PRAVILNIK O OGRANIČENOJ UPOTREBI GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA ("Sl. list SRJ", br. 62/2002 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

 

I OPŠTE ODREDBE

Cilj

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se kriterijumi i merila za ispunjenje uslova za ograničenu upotrebu genetički modifikovanih organizama (u daljem tekstu: GMO), koje moraju ispuniti stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Saveznoj Republici Jugoslaviji za strane GMO (u daljem tekstu: podnosilac prijave), kao i obrazac prijave za ograničenu upotrebu GMO.

Kriterijumima i merilima utvrđuje se svaka operacija pri kojoj se organizmi genetički modifikuju ili pri kojoj se GMO kultivišu, skladište, koriste, transportuju, uništavaju ili odlažu i pri kojoj fizičke barijere ili kombinacija fizičkih zajedno sa hemijskim, odnosno biološkim barijerama služe da se ograniči njihov kontakt sa bilo kojim oblikom života i životnom sredinom.

Član 2

Odredbe ovog pravilnika primenjivaće se na GMO koji nastaju korišćenjem tehnika koje su navedene u Prilogu br. 1 pod A koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, osim tehnika navedenih u Prilogu br. 1 pod B, za koje se ne smatra da dovode do stvaranja GMO.

Odredbe ovog pravilnika neće se primenjivati na GMO dobijene tehnikama navedenim u Prilogu br. 1 pod V.

II STANDARDNI POSTUPAK RAZMATRANJA PRIJAVE

Član 3

Podnosilac prijave, pre ograničene upotrebe GMO, podneće prijavu saveznoj organizaciji nadležnoj za poslove ograničene upotrebe, proizvodnje i prometa GMO i proizvoda od GMO (u daljem tekstu: nadležna savezna organizacija).

Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) podatke o laboratoriji, odnosno institutu, date u Prilogu  br. 4 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;

2) tehničku dokumentaciju koja sadrži podatke, date u Prilogu br. 2 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, neophodne za izvođenje procene rizika pri ograničenoj upotrebi GMO;

3) kratak sadržaj prijave;

4) procenu rizika i zaključke koji su dati u Prilogu br. 3 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, zajedno sa svim bibliografskim podacima (referencama) i naznakom korišćenih metoda.

Član 4

Nadležna savezna organizacija, u skladu sa naučnim razvojem biotehnologije, preispitivaće postupak u delu koji se odnosi na potencijalne rizike od GMO, odnosno preispitaće zahteve koje je potrebno ispuniti da bi se prijava razmatrala.

Podnosilac prijave može da se pozove na podatke iz prijave koja je prethodno popunjena od drugih podnosilaca, ako te informacije, podaci ili rezultati nisu poverljivi ili ako su ti podnosioci dali svoju pismenu saglasnost, a može podneti i dodatne podatke za koje smatra da su od značaja.

Nadležna savezna organizacija potvrdiće datum prijema prijave i pismeno odgovoriti podnosiocu u roku od 90 dana od dana prijema prijave, i pri tom:

1) ukazaće da prijava ispunjava uslove utvrđene ovim pravilnikom, odnosno da se ograničena upotreba odobrava;

2) ukazaće da prijava ne ispunjava uslove ovog pravilnika i da se zbog toga odbija, ili

3) zahtevaće dodatne podatke.

U analizi podataka datih u prijavi, nadležna savezna organizacija konsultovaće Nacionalni savet za biološku sigurnost (u daljem tekstu: NSBS) koji obrazuje Savezno ministarstvo privrede i unutrašnje trgovine. NSBS u roku od 60 dana daće svoje stručno mišljenje o analizi podataka datih u prijavi za ograničenu upotrebu GMO.

Ako nadležna savezna organizacija zahteva dodatne podatke, zahtev mora biti obrazložen i mora se utvrditi rok u kome će se dodatni podaci dostaviti.

Nadležna savezna organizacija može odobriti za utvrđeni rok ograničenu upotrebu GMO na istom mestu ili na drugim mestima sa istom namenom, a na osnovu podataka prikazanih u jednoj prijavi.

Podnosilac prijave može otpočeti sa ograničenom upotrebom GMO, samo po dobijanju odobrenja od nadležne savezne organizacije.

Postupak sa promenama i novim podacima

Član 5

U slučaju da podnosiocu prijave postanu dostupni podaci o novoj modifikaciji ili nenamernoj promeni GMO namenjenog za ograničenu upotrebu, koji mogu imati posledice za ljudsko zdravlje i okolinu, posle davanja odobrenja za ograničenu upotrebu GMO od strane nadležne savezne organizacije ili ako su novi podaci o takvom riziku postali dostupni za vreme dok nadležna savezna organizacija razmatra prijavu, podnosilac prijave će:

1) preduzeti mere neophodne za zaštitu ljudskog zdravlja i okoline;

2) obavestiti nadležnu saveznu organizaciju ako nenamerna promena postane poznata ili ako su mu novi podaci dostupni;

3) prilagoditi mere za zaštitu ljudskog zdravlja i okoline, koje su date u Prilogu br. 2.

Ako nadležnoj saveznoj organizaciji postanu dostupni podaci iz stava 1. ovog člana koji mogu da imaju značajan uticaj na procenu rizika za ljudsko zdravlje i okolinu, nadležna savezna organizacija proceniće te podatke, učiniće ih dostupnim javnosti i zahtevaće od podnosioca prijave da:

1) prilagodi uslove ograničene upotrebe GMO;

2) obustavi ograničenu upotrebu GMO, ili

3) prekine ograničenu upotrebu GMO.

Izveštaj podnosioca o ograničenoj upotrebi GMO

Član 6

U toku i po završetku ograničene upotrebe GMO, u intervalima utvrđenim u odobrenju za ograničenu upotrebu GMO, podnosilac prijave dostaviće nadležnoj saveznoj organizaciji izveštaj o rezultatima ograničene upotrebe GMO, a posebno u pogledu rizika za ljudsko zdravlje i okolinu.

Poverljivost podataka

Član 7

Nadležna savezna organizacija i NSBS neće objavljivati poverljive podatke sadržane u prijavi iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika.

Podnosilac prijave mora da naznači poverljive podatke u prijavi iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika, sa obrazloženjem.

Nadležna savezna organizacija, posle konsultacija sa podnosiocem prijave, odlučiće koje će podatke čuvati kao poverljive i o tome će obavestiti podnosioca prijave.

Poverljivim neće se smatrati sledeći podaci:

1) ime i adresa podnosioca prijave, opšti opis(i) GMO, cilj ograničene upotrebe, lokacija (mesto) ograničene upotrebe;

2) metode i planovi za nadgledanje ograničene upotrebe GMO i odgovor u slučaju vanrednog stanja;

3) procena rizika.

Ako podnosilac povuče prijavu, nadležna savezna organizacija i NSBS poštovaće poverljivost dostavljenih podataka u prijavi iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika.

III NESTANDARDNI POSTUPAK RAZMATRANJA PRIJAVE

Član 8

Ako postoji iskustvo o ograničenoj upotrebi određenog GMO, i ako GMO ispunjava kriterijume sadržane u Prilogu br. 5 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, nadležna savezna organizacija može primeniti nestandardni postupak razmatranja prijave.

Podnosilac prijave podneće nadležnoj saveznoj organizaciji zahtev za pokretanje nestandardnog postupka prijavljivanja.

Zahtev iz stava 2. ovog člana, sadrži sledeće podatke:

1) opšti podaci:

- ime i adresa podnosioca (laboratorija ili institut);

- ime, kvalifikacije i iskustvo odgovornog istraživača;

- naziv projekta;

2) podaci koji se odnose na GMO:

- latinski naziv;

- taksonomsko određenje;

- druga imena (uobičajeno ime, ime soja itd.);

- fenotipski i genetički markeri;

- priroda i izvor vektora;

- tehnike korišćene u genetičkoj modifikaciji;

- sekvenca, funkcionalni identitet i lokacija menjanih, odnosno ugrađenih, odnosno izbačenih segmenata nukleinske kiseline o kojima je reč, sa posebnim osvrtom na bilo koju poznatu škodljivu sekvencu;

- opis genetičkog svojstva ili fenotipske karakteristike i posebno bilo koje nove osobine i karakteristike koja može biti eksprimirana ili prestaje da bude eksprimirana.

Član 9

U razmatranju zahteva iz člana 8. stav 2. ovog pravilnika, nadležna savezna organizacija konsultovaće NSBS, koji će u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva dati svoje stručno mišljenje o podnetom zahtevu i odrediti minimum potrebnih podataka iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika.

Podnosilac prijave, pre ograničene upotrebe GMO, podneće prijavu iz člana 8. stav 1. ovog pravilnika nadležnoj saveznoj organizaciji.

Podnosilac prijave može da se pozove na podatke iz prijave koja je prethodno popunjena od drugih podnosilaca, ako te informacije, podaci ili rezultati nisu poverljivi, ili ako su ti podnosioci dali svoju pismenu saglasnost, a može podneti i dodatne podatke za koje smatra da su od značaja.

Nadležna savezna organizacija potvrdiće datum prijema prijave i pismeno odgovoriti podnosiocu u roku od 45 dana od dana prijema prijave, i pri tom:

1) ukazaće da prijava ispunjava uslove utvrđene ovim pravilnikom, odnosno da se uvođenje odobrava;

2) ukazaće da prijava ne ispunjava uslove ovog pravilnika i da se zbog toga odbija, ili

3) zahtevaće dodatne podatke.

U analizi prijave iz člana 8. stav 1. ovog pravilnika, nadležna savezna organizacija konsultovaće NSBS. NSBS u roku od 30 dana daće svoje stručno mišljenje o analizi podataka datih u prijavi.

Ako nadležna savezna organizacija zahteva dodatne podatke, zahtev mora biti obrazložen i mora se utvrditi rok u kome će se dodatni podaci dostaviti.

Podnosilac prijave iz člana 8. stav 1. ovog pravilnika može otpočeti sa ograničenom upotrebom GMO samo po dobijanju odobrenja od nadležne savezne organizacije.

Član 10

Na postupak razmatranja prijave iz člana 8. stav 1. ovog pravilnika primenjivaće se odredbe čl. 5. do 7. ovog pravilnika.

IV OSTALE ODREDBE

Član 11

Podnosilac prijave kome je dato odobrenje za ograničenu upotrebu GMO:

1) sprovodiće i koristiće tehničke mere i sredstva zaštite lica i objekata, odnosno lokacija;

2) vršiće testiranje na prisustvo GMO koji se koriste i to van lokacije navedene u odobrenju za ograničenu upotrebu.

Član 12

Pri ograničenoj upotrebi GMO, potrebno je sprovoditi sledeće preventivne mere, i to:

1) ambalaža u kojoj se vrši čuvanje i transportovanje mora da zadovoljava sledeće:

- da je osigurana od nekontrolisanog ispuštanja GMO;

- da svi sastavni delovi ambalaže moraju da zadovoljavaju zahteve manipulacije, odnosno da se tokom transporta ne oštete;

- da je obeležena etiketom sa sledećim podacima: naziv i adresa proizvođača, odnosno zastupnika inostranog proizvođača i logotip, sadržaj pakovanja, genetički naziv, datum proizvodnje, rok upotrebe, sa jasno vidljivim natpisom "genetički modifikovan organizam";

2) uništavanje prazne ambalaže u kojoj je bio GMO vrši krajnji korisnik poznatim fizičkim i hemijskim sredstvima;

3) mesto ograničene upotrebe GMO mora da ispuni uslove:

- da imaju postavljene oznake "Rad sa GMO";

- da ispunjava uslove i kriterijume navedene u odobrenju za ograničenu upotrebu.

Pristup mestu ograničene upotrebe GMO dozvoljen je samo osoblju laboratorije, odnosno instituta.

V ZAVRŠNA ODREDBA

Član 13

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

 

Prilog br. 1

A) Tehnike za koje se smatra da dovode do genetičke modifikacije su:

1) tehnike rekombinantnih nukleinskih kiselina koje podrazumevaju stvaranje novih kombinacija genetičkog materijala ugrađivanjem molekula nukleinske kiseline, formirane na bilo koji način van nekog organizma, u bilo koji virus, bakterijski plazmid ili neki drugi vektorski sistem i njihovo unošenje u organizam domaćina kod koga se prirodno ne nalaze, ali u kome je omogućeno njihovo kontinualno umnožavanje;

2) tehnike koje obuhvataju direktno unošenje naslednog materijala (pripremljenog van organizma) u organizam, uključujući i mikro-injeciranje, makro-injeciranje i mikro-inkapsulaciju;

3) fuzija ćelija (uključujući fuziju protoplasta) ili tehnike hibridizacije kod kojih su žive ćelije sa novom kombinacijom naslednog genetičkog materijala formirane metodom fuzije dve ili viće ćelija, kakva u prirodi ne postoji.

B) Tehnike za koje se ne smatra da dovode do genetičke modifikacije, pod uslovom da ne uključuju upotrebu molekula rekombinantne nukleinske kiseline ili genetički modifikovanih organizama stvorenih tehnikama drukčijim od onih izuzetih u prilogu br. 1 pod V:

1) in vitro fertilizacija;

2) prirodni procesi kao što su: konjugacija, transdukcija, transformacija;

3) indukcija poliploidije.

V) Tehnike za genetičku modifikaciju koje daju organizme koji mogu biti izuzeti iz odredaba ovog pravilnika, pod uslovom da ne uključuju korišćenje molekula rekombinantnih nukleinskih kiselina ili genetički modifikovanih organizama, osim onih dobijenih jednom ili više niže navedenih tehnika:

1) mutageneza;

2) fuzija biljnih ćelija (uključujući fuziju protoplasta) kod organizama koji mogu razmenjivati genetički materijal putem klasične metode ukrštanja.

 

Prilog br. 2

PODACI KOJI SE ZAHTEVAJU U PRIJAVI ZA OGRANIČENU UPOTREBU GMO

I Opšti podaci:

1) ime i adresa podnosioca prijave;

2) podaci o osoblju i njihovoj kvalifikaciji:

- ime osobe odgovorne za nadzor, praćenje i sigurnost kao i ime i kvalifikacija odgovornog naučnika;

- podaci o iskustvu i kvalifikacijama osoblja uključenog u proces ograničene upotrebe GMO;

3) naziv projekta.

II Karakteristike donora, recipijenta ili parentalnog (roditeljskog) organizma:

1) latinski naziv;

2) taksonomsko određenje;

3) ostala imena (uobičajeno ime, ime soja, ime odgajivača i sl.);

4) fenotipski i genetički markeri;

5) stepen srodnosti između donora i recipijenta ili između roditeljskih organizama;

6) opis tehnika za identifikaciju i detekciju;

7) osetljivost, pouzdanost u kvantitativnom smislu i specifičnosti tehnika za detekciju i identifikaciju;

8) opis geografske rasprostranjenosti i prirodnog staništa organizma uključujući i podatke o prirodnim predatorima, plenu, parazitima i kompetitorima, simbiotima i domaćinima;

9) potencijal genetičkog transfera i potencijal razmene sa drugim organizmima;

10) verifikacija genetičke stabilnosti i faktora koji utiču na tu stabilnost;

11) patogenost, ekološke i fiziološke osobine, i to:

- generaciono vreme u prirodnim ekosistemima, seksualni i aseksualni reproduktivni ciklus;

- podaci o preživljavanju, uključujući preživljavanje vezano za godišnje doba;

- uključenost u procese životne sredine: u primarnoj proizvodnji, u razmeni materija, u razgradnji organske materije, u disanju itd;

12) istorijat prethodnih genetičkih modifikacija;

III Karakteristike modifikovanog organizma:

1) metode korišćene u modifikaciji;

2) metode korišćene za konstrukciju i uvođenje inserta u recipijenta ili za deletiranje sekvenci;

3) opis inserta i konstrukcija vektora;

4) čistoća inserta od svake nepoznate sekvence i podaci o stepenu do koga je insert ograničen na sekvencu koja je neophodna za obavljanje planirane funkcije;

5) sekvence, funkcija i lokacija određenog segmenta DNK koji je promenjen, odnosno insertovan, odnosno deletiran sa posebnim osvrtom na svaku poznatu škodljivu sekvencu.

IV Podaci o ograničenoj upotrebi GMO i podaci o životnoj sredini:

1. Podaci o ograničenoj upotrebi GMO:

1) opis ograničene upotrebe, uključujući namenu ograničene upotrebe i očekivane proizvode;

2) predviđeni datumi ograničene upotrebe i vremenski plan eksperimenata;

3) priprema mesta na kome će se izvršiti ograničena upotreba;

4) veličina mesta;

5) metode koje će biti korišćene tokom ograničene upotrebe;

6) količina GMO koja će biti upotrebljena;

7) mere zaštite radnika pri upotrebi GMO;

8) predviđene tehnike za inaktivaciju ili eliminaciju GMO, na kraju eksperimenta.

2. Podaci o životnoj sredini na mestu ograničene upotrebe i u široj okolini:

1) geografska lokacija i geografske koordinate mesta;

2) fizička i biološka blizina takvog mesta ljudskoj zajednici i drugim važnim biotopima;

3) veličina lokalne populacije;

4) ekonomske aktivnosti lokalnih populacija koje su bazirane na iskorišćavanju prirodnih bogatstava date oblasti;

5) udaljenost od najbližeg mesta gde je zaštićeno izvorište pijaće vode, odnosno gde postoji zaštita životne sredine iz nekog drugog razloga;

6) klimatske karakteristike regiona koje bi mogle biti izmenjene;

7) geografske, geološke i pedološke karakteristike;

8) flora i fauna, uključujući žitarice, stoku imigratorne vrste;

9) opis ekosistema za koje je verovatno da će na njih uticati ograničena upotreba, kao i onih za koje to nije verovatno;

10) poređenje prirodnog staništa organizma recipijenta sa predloženim mestom ograničene upotrebe GMO;

11) svi poznati planovi uređenja ili promene namene zemljišta koje mogu imati uticaja na promenu životne sredine u koju je izvršeno uvođenje GMO.

V Podaci o interakcijama između GMO i životne sredine:

1. Osobine koje utiču na preživljavanje, razmnožavanje i rasprostiranje:

1) biološke osobine koje utiču na preživljavanje, razmnožavanje i širenje;

2) poznati ili očekivani uslovi u životnoj sredini koji mogu imati efekta na preživljavanje, razmnožavanje i širenje (vetar, voda, zemljište, temperatura, pH itd);

3) osetljivost na specifične agense.

2. Interakcija sa životnom sredinom:

1) očekivano stanište GMO;

2) proučavanje ponašanja i karakteristika GMO i njihovog ekološkog uticaja na životnu sredinu koja su izvedena u simuliranim prirodnim okruženjima kao što su mikrokosmos, specijalne sobe za gajenje i razmnožavanje, staklenik;

3) kapacitet genetičkog transfera:

- transfer genetičkog materijala iz GMO u druge organizme posle njegovog uvođenja u dati ekosistem;

- transfer genetičkog materijala iz starosedelačkih vrsta u GMO posle njegovog uvođenja;

- načini biološkog širenja, poznati ili verovatni načini interakcije sa agensima koji omogućuju širenje uključujući tu i inhalaciju, gutanje, površinski kontakt itd;

- opis ekosistema u kome se GMO mogu širiti (rasprostirati).

3. Verovatni uticaj na životnu sredinu:

1) potencijal za intenzivno povećanje populacije u datoj životnoj sredini;

2) uporedne prednosti GMO u odnosu na nemodifikovane recipijente ili roditeljske organizme;

3) identifikacija i opis ciljnih organizama;

4) pretpostavljeni mehanizam i rezultat interakcije između uvedenog GMO i ciljnog organizma;

5) identifikacija i opis organizama koji nisu ciljni i na koje bi se moglo slučajno uticati;

6) verovatnoća biološke interakcije ili promena opsega domaćina nakon ograničene upotrebe GMO;

7) poznati ili očekivani efekti na neciljne organizme u okruženju, uticaj kompetitora na nivou populacija: plen, domaćini, simbionti, predatori, paraziti i patogeni;

8) poznato ili očekivano učešće u biogenohemijskim procesima;

9) druge potencijalno važne interakcije sa životnom sredinom.

VI Podaci o nadgledanju, kontroli, postupku sa otpadom i planovi reagovanja u vanrednim situacijama:

1. Metode nadgledanja:

1) metode za praćenje GMO i nadgledanje njihovih efekata;

2) specifičnost (da se identifikuje GMO i da se lako uoči njegova razlika od donora, recipijenta ili roditeljskog organizma), osetljivost i pouzdanost tehnika nadlgedanja;

3) tehnike detekcije prenosa donorskog genetičkog materijala u druge organizme;

4) dužina i učestalost nadgledanja.

2. Kontrola ograničene upotrebe GMO:

1) metode i procedure za izbegavanje, odnosno svođenje na najmanju moguću meru širenja GMO izvan granica mesta predviđenog za njihovu ograničenu upotrebu ili oblasti namenjenih za njihovo korišćenje;

2) metode i procedure zaštite mesta ograničene upotrebe od upada neovlašćenih osoba;

3) metode i procedure za sprečavanje ulaska drugih organizama na ovakvo mesto;

3. Postupak sa otpadom:

1) tip nastalog otpada;

2) očekivana količina otpada;

3) mogući rizici;

4) opis predviđenog postupka sa otpadom.

4. Planovi reagovanja u vanrednim situacijama:

1) metode i procedure za kontrolu GMO u slučajevima njihovog nepredviđenog širenja;

2) metode dekontaminacije zahvaćenih oblasti, odnosno istrebljivanja GMO;

3) metode izolovanja oblasti koja je zahvaćena širenjem;

4) planovi za zaštitu ljudskog zdravlja i okoline u slučajevima pojave neželjenog efekta.

Prilog br. 3

PRINCIPI PROCENE RIZIKA

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom prilogu imaju sledeća značenja:

- direktni efekti su primarni efekti na ljudsko zdravlje i okolinu, koji su rezultat GMO samih po sebi i ne potiču od prouzrokovanih tokova događaja;

- indirektni efekti su efekti na ljudsko zdravlje i okolinu koji potiču od prouzrokovanih tokova događaja, na primer preko mehanizama kao što je interakcija sa drugim organizmima, transfer genetičkog materijala ili promene u upotrebi ili upravljanju;

- trenutni efekti su efekti na ljudsko zdravlje i okolinu koji su uočeni za vreme ograničene upotrebe GMO. Trenutni efekti mogu da budu direktni ili indirektni;

- odloženi efekti su efekti na ljudsko zdravlje i okolinu koji ne mogu biti uočeni tokom perioda ograničene upotrebe GMO, ali postaju očigledni kao direktni ili indirektni efekti, bilo pri kraju, ili nakon prestanka ograničene upotrebe GMO;

- kumulativni efekti na duži period su akumulirani efekti na ljudsko zdravlje i okolinu, uključujući između ostalog floru i faunu, plodnost zemljišta, razgrađivanje organskog materijala u zemljištu, lance ishrane, biološki diverzitet, zdravlje životinja i problem rezistencije na antibiotike.

A) Cilj

Cilj procene rizika je da se po principu "slučaj po slučaj" identifikuju i ocene mogući negativni efekti GMO za ljudsko zdravlje i okolinu, bilo da su oni direktni ili indirektni, trenutni ili odloženi, a koje ograničena upotreba GMO može imati. Procenom rizika mora se ustanoviti da li postoji potreba za nadgledanjem rizika, i ako postoji, određuje se metoda koja je najprikladnija.

B) Opšti principi

Kad se vrši procena rizika, saglasno sa principom predostrožnosti, uzimaće se u obzir sledeći opšti principi:

1) identifikovane karakteristike i upotreba GMO, koji mogu da izazovu nepovoljne efekte, trebalo bi da se uporede sa odgovarajućom osobinom, odnosno upotrebom u odgovarajućim uslovima, nemodifikovanog organizma od kog modifikovani organizam potiče;

2) procena rizika se sprovodi naučno zasnovano i transparentno, na bazi dostupnih naučnih i tehničkih podataka;

3) procena rizika sprovodi se po principu "slučaj po slučaj", što znači da se podatak koji se zahteva može menjati u zavisnosti od tipa GMO, od interesa, namenjene upotrebe i potencijalne životne sredine;

4) ako novi podatak o GMO i njegovom efektu za ljudsko zdravlje i okolinu postane dostupan, procena rizika može biti obnovljena da bi se definisalo da li je rizik promenjen i da li postoji potreba za dopunom postupka u vezi sa rizikom.

V) Metodologija

1. Karakteristike GMO i uvođenja GMO u životnu sredinu

Procena rizika mora da uzme u obzir značajne tehničke i naučne podatke o karakteristikama:

1) organizma primaoca ili roditeljskog organizma;

2) genetičke modifikacije - bilo da je u pitanju ubacivanje ili izbacivanje (delecija) genetičkog materijala i relevantne podatke o vektoru i donoru;

3) GMO;

4) nameravane ograničene upotrebe GMO i njenog obima;

5) potencijalne životne sredine u koju se organizam uvodi;

6) interakcija između GMO i životne sredine.

Pri proceni ekološkog rizika mogu se uzeti u obzir podaci o ograničenoj upotrebi i uvođenju sličnih organizama i organizama sa sličnim osobinama, kao i podaci o njihovoj interakciji sa sličnom životnom sredinom.

2. Mere u proceni rizika

Pri proceni rizika razmatra se:

1) identifikacija karakteristika koje mogu da prouzrokuju negativne efekte.

Bilo koja karakteristika GMO vezana za genetičku modifikaciju, iz koje može da proistekne negativan efekat za ljudsko zdravlje i okolinu, treba da se identifikuje. Poređenje karakteristika GMO, sa onim kod nemodifikovanih organizama pod odgovarajućim uslovima uvođenja i upotrebe, pomoći će da se identifikuju pojedini negativni efekti proistekli upravo iz genetičke modifikacije. Važno je ne umanjiti bilo koji potencijalni negativni efekat na osnovu toga što nije verovatno da se on može dogoditi.

Negativni efekti se mogu javiti direktno ili indirektno, i to:

- širenjem GMO u životnoj sredini;

- transferom ubačenog genetičkog materijala u druge organizme, ili isti organizam bilo da je genetički modifikovan ili ne;

- nestabilnošću fenotipa i genotipa;

- interakcijom sa drugim organizmima;

- promenom uobičajene poljoprivredne prakse.

Potencijalni negativni efekti GMO menjaće se od slučaja do slučaja i oni obuhvataju:

- bolesti kod ljudi uključujući alergijske i toksične efekte;

- bolesti kod životinja i biljaka uključujući toksične, a gde postoje uslovi i alergijske efekte;

- efekte na dinamiku populacije vrsta u sredini u koju se GMO uvodi i genetički diverzitet svake od tih populacija;

- promenjenu prijemčivost na patogene, koja pogoduje širenju infektivnih bolesti, odnosno stvaranju novih rezervoara ili vektora;

- ugrožavanje preventivnih ili terapeutskih, medicinskih, veterinarskih ili postupaka zaštite biljaka, transferom gena koji daju rezistenciju na antibiotike koji se upotrebljavaju u medicini ili veterini;

- efekte na biogeohemiju (biogeohemijske cikluse), posebno na recikliranje ugljenika i azota putem promene dekompozicije organskog materijala u zemljištu.

2) procena mogućih posledica svakog negativnog efekta - za svaki mogući negativni efekat treba da se proceni obim posledica. Procena uzima u obzir da će se takav negativni efekat desiti. Obim posledica zavisi od sredine u koju su GMO uvedeni, kao i od načina uvođenja;

3) procena verovatnoće događanja svakog identifikovanog mogućeg negativnog efekta - glavni faktor u proceni verovatnoće ili mogućnosti pojave negativnih efekata su karakteristike sredine u koju će se GMO uvesti i način nameravanog uvođenja;

4) procena rizika za svaku identifikovanu karakteristiku GMO - treba da se obavi procena rizika za ljudsko zdravlje i okolinu za svaku identifikovanu karakteristiku GMO, uzimajući u obzir verovatnoću da se štetni efekat dogodi, kao i obim i posledice ako se dogodi;

5) primena strategije upravljanja rizikom kod ograničene upotrebe GMO - procena rizika može identifikovati rizike koji zahtevaju upravljanje. Treba da se definiše strategija upravljanja rizikom;

6) određivanje globalnog rizika od GMO - treba da se uradi procena globalnog rizika od GMO, uzimajući u obzir i strategiju upravljanja rizikom koja je predložena;

G) Zaključci o mogućem uticaju na životnu sredinu pri ograničenoj upotrebi GMO - na osnovu procene rizika u prijavi će se zahtevati, kao pomoć pri donošenju zaključaka o potencijalnom uticaju na životnu sredinu pri ograničenoj upotrebi GMO, sledeći podaci:

1) u slučaju GMO koji nisu više biljke:

- verovatnoća da GMO uporno opstaje i postane invazivan u prirodnim staništima pod uslovima predviđene ograničene upotrebe;

- bilo koja selektivna prednost ili nedostatak GMO i verovatnoća da bude ostvarena pod uslovima predviđene ograničene upotrebe;

- mogućnost transfera gena u druge vrste pod uslovima predviđene ograničene upotrebe GMO i bilo koja selektivna prednost ili mana koja je preneta tim vrstama;

- potencijalni trenutni, odnosno odloženi ekološki uticaj direktnih ili indirektnih interakcija između GMO sa ciljnim organizmima;

- potencijalni trenutni, odnosno odloženi ekološki uticaj direktnih ili indirektnih interakcija između GMO sa neciljnim organizmima, uključujući uticaj na nivo populacije kompetitora, plena, domaćina, simbionata, predatora, parazita i patogena;

- mogući trenutni, odnosno odloženi efekti na ljudsko zdravlje koji proizlaze iz potencijalne direktne i indirektne interakcije GMO i osoba koje rade sa GMO, dolaze u kontakt sa GMO ili su u blizini predviđene ograničene upotrebe GMO;

- mogući trenutni, odnosno odloženi efekti na zdravlje životinja i posledice po lanac ishrane koje proizlaze iz upotrebe GMO i bilo kog izvedenog proizvoda, ako se namerava da se koristi kao životinjska hrana;

- mogući trenutni, odnosno odloženi efekti na biogeohemijske procese koji proizlaze od potencijalnih direktnih i indirektnih interakcija GMO i ciljnih i neciljnih organizama u blizini ograničene upotrebe GMO;

- mogući trenutni, odnosno odloženi, direktni i indirektni uticaj na životnu sredinu specifičnih tehnika korišćenih za rukovanje GMO, kad se razlikuju od konvencionalnih tehnika;

2) u slučaju genetički modifikovanih viših biljaka (u daljem tekstu: GMVB):

- mogućnost da GMVB uporno opstaju, više nego recipijentne ili parentalne biljke u poljoprivrednoj sredini li postanu invazivnije u prirodnoj sredini;

- bilo koja selektivna prednost ili mana svojstvena GMVB;

- mogućnost transfera gena u istu ili drugu seksualno kompatibilnu biljnu vrstu pod uslovima gajenja GMVB, i bilo koja selektivna prednost ili mana koje su prenete toj biljnoj vrsti;

- mogući trenutni, odnosno odloženi, direktni i indirektni uticaj na životnu sredinu koji je posledica direktne i indirektne interakcije između GMVB i ciljnih organizama, kao što su predatori, paraziti i patogeni (ako je primenljivo);

- mogući trenutni, odnosno odloženi, direktni i indirektni uticaj na životnu sredinu koji je posledica direktne i indirektne interakcije između GMVB i neciljnih organizama (takođe uzeti u obzir organizme koji interreaguju sa ciljnim organizmima), uključujući uticaj nivoa populacije kompetitora, biljojeda, simbionata (gde je primenljivo), parazita i patogena;

- mogući trenutni, odnosno odloženi efekti na ljudsko zdravlje, koji proizlaze od potencijalne direktne i indirektne interakcije GMVB i osoba koje rade sa GMVB, dolaze u kontakt sa GMVB ili su u blizini uvođenja GMVB;

- mogući trenutni, odnosno odloženi efekti na zdravlje životinja i posledice po lanac ishrane koje proizlaze iz upotrebe GMVB i bilo kog izvedenog proizvoda ako se namerava da se koristi kao životinjska hrana;

- mogući trenutni, odnosno odloženi efekti na biogeohemijske procese koji su posledica potencijalnih direktnih i indirektnih interakcija GMVB i ciljnih i neciljnih organizama u blizini uvođenja GMVB;

- mogući trenutni, odnosno odloženi, direktni i indirektni uticaj na životnu sredinu specifičnih tehnika korišćenih za menadžment GMVB, kad se razlikuju od konvencionalnih tehnika.

Prilog br. 4

UPITNIK O STANJU LABORATORIJE/INSTITUTA

I Opšti podaci

Naziv

instituta/laboratorije _________________________________

__________________________________________________

Adresa _____________________________________________

__________________________________________________

Grad _____________________________________________

__________________________________________________

Telefon ___________________________________________

Fax ______________________________________________

E-mail ____________________________________________

Šef

laboratorije/instituta _________________________________

Kada je laboratorija/institut

osnovana? _________________________________________

II Struktura kadrova uključenih u rad sa GMO

Ime i prezime	Stepen stručne spreme	Zvanje
____________	______________	______________
____________	______________	______________
____________	______________	______________
____________	______________	______________
____________	______________	______________
____________	______________	______________
____________	______________	______________
____________	______________	______________
____________	______________	______________

III Osnovna aktivnost laboratorije/instituta

(zaokružite odgovarajuću aktivnost)

€ Istraživanje

€ Istraživanje/Edukacija

€ Istraživanje/Uvođenje tehnologije u proizvodnju

€ Komercijalna produkcija sa primenjenim istraživanjem

€ Komercijalna produkcija

€ Ostalo (navedite šta) _______________________________

IV Istraživanje

1. Sistemi na kojima se vrše istraživanja (navedite sa kojim vrstama/sojevima radite, u slučaju rada na humanom materijalu navedite vrstu tkiva/ćelija sa kojima radite)

€ Materijal humanog porekla _________________________

__________________________________________________

€ Životinje ________________________________________

__________________________________________________

€ Biljke ___________________________________________

__________________________________________________

€ Bakterije ________________________________________

__________________________________________________

€ Virusi __________________________________________

__________________________________________________

2. Potrebe za obučavanjem istraživača i laboratorijskog osoblja, a u vezi sa radom sa GMO - da li želite da neko autorizovan, od strane nadležne savezne institucije dođe da održi kurs o bezbednom radu sa GMO

€ Da

€ Ne

3. Projekti u vezi sa GMO

Ukupan broj projekata u poslednje dve

godine ____________________________________________

€ Broj fundamentalnih

projekata __________________________________________

€ Broj primenjenih

projekata __________________________________________

€ Broj interdisciplinarnih

projekata __________________________________________

€ Broj zajedničkih projekata sa nekom laboratorijom u našoj

zemlji _____________________________________________

€ Broj zajedničkih projekata sa laboratorijom iz

inostranstva ________________________________________

(u produžetku navedite nazive svih projekata i/ili potprojekata u poslednje dve godine)

1.

__________________________________________________

2.

__________________________________________________

3.

__________________________________________________

4.

__________________________________________________

 

4. Novostvoreni genotipovi GMO

Ukupan broj novostvorenih

genotipova _________________________________________

€ životinja _______________________________

€ biljaka _________________________________

€ mikroorganizama ________________________

 

Prilog br. 5

Kriterijumi za primenu nestandardnog postupka razmatranja prijave su:

1) taksonomski status i biologija nemodifikovanog recipijentnog organizma treba da budu poznati (na primer, način reprodukcije i oprašivanja, sposobnost ukrštanja sa srodnim vrstama, patogenost);

2) treba da postoje znanja o sigurnosti za ljudsko zdravlje i okolinu roditeljskih i recipijentnih organizama u sredini u koju se GMO uvodi;

3) treba da budu dostupni podaci o bilo kojoj interakciji od interesa za procenu rizika, uključujući roditeljske, recipijentne i druge organizme u životnoj sredini u koji se GMO uvodi;

4) treba da budu dostupni podaci o ugrađenom genetičkom materijalu, kao i podaci o konstrukciji bilo kog vektorskog sistema, ili sekvence genetičkog materijala korišćenog sa prenosiocem DNK. Tamo gde genetička modifikacija uključuje deleciju genetičkog materijala, obim delecije treba da bude poznat. Podaci o genetičkoj modifikaciji treba da budu dostupni tako da je moguća identifikacija GMO i njegovog potomstva;

5) GMO ne bi trebalo da predstavlja dodatan ili povećan rizik za ljudsko zdravlje i okolinu u uslovima eksperimentalnog uvođenja, u odnosu na rizik pokazan pri uvođenju odgovarajućih roditeljskih i recipijentnih organizama. Bilo koja sposobnost širenja u životnoj sredini i okupiranja drugih nevezanih ekosistema i sposobnost prenošenja genetičkog materijala na druge organizme ne bi smele da ima štetne efekte.