
0.0 |
75 i više godina |
0.9 |
0.9 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
63.9 |
50.9 |
20.4 |
25-54 |
82.1 |
67.6 |
17.7 |
55-64 |
38.9 |
35.7 |
8.2 |
MUŠKARCI |
|
||
Ukupno |
57.8 |
47.8 |
17.4 |
15-19 godina |
16.4 |
5.8 |
64.8 |
20-24 |
47.9 |
22.7 |
52.5 |
25-29 |
80.2 |
57.8 |
28.0 |
30-34 |
94.3 |
78.2 |
17.1 |
35-39 |
93.5 |
82.7 |
11.6 |
40-44 |
97.2 |
88.2 |
9.2 |
45-49 |
88.3 |
80.7 |
8.6 |
50-54 |
82.4 |
72.0 |
12.6 |
55-59 |
70.7 |
64.5 |
8.8 |
60-64 |
34.6 |
32.7 |
5.5 |
65-69 |
8.5 |
8.5 |
0.0 |
70-74 |
3.4 |
3.4 |
0.0 |
75 i više godina |
1.6 |
1.6 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
71.0 |
58.5 |
17.7 |
25-54 |
88.8 |
76.1 |
14.3 |
55-64 |
56.9 |
52.4 |
8.0 |
ŽENE |
|
||
Ukupno |
43.5 |
33.3 |
23.4 |
15-19 godina |
14.6 |
3.2 |
78.1 |
20-24 |
40.7 |
20.1 |
50.6 |
25-29 |
71.4 |
39.4 |
44.7 |
30-34 |
79.2 |
56.9 |
28.1 |
35-39 |
86.2 |
73.5 |
14.7 |
40-44 |
84.6 |
69.8 |
17.5 |
45-49 |
75.2 |
63.8 |
15.1 |
50-54 |
66.3 |
58.7 |
11.5 |
55-59 |
30.6 |
27.5 |
10.1 |
60-64 |
9.0 |
9.0 |
0.0 |
65-69 |
2.1 |
2.1 |
0.0 |
70-74 |
1.5 |
1.5 |
0.0 |
75 i više godina |
0.5 |
0.5 |
0.0 |
Stanovništvo staro 15 i više godina prema starosti, aktivnosti i polu, oktobar 2005.
Vojvodina
|
Stopa |
Stopa |
Stopa |
UKUPNO |
|
||
Ukupno |
53.7 |
43.1 |
19.9 |
15-19 godina |
21.4 |
12.0 |
43.7 |
20-24 |
53.9 |
33.6 |
37.7 |
25-29 |
74.5 |
51.4 |
30.9 |
30-34 |
90.6 |
74.2 |
18.1 |
35-39 |
87.9 |
70.4 |
19.9 |
40-44 |
86.6 |
71.5 |
17.4 |
45-49 |
83.0 |
71.8 |
13.5 |
50-54 |
70.3 |
61.0 |
13.3 |
55-59 |
51.6 |
44.3 |
14.2 |
60-64 |
20.2 |
17.9 |
11.5 |
65-69 |
7.8 |
7.8 |
0.0 |
70-74 |
7.7 |
7.4 |
4.4 |
75 i više godina |
3.4 |
3.4 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
65.2 |
52.0 |
20.3 |
25-54 |
81.8 |
66.6 |
18.7 |
55-64 |
38.2 |
33.0 |
13.6 |
MUŠKARCI |
|
||
Ukupno |
64.5 |
54.5 |
15.5 |
15-19 godina |
29.7 |
15.7 |
47.0 |
20-24 |
62.8 |
41.4 |
34.1 |
25-29 |
81.3 |
63.6 |
21.8 |
30-34 |
96.6 |
84.8 |
12.2 |
35-39 |
96.1 |
84.3 |
12.3 |
40-44 |
94.8 |
82.6 |
12.8 |
45-49 |
91.3 |
84.3 |
7.7 |
50-54 |
84.9 |
74.8 |
12.0 |
55-59 |
72.3 |
61.6 |
14.8 |
60-64 |
31.0 |
28.3 |
8.8 |
65-69 |
10.7 |
10.7 |
0.0 |
70-74 |
12.5 |
11.8 |
5.7 |
75 i više godina |
5.8 |
5.8 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
75.5 |
63.5 |
15.8 |
25-54 |
90.7 |
78.9 |
13.0 |
55-64 |
55.6 |
48.1 |
13.5 |
ŽENE |
|
||
Ukupno |
43.7 |
32.4 |
25.8 |
15-19 godina |
12.2 |
8.0 |
34.6 |
20-24 |
46.3 |
26.9 |
41.9 |
25-29 |
67.1 |
38.4 |
42.8 |
30-34 |
83.9 |
62.3 |
25.7 |
35-39 |
80.5 |
57.8 |
28.1 |
40-44 |
78.0 |
59.9 |
23.2 |
45-49 |
74.4 |
58.8 |
21.0 |
50-54 |
57.8 |
49.2 |
14.9 |
55-59 |
29.7 |
26.0 |
12.6 |
60-64 |
10.7 |
8.7 |
18.6 |
65-69 |
5.7 |
5.7 |
0.0 |
70-74 |
3.4 |
3.4 |
0.0 |
75 i više godina |
2.2 |
2.2 |
0.0 |
Lica radnog uzrasta (15-64) |
55.0 |
40.5 |
26.3 |
Stanovništvo staro 15 i više godina, prema školskoj spremi i radnoj aktivnosti, oktobar 2005.
|
Stopa |
Stopa |
Stopa |
UKUPNO |
|
||
Ukupno |
53.5 |
42.3 |
20.8 |
Bez škole |
16.8 |
15.0 |
10.7 |
Nepotpuna osnovna škola |
30.0 |
27.1 |
9.6 |
Osnovna škola |
40.1 |
31.7 |
21.0 |
Srednja škola |
65.5 |
49.7 |
24.2 |
Viša škola |
64.6 |
52.0 |
19.5 |
Fakultet, akademija ili visoka škola |
72.1 |
64.0 |
11.2 |
UKUPNO |
|
||
Ukupno |
63.0 |
52.4 |
16.8 |
Bez škole |
28.7 |
25.2 |
12.4 |
Nepotpuna osnovna škola |
43.0 |
39.7 |
7.7 |
Osnovna škola |
53.0 |
44.6 |
15.8 |
Srednja škola |
70.6 |
56.7 |
19.7 |
Viša škola |
64.0 |
54.7 |
14.5 |
Fakultet, akademija ili visoka škola |
69.7 |
64.1 |
8.1 |
UKUPNO |
|
||
Ukupno |
44.6 |
32.9 |
26.2 |
Bez škole |
13.8 |
12.5 |
9.7 |
Nepotpuna osnovna škola |
22.0 |
19.4 |
11.8 |
Osnovna škola |
30.2 |
21.7 |
28.0 |
Srednja škola |
59.5 |
41.3 |
30.6 |
Viša škola |
65.3 |
48.8 |
25.3 |
Fakultet, akademija ili visoka škola |
74.9 |
63.9 |
14.8 |
Izvor: Republički zavod za statistiku - ARS
Stopa dugoročne nezaposlenosti
(odnos nezaposlenih koji čekaju na zaposlenje 12 i više meseci i ukupnog broja aktivnog stanovništva)
Stopa dugoročne nezaposlenosti |
||
|
X 2004. |
X 2005. |
Prema ARS-u |
14.3 |
16.5 |
Muškarci |
11.4 |
15.8 |
Žene |
18.0 |
17.4 |
Udeo neprijavljenog rada
godina |
Udeo zaposlenih u sivoj ekonomiji u ukupnom broju zaposlenih lica |
2002. |
31% |
2003. |
35% |
Izvor: dr Gorana Krstić
Svetska banka - Srbija i Crna Gora
Republika Srbija
Agenda za ekonomski rast i zaposlenost
Izveštaj br. 29258 - JU, decembar 2004.
Zaposlena lica prema radnom statusu i polu, oktobar 2005.
|
Republika Srbija |
|||||||||
ukupno |
% |
centralna Srbija |
Vojvodina |
% |
||||||
svega |
% |
bez grada Beograda |
% |
grad Beograd |
% |
|||||
UKUPNO |
||||||||||
Ukupno |
2,733,412 |
100.0 |
1,981,862 |
100.0 |
1,426,474 |
100.0 |
555,388 |
100.0 |
751,550 |
100.0 |
Samozaposleni |
563,448 |
20.6 |
422,342 |
21.3 |
350,642 |
24.6 |
71,700 |
12.9 |
141,106 |
18.8 |
Zaposleni radnici |
1,950,162 |
71.3 |
1,379,113 |
69.6 |
910,806 |
63.9 |
468,307 |
84.3 |
571,048 |
76.0 |
Pomažući članovi |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
domaćinstva* |
219,802 |
8.0 |
180,405 |
9.1 |
165,024 |
11.6 |
15,381 |
2.8 |
39,397 |
5.2 |
Muškarci |
||||||||||
Ukupno |
1,634,988 |
100.0 |
1,177,005 |
100.0 |
863,530 |
100.0 |
313,475 |
100.0 |
457,983 |
100.0 |
Samozaposleni |
429,059 |
26.2 |
321,021 |
27.3 |
268,863 |
31.1 |
52,158 |
16.6 |
108,038 |
23.6 |
Zaposleni radnici |
1,138,583 |
69.6 |
800,338 |
68.0 |
544,857 |
63.1 |
255,481 |
81.5 |
338,245 |
73.9 |
Pomažući članovi |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
domaćinstva* |
67,346 |
4.1 |
55,645 |
4.7 |
49,809 |
5.8 |
5,836 |
1.9 |
11,701 |
2.6 |
Žene |
||||||||||
Ukupno |
1,098,424 |
100.0 |
804,857 |
100.0 |
562,945 |
100.0 |
241,912 |
100.0 |
293,567 |
100.0 |
Samozaposleni |
134,390 |
12.2 |
101,322 |
12.6 |
81,779 |
14.5 |
19,543 |
8.1 |
33,068 |
11.3 |
Zaposleni radnici |
811,578 |
73.9 |
578,775 |
71.9 |
365,950 |
65.0 |
212,825 |
88.0 |
232,803 |
79.3 |
Pomažući članovi |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
domaćinstva* |
152,456 |
13.9 |
124,760 |
15.5 |
115,216 |
20.5 |
9,544 |
3.9 |
27,696 |
9.4 |
Izvor: Republički zavod za statistiku - ARS
*Pomažući članovi domaćinstva su lica koja pomažu drugom članu domaćinstva u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog gazdinstva, a da pri tome nisu plaćena za taj rad
Zaposlena lica prema vrsti radnog vremena i polu, oktobar 2005.
|
Republika Srbija |
|||||||
ukupno |
% |
centralna Srbija |
||||||
svega |
% |
bez grada |
% |
grad |
% |
|||
UKUPNO |
||||||||
Ukupno |
2733412 |
100.0% |
1981862 |
100.0% |
1426474 |
100.0% |
555388 |
100.0% |
Puno radno vreme |
2529452 |
92.5% |
1832630 |
92.5% |
1303530 |
91.4% |
529100 |
95.3% |
Radno vreme kraće od punog |
203960 |
7.5% |
149231 |
7.5% |
122943 |
8.6% |
26288 |
4.7% |
Muškarci |
||||||||
Ukupno |
1634988 |
100.0% |
1177005 |
100.0% |
863530 |
100.0% |
313475 |
100.0% |
Puno radno vreme |
1537842 |
94.1% |
1106019 |
94.0% |
805427 |
93.3% |
300592 |
95.9% |
Radno vreme kraće od punog |
97146 |
5.9% |
70986 |
6.0% |
58102 |
6.7% |
12884 |
4.1% |
Žene |
||||||||
Ukupno |
1098424 |
100.0% |
804857 |
100.0% |
562945 |
100.0% |
241912 |
100.0% |
Puno radno vreme |
991610 |
90.3% |
726611 |
90.3% |
498103 |
88.5% |
228508 |
94.5% |
Radno vreme kraće od punog |
106814 |
9.7% |
78245 |
9.7% |
64841 |
11.5% |
13404 |
5.5% |
Izvor: Republički zavod za statistiku - ARS
Zaposlena lica prema vrsti rada i polu, oktobar 2005.
|
Republika Srbija |
|||||
ukupno |
% |
muškarci |
% |
žene |
% |
|
Ukupno |
2733412 |
100.00% |
1634988 |
100.00% |
1098424 |
100.00% |
Rad na neodređeno vreme |
2319438 |
84.86% |
1361691 |
83.23% |
957747 |
87.19% |
Rad na određeno vreme |
157030 |
5.74% |
88027 |
5.38% |
69003 |
6.28% |
Sezonski rad |
154799 |
5.66% |
112544 |
6.88% |
42255 |
3.85% |
Povremeni rad |
102145 |
3.74% |
72726 |
4.45% |
29419 |
2.68% |
Izvor: Republički zavod za statistiku - ARS
Predškolsko obrazovanje
Broj vaspitno-obrazovnih ustanova, i broj dece - po polu i uzrastu
Godina |
Broj ustanova |
broj dece |
||||||||
|
|
prema uzrastu |
||||||||
ukupno |
devojčice |
do 18 mes. |
18 mes. |
2-3 god. |
3-4 god. |
4-5 god. |
5-7 god. |
3-7 god. |
||
Republika Srbija |
||||||||||
2000. |
1689 |
167920 |
81655 |
3303 |
6650 |
11695 |
19228 |
23693 |
91655 |
11696 |
2001. |
1725 |
168078 |
81646 |
3330 |
6887 |
11713 |
18982 |
23739 |
90105 |
13322 |
2002. |
1776 |
161939 |
78874 |
3953 |
6880 |
11666 |
19039 |
22481 |
84896 |
13910 |
2003. |
1804 |
161938 |
78861 |
3921 |
6725 |
13437 |
18671 |
21962 |
82318 |
14904 |
2004. |
1840 |
162256 |
78957 |
4211 |
7202 |
13079 |
20145 |
22812 |
78426 |
16381 |
Centralna Srbija |
||||||||||
2000. |
1077 |
118786 |
57846 |
2572 |
5401 |
9327 |
14390 |
17237 |
61992 |
7867 |
2001. |
1111 |
118569 |
57709 |
2629 |
5501 |
9068 |
14035 |
16893 |
61736 |
8707 |
2002. |
1162 |
115048 |
55711 |
3107 |
5544 |
9092 |
14032 |
16007 |
58229 |
9037 |
2003. |
1187 |
115277 |
56216 |
3129 |
5509 |
10302 |
13687 |
15548 |
57140 |
9962 |
2004. |
1220 |
115560 |
56338 |
3488 |
5780 |
9834 |
14611 |
16064 |
55471 |
10292 |
Vojvodina |
||||||||||
2000. |
612 |
49134 |
23809 |
731 |
1249 |
2368 |
4838 |
6456 |
29663 |
3829 |
2001. |
614 |
49509 |
23937 |
701 |
1386 |
2645 |
4947 |
6846 |
28369 |
4615 |
2002. |
614 |
47777 |
23163 |
846 |
1336 |
2574 |
5007 |
6474 |
26667 |
4873 |
2003. |
617 |
46661 |
22645 |
792 |
1216 |
3135 |
4984 |
6414 |
25178 |
4942 |
2004. |
620 |
46696 |
22619 |
723 |
1422 |
3245 |
5534 |
6728 |
22955 |
6089 |
Broj vaspitno-obrazovnih grupa i broj dece, prema vrsti boravka
Godina |
Ukupno |
Celodnevni i petodnevni boravak |
Poludnevni boravak |
Tročasovni program (6-7 godina) |
||||
grupa |
dece |
broj |
broj dece |
broj |
broj dece |
broj |
broj dece |
|
Republika Srbija |
||||||||
2000. |
6831 |
167920 |
4309 |
109442 |
1907 |
44947 |
615 |
13531 |
2001. |
7045 |
168078 |
4417 |
109248 |
1943 |
44686 |
685 |
14144 |
2002. |
7081 |
162825 |
4463 |
105685 |
2002 |
44652 |
616 |
12488 |
2003. |
7172 |
161938 |
4527 |
107151 |
2083 |
43628 |
562 |
11159 |
2004. |
7251 |
162256 |
4589 |
108793 |
2159 |
43667 |
503 |
9796 |
Centralna Srbija |
||||||||
2000. |
4784 |
118786 |
3276 |
83839 |
901 |
21569 |
607 |
13358 |
2001. |
4944 |
118569 |
3337 |
82928 |
929 |
21650 |
678 |
13991 |
2002. |
4950 |
115048 |
3347 |
80181 |
995 |
22544 |
608 |
12323 |
2003. |
5017 |
115277 |
3368 |
81269 |
1095 |
23015 |
554 |
10993 |
2004. |
5070 |
115560 |
3395 |
82082 |
1195 |
24162 |
480 |
9316 |
Vojvodina |
||||||||
2000. |
2047 |
49134 |
1033 |
25603 |
1006 |
23358 |
8 |
173 |
2001. |
2101 |
49509 |
1080 |
26320 |
1014 |
23036 |
7 |
153 |
2002. |
2131 |
47777 |
1116 |
25504 |
1007 |
22108 |
8 |
165 |
2003. |
2155 |
46661 |
1159 |
25882 |
988 |
20613 |
8 |
166 |
2004. |
2181 |
46696 |
1194 |
26711 |
964 |
19505 |
|
|
Redovno osnovno obrazovanje
Broj škola, odeljenja i broj učenika - po polu i po razredima
- Početak školske godine -
Godina |
Broj škola |
Broj odeljenja |
Broj učenika |
|||||||||
ukupno |
učenice |
po razredima |
||||||||||
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
VII |
VIII |
|||||
Republika Srbija |
||||||||||||
2000. |
3611 |
31416 |
711954 |
346466 |
85226 |
84311 |
87618 |
87191 |
89181 |
92230 |
93729 |
92468 |
2001. |
3598 |
31272 |
696374 |
338005 |
84504 |
84110 |
83469 |
86867 |
88026 |
87145 |
90885 |
91368 |
2002. |
3580 |
31131 |
680440 |
331690 |
84096 |
82804 |
83120 |
82710 |
87408 |
85686 |
85841 |
88795 |
2003. |
3587 |
31174 |
667570 |
324963 |
81045 |
82828 |
82423 |
82938 |
83778 |
85445 |
84807 |
84306 |
2004. |
3579 |
31032 |
659543 |
321119 |
80219 |
80286 |
82416 |
81992 |
83813 |
82473 |
84840 |
83504 |
Centralna Srbija |
||||||||||||
2000. |
3077 |
22954 |
519887 |
252738 |
62424 |
61875 |
64112 |
63685 |
65053 |
67036 |
68314 |
67388 |
2001. |
3064 |
22839 |
509134 |
246904 |
61761 |
61688 |
61237 |
63631 |
64145 |
63658 |
66169 |
66845 |
2002. |
3052 |
22756 |
498331 |
242806 |
61211 |
60866 |
61061 |
60856 |
64036 |
62580 |
62894 |
64827 |
Redovno srednje obrazovanje
Broj škola, odeljenja, i broj učenika - po polu i razredima
- Početak školske goline -
Godina |
Broj škola |
Broj odeljenja |
Broj učenika |
|||||
ukupno |
učenice |
po razredima |
||||||
I |
II |
III |
IV |
|||||
Republika Srbija |
||||||||
2000. |
474 |
10708 |
323490 |
162264 |
93954 |
88202 |
87907 |
53427 |
2001. |
475 |
10622 |
314556 |
159763 |
90612 |
85532 |
82846 |
55566 |
2002. |
482 |
10789 |
310235 |
157534 |
88579 |
82882 |
80506 |
58250 |
2003. |
490 |
10856 |
302612 |
152985 |
88793 |
82632 |
78789 |
52398 |
2004. |
480 |
10891 |
297708 |
150508 |
84894 |
82385 |
79246 |
51183 |
Centralna Srbija |
||||||||
2000. |
352 |
7763 |
239285 |
120162 |
68906 |
64949 |
64628 |
40802 |
2001. |
350 |
7714 |
232471 |
117940 |
66315 |
62744 |
61132 |
42280 |
2002. |
355 |
7833 |
228524 |
116004 |
64801 |
60830 |
59185 |
43708 |
2003. |
366 |
7919 |
223641 |
112780 |
65104 |
60920 |
58040 |
39577 |
2004. |
357 |
7946 |
220162 |
110747 |
62592 |
60709 |
58281 |
38580 |
Vojvodina |
||||||||
2000. |
122 |
2945 |
84205 |
42102 |
25048 |
23253 |
23279 |
12625 |
2001. |
125 |
2908 |
82085 |
41823 |
24297 |
22788 |
217141 |
13286 |
2002. |
127 |
2956 |
81711 |
41530 |
23796 |
22052 |
21321 |
14542 |
2003. |
124 |
2937 |
78971 |
40205 |
23689 |
21712 |
20749 |
12821 |
2004. |
123 |
2945 |
77546 |
39761 |
22302 |
21676 |
20965 |
12603 |
Maloletni korisnici i oblici socijalne zaštite
Godina |
Ukupan broj |
Oblici socijalne zaštite |
|||
starateljstvo |
smeštaj |
novčane |
ostale |
||
Republika Srbija |
|||||
2001. |
97344 |
5273 |
6007 |
40591 |
78426 |
2002. |
100581 |
5428 |
5890 |
43176 |
40865 |
2003. |
102360 |
5965 |
6473 |
48452 |
18165 |
2004. |
105987 |
6181 |
6490 |
50463 |
16659 |
Centralna Srbija |
|||||
2001. |
70434 |
3922 |
4076 |
34299 |
50871 |
2002. |
71336 |
4066 |
3887 |
35548 |
26343 |
2003. |
73642 |
4486 |
4333 |
39296 |
13222 |
2004. |
76507 |
4624 |
4276 |
41136 |
9783 |
Vojvodina |
|||||
2001. |
26910 |
1351 |
1931 |
6292 |
27555 |
2002. |
29245 |
1362 |
2003 |
7628 |
14522 |
2003. |
28718 |
1479 |
2140 |
9156 |
4943 |
2004. |
29480 |
1557 |
2214 |
9327 |
6876 |
Stopa pripadnosti sindikatu
Sindikalne centrale |
broj članova - april 2006* |
broj članova - reprezentativan** |
Procenat članova sindikata |
SSSS |
847,219 |
443,120 |
22,00% |
UGS "Nezavisnost" |
500,000 |
288,786 |
8,87% |
ASNS |
300,000 |
- |
|
Ostali sindikati |
- |
- |
|
* Izvor: Sajt sindikalne centrale
** Izvor: Sindikalne centrale
godina |
Procenat članova sindikata |
2002. |
45 |
2003. |
41 |
Izvor: "Sindikalni barometar" br. 2 (za 2002.) i br. 3 (za 2003.)
Sindikalne centrale |
broj članova - novembar 2003. |
% po barometru*** |
SSSS |
416,097 |
23 |
UGS "Nezavisnost" |
235,185 |
13 |
ASNS |
36,182 |
2 |
Ostali sindikati |
54,273 |
3 |
*** Izvor: Sindikalni barometar 3. (Novembar 2003.)
Povrede na radu
GODINA |
Ukupno povreda |
Sa smrtnim ishodom |
Stopa na 1000 zaposlenih |
|
Broj |
Procenat |
|||
2000. |
27,908 |
51 |
0.18 |
14.6 |
2001. |
27,026 |
61 |
0.23 |
14.2 |
2002. |
26,391 |
35 |
0.13 |
14.3 |
2003. |
21,903 |
25 |
0.11 |
12.1 |
2004. |
24,290 |
58 |
0.24 |
11.8 |
2005. |
21,924 |
38 |
0.17 |
10.6 |
* Izvor: *Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
Budžet za aktivne mere i BDP za period 2004 - 2005.
|
2004. |
2005. |
BDP |
1,310,300,000,000 |
1,601,200,000,000 |
AMTR-plan |
900,000,000 |
750,000,000 |
Učešće AMTR u BDP, u % |
0.0687 |
0.0468 |
* Izvor: Nacionalni akcioni plan zapošljavanja
Troškovi politike tržišta rada
Troškovi |
2004. |
%BDP |
2005. |
%BDP |
BDP |
1,310,300,000,000.00 |
1,601,200,000,000.00 |
||
Aktivne mere |
410,113,996.25 |
0.03130% |
1,545,045,829.41 |
0.09649% |
Pasivne mere |
12,964,397,193.16 |
0.98942% |
14,393,137,000.00 |
0.89890% |
Broj nezaposlenih po savetniku*
Broj nezaposlenih |
895,697 |
Broj tražilaca zaposlenja |
547 |
Broj savetodavaca |
1,637 |
*Izvor: NSZ, Decembar 2005.
Prava iz socijalnog osiguranja - realizacija
U hilj. dinara
Red. |
OPIS |
Planirano |
Realizovano |
1. |
Novčana naknada za nezaposlene - neto |
7,924,332 |
7,853,894 |
2 |
Jednokratna novčana naknada za nezaposlene |
50,000 |
44,507 |
3 |
Privremena naknada KiM |
2,457,898 |
1,515,245 |
4. |
Aktivne mere zapošljavanja |
750,000 |
1,545,046 |
5. |
Transferi OOSO - doprinosi za nezaposlenost |
5,433,051 |
4,784,881 |
6. |
25.000 |
28,158 |
|
7. |
Ostala prava iz socijalnog osiguranja (PASIVNE MERE) |
313,036 |
166,452 |
|
UKUPNO |
16,953,317 |
15,938,183 |
Realizacija aktivnih mera zapošljavanja
MERA APZ |
Na teret neutrošenih |
Iz planiranih sredstva |
Iz sredstava NSZ |
Iz sredstava MINRZS |
SVEGA |
Aktivno traženje posla |
206,995.64 |
2,255,441.76 |
|
|
2,840,891.35 |
Sajmovi zapošljavanja |
378,453.95 |
|
|
||
Obuke |
106,106,750.84 |
312,562,381.54 |
|
|
413,669,132.38 |
Podsticanje preduzetništva i programi zapošljavanja |
422,051,257.27 |
434,803,548.41 |
174,281,000.00 |
92,400,000.00 |
1,123,535,805.68 |
UKUPNO |
528,365,003.75 |
749,999,825.66 |
174,281,000.00 |
92,400,000.00 |
1,545,045,829.41 |
Zaposleni i prosečna zarada zaposlenih prema polu - Septembar 2005
|
Zaposleni |
Ø Zarada |
||
Ukupno |
Žene |
Ukupno |
Žene |
|
Republika Srbija |
1,259,498 |
563,678 |
26,741 |
25,624 |
Centralna Srbija |
930,151 |
417,861 |
26,609 |
25,458 |
Vojvodina |
329,347 |
145,817 |
27,112 |
26,100 |
Grad Beograd |
361,167 |
172,353 |
33,531 |
31.409 |
Izvor: Republički zavod za statistiku Saopštenje 319 3P12
Zaposleni prema visini zarade - Septembar 2005*
|
Republika |
Centralna |
Vojvodina |
Grad |
Ukupno |
1,259,438 |
930,151 |
329,347 |
361,167 |
Nisu primili zaradu |
151,088 |
115,043 |
36,045 |
22,191 |
Primili do 6000 din. |
12,746 |
9,474 |
3,272 |
2,482 |
6000-9000 |
28,736 |
21,659 |
7,077 |
5,449 |
9001-12000 |
74,598 |
55,386 |
19,212 |
14,159 |
12001-15000 |
110,312 |
81,067 |
29,245 |
25,375 |
15001-20000 |
167,304 |
124,397 |
42,907 |
42,061 |
20001-25000 |
180,106 |
131,972 |
48.134 |
46,058 |
25001-35000 |
255.067 |
190,337 |
64,730 |
84,643 |
35001-45000 |
150,702 |
109,957 |
40,745 |
61,494 |
45001 i više din. |
128,839 |
90,859 |
37,980 |
57,255 |
* Obuhvaćeni su svi zaposleni bez obzira na broj časova rada koji su ostvarili u mesecu septembru
Izvor: Republički zavod za statistiku Saopštenje 319 3P12
Zaposleni prema visini zarade - Septembar 2005*
|
Republika Srbija |
Centralna Srbija |
Vojvodina |
Grad Beograd |
||||
Broj |
Prosečna |
Broj |
Prosečna |
Broj |
Prosečna |
Broj |
Prosečna |
|
Ukupno |
1,259,498 |
26,741 |
930,151 |
26,609 |
329,347 |
27,112 |
361,167 |
33,531 |
VSS |
204,226 |
45,993 |
153,192 |
45,757 |
51,034 |
46,704 |
76,786 |
52,644 |
VŠS |
103,047 |
30,614 |
76,891 |
30,173 |
26,156 |
31,910 |
29,053 |
36,334 |
SSS |
367,267 |
25,248 |
267,415 |
25,160 |
99,852 |
25,483 |
114,648 |
29,853 |
NSS |
63,854 |
16,911 |
46,670 |
16,333 |
17,184 |
18,480 |
19,901 |
19,776 |
VKV |
78,041 |
30,876 |
62,319 |
30,835 |
15,722 |
31,035 |
26,983 |
37,029 |
KV |
252,175 |
20,821 |
189,841 |
20,428 |
62,334 |
22,020 |
59,673 |
25,718 |
PKV |
82,960 |
17,195 |
62,640 |
16,675 |
20,320 |
18,797 |
18,503 |
20,181 |
NKV |
107,928 |
15,686 |
71,183 |
15,265 |
36,745 |
16,502 |
15,620 |
18,511 |
Izvor: Republički zavod za statistiku Saopštenje 319 3P12
Minimalna zarada za obračun doprinosa za prvu polovinu 2006. godine je 11.508,00 din.
Izvor: Revizija br. 3-4/2006.
Minimalna cena rada za drugu polovinu 2005. godine je 41,00 din/čas.
Izvor: Službeni glasnik 58, 08.07.2005.
Prosečna visina novčane naknade u 2005. godini iznosila je oko 11.000,00 din bruto ili oko 8.000,00 neto.
Izvor: NSZ
Indikatori uspeha u primeni Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za period 2006-2008.
Smernica |
Indikator |
Merna karakteristika |
Izvor |
Mere |
Odgovornost |
|
Nacionalna strategija |
Nacionalni akcioni plan |
|||||
Sveobuhvatni ciljevi politike |
Stopa participacije* |
Rast od 0,8% godišnje |
Rast od 0,8% godišnje |
ARS |
Aktivne mere tržišta rada |
MRZSP, NSZ |
Povećanje Zaposlenosti |
Zaposlenost |
|
Rast od 1,4% godišnje |
RZS |
Ekonomska, fiskalna, monetarna, politika tržišta rada |
MRZSP, MP MF, NSZ, NBS |
Stopa zaposlenosti* |
Rast od 1,5% godišnje |
Rast od 1,5% godišnje |
ARS |
Aktivne mere tržišta rada |
MRZSP, MPP |
|
Stopa anketne nezaposlenosti* |
Smanjenje za 0,5% godišnje |
Smanjenje za 0,5% godišnje |
ARS |
Aktivne mere tržišta rada |
MRZSP, MP |
|
Smanjenje nezaposlenost |
Registrovana nezaposlenost |
|
Smanjenje za 0,5% godišnje |
NSZ |
Aktivne mere tržišta rada |
MRZSP, NSZ |
Stopa registrovane nezaposlenosti |
|
Smanjenje za 1,1% godišnje |
NSZ i RZS |
Aktivne mere tržišta rada |
MRZSP, NSZ |
|
Rast Produktivnosti |
Realni BDP po zaposlenom |
|
Povećanje za 4,4% godišnje |
RZS |
Ekonomska, fiskalna, monetarna, politika tržišta rada |
VLADA, NBS |
Rast zarada |
|
|
Povećanje za 4,0% godišnje |
RZS |
Ekonomska, fiskalna, politika tržišta rada |
VLADA I SOC. |
PARTNERI |
||||||
Budžet za aktivne mere tržišta rada |
Učešće sredstava za AMTR u BDP,% |
|
0,07% u 2006. |
RZS i NSZ |
Ekonomska, fiskalna, politika tržišta rada |
MRZSP, MF, NSZ, VLADA |
Dugoročna nezaposlenost |
Stopa dugoročno nezaposlenih |
do 2010. |
Smanjenje za 2,5% godišnje |
NSZ |
Razvijanje saradnje sa poslodavcima; Uključivanje; dugoročno nezaposlenih u programe ATP Uvođenje doživotnog učenja |
MRZSP |
Nezaposlenost mladih |
Stopa zaposlenosti mladih (15-24) |
29% u 2010. godini |
25,1% u 2008. godini |
ARS |
Razvijanje programa zapošljavanja i samozapošljavanja mladih; Razvijanje centara za karijerno vođenje i savetovanje |
MRZSP |
Podrška aktivnom starenju |
Stopa zaposlenosti starijih (55-64) |
Povećanje stope zaposlenosti starosne grupe 55-64 |
Povećanje za 5,5% godišnje |
ARS |
Uključivanje viškova zaposlenih i starijih (55-64) u programe AMTR; Formiranje fonda za zapošljavanje starijih (55-64) |
MRZSP |
Ravnopravnost polova |
Stopa zaposlenosti žena |
|
Povećanje za 3,9% godišnje |
ARS |
Jednak pristup poslovima i programima AMTR; Podsticanje ženskog preduzetništva; Mere socijalne politike-briga o deci, st |
MRZSP |
Zarade i produktivnost |
Stope rasta: pros.realna zarada produktivnost (BDP/ |
|
Pros. godišnje 2005-2008: |
RZS |
Politika zarada na nacionalnom nivou - sporiji rast prosečne realne zarade od rasta produktivnosti |
MRZSP, |
* Radni uzrast - svi stanovnici starosti 15-64 godine. Baza podataka - Anketa o radnoj snazi 2004. godine.
MRZSP - Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
MP - Ministarstvo privrede
MPS - Ministarstvo prosvete i sporta
MF - Ministarstvo finansija
MKI - Ministarstvo za kapitalne investicije
NBS - Narodna banka Srbije
NSZ - Nacionalna služba za zapošljavanje
RZS - Republički zavod za statistiku
ARS - Anketa o radnoj snazi
MOP - Materijalno obezbeđenje porodice
ATP - Aktivno traženje posla