ZAKON

O IZVRŠNOM POSTUPKU

("Sl. list SFRJ", br. 20/78)

 

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

Sadržina zakona

Član 1

Ovim zakonom određuju se pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na prinudno izvršenje odluke donesene u upravnom ili prekršajnom postupku koja glasi na ispunjenje novčane obaveze, kao i na obezbeđenje novčanog potraživanja o kome se odlučuje u upravnom ili prekršajnom postupku, osim ako je za to izvršenje ili obezbeđenje zakonom određena nadležnost drugog organa.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na izvršenje i obezbeđenje na brodu i vazduhoplovu samo ako je to posebnim zakonom određeno.

Pokretanje postupka

Član 2

Postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću se na predlog poverioca.

Ovi postupci pokreću se, kad je to zakonom određeno, i po službenoj dužnosti.

Društveno-politička zajednica, društveni pravobranilac samoupravljanja, statutom ovlašćena sindikalna organizacija i drugi organi koji su ovlašćeni da pokreću postupak pred sudom udruženog rada ili drugim samoupravnim sudom, ovlašćeni su i da pokreću postupak izvršenja i obezbeđenja ako je to potrebno radi zaštite društvene svojine i prava samoupravljanja, a odluka odnosnog suda je podobna za izvršenje po odredbama ovog zakona.

Lica i organi iz st. 2. i 3. ovog člana imaju u postupku izvršenja i obezbeđenja položaj poverioca, a lice prema kome je postupak pokrenut - položaj dužnika, ako zakonom nije drukčije određeno.

Nadležnost

Član 3

Izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi redovni sud.

Obim izvršenja i obezbeđenja

Član 4

Izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenje takvog potraživanja odrediće se i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja.

Zaštita dužnika

Član 5

Izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja ne može se sprovesti na stvarima ili pravima koji su neophodni za zadovoljenje osnovnih životnih potreba dužnika i lica koje je on po zakonu dužan da izdržava ili za vršenje samostalne delatnosti koja je dužnikov glavni izvor sredstava za život.

Pri sprovođenju izvršenja i obezbeđenja vodiće se računa o dostojanstvu ličnosti dužnika, kao i o tome da izvršenje i obezbeđenje budu što manje nepovoljni za dužnika.

Zaštita delatnosti određenih pravnih lica

Član 6

Na stvarima i pravima u društvenoj svojini koje koriste društveno-političke zajednice i njihovi organi, organizacije udruženog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice, ne može se sprovesti izvršenje i obezbeđenje radi ostvarenja novčanog potraživanja ako su te stvari i prava uslov za vršenje njihovih zadataka, odnosno uslov njihovog rada.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje u pogledu društveno-političkih organizacija, društvenih organizacija i udruženja građana.

Sastav suda i odluke

Član 7

Izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu - veće trojice sudija.

Odluke u postupku izvršenja i obezbeđenja sud donosi u obliku rešenja ili zaključka.

Zaključkom se izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom.

Zaključak u drugom stepenu donosi predsednik veća.

Pravni lekovi

Član 8

Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom drukčije određeno.

Protiv rešenja o izvršenju dužnik može izjaviti prigovor (član 48).

Žalba i prigovor se izjavljuju u roku od osam dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Protiv rešenja donesenog po prigovoru može se izjaviti žalba.

Žalba i prigovor ne odlažu izvršenje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Odluka donesena po žalbi je pravnosnažna.

Protiv zaključka nema mesta pravnom leku.

Nedopustivost revizije i ponavljanja postupka

Član 9

Protiv pravnosnažne odluke donesene u postupku izvršenja i obezbeđenja nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka.

Hitnost i redosled postupanja

Član 10

U postupku izvršenja i obezbeđenja sud je dužan da postupa hitno.

Sud je dužan da predmete uzima u rad redom kako ih je primio, osim ako priroda potraživanja ili posebne okolnosti zahtevaju da se postupi drukčije.

Redosled namirenja više poverilaca

Član 11

Više poverilaca koji ostvaruju svoja novčana potraživanja prema istom dužniku i na istom predmetu izvršenja namiruju se onim redom kojim su stekli pravo da se iz tog predmeta namire, osim u slučajevima u kojima je ovim zakonom drukčije određeno.

Izvršenje odluke stranog suda

Član 12

Izvršenje odluke stranog suda može se odrediti i sprovesti u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ako odluka ispunjava zakonom propisane pretpostavke za priznavanje.

Izvršenje na imovini strane države

Član 13

Na imovini strane države u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ne može se odrediti izvršenje ili obezbeđenje bez prethodne saglasnosti saveznog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa, osim ako je strana država izričito pristala na izvršenje, odnosno obezbeđenje.

Primena odredaba Zakona o parničnom postupku

Član 14

U postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim saveznim zakonom nije drukčije određeno.

Značenje pojedinačnih izraza

Član 15

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

1) izraz "potraživanje" označava pravo na naplatu novčanog iznosa ili na neko činjenje ili nečinjenje;

2) izraz "poverilac" označava lice čije se potraživanje ostvaruje ili obezbeđuje;

3) izraz "dužnik" označava lice prema kome se ostvaruje ili obezbeđuje potraživanje;

4) izraz "stranka" označava poverioca i dužnika;

5) izraz "učesnik" označava lice koje u postupku izvršenja ili obezbeđenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku;

6) izraz "rešenje o izvršenju" označava rešenje kojim je u celini ili delimično usvojen predlog za izvršenje;

7) izraz "službeno lice" označava radnika u sudu koji neposredno preduzima pojedine radnje izvršenja ili obezbeđenja;

8) izraz "organizacija udruženog rada" označava osnovnu organizaciju udruženog rada, radnu organizaciju i složenu organizaciju udruženog rada;

9) izraz "zemljoradnik" označava lice kome je poljoprivredna proizvodnja pretežni izvor prihoda,

Deo drugi

POSTUPAK IZVRŠENJA

 

Razdeo prvi

ZAJEDNIČKE ODREDBE

 

Glava prva

UVODNE ODREDBE

Izvršna isprava

Član 16

Sud određuje izvršenje na osnovu izvršne isprave.

Izvršne isprave su:

1) izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje;

2) izvršna odluka u upravnom postupku, poravnanje u upravnom postupku i izvršna odluka u prekršajnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze;

3) druga odluka koja je kao izvršna isprava predviđena zakonom.

Odluka i poravnanje

Član 17

Sudskom odlukom, u smislu ovog zakona, smatra se presuda, odnosno odluka, rešenje, platni i drugi nalog redovnih sudova, sudova udruženog rada, izbranih sudova, arbitraža i drugih samoupravnih sudova, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred tim sudovima.

Odlukom o upravnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra se rešenje i zaključak organa uprave, kao i organizacije udruženog rada, koji su doneseni u vršenju njihovih javnih ovlašćenja, a poravnanjem u upravnom postupku smatra se poravnanje zaključeno u smislu Zakona o opštem upravnom postupku.

Odlukom u prekršajnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra se rešenje koje je doneo sudija za prekršaje ili nadležni organ uprave.

Izvršnost odluke

Član 18

Sudska odluka ili odluka donesena u prekršajnom postupku izvršna je ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dužnikove obaveze.

Odluka donesena u upravnom postupku izvršna je ako je postala konačna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze.

Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze teče od dana dostavljanja odluke dužniku.

Na osnovu odluke koja je u jednom delu postala izvršna izvršenje se može odrediti samo u tom delu.

Izvršenje će se odrediti i na osnovu sudske odluke koja nije postala pravnosnažna i odluke donesene u upravnom postupku koja nije postala konačna ako je zakonom propisano da žalba ne zadržava izvršenje odluke.

Izvršnost poravnanja

Član 19

Sudsko poravnanje, odnosno poravnanje zaključeno u upravnom postupku izvršno je ako je potraživanje po poravnanju dospelo.

Dospelost potraživanja dokazuje se zapisnikom o poravnanju, ili javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom.

Dospelost koja se ne može dokazati na način iz stava 2. ovog člana, dokazuje se pravnosnažnom odlukom donesenom u parničnom postupku kojom se utvrđuje dospelost.

Podobnost izvršne isprave za izvršenje

Član 20

Izvršna isprave je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni poverilac i dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze.

Ako je izvršna isprava odluka kojom nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok se određuje rešenjem o izvršenju.

Verodostojna isprava

Član 21

Izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja između organizacija udruženog rada koje vrše privrednu delatnost određuje se i na osnovu verodostojne isprave.

Verodostojna je isprava, u smislu ovog zakona, faktura, menica i ček.

Kad se iz verodostojne isprave ne vidi dospelost potraživanja, izvršenje se određuje ako je poverilac podneo pismenu izjavu da je potraživanje dospelo i označio dan dospelosti.

Prelaz potraživanja ili obaveze

Član 22

Izvršenje se određuje i na predlog lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili na drugi način prešlo, a za slučaj da to nije moguće, prenos potraživanja dokazuje se pravnosnažnom odlukom donesenom u parničnom postupku.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i u pogledu izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik.

Uslovna i uzajamna obaveza

Član 23

Izvršenje koje zavisi od prethodnog ispunjenja neke poveriočeve obaveze ili od nastupanja nekog uslova, određuje se ako poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je obavezu ispunio, odnosno da je uslov nastupio.

Ispunjenje obaveze, odnosno nastupanje uslova dokazuje se pravnosnažnom odlukom donesenom u parničnom postupku, ako poverilac nije u mogućnosti da to dokaže na način određen u stavu 1. ovog člana.

Ako je dužnik po izvršenoj ispravi dužan da ispuni obavezu, ali uz uslov da se istovremeno ispuni obaveza prema njemu, sud će odrediti izvršenje ako poverilac podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze.

Smatra se da je poverilac obezbedio ispunjenje svoje obaveze, u smislu stava 3. ovog člana, ako je predmet obaveze položio kod suda ili u istom cilju postupio na drugi pogodan način.

Poverilac koji tvrdi da je svoju obavezu već ispunio, treba to da dokaže na način predviđen u st. 1. i 2. ovog člana.

Alternativna obaveza po izboru dužnika

Član 24

Ako dužnik po izvršnoj ispravi ima pravo da bira između više predmeta svoje obaveze, poverilac je dužan da u predlogu za izvršenje naznači predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena.

Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac nije ma i delimično primio predmet koji je u predlogu za izvršenje zahtevao.

Fakultativno ovlašćenje dužnika

Član 25

Dužnik prema kome je izvršnom ispravom izrečena nenovčana obaveza, uz pravo da se od ispunjenja te obaveze može osloboditi plaćanjem određenog novčanog iznosa određenog u izvršnoj ispravi, može taj iznos da plati sve dok poverilac nije ma i delimično primio ispunjenje obaveze.

Podnesci ročišta

Član 26

U izvršnom postupku sud postupa na osnovu podneska i drugih pismena.

Sud održava ročište kad je to ovim zakonom određeno ili kad smatra da je održavanje ročišta celishodno.

O ročištu, umesto zapisnika, sudija može sastaviti službenu zabelešku.

Sud će van ročišta saslušati stranku ili učesnika u postupku ako je to predviđeno ovim zakonom ili ako nalazi da je potrebno radi razjašnjenja pojedinih pitanja ili izjašnjenja o nekom predlogu stranke.

Izostanak jedne ili obeju stranaka, kao i učesnika sa ročišta ili njihovo neodazivanje pozivu suda radi saslušanja, ne sprečava sud da dalje postupa.

Sredstva izvršenja

Član 27

Kao sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu se odrediti samo: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih, odnosno materijalnih prava i prenos sredstava koja se vode na računu kod Službe društvenog knjigovodstva.

Predmet izvršenja

Član 28

Predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja može biti svaka dužnikova stvar ili imovinsko, odnosno materijalno pravo, koji nisu zakonom izuzeti od izvršenja, odnosno ukoliko izvršenje na njima nije zakonom ograničeno.

Ograničenje sredstava i predmeta izvršenja

Član 29

Sud određuje izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u Predlogu za izvršenje.

Kad je poverilac predložio više sredstava ili više predmeta izvršenja, sud će, na predlog dužnika ili po službenoj dužnosti, izvršenje ograničiti samo na neka od tih sredstava, odnosno predmeta, ako su dovoljni za ostvarenje potraživanja.

Sud može, na predlog dužnika, odrediti drugo sredstvo izvršenja, umesto onog koje je predložio poverilac, ako je to sredstvo dovoljno za ostvarenje potraživanja.

Povraćaj u pređašnje stanje

Član 30

Povraćaj u pređašnje stanje dozvoljen je u postupku izvršenja samo zbog propuštanja roka za žalbu i prigovor.

Smrt stranke

Član 31

O prekidu izvršnog postupka koji je nastao usled smrti stranke ili njenog zakonskog zastupnika, sud će obavestiti naslednike te stranke, ako su mu poznati i ako je poznato njihovo boravište, kao i protivnu stranku.

Ako naslednici nisu poznati ili nije poznato njihovo boravište, sud će im bez odlaganja postaviti privremenog staraoca.

Troškovi izvršenja

Član 32

Troškove izvršenja prethodno snosi poverilac.

Poverilac je dužan da predujmi troškove izvršenja u roku koji mu odredi sud.

Ako poverilac ne predujmi troškove izvršenja u tom roku, sud će obustaviti izvršenje.

Ako je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, troškove prethodno snosi organ koji je izvršnu ispravu doneo u prvom stepenu.

Dužnik je dužan da poveriocu, na njegov zahtev, naknadi troškove koji su bili potrebni za izvršenje.

Poverilac je dužan da dužniku, na njegov zahtev, naknadi troškove izvršenja koje mu je neosnovano prouzrokovao.

Zahtev za naknadu troškova može se podneti najdocnije u roku od 30 dana od dana okončanja postupka.

Jemstvo

Član 33

Kad ovaj zakon propisuje polaganje jemstva, iznos jemstva se polaže u gotovom novcu.

Društveno-političke zajednice i državni i drugi organi iz člana 2. stav 3. ovog zakona ne polažu jemstvo.

Glava druga

PREDLOG ZA IZVRŠENJE

Stvarna nadležnost

Član 34

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje stvarno je nadležan sud određen republičkim, odnosno pokrajinskim propisom.

Sadržina predloga

Član 35

U predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni: poverilac i dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveza dužnika, sredstvo i predmet izvršenja i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.

Ako se traži izvršenje na pokretnim stvarima, u predlogu za izvršenje ne moraju biti bliže naznačene te stvari.

Potvrda o izvršnosti

Član 36

Ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu, uz predlog se podnosi izvršna isprava, u izvorniku ili overenom prepisu, na kojoj je stavljena potvrda o izvršnosti, odnosno podnosi se verodostojna isprava.

Potvrdu o izvršnosti daje sud, odnosno organ koji je odlučivao o potraživanju u prvom stepenu.

Neosnovanu potvrdu o izvršnosti ukinuće rešenjem isti sud, odnosno organ, na predlog ili po službenoj dužnosti.

Povlačenje i ograničenje predloga

Član 37

Poverilac može u toku postupka, bez pristanka dužnika, predlog za izvršenje povući u celini ili delimično.

U tom slučaju sud će postupak obustaviti.

Poverilac može posle povlačenja predloga podneti nov predlog za izvršenje.

Rešenje o predlogu

Član 38

U rešenju o izvršenju moraju biti naznačeni poverilac i dužnik, izvršna, odnosno verodostojna isprava, obaveza dužnika, sredstvo i predmet izvršenja i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.

Rešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija mora biti obrazloženo.

Dostavljanje rešenja o izvršenju

Član 39

Rešenje o izvršenju dostavlja se poveriocu i dužniku, a rešenje kojim se odbija predlog za izvršenje dostavlja se samo poveriocu.

Rešenje o izvršenju na novčanom potraživanju dostavlja se i dužnikovom dužniku, a rešenje o izvršenju na sredstvima na računu dužnika dostavlja se i jedinici Službe društvenog knjigovodstva kod koje se vode ta sredstva.

Rešenje o izvršenju, doneseno na osnovu verodostojne isprave, dostavlja se odgovarajućoj jedinici Službe društvenog knjigovodstva tek pošto postane pravnosnažno.

Rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja se dužniku prilikom preduzimanja prve izvršne radnje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 73).

Ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan za sprovođenje izvršenja, uputiće svoje rešenje o izvršenju nadležnom sudu radi dostavljanja tog rešenja i sprovođenja izvršenja.

O pokretanju postupka za izvršenje odluke suda udruženog rada ili drugog samoupravnog suda, obavestiće se nadležni društveni pravobranilac samoupravljanja.

Glava treća

SPROVOĐENJE IZVRŠENJA

Stvarna nadležnost

Član 40

Za sprovođenje izvršenja nadležan je sud određen republičkim, odnosno pokrajinskim propisom.

Izvršenje na osnovu nepravnosnažnog rešenja o izvršenju

Član 41

Izvršenje se sprovodi i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, ako za pojedine izvršne radnje ovim zakonom nije drukčije određeno.

Pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju poverilac ne može biti namiren, osim u slučaju rešenja o izvršenju na novčanim sredstvima dužnika na računu kod Službe društvenog knjigovodstva (član 199. stav 3).

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na izvršenje određeno na osnovu verodostojne isprave.

Granica izvršenja

Član 42

Izvršenje se sprovodi u granicama određenim u rešenju o izvršenju.

Vreme izvršenja

Član 43

Izvršenje se sprovodi radnim danom, i to danju.

U ostale dane ili noću izvršenje se može sprovesti samo ako postoji opasnost usled odlaganja, o čemu odlučuje sud zaključkom.

Postupanje službenog lica

Član 44

Službeno lice je dužno da prilikom pretraživanja dužnikovog stana ili odela koje on nosi na sebi i preduzimanja drugih izvršnih radnji postupa s dužnim obzirima prema ličnosti dužnika i članova njegovog domaćinstva.

Izvršnim radnjama u dužnikovom stanu kojima ne prisustvuje dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna građanina.

Kad izvršnu radnju treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a dužnik nije prisutan ili neće prostoriju da otvori, službeno lice otvoriće prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina.

Izvršenje u prostoriji društvenog pravnog lica

Član 45

Izvršenje u prostoriji društvenog pravnog lica sprovodi se po prethodnom obaveštenju organa društvenog pravnog lica i u prisustvu lica koje on odredi.

Ako organ društvenog pravnog lica ni na ponovni zahtev ne odredi to lice, izvršna radnja će se sprovesti i bez njegovog prisustva.

Ometanje službenog lica u radu

Član 46

Službeno lice ovlašćeno je da udalji lice koje ometa sprovođenje izvršenja, a prema okolnosti slučaja i da zatraži pomoć od nadležnog organa unutrašnjih poslova.

Nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja

Član 47

Stranka ili učesnik u postupku mogu podneskom tražiti od suda da se otkloni nepravilnost koju je službeno lice učinilo u sprovođenju izvršenja.

Sud će po tom traženju doneti rešenje, ako je podnosilac traženja to zahtevao.

Glava četvrta

PRIGOVOR DUŽNIKA PROTIV REŠENJA O IZVRŠENJU

Prigovor kao isključivi pravni lek

Član 48

Rešenje o izvršenju dužnik može pobijati prigovorom, osim ako pobija samo odluku o troškovima.

Nadležnost

Član 49

O prigovoru odlučuje sud koji je doneo rešenje o izvršenju.

Razlozi za prigovor

Član 50

Prigovor protiv rešenja o izvršenju može se podneti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito:

1) ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan;

2) ako isprava na osnovu koje je predloženo izvršenje nema svojstvo izvršne ili verodostojne isprave;

3) ako odluka na osnovu koje je doneseno rešenje o izvršenju nije izvršna;

4) ako je odluka na osnovu koje je doneseno rešenje o izvršenju ukinuta, poništena ili preinačena;

5) ako je poravnanje na osnovu kog je doneseno rešenje o izvršenju stavljeno van snage;

6) ako nije protekao rok za namirenje potraživanja ili ako nije nastupio uslov koji je određen poravnanjem;

7) ako je izvršenje određeno na stvarima, novčanom potraživanju i drugim pravima koji su izuzeti od izvršenja, odnosno na kojima je mogućnost izvršenja ograničena;

8) ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja;

9) ako je poverilac odložio ispunjenje obaveze za vreme koje još nije isteklo;

10) ako je protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje;

11) ako je nastupila zastarelost potraživanja o kome je odlučeno izvršnom ispravom;

12) ako potraživanje nije prešlo na poverioca, odnosno ako obaveza nije prešla na dužnika;

13) ako nije prethodno pokušano izvršenje na predmetu za koji je ovim zakonom određeno da se poverilac prvenstveno namiruje iz tog predmeta.

Prigovor po isteku roka

Član 51

Prigovor zasnovan na činjenici koja je nastupila posle nastanka izvršne isprave, odnosno u vreme kad se više nije mogla izneti u postupku iz kog potiče izvršna isprava, može dužnik podneti i po isteku roka od osam dana (član 8) sve do okončanja izvršnog postupka.

Odgovor na prigovor

Član 52

Prigovor se dostavlja poveriocu.

Poverilac može u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora podneti odgovor na prigovor.

Rešenje o prigovoru

Član 53

Po prijemu odgovora na prigovor ili po isteku roka za odgovor sud će, prema okolnostima slučaja, zakazati ročište za raspravljanje o prigovoru ili će doneti rešenje bez određivanja ročišta, osim u slučaju iz člana 54. ovog zakona.

Rešenjem donesenim po prigovoru, prigovor se usvaja ili odbija ili se odbacuje kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen.

Ako usvoji prigovor nenadležnosti, sud će staviti van snage svoje rešenje, ukinuće sprovedene radnje i ustupiće predlog nadležnom sudu.

Ako usvoji neki drugi prigovor, sud će, prema okolnostima slučaja, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje.

Upućivanje na parnicu ili drugi postupak

Član 54

Ako rešenje o prigovoru zavisi od neke činjenice koja se odnosi na samo potraživanje, a među strankama je sporna, sud će uputiti dužnika da u određenom roku pokrene parnicu ili drugi postupak radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno.

Dužnik može pokrenuti parnicu ili drugi postupak u smislu stava 1. ovog člana i po isteku roka određenog od strane suda sve do okončanja izvršnog postupka, ali u tom slučaju snosi troškove prouzrokovane prekoračenjem tog roka.

Protiv rešenja donesenog po stavu 1. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Ako je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je izvršenje nedopušteno, sud će, na predlog dužnika, obustaviti izvršenje i ukinuti sprovedene radnje.

Prigovor protiv rešenja na osnovu verodostojne isprave

Član 55

Rešenje o izvršenju doneseno na osnovu verodostojne isprave sud će staviti van snage i ukinuti sprovedene radnje ako je dužnik protiv tog rešenja podneo prigovor.

Prigovor protiv rešenja iz stava 1. ovog člana ne mora biti obrazložen.

Poverilac može u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave tražiti da se, za slučaj da dužnik podnese prigovor protiv rešenja o izvršenju, taj predlog smatra tužbom.

U tom slučaju sud kome je podnesen predlog za izvršenje sprovešće postupak po tužbi, a ako za to nije nadležan, dostaviće predmet nadležnom sudu.

Glava peta

PRIGOVOR TREĆEG LICA

Uslovi i rok za prigovoru

Član 56

Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima takvo pravo koje sprečava izvršenje, može podneti prigovor protiv izvršenja kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim.

Prigovor se može podneti do okončanja izvršnog postupka.

Sud će prigovor dostaviti poveriocu i pozvati ga da se u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora izjasni o prigovoru.

Upućivanje na parnicu

Član 57

Ako se poverilac u propisanom roku ne izjasni o prigovoru ili se usprotivi prigovoru, sud će podnosioca prigovora uputiti da protiv poverioca u određenom roku pokrene parnicu radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno.

Podnosilac prigovora može pokrenuti parnicu i po isteku roka određenog od strane suda sve do okončanja izvršnog postupka, ali u tom slučaju snosi troškove prouzrokovane prekoračenjem tog roka.

Dužnik koji osporava pravo trećem licu može biti obuhvaćen tužbom iz stava 1. ovog člana radi utvrđenja tog prava.

Ako je pravnosnažnom sudskom odlukom izvršenje na određenom predmetu proglašeno za nedopušteno, sud će, na predlog podnosioca prigovora, obustaviti izvršenje na tom predmetu i ukinuti sprovedene radnje.

Kad se ne može tražiti da se izvršenje proglasi nedopustivim

Član 58

Izuzetno od odredbe člana 56. stav 1. ovog zakona, lice čiji udeo u susvojini na pokretnoj stvari koja je predmet izvršenja ne iznosi više od polovine vrednosti te stvari ne može zahtevati da se izvršenje u pogledu njegovog udela proglasi nedopuštenim, ali ima pravo da bude namireno iz iznosa dobijenog prodajom stvari pre svih poverilaca i pre naknade troškova izvršnog postupka.

Lice iz stava 1. ovog člana ima pravo da zahteva da mu se stvar koja je predmet izvršenja ustupi, ako položi iznos koji odgovara vrednosti dužnikovog udela u toj stvari.

Lice iz stava 1. ovog člana kome je osporen udeo u stvari koja je predmet izvršenja sud će uputiti na parnicu da tužbom protiv poverioca utvrdi svoj udeo.

Odredbe člana 57. st. 1. do 3. ovog zakona shodno se primenjuju i na tužbu iz stava 3. ovog člana.

Glava šesta

PROTIVIZVRŠENJE

Razlozi za protivizvršenje

Član 59

Pošto je izvršenje već sprovedeno, dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio:

1) ako je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage;

2) ako je u toku izvršnog postupka izmirio poveriočevo potraživanje;

3) ako je rešenje o izvršenju pravnosnažno ukinuto ili preinačeno;

4) ako je izvršenje koje je sprovedeno na novčanim sredstvima koja se vode na računu dužnika kod Službe društvenog knjigovodstva ili isplatom u gotovom novcu (član 199) proglašeno nedopuštenim.

Predlog za protivizvršenje može se podneti u roku od tri meseca od dana kad je dužnik saznao za razlog za protivizvršenje, a najdocnije u roku od jedne godine od dana okončanja izvršnog postupka.

Dužnik ne može pre isteka tog roka svoje potraživanje ostvarivati u parničnom postupku.

Postupak po predlogu za protivizvršenje

Član 60

Predlog za protivizvršenje sud će dostaviti poveriocu i pozvati ga da se u roku od osam dana od dana dostavljanja izjasni o tom predlogu.

Ako se u tom roku poverilac usprotivi predlogu, sud će o predlogu odlučiti po održanom ročištu.

Rešenjem kojim usvaja predlog sud će naložiti poveriocu da u roku od 15 dana vrati dužniku ono što je izvršenjem dobio.

Takvo rešenje donosi sud i ako se poverilac blagovremeno ne izjasni ili izjavi da se ne protivi predlogu.

Rešenje o protivizvršenju

Član 61

Na osnovu pravnosnažnog rešenja kojim se usvaja predlog za protivizvršenje, sud će, na predlog dužnika, rešenjem odrediti protivizvršenje.

U pogledu daljeg postupka shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na izvršenje.

Nemogućnost protivizvršenja

Član 62

Predlog za protivizvršenje neće se usvojiti ako se traži povraćaj predmeta u pogledu kog su nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraćaj nije više moguć.

U tom slučaju dužnik može svoje pravo ostvarivati u parničnom postupku i pre isteka roka iz člana 59. stav 2. ovog zakona.

Glava sedma

ODLAGANJE I OBUSTAVA IZVRŠENJA

1. Odlaganje izvršenja

Na predlog dužnika

Član 63

Na predlog dužnika sud će, ako dužnik učini verovatnim da bi sprovođenjem izvršenja pretrpeo znatniju štetu, u potpunosti ili delimično odložiti izvršenje:

1) ako je protiv odluke na osnovu koje je određeno izvršenje izjavljen vanredni pravni lek ili vanredno pravno sredstvo;

2) ako je podnesen predlog za povraćaj u pređašnje stanje u postupku u kome je donesena odluka na osnovu koje je određeno izvršenje;

3) ako je podnesena tužba za poništaj presude izbranog suda na osnovu koje je određeno izvršenje;

4) ako je protiv pravnosnažnog rešenja donesenog u izvršnom postupku podignut zahtev za zaštitu zakonitosti;

5) ako je podnesena tužba za stavljanje van snage poravnanja na osnovu kog je dozvoljeno izvršenje;

6) ako je dužnik protiv rešenja o izvršenju podneo prigovor, odnosno tužbu;

7) ako je dužnik podneo predlog za ukidanje potvrde o izvršnosti;

8) ako izvršenje zavisi od istovremenog ispunjenja neke obaveze poveriočeve, a dužnik je uskratio ispunjenje svoje obaveze zbog toga što poverilac nije ispunio svoju obavezu niti je pokazao spremnost da je istovremeno ispuni;

9) ako je dužnik ili učesnik u postupku zahtevao da se otklone nepravilnosti učinjene pri sprovođenju izvršenja.

Sud može, na predlog dužnika, odložiti izvršenje i u drugim slučajevima u kojima za to postoje naročito opravdani razlozi.

Sud može, prema okolnostima slučaja, usloviti odlaganje izvršenja polaganjem jemstva.

Na predlog poverioca

Član 64

Na predlog poverioca sud će, potpuno ili delimično, odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo.

Ako je sprovođenje izvršenja otpočelo, a dužnik se, u roku koji mu je sud odredio, izjasnio protiv odlaganja, sud će odbiti predlog za odlaganje.

Ako je zakonom predviđeno da se izvršenje ima tražiti u određenom roku, poverilac može podneti predlog za odlaganje u tom roku.

Na predlog trećeg lica

Član 65

Na predlog lica koje je tražilo da se izvršenje na određenom predmetu proglasi nedopuštenim, sud će odložiti izvršenje u pogledu tog predmeta ako nalazi da bi inače to lice pretrpelo znatniju štetu.

Sud može, prema okolnostima slučaja, usloviti odlaganje izvršenja polaganjem jemstva.

Vreme za koje se izvršenje odlaže

Član 66

Ako je izvršenje odloženo zbog toga što je dužnik ili treće lice izjavilo pravni lek, odnosno pravno sredstvo (čl. 63. i 65), odlaganje traje do okončanja postupka po tom sredstvu.

U drugim slučajevima u kojima je dužnik predložio odlaganje, sud će, prema okolnostima slučaja, odrediti vreme za koje se izvršenje odlaže.

Kad je poverilac podneo predlog za odlaganje izvršenja, sud će izvršenje odložiti za vreme koje je poverilac odredio.

Do pravnosnažnosti rešenja o predlogu za odlaganje izvršenja, sud može preduzimati samo one izvršne radnje koje ne bi odlaganje učinile izlišnim.

Ako je poverilac podneo predlog za odlaganje izvršenja u slučaju u kome je zakonom predviđeno da se izvršenje ima tražiti u određenom roku, izvršenje se ne može odložiti za vreme duže od tog roka.

Nastavljanje odloženog izvršenja

Član 67

Odloženo izvršenje nastavlja se, po službenoj dužnosti, po isteku vremena za koje je odloženo.

Na predlog poverioca, sud može nastaviti izvršenje i pre isteka roka za koji je odloženo, ako poverilac učini verovatnim da su prestali razlozi za odlaganje ili ako položi jemstvo.

2. Obustava izvršenja

Član 68

Pored drugih slučajeva predviđenih u ovom zakonu, izvršenje će se obustaviti po službenoj dužnosti i ako je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, odnosno ako je potvrda o izvršnosti ukinuta.

Rešenjem o obustavi izvršenja ukinuće se sve sprovedene izvršne radnje ukoliko se time ne dira u stečena prava trećih lica.

Razdeo drugi

IZVRŠENJE RADI NAPLATE NOVČANOG POTRAŽIVANJA

 

Glava osma

IZVRŠENJE NA POKRETNIM STVARIMA

1. Mesna nadležnost

Ako je u predlogu naznačeno mesto gde se stvari nalaze

Član 69

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na pokretnim stvarima i za sprovođenje tog izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze te stvari.

Ako u predlogu nije naznačeno mesto gde se stvari nalaze

Član 70

Poverilac može predložiti da sud donese rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima, ne naznačujući mesto gde se stvari nalaze.

Za odlučivanje o tom predlogu mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi prebivalište ili boravište, odnosno sedište dužnika.

Poverilac može u tom slučaju podneti rešenje o izvršenju svakom stvarno nadležnom sudu na čijem se području nalaze pokretne stvari dužnika, sa predlogom da taj sud sprovede izvršenje.

2. Izuzimanje od izvršenja

Član 71

Ne mogu biti predmeti izvršenja:

1) odeća, obuća, rublje i drugi predmeti lične upotrebe, posteljne stvari, posuđe, nameštaj, štednjak, hladnjak, mašina za pranje rublja i druge stvari koje služe za zadovoljenje potreba domaćinstva, ukoliko su neophodni dužniku i članovima njegovog domaćinstva s obzirom na uslove sredine u kojoj žive;

2) hrana i ogrev za potrebe dužnika i članova njegovog domaćinstva za šest meseci;

3) radna i rasplodna stoka, poljoprivredne mašine i druga oruđa za rad, koji su dužniku zemljoradniku neophodni za održavanje poljoprivrednog gazdinstva, u meri u kojoj je to potrebno za njegovo izdržavanje i izdržavanje članova njegovog domaćinstva, kao i seme za upotrebu na tom gazdinstvu i hrana za stoku za četiri meseca;

4) alat, mašine i drugi predmeti koji su dužniku, koji samostalno obavlja zanatsku delatnost ličnim radom sredstvima rada u svojini građana, neophodni za obavljanje te delatnosti, kao i sirovine i pogonsko gorivo - za tri meseca rada;

5) knjige i drugi predmeti koji su potrebni dužniku koji samostalno u vidu zanimanja ličnim radom obavlja naučnu, umetničku ili drugu profesionalnu delatnost;

6) gotov novac dužnika koji ima stalna mesečna primanja - do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do sledećeg primanja;

7) ordeni, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja, venčani prsten, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi dužnika, kao i porodične slike;

8) pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima data na osnovu propisa ili koja je sam nabavio, a neophodna su za obavljanje njegovih životnih funkcija.

Poštanska pošiljka ili poštanska novčana doznaka upućena dužniku ne može biti predmet izvršenja pre nego što mu se uruči.

Zakonom se može odrediti da i druge pokretne stvari ne mogu biti predmet izvršenja.

3. Izvršne radnje

Član 72

Izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi se popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom.

Predlogom za izvršenje može se zahtevati da se sprovede samo popis i procena, ali u tom slučaju poverilac je dužan da u roku od tri meseca od dana izvršenog popisa, odnosno procene podnese predlog za prodaju stvari.

Ako poverilac u tom roku ne podnese predlog za prodaju, izvršenje će se obustaviti.

4. Popis i procena stvari

Obaveštenje o popisu

Član 73

Službeno lice pre nego što pristupi popisu predaće dužniku rešenje o izvršenju i pozvaće ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje zajedno sa kamatom i troškovima.

Ako dužniku rešenje o izvršenju nije moglo da se preda prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno.

O vremenu i mestu popisa obaveštava se poverilac, ako je to tražio.

Odsustvo poverioca ili dužnika ne sprečava da se pristupi popisu.

O izvršenom popisu obavestiće se stranka koja nije prisustvovala popisu.

Predmet popisa

Član 74

Popisati se mogu stvari koje se nalaze u državini dužnika, kao i njegove stvari koje se nalaze u državini poverioca.

Dužnikove stvari koje se nalaze u državini trećeg lica mogu se popisati samo sa pristankom tog lica.

Ako treće lice ne pristaje na popis, sud će na poverioca, ako ovaj to predloži, preneti dužnikovo pravo na predaju stvari (član 129).

Obim popisa

Član 75

Popisaće se onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje poveriočevog potraživanja i troškova izvršenja.

Prvenstveno se popisuju stvari u pogledu kojih nema primedbi o postojanju prava koje bi sprečavalo izvršenje i stvari koje se najlakše mogu unovčiti, pri čemu će se o tome uzeti u obzir i izjava prisutnih stranaka i trećih lica.

Sud može, na predlog dužnika, naknadno odrediti izvršenje na drugom predmetu a ne na onom koji je na predlog poverioca popisan, ako postoji znatna nesrazmera između vrednosti tog predmeta i iznosa potraživanja.

Čuvanje popisanih stvari

Član 76

Popisane stvari ostaviće službeno lice na čuvanje dužniku, ako sud, na predlog poverioca, nije odredio da se popisane stvari predaju na čuvanje poveriocu ili trećem licu.

Opasnost od uništenja ili oštećenja stvari datih na čuvanje poveriocu ili trećem licu snosi poverilac, osim ako je uništenje ili oštećenje posledica više sile.

Na popisanim stvarima koje su ostavljene dužniku na čuvanje vidno će se naznačiti da su uzete u popis.

Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti predaće se u sudski depozit.

U sudski depozit predaće se i druge stvari od veće vrednosti, ako su podesne za takav način čuvanja.

Zabrana raspolaganja popisanim stvarima

Član 77

Dužniku je zabranjeno da raspolaže popisanim stvarima.

U rešenju o izvršenju unosi se ta zabrana, kao i upozorenje dužniku na krivičnopravne posledice postupanja protivno zabrani.

Sticanje založnog prava

Član 78

Poverilac stiče popisom založno pravo na popisanim stvarima.

Kad je popis izvršen u korist više poverilaca, red prvenstva založnog prava stečenog popisom ili zabeleškom u zapisniku o popisu (član 82) određuje se prema danu kad je popis izvršen, odnosno prema danu kad je stavljena zabeleška.

Kad se popis stvari vrši istovremeno u korist više poverilaca, red prvenstva određuje se prema danu kad je predlog za izvršenje primljen u sudu, a ako su predlozi za izvršenje primljeni istog dana, njihova založna prava imaju isti red prvenstva.

Ako je predlog za izvršenje upućen preko pošte preporučenom pošiljkom, dan predaje pošti smatra se kao dan prijema u sudu.

Bezuspešan pokušaj popisa

Član 79

Ako se prilikom popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud će o tome obavestiti poverioca koji nije prisustvovao popisu.

Poverilac može u roku od tri meseca od dana prijema tog obaveštenja, odnosno od dana popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis.

Ako poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede, ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud će obustaviti izvršenje.

Procena

Član 80

Istovremeno sa popisom stvari izvršiće se i njihova procena.

Procenu vrši službeno lice koje sprovodi popis, ako sud nije odredio da procenu izvrši veštak.

Stranka može predložiti da procenu izvrši veštak iako to sud nije odredio, ali, ako sud usvoji taj predlog, troškove veštačenja snosi ta stranka, bez obzira na ishod izvršnog postupka.

Stranka može, u roku od osam dana od dana izvršene procene, predložiti sudu da utvrdi nižu, odnosno višu vrednost popisanih stvari od procenjene ili da odredi novu procenu.

Protiv rešenja o predlogu iz stava 4. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Zapisnik o popisu i proceni

Član 81

O popisu i proceni sastavlja se zapisnik.

U zapisniku se, pored ostalog, posebno naznačuju pojedinačno popisane stvari sa njihovom procenjenom vrednošću i unose izjave stranaka i učesnika u postupku, kao i izjave trećih lica o postojanju prava koja sprečavaju izvršenje.

Zabeleška umesto popisa

Član 82

Ako se posle popisa odredi izvršenje na popisanim stvarima za naplatu drugog potraživanja istog poverioca ili za naplatu potraživanja drugog poverioca, neće se vršiti ponovni popis i procena tih stvari nego će se u nastavku zapisnika samo zabeležiti podaci iz docnijeg rešenja o izvršenju.

5. Prodaja stvari

Vreme prodaje

Član 83

Prodaja popisanih stvari se može sprovesti tek po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako dužnik pristaje da se prodaja ranije izvrši, ili ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju, ili ako postoji opasnost od znatnog pada cena popisanih stvari.

Između dana popisa i dana prodaje mora proteći najmanje 15 dana.

Prodaja se može sprovesti i pre isteka tog roka iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana.

Način prodaje

Član 84

Prodaja stvari se vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca, s jedne strane, i službenog lica ili organizacije udruženog rada koja obavlja komisione poslove, s druge strane.

Način prodaje stvari određuje sud, vodeći računa o tome da se postigne najpovoljnije unovčenje stvari.

Prodaja putem nadmetanja odrediće se ako su u pitanju stvari veće vrednosti, a može se očekivati da će se stvari prodati po ceni većoj od procenjene vrednosti.

Prodaja stvari objaviće se blagovremeno na sudskoj tabli, a može se objaviti i na drugi uobičajeni način.

Poverilac i dužnik obavestiće se o mestu, danu i času prodaje.

Prodajna cena

Član 85

Popisane stvari ne mogu se prodati ispod procenjene vrednosti na prvom nadmetanju, odnosno u roku koji je sud odredio za prodaju neposrednom pogodbom.

Ako na prvom nadmetanju nije postignuta cena u visini procenjene vrednosti, sud će, na predlog stranke, odrediti novo nadmetanje na kome se stvari mogu prodati ispod procenjene vrednosti, ali ne ispod trećine te vrednosti.

Odredba stava 2. ovog člana shodno se primenjuje i kad se popisane stvari nisu mogle prodati u visini procenjene vrednosti putem neposredne pogodbe u roku koji je odredio sud.

Predlog za drugo nadmetanje ili za prodaju putem neposredne pogodbe stranka može podneti u roku od 30 dana od dana prvog nadmetanja, odnosno od dana isteka roka koji je sud odredio za prodaju putem neposredne pogodbe.

Obustava postupka

Član 86

Sud će obustaviti postupak ako nijedna od stranaka nije stavila u propisanom roku predlog za drugo nadmetanje, odnosno predlog za ponovnu prodaju putem neposredne pogodbe, ili ako se stvari nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju, odnosno neposrednom pogodbom u ponovnom roku određenom od strane suda.

Obaveze i prava kupca

Član 87

Kupac je dužan da cenu položi i stvari preuzme odmah po zaključenju nadmetanja, odnosno neposredne prodaje.

Službeno lice će stvari predati kupcu i ako nije položio cenu, ako na to, na svoju opasnost, pristane poverilac u granicama iznosa koji bi mu pripao iz postignute cene.

Kupac u svakom slučaju postaje sopstvenik, odnosno nosilac prava raspolaganja kupljenom stvari.

Kupcu ne pripadaju prava po osnovu jemstva zbog mana stvari.

6. Namirenje poverioca

Kad je jedan poverilac

Član 88

Ako se iz prodajne cene namiruje samo jedan poverilac, sud će, bez održavanja ročišta, rešenjem odrediti da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari i oduzetog novca izmire redom: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, kamata do dana unovčenja stvari i glavno potraživanje.

Višak prodajne cene koji ostane po namirenju predaće se dužniku, ako za to nema smetnji.

Kad je više poverilaca

Član 89

Više poverilaca namiruju se iz prodajne cene onim redom kojim su stekli založno pravo, ako zakonom za određena potraživanja nije propisano prvenstveno pravo namirenja.

Poverioci istog reda koji se iz prodajne cene ne mogu potpuno namiriti, namiruju se srazmerno iznosima svojih potraživanja.

Troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni izvršnom ispravom i kamata imaju isti red namirenja kao i glavno potraživanje.

Prilikom donošenja rešenja o namirenju, sud će uzeti u obzir samo ona potraživanja po kojima je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno do dana prodaje popisanih stvari.

Primene odredaba o izvršenju na nepokretnosti

Član 90

Odredbe ovog zakona o izvršenju na nepokretnosti koje se odnose na pitanje ko ne može biti kupac (član 162), osporavanje potraživanja, upućivanje na parnicu i rešenje o namirenju (čl. 176, 177. i 183), primenjuju se shodno i u pogledu izvršenja na pokretnim stvarima radi namirenja novčanog potraživanja.

Glava deveta

IZVRŠENJE NA NOVČANOM POTRAŽIVANJU DUŽNIKA

1. Mesna nadležnost

Član 91

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na novčanom potraživanju i za sprovođenje tog izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi prebivalište dužnika, a ako dužnik nema prebivalište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji nadležan je sud na čijem se području nalazi boravište dužnika.

Ako dužnik nema u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ni boravište, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi prebivalište dužnikovog dužnika, a ako ovaj nema prebivalište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji nadležan je sud na čijem se području nalazi boravište dužnikovog dužnika.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana koje se odnose na prebivalište i boravište, shodno se primenjuju i na sedište pravnog lica.

2. Izuzimanje od izvršenja i ograničenje izvršenja

Izuzimanje od izvršenja

Član 92

Izuzeti su od izvršenja:

1) primanje po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled narušenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja;

2) primanje po osnovu naknade zbog telesnog oštećenja po propisima o invalidskom osiguranju;

3) primanje po osnovu socijalne pomoći;

4) primanje po osnovu privremene nezaposlenosti;

5) primanje po osnovu dodatka na decu;

6) primanje po osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima;

7) primanje vojnika i pitomaca vojnih škola;

8) naknada za rad osuđenom u kazneno-popravnom domu, osim za potraživanje po osnovu zakonskog izdržavanja, kao i za potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom osuđenog;

9) primanje po osnovu ordena, medalja, ratnih spomenica i drugih znakova odlikovanja i priznanja;

10) primanje po osnovu putnih troškova i dnevnica.

Ograničenje izvršenja

Član 93

Izvršenje na ličnom dohotku i penziji, kao i na naknadi umesto ličnog dohotka, za potraživanje po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled narušenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja može se sprovesti do iznosa od jedne polovine, a za potraživanja po drugom osnovu - do iznosa od jedne trećine ličnog dohotka ili penzije.

Ako dužnik prima zajemčeni lični dohodak, u skladu sa društvenim dogovorom i zakonom, izvršenje za potraživanje iz stava 1. ovog člana može se sprovesti do iznosa od jedne trećine, odnosno do iznosa od jedne četvrtine tog ličnog dohotka.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na platu mlađeg oficira, oficira, vojnog službenika, kao i na primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne službe.

Izvršenje na primanju ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može se sprovesti samo za potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled narušenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja, i to do iznosa od jedne polovine tog primanja.

Izvršenje na primanju po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju i doživotnoj renti, kao i na primanju po osnovu ugovora o osiguranju života, može se sprovesti samo na delu koji prelazi iznos najviše stalne socijalne pomoći koja se isplaćuje na području na kome dužnik ima prebivalište.

3. Izvršne radnje

Način sprovođenja izvršenja

Član 94

Izvršenje na novčanom potraživanju sprovodi se zabranom i prenosom, ako ovim zakonom za pojedine slučajeve nije drukčije određeno.

Predlogom za izvršenje može se zahtevati da se odredi samo zabrana novčanog potraživanja, ali u tom slučaju poverilac je dužan da u roku od tri meseca od dana kad mu je dostavljeno rešenje o zabrani, odnosno od dana kad mu je dostavljeno obaveštenje o izjašnjenju dužnikovog dužnika (član 101. stav 3), podnese predlog za prenos potraživanja.

Ako poverilac u tom roku takav predlog ne podnese, izvršenje će se obustaviti.

Obim izvršenja

Član 95

Zabrana i prenos novčanog potraživanja može se odrediti i sprovesti samo u iznosu koji je potreban za izmirenje poveriočevog potraživanja, osim ako je u pitanju nedeljivo potraživanje (član 106).

Ako više poverilaca traži izvršenje na istom potraživanju koje je deljivo, zabrana i prenos određuje se u odgovarajućim iznosima, posebno u korist svakog poverioca.

4. Zabrana potraživanja

Dejstvo

Član 96

Rešenjem kojim se određuje zabrana na novčanom potraživanju (rešenje o zabrani) zabranjuje se dužnikovom dužniku da to potraživanje izmiri dužniku, a dužniku se zabranjuje da to potraživanje naplati ili da inače raspolaže njim i zalogom koja je data za njegovo obezbeđenje.

Zabrana je sprovedena danom dostavljanja rešenja o zabrani dužnikovom dužniku.

Poverilac stiče zabranom založno pravo na dužnikovom potraživanju, ukoliko je ovo po njegovom predlogu zabranjeno.

Dužnikov dužnik nema pravo žalbe protiv rešenja o zabrani.

Zabrana potraživanja na hartijama od vrednosti

Član 97

Zabrana potraživanja zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za čije je ostvarenje inače potrebna ta hartija, sprovodi se na taj način što službeno lice takvu hartiju oduzme od dužnika i preda je sudu.

Pravne radnje koje su potrebne za očuvanje ili vršenje prava iz hartija navedenih u stavu 1. ovog člana vrši u ime dužnika službeno lice po zaključku suda.

Zabrana potraživanja na štednom ulogu

Član 98

Izuzetno od odredaba člana 97. ovog zakona, zabrana potraživanja na štednom ulogu kod banke ili druge organizacije može se sprovesti i bez prethodnog oduzimanja štedne knjižice od dužnika.

U tom slučaju, ako poverilac nije u predlogu za izvršenje naveo potrebne podatke o štednom ulogu dužnika, sud će te podatke zatražiti od organizacije kod koje se nalazi ulog, a koju je poverilac dužan da naznači u svom predlogu.

Organizacija je dužna da dâ bez odlaganja sudu tražene podatke i ne sme da obavesti dužnika da su ti podaci traženi.

Ako prethodno nije oduzeta štedna knjižica od dužnika, zabrana je sprovedena danom dostave rešenja o zabrani organizaciji kod koje se vodi štedni ulog.

Izuzetno od odredbe člana 39. st. 1. i 2. ovog zakona, sud će rešenje o zabrani dostaviti dužniku tek kada organizacija kod koje se vodi njegov štedni ulog obavesti sud da je sprovedena zabrana.

Založno pravo na kamate

Član 99

Založno pravo stečeno na potraživanju po kome teče kamata odnosi se i na kamate koje dospevaju posle zabrane.

Red prvenstva

Član 100

Red prvenstva založnih prava više poverilaca određuje se prema danu prijema predloga za izvršenje u sudu.

Ako je predlog za izvršenje upućen preko pošte preporučenom pošiljkom, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje sudu.

Ako su predlozi za izvršenje više poverilaca primljeni u sudu istog dana, njihova založna prava imaju isti red prvenstva.

U tom slučaju potraživanja se namiruju srazmerno, ako se ne mogu namiriti u celini.

Izjašnjenje dužnikovog dužnika

Član 101

Sud će, na predlog poverioca, zatražiti od dužnikovog dužnika da se u roku koji sud odredi izjasni o tome da li i u kom iznosu priznaje zabranjeno potraživanje i da li je voljan da ga izmiri, kao i da li je njegova obaveza da izmiri to potraživanje uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze.

Predlog za izjašnjenje dužnikovog dužnika poverilac može spojiti sa predlogom za izvršenje ili ga dati posebnim podneskom posle tog predloga, a najdocnije do izvršenog prenosa.

Izjašnjenje dužnikovog dužnika dostaviće se poveriocu bez odlaganja.

Odgovornost dužnikovog dužnika

Član 102

Dužnikov dužnik odgovara poveriocu za štetu koju mu je naneo time što se nije izjasnio, ili što se neistinito ili nepotpuno izjasnio.

Sud će upozoriti dužnikovog dužnika na tu njegovu odgovornost.

Zabrana potraživanja obezbeđenog založnim pravom upisanim u javnoj knjizi

Član 103

Zabrana potraživanja obezbeđenog založnim pravom upisanim u zemljišnoj knjizi ili drugoj javnoj knjizi u koju se upisuju prava na nepokretnosti, sprovodi se upisom zabrane u tu knjigu.

Upis se vrši po službenoj dužnosti, uz naznačenje da je zabrana na osnovu koje je na potraživanju stečeno založno pravo određena radi namirenja poveriočevog potraživanja.

Ako ima više poverilaca, red prvenstva njihovih potraživanja određuje se prema vremenu upisa.

5. Prenos potraživanja

a) Opšte odredbe

Vrsta prenosa

Član 104

Zabranjeno potraživanje prenosi se na poverioca, prema njegovom predlogu, radi naplate ili umesto isplate.

Rešenje o prenosu

Član 105

Rešenje o prenosu potraživanja može se doneti tek pošto rešenje o zabrani postane pravnosnažno.

Ako je poverilac predložio da se dužnikov dužnik izjasni o potraživanju na kome se predlaže izvršenje, sud će doneti rešenje o predlogu za prenos po isteku osam dana od dana kad je poveriocu dostavljeno obaveštenje o izjašnjenju dužnikovog dužnika.

Posebni uslovi za prenos nedeljivog potraživanja

Član 106

Potraživanje koje se zasniva na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za čije je ostvarenje potrebno podnošenje te hartije, ili koje se iz drugih razloga ne može deliti u pogledu prenosa ili ostvarenja, može se preneti samo u njegovom punom iznosu.

Ako taj iznos prelazi iznos poveriočevog potraživanja, zabranjeno potraživanje će se preneti pošto poverilac položi jemstvo da će taj višak predati sudu.

Potraživanje koje je delimično izuzeto od izvršenja ili koje je već zabranjeno u korist drugih lica, prenosi se pošto poverilac položi jemstvo da će sudu predati deo koji je izuzet od izvršenja.

Ako je više poverilaca podnelo predlog za prenos u razne dane, sud će preneti potraživanje na poverioca koji je prvi podneo predlog, a ako je više poverilaca podnelo predlog istog dana, potraživanje će se preneti na poverioca čije je potraživanje najveće.

Sprovođenje prenosa

Član 107

Prenos potraživanja je sproveden kad je rešenje kojim se određuje prenos dostavljeno dužnikovom dužniku.

Prenos potraživanja zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za čije je ostvarenje inače potrebno da bude podnesena, sproveden je kad sud na tu hartiju stavi izjavu o prenosu i hartiju snabdevenu tom izjavom preda poveriocu.

Obaveze dužnika i poverioca

Član 108

Dužnik je dužan da u roku koji odredi sud, a na zahtev poverioca na koga je preneseno potraživanje, da objašnjenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja tog potraživanja i da mu preda isprave koje se na to potraživanje odnose.

Poverilac na koga je prenesen deo potraživanja dužan je, ako dužnik to zahteva, da u roku koji odredi sud položi jemstvo da će, po ostvarenju tog potraživanja, vratiti isprave koje se odnose na potraživanje.

Sud će, na predlog poverioca, sprovesti izvršenje protiv dužnika radi predaje isprava, ako ih on sam ne preda.

Predaju isprava koje se nalaze kod trećeg lica poverilac može zahtevati tužbom, ako bi to pravo imao dužnik.

Na ispravi koja se predaje poveriocu, sud će zabeležiti da je sproveden prenos potraživanja za koje je određeno izvršenje.

Polaganje potraživanja kod suda

Član 109

Ako u pogledu prenesenog potraživanja, pored poverioca, i druga lica ističu neko pravo, dužnikov dužnik može u korist svih tih lica položiti sudu ceo iznos tog potraživanja ili samo dospeli iznos.

Poverilac na koga je preneseno potraživanje u pogledu kog i druga lica ističu neko pravo, može preko suda pozvati dužnikovog dužnika da iznos prenesenog potraživanja položi kod tog suda.

b) Prenos radi naplate

Ovlašćenja poverioca

Član 110

Prenosom potraživanja radi naplate poverilac se ovlašćuje da traži od dužnikovog dužnika isplatu iznosa naznačenog u rešenju o prenosu, ako je taj iznos dospeo, da vrši sve radnje koje su potrebne radi očuvanja i ostvarenja prenesenog potraživanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja je data za obezbeđenje tog potraživanja.

Prenosom potraživanja radi naplate poverilac nije ovlašćen da na teret dužnika zaključi poravnanje, da dužnikovom dužniku oprosti dug ili da prenesenim potraživanjem inače raspolaže, kao ni da sa dužnikovim dužnikom zaključi ugovor da odluku o potraživanju, ako je ono sporno, donese izbrani sud.

Poveriocu na koga je preneseno potraživanje radi naplate dužnikov dužnik može istaći samo prigovor koji bi mogao istaći dužniku.

Ustupanje prenesenog potraživanja izvršeno od strane dužnika posle prenosa nema pravnog dejstva na prava koja je poverilac stekao prenosom.

Prenos radi naplate potraživanja upisanog u javnoj knjizi

Član 111

Prenos radi naplate potraživanja upisanog u zemljišnoj knjizi ili u drugoj javnoj knjizi u koju se upisuju prava na nepokretnosti, zabeležiće se po službenoj dužnosti.

Uslovljenost obaveze dužnikovog dužnika predajom stvari

Član 112

Ako obaveza dužnikovog dužnika da isplati potraživanje zavisi od obaveze dužnika da mu preda određenu stvar, koja se nalazi u državini dužnika, a ta je obaveza utvrđena pravnosnažnom presudom, sud će, na predlog poverioca na koga je preneseno potraživanje radi naplate, rešiti da dužnik izruči tu stvar sudu radi predaje dužnikovom dužniku.

Na predlog poverioca sud će prema dužniku koji nije izručio stvar u određenom roku sprovesti izvršenje radi predaje stvari.

Obaveštenje dužnika o tužbi za naplatu prenesenog potraživanja

Član 113

Poverilac koji je podneo tužbu radi naplate prenesenog potraživanja dužan je bez odlaganja da obavesti dužnika o pokrenutoj parnici, a u protivnom odgovara dužniku za štetu koja mu je tim propustom nanesena.

Zadocnjenje u naplati prenesenog potraživanja

Član 114

Poverilac koji se ne stara kako treba za naplatu prenesenog potraživanja, odgovara za štetu koja je time nanesena drugom poveriocu radi čijeg je potraživanja dužnikovo potraživanje zabranjeno ili dužniku.

U tom slučaju sud može, na predlog drugog poverioca, ukinuti rešenje o prenosu potraživanja na neurednog poverioca i potraživanje preneti na drugog poverioca.

Namirenje poverioca

Član 115

Poverilac na koga je preneseno potraživanje radi naplate namiren je u visini u kojoj je to potraživanje naplatio.

Naplata iznosa preko poveriočevog potraživanja

Član 116

Poverilac koji je od prenesenog potraživanja naplatio više nego što iznosi njegovo potraživanja, dužan je da taj višak položi sudu.

Sud će taj višak predati drugim založnim poveriocima i dužniku, ako na to imaju pravo.

Poveriocu koji je položio višak naplaćenog iznosa sud će vratiti položeno jemstvo.

v) Prenos umesto isplate

Član 117

Zabranjeno potraživanje prelazi prenosom umesto isplate na poverioca do prenesenog iznosa, sa dejstvom ustupanja potraživanja uz naknadu.

Ako je preneseno potraživanje obezbeđeno založnim pravom upisanim u zemljišnoj knjizi ili u drugoj javnoj knjizi u koju se upisuju prava na nepokretnosti, sud će po službenoj dužnosti preneti dužnikova prava na poverioca, a brisati založno pravo upisano u korist dužnika.

Poverilac na koga je preneseno potraživanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom, u visini tog potraživanja.

Odredbom stava 3. ovog člana ne dira se u pravila o odgovornosti dužnika za istinitost i naplativost prenesenog potraživanja.

6. Posebne odredbe o izvršenju na ličnom dohotku i drugim stalnim novčanim primanjima

Primena odredaba ove glave

Član 118

U pogledu izvršenja na ličnom dohotku primenjuju se odredbe ove glave, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.

Rešenje o izvršenju

Član 119

Rešenjem o izvršenju na ličnom dohotku određuje se zabrana na određenom delu ličnog dohotka i nalaže se državnom organu, organizaciji udruženog rada, radnoj zajednici ili drugoj samoupravnoj organizaciji ili zajednici koji dužniku isplaćuje lični dohodak da novčani iznos za koji je određeno to izvršenje isplati, odnosno isplaćuje poveriocu po pravnosnažnosti tog rešenja.

U lični dohodak, u smislu ovog zakona, ulaze sva primanja radnika po osnovu tekućeg i minulog rada.

Povećanje ličnog dohotka

Član 120

Rešenje o izvršenju odnosi se i na povećanje ličnog dohotka koje nastane posle dostavljanja rešenja o izvršenju.

Kad pravo na izdržavanje ima više lica

Član 121

Ako pravo na zakonsko izdržavanje, odnosno pravo na rentu za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja, prema istom dužniku ima više lica, a ukupni iznos njihovih potraživanja prelazi deo ličnog dohotka koji može biti predmet izvršenja, izvršenje se određuje i sprovodi u korist svakog od takvih poverilaca srazmerno visini njihovih potraživanja.

Ako posle započetog sprovođenja izvršenja na ličnom dohotku, odnosno drugom stalnom novčanom primanju bude podnesen novi predlog za izvršenje za potraživanja iz stava 1. ovog člana, sud će ranije doneseno rešenje o izvršenju izmeniti u smislu stava 1. ovog člana i odrediti iznos koji će se ubuduće isplaćivati pojedinim poveriocima.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, rešenje o izvršenju dostavlja se i ranijem poveriocu, koji protiv tog rešenja može izjaviti žalbu.

Mesto isplate

Član 122

Potraživanje za koje nije propisano bezgotovinsko plaćanje, poverilac naplaćuje neposredno na blagajni na kojoj se dužniku isplaćuje lični dohodak.

Poverilac ima pravo da zahteva da mu se obustavljeni iznos isplaćuje preko pošte na adresu koju naznači, a po odbitku poštanskih troškova.

Prestanak radnog odnosa

Član 123

Kad je dužniku prestao radni odnos, rešenje o izvršenju dejstvuje i prema drugom društvenom pravnom licu kod koga je dužnik posle toga zasnovao radni odnos, i to od dana kad je tom društvenom pravnom licu dostavljeno rešenje o izvršenju.

Društveno pravno lice kod koga dužnik nije više u radnom odnosu dužno je bez odlaganja, preporučenom pošiljkom, da dostavi rešenje o izvršenju društvenom pravnom licu kod kog je dužnik zasnovao radni odnos i o tome da obavesti sud.

Društveno pravno lice kod koga dužnik nije više u radnom odnosu izvestiće bez odlaganja sud ako mu nije poznato kod koga je društvenog pravnog lica dužnik zasnovao radni odnos, a sud će o tome obavestiti poverioca, ostavljajući mu rok u kome će izvestiti sud kod koga je društvenog pravnog lica dužnik zasnovao radni odnos.

Ako poverilac ne postupi po stavu 3. ovog člana, sud će obustaviti izvršenje.

Odgovornost za propuštenu obustavu i isplatu dospelih obroka

Član 124

Poverilac ima pravo da tužbom zahteva da mu društveno pravno lice izmiri sve obroke koje je propustilo da obustavi i isplati prema rešenju o izvršenju.

Društveno pravno lice koje nije postupilo po rešenju o izvršenju ili je propustilo da postupi po st. 2. i 3. člana 123. ovog zakona, odgovara i za štetu koju je poverilac zbog toga pretrpeo.

Zabrana po pristanku dužnika

Član 125

Zabrana stavljena na lični dohodak dužnika po njegovom pristanku (administrativna zabrana) ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju na ličnom dohotku.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, administrativna zabrana nema uticaja na sprovođenje izvršenja na ličnom dohotku radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale po osnovu narušenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i naknade štete po osnovu izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja.

Primena odredaba ovog odeljka

Član 126

Odredbe ovog odeljka shodno se primenjuju i na izvršenje na primanju po osnovu radnog odnosa s drugim licima, kao i na primanja po osnovu socijalnog osiguranja i drugih stalnih novčanih primanja.

7. Izvršenje na potraživanju po računu kod banke

Član 127

Izvršenje na novčanom potraživanju koje po žiro-računu, deviznom računu i drugim računima kod banke pripada građaninu, društvenoj organizaciji, udruženju građana i građanskom pravnom licu određuje se tako što se rešenjem o izvršenju nalaže banci da novčani iznos za koji je određeno izvršenje isplati poveriocu, po pravnosnažnosti tog rešenja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana ima dejstvo zabrane, kao i dejstvo prenosa radi naplate.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na potraživanje po osnovu uloga na štednju.

Glava deseta

IZVRŠENJE NA POTRAŽIVANJU DA SE PREDAJU ILI ISPORUČE POKRETNE STVARI ILI DA SE PREDA NEPOKRETNOST

1. Opšte odredbe

Mesna nadležnost

Član 128

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na dužnikovom potraživanju da mu se preda određena pokretna ili nepokretna stvar ili da mu se isporuči određena količina pokretnih stvari i za sprovođenje tog izvršenja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze te stvari.

Način sprovođenja izvršenja

Član 129

Izvršenje na dužnikovom potraživanju iz člana 128. ovog zakona sprovodi se zabranom tog potraživanja, njegovim prenosom na poverioca i prodajom stvari.

Dejstvo prenosa

Član 130

Prenos zabranjenog dužnikovog potraživanja ima dejstvo prenosa dužnikovog novčanog potraživanja radi naplate.

Nedospelost dužnikovog potraživanja i tužba prema dužnikovom dužniku

Član 131

Ako dužnikovo potraživanje još nije dospelo, sud će naložiti da stvari budu predate po dospelosti.

Protiv dužnikovog dužnika koji nije voljan da stvari preda, poverilac može, posle pravnosnažnosti rešenja o prenosu potraživanja, tužbom tražiti predaju ako o obavezi predaje nema izvršnu ispravu.

Primena odredaba o izvršenju na novčanom potraživanju

Član 132

Odredbe o izvršenju na novčanom potraživanju shodno se primenjuju i na izvršenje na potraživanju da se predaju ili isporuče pokretne stvari ili da se preda nepokretnost, ako odredbama ove glave nije što drugo određeno.

2. Pokretne stvari

Predaja stvari na čuvanje

Član 133

Rešenjem kojim se određuje prenos dužnikovog potraživanja, sud će naložiti dužnikovom dužniku da pokretne stvari, na koje se to potraživanje odnosi, preda službenom licu ili drugom licu na čuvanje.

U pogledu čuvanja stvari shodno se primenjuju odredbe člana 76. ovog zakona.

Prodaja stvari i namirenje poverioca

Član 134

Prodaja pokretnih stvari, predatih službenom licu ili čuvaru u smislu člana 133. ovog zakona, kao i namirenje poverioca, vrši se po odredbama ovog zakona o izvršenju na pokretnim stvarima.

3. Nepokretnost

Predaja poveriocu

Član 135

Rešenjem kojim se određuje prenos dužnikovog potraživanja, sud će naložiti dužnikovom dužniku da nepokretnost na koju se to potraživanje odnosi preda poveriocu.

Poverilac je dužan da nepokretnošću, u ime i za račun dužnika, upravlja kao dobar privrednik, i da sudu, na njegov zahtev, položi račun o upravljanju.

Prodaja

Član 136

Poverilac može radi namirenja svog potraživanja, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana kad mu je nepokretnost predata, predložiti sudu prodaju te nepokretnosti.

Ako poverilac ne predloži blagovremeno prodaju, sud će obustaviti izvršenje.

Primena odredaba o izvršenju na nepokretnosti

Član 137

Prodaja nepokretnosti, kao i namirenje poverioca, vrši se po odredbama ovog zakona o izvršenju na nepokretnosti.

Glava jedanaesta

IZVRŠENJE NA DRUGIM IMOVINSKIM, ODNOSNO MATERIJALNIM PRAVIMA

Mesna nadležnost

Član 138

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na patentu, tehničkom unapređenju, plodouživanju ili nekom sličnom dužnikovom pravu i za sprovođenje tog izvršenja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi prebivalište dužnika, a ako dužnik nema prebivalište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, nadležan je sud na čijem se području nalazi boravište dužnika.

Odredba stava 1. ovog člana koja se odnosi na prebivalište primenjuje se i na sedište pravnog lica.

Način sprovođenja izvršenja

Član 139

Izvršenje na pravu iz člana 138. ovog zakona sprovodi se zabranom raspolaganja tim pravom, kao i njegovim unovčenjem shodno odredbama o prodaji pokretnih stvari.

Glava dvanaesta

IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI

1. Opšte odredbe

Mesna nadležnost

Član 140

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na nepokretnosti i za sprovođenje tog izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.

Izvršne radnje

Član 141

Izvršenje na nepokretnosti sprovodi se zabeležbom rešenja o izvršenju u zemljišnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom.

Dokaz o svojini dužnika

Član 142

Uz predlog za izvršenje na nepokretnosti potrebno je da poverilac podnese izvod iz zemljišne knjige kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina dužnika, odnosno da dužnik ima pravo raspolaganja na nepokretnosti u društvenoj svojini.

Ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u zemljišnoj knjizi na drugo lice a ne na dužnika, poverilac treba da podnese ispravu koja je podobna za upis dužnikovog prava.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, upis će izvršiti po službenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog za izvršenje, odnosno po njegovom zahtevu, sud kod kog se vodi zemljišna knjiga za tu nepokretnost.

Poverilac koji ne raspolaže ni ispravom podobnom za upis dužnikovog prava može tužbom zahtevati da se to pravo upiše na dužnika.

Po pravnosnažnosti rešenja o upisu, postupak izvršenja će se nastaviti.

Predlog dužnika da se izvršenje odredi drugim sredstvima ili na drugoj nepokretnosti

Član 143

Dužnik može u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju predložiti da se odredi drugo sredstvo izvršenja ili da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti.

Sud će predlog dostaviti poveriocu koji se može o njemu izjasniti u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Po izjašnjenju poverioca ili po isteku roka za izjašnjenje, sud će doneti rešenje po predlogu.

Sud će usvojiti predlog ako dužnik učini verovatnim da će se potraživanje namiriti drugim sredstvom izvršenja ili prodajom druge nepokretnosti.

Ako dužnik, kao drugo sredstvo izvršenja, predloži izvršenje na ličnom dohotku, penziji, invalidnini ili drugom stalnom novčanom primanju, sud će usvojiti predlog pod uslovom da dužnik učini verovatnim da će potraživanje biti namireno u roku od jedne godine od dana donošenja rešenja o dužnikovom predlogu.

Ako je određeno drugo sredstvo izvršenja, zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje na snazi sve do namirenja poveriočevog potraživanja.

Zabeležba o izvršenju

Član 144

U zemljišnoj knjizi izvršiće se zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti.

Tom zabeležbom poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti (pravo na namirenje) i u slučaju da treće lice docnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine ili pravo raspolaganja.

Poverilac koji je predložio izvršenje, a nije ranije stekao založno pravo, stiče zabeležbom rešenja o izvršenju pravo da se iz nepokretnosti namiri pre lica koje docnije stekne na toj nepokretnosti založno pravo ili pravo na namirenje.

Pristupanje izvršenju

Član 145

Posle upisa zabeležbe rešenja o izvršenju ne može se za namirenje drugog potraživanja istog ili drugog poverioca sprovesti poseban postupak izvršenja na istoj nepokretnosti.

Poverilac za čije je potraživanje docnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti stupa u već pokrenuti izvršni postupak.

Pokrenutom izvršnom postupku može se pristupiti do pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju nepokretnosti kupcu.

O pristupanju postupku sud će obavestiti poverioca u čiju je korist ranije izvršena zabeležba.

Namirenje založnog poverioca

Član 146

U postupku izvršenja na nepokretnosti namiruje se i založni poverilac koji nije predložio izvršenje.

Prestanak založnog prava

Član 147

Založno pravo uknjiženo na nepokretnosti gasi se danom pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti (član 167), i ako založni poverioci nisu potpuno namireni.

Kupac nepokretnosti i založni poverilac mogu se sporazumeti da založno pravo ostane na nepokretnosti i posle pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti, a da kupac preuzme dužnikov dug prema tom poveriocu u iznosu koji bi mu pripao u izvršnom postupku.

U tom slučaju kupovna cena se umanjuje za iznos preuzetog duga.

Službenosti i stvarni tereti

Član 148

Stvarne službenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom nepokretnosti.

Prodajom nepokretnosti ne gase se ni lične službenosti ni stvarni tereti koji su u zemljišnoj knjizi upisani pre prava založnih poverilaca i prava na namirenje poverioca na čiji je predlog određeno izvršenje.

Ostale lične službenosti i stvarni tereti gase se prodajom nepokretnosti, ako između nosioca tih prava i kupca nije što drugo ugovoreno.

Stanarsko pravo

Član 149

Stanarsko pravo ne prestaje prodajom stana, odnosno zgrade u kojoj se stan nalazi, ako zakonom nije drukčije određeno.

Kupac stupa u prava i obaveze davaoca stana na korišćenje.

Zakup poslovne zgrade i prostorije

Član 150

Prodajom poslovne zgrade ili poslovne prostorije ne prestaje zakup te zgrade, odnosno poslovne prostorije.

Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.

Razgledanje nepokretnosti

Član 151

Sud će licu zainteresovanom za kupovinu nepokretnosti dati, na njegovo traženje, dozvolu da razgleda nepokretnost.

2. Izuzimanje od izvršenja

Član 152

Ne mogu biti predmet izvršenja:

1) poljoprivredno zemljište i privredne zgrade zemljoradnika u obimu neophodnom za izdržavanje njegovo i članova njegove uže porodice i drugih lica koja je po zakonu dužan da izdržava;

2) kuća za njihovo stanovanje sa dvorištem.

3. Utvrđivanje vrednosti nepokretnosti

Način utvrđivanja vrednosti

Član 153

Sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti nepokretnosti pošto rešenje o izvršenju postane pravnosnažno.

Utvrđivanju vrednosti će se pristupiti i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, ako poverilac to zahteva i izjavi da će snositi troškove utvrđivanja vrednosti za slučaj da izvršenje bude obustavljeno.

Vrednost nepokretnosti utvrđuje se na osnovu procene veštaka i drugih činjenica u visini njene tržišne cene na dan procene.

Prilikom utvrđivanja vrednosti nepokretnosti vodiće se računa i o tome koliko nepokretnost manje vredi zbog toga što na nepokretnosti ostaju određena prava i posle prodaje.

Sud će, na predlog stranke, ponovo utvrditi vrednost nepokretnosti ako se ta vrednost znatno izmenila od dana ranijeg utvrđivanja vrednosti do dana prodaje.

Rešenje o utvrđivanju vrednosti

Član 154

Vrednost nepokretnosti utvrđuje sud rešenjem.

Protiv tog rešenja žalbu može izjaviti, pored dužnika, i svako lice koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene nepokretnosti.

Obustava izvršenja po predlogu

Član 155

Svako lice koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene nepokretnosti, a koje po redu prvenstva dolazi ispred poverioca koji je predložio izvršenje, može predložiti da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost nepokretnosti ne pokriva ni delimično iznos potraživanja tog poverioca.

Predlog za obustavu izvršenja može se podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji.

Sud će, prema okolnostima slučaja, ceniti da li je prodaja celishodna s obzirom na verovatnu visinu iznosa delimičnog namirenja poverioca koji je predložio izvršenje.

4. Prodaja nepokretnosti

Zaključak o prodaji

Član 156

Po pravnosnažnosti rešenja o utvrđenju vrednosti sud donosi zaključak o prodaji nepokretnosti kojim se određuje način i uslovi prodaje, kao i vreme i mesto prodaje ako se prodaja vrši putem nadmetanja.

Zaključak o prodaji objavljuje se na sudskoj tabli i na drugi uobičajeni način.

Od objavljivanja zaključka o prodaji na sudskoj tabli do dana prodaje mora proteći najmanje 30 dana.

Zaključak o prodaji dostavlja se strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku, licima koja imaju uknjiženo ili zakonsko pravo preče kupovine i nadležnom opštinskom organu uprave.

Pravo preče kupovine

Član 157

Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet izvršenja prodajom, ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem, ako odmah po zaključenju nadmetanja izjavi da nepokretnost kupuje pod istim uslovima.

Ako je nepokretnost prodata neposrednom pogodbom, sud će pozvati nosioca zakonskog prava preče kupovine da se u zapisniku kod suda izjasni da li to pravo hoće da koristi.

Način prodaje

Član 158

Prodaja nepokretnosti vrši se putem usmenog javnog nadmetanja.

Ročište za prodaju nepokretnosti održava se u sudskoj zgradi, ako sud nije drukčije odredio.

Ročište za prodaju održava se pred sudijom pojedincem.

Stranke i založni poverioci mogu se u svako doba sporazumeti da se prodaja nepokretnosti izvrši u određenom roku neposrednom pogodbom preko organizacije udruženog rada za promet nepokretnosti ili preko službenog lica, ili na drugi način.

Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuje se u pismenom obliku.

Taj ugovor proizvodi dejstvo od dana pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju (član 165).

Uslovi prodaje

Član 159

Uslovi prodaje, pored ostalih podataka, sadrže:

1) bliži opis nepokretnosti sa pripacima;

2) naznačenje službenosti i stvarnih tereta, koje kupac preuzima;

3) vrednost nepokretnosti utvrđenu rešenjem suda;

4) cenu po kojoj se nepokretnost može prodati;

5) rok u kome je kupac dužan da položi cenu;

6) način prodaje;

7) iznos jemstva.

Rok u kome je kupac dužan da položi cenu ne može biti duži od šest meseci od dana prodaje, bez obzira da li se cena isplaćuje odjednom ili u obrocima.

Polaganje jemstva

Član 160

U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo.

Kod prodaje neposrednom pogodbom kupac polaže jemstvo licu sa kojim je zaključio ugovor, i to neposredno pred zaključenje ugovora.

Od polaganja jemstva oslobođeni su poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje i založni poverilac, ukoliko njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, a obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cene.

Jemstvo iznosi jednu desetinu utvrđene vrednosti nepokretnosti.

Ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja.

Prisustvovanje jednog ponudioca prodaji

Član 161

Ročište za prodaju nepokretnosti održaće se i kad prisustvuje samo jedan ponudilac.

Sud može, na predlog stranke, ili založnog poverioca, odrediti, prema okolnostima slučaja, da se ročište za prodaju odloži ako je prisutan samo jedan ponudilac.

Ko ne može biti kupac

Član 162

Kupac ne može biti, ni na osnovu nadmetanja niti na osnovu neposredne pogodbe, dužnik, sudija ili drugo lice koje službeno učestvuje u postupku prodaje, kao ni lice koje po zakonu ne može steći nepokretnost koja je predmet izvršenja.

Prodajna cena

Član 163

Na prvom ročištu za prodaju, nepokretnost se ne može prodati ispod utvrđene vrednosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom ročištu, sud će zakazati drugo ročište na kome se nepokretnost može prodati ispod utvrđene vrednosti, ali ne ispod dve trećine te vrednosti.

Od prvog do drugog ročišta mora proteći najmanje 30 dana.

Stranke i založni poverioci mogu se sporazumeti, izjavom datom na zapisnik kod suda pred kojim izvršni postupak teče ili drugog suda, da se nepokretnost može prodati putem nadmetanja i za cenu nižu od utvrđene vrednosti, odnosno nižu od dve trećine te vrednosti.

Odredbe st. 2. i 4. ovog člana shodno se primenjuju i za slučaj da se nepokretnost nije mogla prodati neposrednom pogodbom za utvrđenu vrednost.

Ročište za prodaju i dosuđenje

Član 164

Pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi za održavanje ročišta, sud objavljuje da se pristupa nadmetanju.

Nadmetanje se zaključuje po isteku deset minuta neposredno posle stavljanja najpovoljnije ponude.

Po zaključenom nadmetanju, sud utvrđuje koji je ponudilac ponudio najveću cenu i objavljuje da se tom ponudiocu dosuđuje nepokretnost.

O dosuđenju nepokretnosti sud donosi i pismeno rešenje, koje se objavljuje na sudskoj tabli i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i svim učesnicima u nadmetanju.

Dosuđenje u slučaju prodaje neposrednom pogodbom

Član 165

Sud će doneti rešenje o dosuđenju nepokretnosti prodate neposrednom pogodbom, pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi za punovažnost prodaje.

Rešenje o dosuđenju objavljuje se na sudskoj tabli i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i kupcu.

Polaganje cene

Član 166

Kupac je dužan da položi cenu u roku određenom u zaključku o prodaji.

Ako kupac u određenom roku ne položi cenu, sud će rešenjem prodaju oglasiti nevažećom i odrediti novu prodaju.

Iz položenog jemstva izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Predaja nepokretnosti kupcu

Član 167

Po položenoj ceni i po pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju, sud će doneti rešenje da se nepokretnost preda kupcu, i da se po pravnosnažnosti tog rešenja u zemljišnu knjigu upiše u njegovu koristi pravo svojine, odnosno odgovarajuće pravo na nepokretnosti u društvenoj svojini.

Rešenje o predaji nepokretnosti dostavlja se svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji.

Nepokretnost se predaje kupcu i pre pravnosnažnosti rešenja o predaji.

Zaštita prava kupca

Član 168

Ukidanje ili preinačenje rešenja o izvršenju posle pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu nema uticaja na njegova prava stečena po članu 167. ovog zakona.

Obustava izvršenja

Član 169

Ako se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom ročištu, sud će odrediti novu prodaju samo na predlog poverioca.

Predlog za određivanje nove prodaje poverilac ne može staviti pre isteka šest meseci od dana drugog ročišta niti po isteku jedne godine od tog dana.

Sud će obustaviti izvršenje ako poverilac ne stavi predlog u roku određenom u stavu 2. ovog člana ili ako se nepokretnost nije mogla na prvom ročištu u nastavljenom postupku prodati ni za dve trećine utvrđene vrednosti.

Izvršenje prodajom putem neposredne pogodbe obustaviće se ako se nepokretnost nije mogla prodati u roku određenom sporazumom stranaka i založnih poverilaca (član 158. stav 4).

5. Namirenje poverilaca

Kad se pristupa namirenju

Član 170

Sud pristupa namirenju po pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.

Lica koja se namiruju

Član 171

Iz prodajne cene namiruju se poverioci po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni poverioci, i ako nisu prijavili svoja potraživanja, lica koja imaju pravo na naknadu za lične službenosti i stvarne terete, društveno-političke zajednice za potraživanje dažbina, kao i lica koja imaju potraživanja navedena u članu 172. stav 1. tačka 3. ovog zakona.

Prvenstveno namirenje

Član 172

Iz iznosa dobijenog prodajom namiruju se prvenstveno, i to ovim redom:

1) troškovi izvršnog postupka;

2) dažbine dospele za poslednju godinu, koje terete prodatu nepokretnost;

3) potraživanje po osnovu zakonskog izdržavanja, potraživanje po osnovu naknade štete nastale usled narušenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, potraživanje po osnovu naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja, potraživanje radnika iz radnog odnosa zasnovanog između radnih ljudi koji samostalno obavljaju delatnost ličnim radom sredstvima u svojini građana, odnosno koji samostalno u vidu zanimanja obavljaju profesionalnu delatnost i radnika i potraživanja doprinosa za socijalno osiguranje dospela za poslednju godinu, i to bez obzira da li su ta potraživanja obezbeđena založnim pravo na prodatoj nepokretnosti.

Potraživanja iz tač. 2. i 3. stava 1. ovog člana namiruju se ako su prijavljena najdocnije na ročištu za deobu i ako se dokazuju izvršnom ispravom.

Vreme određeno u tač. 2. i 3. stava 1. ovog člana računa se do dana donošenja rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.

Red namirenja ostalih potraživanja

Član 173

Po namirenju potraživanja iz člana 172. ovog zakona, namiruju se potraživanja obezbeđena založnim pravom, potraživanja poverilaca po čijem je predlogu određeno izvršenje i naknada za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase.

Poverioci iz stava 1. ovog člana namiruju se po redu sticanja založnog prava i prava na namirenje poverilaca koji su predložili izvršenje, odnosno po redu upisa u zemljišnu knjigu ličnih službenosti i stvarnih tereta.

Troškovi i kamate za poslednje tri godine do donošenja rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, određeni izvršnom ispravom, namiruju se po istom redu kao i glavno potraživanje.

Posle namirenja potraživanja iz stava 1. ovog člana, namiruju se potraživanja navedena u članu 172. stav 1. tač. 2. i 3. ovog zakona za vreme za koje se ne namiruju po tim odredbama.

Visina naknade za lične službenosti i stvarne terete

Član 174

Ako se o visini naknade za lične službenosti ili stvarne terete, koji se prodajom gase, ne postigne sporazum između nosilaca tih prava i poverilaca koji po redu za namirenje dolaze posle njih, visinu naknade određuje sud, pri čemu uzima u obzir naročito vreme za koje bi službenost, odnosno teret još trajao, njihovu vrednost i godine života nosilaca tih prava.

Kupac i nosilac prava lične službenosti ili stvarnog tereta mogu se sporazumeti da kupac preuzme službenost, odnosno stvarni teret, a da se iznos naknade, utvrđen po stavu 1. ovog člana, odbije od kupovne cene.

Srazmerno namirenje

Član 175

Više potraživanja koja imaju isti red namirenja namiruju se srazmerno iznosima, ako iznos dobijen prodajom nije dovoljan za potpuno namirenje.

Osporavanje potraživanja

Član 176

Poverilac ili drugo lice koje se namiruje iz prodajne cene može, ukoliko je to od uticaja na njegovo namirenje, drugom osporiti postojanje potraživanja, njegovu visinu i red po kome ima pravo da se namiri.

Osporavanje se može učiniti najdocnije na ročištu za deobu.

Upućivanje na parnicu

Član 177

Sud će lice koje je osporilo potraživanje uputiti da u određenom roku pokrene parnicu ako odluka zavisi od spornih činjenica, a u protivnom sam će odlučiti o pitanju na koje se odnosi osporavanje.

Sud će donošenje rešenja o namirenju lica čije je potraživanje osporeno odložiti do okončanja parnice.

Iznos koji se odnosi na osporeno potraživanje položiće se u sudski depozit.

Ako parnica ne bude pokrenuta u određenom roku, sud će postupiti kao da potraživanje nije osporeno.

Odredbom stava 4. ovog člana ne dira se u pravo lica koje je osporilo potraživanje da, i posle okončanja postupka, pokrene parnicu protiv lica čije je potraživanje osporilo.

6. Posebne odredbe o načinu namirenja nekih potraživanja

Nedospelo potraživanje

Član 178

Potraživanje založnog poverioca koje nije dospelo do dana donošenja rešenja o namirenju, a za koje nije ugovorena kamata, isplatiće se, po odbitku iznosa koji odgovara zakonskoj kamati, od dana donošenja rešenja o namirenju do dana dospelosti tog potraživanja.

Nedospelo potraživanje za koje je ugovorena kamata, isplatiće se zajedno sa iznosom ugovorene kamate obračunate do dana donošenja rešenja o namirenju.

Nedospelo potraživanje povremenih primanja

Član 179

Potraživanja povremenih primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, po osnovu naknade štete nastale usled narušenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i po osnovu naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja koja su obezbeđena zalogom, a dospevaju posle dana donošenja rešenja o namirenju, namiruju se na izričan zahtev poverioca.

Ta potraživanja obračunavaju se shodno načinu na koji se obračunava naknada za ličnu službenost ili stvarni teret.

Potraživanje pod uslovom

Član 180

Iznos potraživanja koje je obezbeđeno založnim pravom, a zavisi od uslova, izdvojiće se i staviti u sudski depozit i isplatiti kad odložni uslov nastupi ili kad bude izvesno da raskidni uslov neće nastupiti.

Ako odložni uslov ne nastupi ili raskidni uslov nastupi, izdvojeni iznos služi za namirenje poverilaca čija potraživanja nisu potpuno ili nisu uopšte namirena, a ako takvih poverilaca nema ili ceo iznos nije iscrpljen njihovim namirenjem, taj iznos, odnosno ostatak predaće se dužniku.

Predbeležba založnog prava i zabeležba spora

Član 181

Ako je u zemljišnoj knjizi upisana predbeležba založnog prava, a lice u čiju je korist predbeležba upisana dokaže da je u toku postupak za njeno opravdanje, odnosno da još nije protekao rok za pokretanje tog postupka, potraživanje na koje sa predbeležba odnosi namiruje se na način na koji se namiruje potraživanje pod odložnim uslovom.

Potraživanje za koje je u zemljišnoj knjizi upisana zabeležba spora radi brisanja založnog prava ili zabeležba o drugom sporu, namiruje se na način na koji se namiruje potraživanje pod raskidnim uslovom.

7. Ročište za deobu, rešenje o namirenju i brisanje prava i tereta

Ročište za deobu

Član 182

Po pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, sud određuje ročište za deobu iznosa postignutog prodajom.

Na ročište se pozivaju, pored stranaka, i lica koja, prema stanju spisa i prema podacima iz zemljišne knjige, polažu pravo da se namire iz tog iznosa.

U pozivu će se ta lica upozoriti da će se potraživanje poverioca koji ne dođe na ročište uzeti prema stanju koje proizilazi iz zemljišne knjige i spisa, kao i da, najdocnije na ročištu za deobu, može drugom osporiti postojanje potraživanja, njegovu visinu i red po kome ima pravo da se namiri.

Na ročištu se raspravlja o namirenju poverilaca i drugih lica koja postavljaju zahtev za namirenje.

Rešenje o namirenju

Član 183

O namirenju poverilaca i drugih lica koja polažu pravo na namirenje, sud odlučuje rešenjem posle održanog ročišta, uzimajući u obzir stanje koje proizilazi iz spisa i zemljišne knjige, kao i stanje utvrđeno na ročištu.

Prilikom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana uzeće se u obzir samo ona potraživanja po kojima je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno najdocnije na dan ročišta za deobu.

Ako ima potraživanja po kojima rešenje o izvršenju nije postalo pravnosnažno najdocnije na dan ročišta za deobu, ta potraživanja će se namiriti, po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, iz preostalog iznosa prodajne cene, ukoliko ga ima, a ostatak će se vratiti dužniku.

Žalba protiv rešenja o namirenju odlaže izvršenje rešenja, ukoliko bi rešenje kojim se usvaja žalba moglo imati uticaja na namirenje.

Brisanje prava i tereta

Član 184

Po pravnosnažnosti rešenja o namirenju, sud će rešenjem odrediti da se u zemljišnoj knjizi brišu upisana prava i tereti, osim onih koji ostaju na nepokretnosti i posle predaje nepokretnosti kupcu ili koje je kupac preuzeo.

8. Pravo dužnika na prodatom stanu

Član 185

Dužnik koji kao sopstvenik stanuje u prodatoj porodičnoj stambenoj zgradi ili stanu zadržava pravo da i dalje tu stanuje.

U slučaju prodaje porodične stambene zgrade, odnosno stana u kome dužnik stanuje, za odnose između kupca i dužnika važe odredbe propisane za odnose između sopstvenika i zakupca, ako zakonom nije drukčije određeno.

9. Primena odredaba ove glave na području gde ne postoje zemljišne knjige

Član 186

Na području za koje nisu osnovane zemljišne knjige shodno će se primenjivati pravna pravila koja na tom području važe o ispravama koje se uz predlog za izvršenje podnose za dokaz prava svojine na nepokretnosti koja je predmet izvršenja, kao i pravna pravila o tome u koje će se javne knjige ili na drugi način izvršiti upis rešenja o izvršenju na nepokretnosti.

Ako nije mogućno, iz bilo kog razloga, pribaviti dokaz o svojini saglasno pravnim pravilima koja na tom području važe, umesto dokaza o svojini poverilac je dužan da u predlogu za izvršenje naznači mesto na kome se nepokretnost nalazi, njen naziv, granice i površinu.

U tom slučaju sud će izvršiti popis nepokretnosti za koju je predloženo izvršenje, i na ročište za popis pozvati poverioca, dužnika i lica sa čijim se nepokretnostima graniči ta nepokretnost.

Zapisnik o popisu ima značaj zabeležbe izvršenja i objavljuje se na sudskoj tabli.

Odredbe ovog člana primenjivaće se i na području za koje su osnovane zemljišne knjige, ako je odgovarajuća zemljišna knjiga uništena ili nepokretnost nije upisana u zemljišnoj knjizi.

Odredbe ovog člana primenjivaće se i kad se nepokretnost u katastru vodi na ime dužnika, ako zemljišno-knjižni sopstvenik, odnosno njegovi naslednici izjavom overenom od nadležnog organa potvrde da je dužnik sopstvenik nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

Glava trinaesta

SUDSKI PENALI

Član 187

O zahtevu poverioca da sud obaveže dužnika nenovčane obaveze, utvrđene pravnosnažnom presudom, na plaćanje sudskih penala u smislu pravila o obligacionim odnosima, odlučuje se u izvršnom postupku.

Na osnovu pravnosnažnog rešenja o plaćanju sudskih penala, sud će, na predlog poverioca, doneti rešenje o izvršenju.

Plaćanje sudskih penala može se zahtevati sve dok nije predloženo izvršenje sudske odluke.

Pravo na sudske penale ne pripada poveriocu od dana podnošenja predloga za izvršenje.

Glava četrnaesta

IZVRŠENJE NA DRUŠTVENIM SREDSTVIMA RADI NAPLATE NOVČANOG POTRAŽIVANJA

1. Izuzimanje i ograničenje

Stvari van prometa i prirodna bogatstva

Član 188

Predmet izvršenja ne mogu biti stvari van prometa, kao ni rudno blago i druga prirodna bogatstva.

Sredstva zajedničke potrošnje

Član 189

Sredstva zajedničke potrošnje ne mogu biti predmet izvršenja za obaveze organizacije udruženog rada i drugih korisnika društvenih sredstava, osim za obaveze koje nastanu iz poslovanja tim sredstvima, kao i u vezi sa nabavkom, održavanjem i upotrebom tih sredstava.

Sredstvima zajedničke potrošnje, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se i sredstva za zajedničke potrebe vojnih lica i građanskih lica na službi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

Društvena sredstva potrebna za narodnu odbranu, državnu i javnu bezbednost

Član 190

Predmet izvršenja ne mogu biti objekti, naoružanje i oprema namenjeni narodnoj odbrani, državnoj i javnoj bezbednosti i društvenoj samozaštiti, kao ni sredstva, sirovine i poluproizvodi namenjeni proizvodnji za potrebe naoružanja i opreme narodne odbrane, državne i javne bezbednosti i društvene samozaštite.

Poljoprivredno zemljište, šuma i šumsko zemljište i poslovna zgrada

Član 191

Poljoprivredno zemljište koje iskorišćava organizacija udruženog rada u privredne svrhe ili ga ona ili druga organizacija koristi u naučnoistraživačke svrhe, može biti predmet izvršenja samo ukoliko im ono nije neophodno radi vršenja tih delatnosti.

Šuma i šumsko zemljište kojima gazduje organizacija udruženog rada ili ih ona ili druga organizacija koristi u naučnoistraživačke svrhe, mogu biti predmet izvršenja samo ukoliko im šuma ili šumsko zemljište nije neophodno radi vršenja tih delatnosti.

Poslovna zgrada ili poslovna prostorija ne može biti predmet izvršenja ukoliko je neophodna za vršenje poslovne delatnosti, odnosno zadataka nosioca prava raspolaganja.

O prigovoru dužnika da su sredstva iz st. 1. do 3. ovog člana, na kojima je određeno izvršenje, neophodna za vršenje njegove delatnosti, odlučuje sud u izvršnom postupku.

Sredstva na računu kao prvenstveni predmet izvršenja

Član 192

Izvršenje na društvenim sredstvima određuje se prvenstveno na novčanim sredstvima koja se vode na računu dužnika kod Službe društvenog knjigovodstva i na deviznom računu kod banke.

Izvršenje na drugim društvenim sredstvima može se odrediti samo ako poverilac podnese potvrdu Službe društvenog knjigovodstva, izdatu najranije na osam dana pre dana podnošenja predloga za izvršenje, da dužnik nema novčanih sredstava na računu.

U tom slučaju izvršenje se sprovodi prvenstveno na pokretnim stvarima i pravima, a zatim na nepokretnosti.

2. Primena ovog zakona

Član 193

Odredbe ovog zakona o izvršenju radi naplate novčanog potraživanja primenjuju se shodno i na izvršenje na društvenim sredstvima, ako odredbama ove glave nije što drugo određeno.

3. Izvršenje na sredstvima na računu dužnika

Mesna nadležnost

Član 194

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu dužnika kod Službe društvenog knjigovodstva, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi jedinica Službe kod koje se vodi račun dužnika.

Obim izvršenja prema korisniku društvenih sredstava

Član 195

Izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja prema organizaciji udruženog rada može se sprovesti na svim sredstvima na njenim računima kod Službe društvenog knjigovodstva, kao i na dinarskoj vrednosti deviznih sredstava koje ona ima na deviznom računu kod banke.

Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se i na druge korisnike društvenih sredstava, osim na društveno-političke zajednice i njihove organe.

Obim izvršenja na sredstvima društveno-političke zajednice i njenih organa

Član 196

Izvršenje na novčanim sredstvima na računu društveno-političke zajednice kod Službe društvenog knjigovodstva, kao i na dinarskoj vrednosti deviznih sredstava koja ta zajednica ima na deviznom računu kod banke, ne može se odrediti ukoliko su ta sredstva neophodna za obavljanje osnovnih zadataka društveno-političkih zajednica.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na organ društveno-političke zajednice.

Sud će, po potrebi, pre donošenja rešenja po predlogu za izvršenje saslušati stranke o okolnostima od kojih zavisi primena st. 1. i 2. ovog člana.

Redosled naplate

Član 197

Služba društvenog knjigovodstva vrši naplatu redom, prema vremenu prijema rešenja o izvršenju, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno.

Služba društvenog knjigovodstva vodi evidenciju o redosledu rešenja o izvršenju po danu i času prijema, i izdaje poveriocu, na njegov zahtev, potvrdu o mestu njegovog potraživanja u tom redosledu.

Služba društvenog knjigovodstva ne može izvršiti nalog dužnika pre isplate potraživanja po rešenju i izvršenju, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno.

Sa rešenjem o izvršenju izjednačuje se isprava za koju je to predviđeno saveznim zakonom.

Ako je izvršenje odloženo na predlog dužnika, odgovarajući iznos sredstava izdvaja se radi zadržavanja reda naplate potraživanja.

Naznačenje računa

Član 198

Poverilac je dužan da u predlogu za izvršenje, pored ostalog, naznači jedinicu Službe društvenog knjigovodstva kod koje se vode njegova i dužnikova novčana sredstva, kao i broj svog i dužnikovog žiro-računa.

Rešenje o izvršenju

Član 199

Rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu dužnika kod Službe društvenog knjigovodstva nalaže se Službi da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenese sa računa dužnika na račun poverioca.

Ako se izvršenje traži na sredstvima zajedničke potrošnje (član 189), u rešenju o izvršenju naznačiće se osnov nastanka obaveze.

Prenos po odredbi stava 1. ovog člana vrši se i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako je to rešenje doneseno na osnovu verodostojne isprave.

Potraživanje za koje nije propisana naplata preko računa kod Službe društvenog knjigovodstva, isplaćuje se preko računa poverioca kod banke, odnosno u gotovom novcu, a po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.

Povremena davanja

Član 200

Ako se rešenjem o izvršenju dužniku nalaže plaćanje povremenih davanja koja dospevaju u određenim vremenskim razmacima (novčana renta usled narušenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti ili zbog lišenja života davaoca izdržavanja i dr.), Služba društvenog knjigovodstva će, bez ponovnog zahteva, vršiti isplatu tih davanja po njihovoj dospelosti.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, redosled naplate svih budućih obroka računa se prema vremenu prijema rešenja o izvršenju.

Služba društvenog knjigovodstva vodi posebnu evidenciju o rešenjima o izvršenju za naplatu budućih povremenih davanja.

Zastajanje sa izvršenjem

Član 201

Jedinica Službe društvenog knjigovodstva kojoj je dostavljeno rešenje o izvršenju na sredstvima na računu dužnika zastaće sa izvršenjem na traženje poverioca koji podnese dokaz da je pred sudom izjavio da odustaje od daljeg izvršenja.

U slučaju zastoja po stavu 1. ovog člana neće se vršiti izdvajanje novčanih sredstava.

Slučaj kad nema sredstava na računu

Član 202

Ako u vreme kad je Služba društvenog knjigovodstva primila rešenje o izvršenju nema sredstava na računu dužnika, sud neće obustaviti izvršenje, a Služba će to rešenje držati u evidenciji i po njemu izvršiti prenos kad sredstva pristignu na račun.

Poverilac može u tom slučaju predložiti izvršenje i na drugoj dužnikovoj imovini, ali se prodaja pokretnih stvari ili nepokretnosti, odnosno prenos potraživanja ne može sprovesti pre nego što poverilac podnese sudu potvrdu Službe da nema novčanih sredstava na računu dužnika.

Izvršenje prema solidarnom dužniku

Član 203

Protiv dva ili više dužnika koji solidarno odgovaraju po izvršnoj ispravi, sud će doneti jedno rešenje o izvršenju.

Poverilac može u predlogu za izvršenje odrediti redosled dužnika po kome će se vršiti naplata, a ako to nije učinio, naplata će se vršiti onim redom kojim su dužnici navedeni u predlogu za izvršenje.

Ako se računi solidarnih dužnika vode kod raznih jedinica Službe društvenog knjigovodstva, sud će rešenje o izvršenju dostaviti onoj jedinici Službe društvenog knjigovodstva kod koje se vodi račun dužnika koga je poverilac u predlogu za izvršenje odredio kao prvog solidarnog dužnika, odnosno koji je u predlogu označen na prvom mestu.

Ako u slučaju iz stava 3. ovog člana na žiro-računu dužnika nema sredstava, jedinica Službe društvenog knjigovodstva, na zahtev poverioca, dostaviće rešenje o izvršenju onoj jedinici Službe kod koje se vodi žiro-račun jednog od ostalih solidarnih dužnika.

Redosled namirenja sa pojedinih računa organizacije udruženog rada

Član 204

Potraživanje prema organizaciji udruženog rada namiruje se prvenstveno iz sredstava na njenom žiro-računu.

Ako na žiro-računu nema sredstava, Služba društvenog knjigovodstva će u korist žiro-računa dužnika izvršiti prenos njegovih sredstava u odgovarajućem iznosu sa drugih računa, a prema redosledu propisanom saveznim zakonom.

Organizacija udruženog rada može unapred odrediti i drukčiji redosled sredstava.

Redosled namirenja prema ostalim korisnicima društvenih sredstava

Član 205

Namirenje novčanog potraživanja prema korisniku društvenih sredstava koji nije organizacija udruženog rada, Služba društvenog knjigovodstva izvršiće po redosledu koji je korisnik dostavio Službi.

Ako korisnik nije dostavio redosled, Služba će izvršiti naplatu iz njegovih sredstava prema redosledu propisanom saveznim zakonom.

Prenos sredstava sa deviznog računa

Član 206

Prenos sredstava sa deviznog računa dužnika kod banke, preračunatih u dinare u korist žiro-računa dužnika, vrši banka kod koje se vodi taj račun, po zahtevu Službe društvenog knjigovodstva.

Banka je dužna da zahtev Službe izvrši istog dana kad ga je primila, a ako na deviznom računu nema sredstava, banka će po zahtevu postupiti kad devizna sredstva pristignu, osim ako primi obaveštenje Službe da je prestala potreba prenošenja sredstava sa deviznog računa.

Dok ne izvrši zahtev Službe, odnosno dok od Službe ne dobije obaveštenje u smislu stava 2. ovog člana, banka ne može izvršavati naloge dužnika koji se odnose na raspolaganje sredstvima na njegovom deviznom računu.

4. Izvršenje na novčanom potraživanju dužnika

Način izvršenja

Član 207

U pogledu izvršenja na novčanom potraživanju dužnika prema njegovom dužniku-korisniku društvenih sredstava na žiro-računu kod Službe društvenog knjigovodstva primenjuju se shodno odredbe ovog zakona o izvršenju na novčanom potraživanju.

U tom slučaju dužnikov dužnik, ako je voljan da izmiri svoju obavezu, izmiruje je tako što daje nalog Službi da iznos za koji je određeno izvršenje prenese na žiro-račun poverioca.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuje se odredba stava 4. člana 199. ovog zakona.

Izvršenje na potraživanju po deviznom računu za naplatu potraživanja u stranoj valuti

Član 208

Ako obaveza po izvršnoj ispravi glasi na stranu valutu, izvršenje će se odrediti, na predlog poverioca, i na potraživanju koje u toj valuti dužnik ima prema banci po deviznom računu.

Isplatu potraživanja u stranoj valuti banka će izvršiti na način određen deviznim propisima.

Izvršenje na potraživanju društveno-političke zajednice i njenih organa u stranoj valuti ne može se odrediti, ako su ta sredstva neophodna za obavljanje njihovih osnovnih zadataka.

U tom slučaju sud će pre donošenja rešenja o predlogu za izvršenje saslušati stranke.

Izuzimanje dažbina od izvršenja

Član 209

Predmet izvršenja ne mogu biti potraživanja društveno-političkih zajednica i samoupravnih interesnih zajednica po osnovu doprinosa, poreza i drugih dažbina.

5. Izvršenje na pokretnim stvarima i pravima

Prema organizaciji udruženog rada koja vrši privrednu delatnost

Član 210

Izvršenje prema organizaciji udruženog rada koja vrši privrednu delatnost može se odrediti na sledećim pokretnim stvarima i pravima:

1) gotovom novcu i hartijama od vrednosti;

2) gotovim proizvodima i poluproizvodima namenjenim prodaji;

3) sirovinama, poluproizvodima namenjenim preradi i pogonskim materijalima (gorivo, mazivo i dr.), preko količine koja je potrebna dužniku za jednomesečnu prosečnu proizvodnju;

4) drugim stvarima koje spadaju u obrtna sredstva, ukoliko nisu neophodne za vršenje delatnosti dužnika;

5) patentima i tehničkim unapređenjima, i drugim pravima;

6) stvarima koje spadaju u osnovna sredstva dužnika, ukoliko nisu neophodne za vršenje delatnosti dužnika.

Izvršenje na pokretnim stvarima i pravima sprovodi se po redosledu određenom u stavu 1. ovog člana.

Koja je količina sirovina, poluproizvoda i pogonskog materijala potrebna dužniku za jednomesečnu prosečnu proizvodnju i koje su stvari i prava neophodni za vršenje njegove delatnosti odrediće sud, ako se, u toku sprovođenja izvršenja, stranke o tom pitanju ne saglase ili se inače to ukaže potrebnim.

Prema drugom korisniku društvenih sredstava

Član 211

Izvršenje prema korisniku društvenih sredstava koji nije obuhvaćen odredbom člana 210. ovog zakona može se odrediti na pokretnim stvarima i pravima, ukoliko nisu neophodni za obavljanje njegove delatnosti, odnosno zadataka.

Koje su stvari i prava neophodni za obavljanje delatnosti i zadataka dužnika odrediće sud, ako se, u toku sprovođenja izvršenja, stranke o tom pitanju ne saglase ili se inače to ukaže potrebnim.

Razdeo treći

IZVRŠENJE RADI OSTVARENJA NENOVČANOG POTRAŽIVANJA

 

Glava petnaesta

PREDAJA I ISPORUKA POKRETNIH STVARI

1. Mesna nadležnost

Član 212

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje jedne ili više određenih stvari ili radi isporuke određene količine zamenljivih stvari i sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze stvari.

2. Predaja određenih stvari

Kad se stvari nalaze kod dužnika ili trećeg lica

Član 213

Izvršenje radi predaje jedne ili više određenih stvari koje se nalaze kod dužnika sprovodi se tako što službeno lice oduzima te stvari od dužnika i predaje ih uz potvrdu poveriocu.

Po odredbi stava 1. ovog člana, izvršenje se sprovodi i kad se stvari nalaze kod trećeg lica koje je voljno da ih preda službenom licu.

Ako treće lice nije voljno da stvari preda, poverilac može sudu predložiti da na njega prenese dužnikovo potraživanje prema trećem licu na predaju stvari.

Na postupak po predlogu iz stava 3. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona o izvršenju na potraživanju da se predaju ili isporuče pokretne stvari (čl. 128. do 132).

Kad stvari nisu nađene ni kod dužnika ni kod trećeg lica

Član 214

Kad stvari nisu nađene ni kod dužnika ni kod trećeg lica, sud će, na predlog poverioca, proceniti vrednost stvari i rešenjem odrediti da mu dužnik u određenom roku isplati iznos te vrednosti.

Poverilac može staviti predlog u smislu stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana obaveštenja da stvari nisu nađene.

Na osnovu tog rešenja poverilac može predložiti izvršenje protiv dužnika.

Ako poverilac u određenom roku ne stavi predlog da mu dužnik isplati vrednost stvari, sud će obustaviti izvršenje.

3. Isporuka zamenljivih stvari

Kad se stvari nalaze kod dužnika ili trećeg lica

Član 215

Kad izvršna isprava glasi na isporuku određene količine zamenljivih stvari koje se nalaze kod dužnika ili trećeg lica, izvršenje se sprovodi na način propisan za predaju određenih stvari.

Kad stvari nisu nađene ni kod dužnika ni kod trećeg lica

Član 216

Kad stvari nisu nađene ni kod dužnika ni kod trećeg lica, poverilac može predložiti da se izvršenje sprovede tako što će ga sud ovlastiti da, u određenom roku, na dužnikov trošak te stvari nabavi na drugoj strani.

Sud će, na predlog poverioca, rešenjem naložiti dužniku da unapred položi sudu iznos potreban za nabavku stvari.

Na osnovu tog rešenja, poverilac može predložiti izvršenje protiv dužnika.

Predlog da stvari nabavi na drugoj strani, poverilac može staviti u roku od osam dana od dana kad ga je sud obavestio da se izvršenje nije moglo sprovesti.

Ako poverilac u tom roku nije stavio predlog za nabavku stvari na drugoj strani, sud će obustaviti izvršenje, osim kad je poverilac blagovremeno stavio i predlog da mu dužnik isplati vrednost stvari koje je bio dužan isporučiti.

Kad se stvari nisu mogle nabaviti ni na drugoj strani

Član 217

Ako poverilac nije mogao, u roku koji je odredio sud, nabaviti stvari na drugoj strani ili ako je učinio verovatnim da se stvari ne mogu nabaviti ni na drugoj strani, sud će, na njegov predlog, proceniti vrednost stvari i rešenjem odrediti da mu dužnik u određenom roku isplati iznos te vrednosti.

Na osnovu tog rešenja, poverilac može predložiti izvršenje protiv dužnika.

Predlog da mu dužnik isplati vrednost stvari, poverilac može staviti u roku od osam dana od dana isteka roka za nabavku stvari na drugoj strani, odnosno u roku koji mu sud odredi kad je poverilac učinio verovatnim da se stvari ne mogu nabaviti na drugoj strani.

Ako poverilac u tom roku ne stavi predlog, sud će obustaviti izvršenje.

4. Pravo na naknadu štete

Član 218

Odredbama ovog zakona o nabavci zamenljivih stvari na drugoj strani i o isplati vrednosti određenih ili zamenljivih stvari ne dira se u pravo poverioca da u parnici od dužnika traži naknadu štete koja mu je nanesena tim što mu predaja, odnosno isporuka stvari nije izvršena.

Glava šesnaesta

ISPRAŽNJENJE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI

Mesna nadležnost

Član 219

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti i za sprovođenje tog izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.

Način sprovođenja izvršenja

Član 220

Izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti iz člana 219. ovog zakona sprovodi se tako što službeno lice, pošto udalji lica i ukloni stvari sa te nepokretnosti, predaje nepokretnost u državinu poveriocu.

Ispražnjenju i predaji nepokretnosti može se pristupiti po isteku osam dana od dana dostavljanja dužniku rešenja o izvršenju.

Uklanjanje pokretnih stvari

Član 221

Pokretne stvari koje treba ukloniti predaju se dužniku, a ako ovaj nije prisutan, odraslom članu njegovog domaćinstva ili njegovom punomoćniku.

Ako prilikom preduzimanja izvršnih radnji nije prisutno nijedno od lica kome se stvari mogu predati ili ta lica neće da ih prime, stvari će se predati na čuvanje drugom licu, na trošak dužnika.

O ovoj predaji i o troškovima čuvanja sud obaveštava dužnika, ostavljajući mu primeren rok u kome može zahtevati da mu se stvari predaju, pošto naknadi troškove čuvanja.

Uz ovo obaveštenje, sud će upozoriti dužnika da će, po isteku tog roka, stvari biti prodate i iz prodajne cene izmireni troškovi čuvanja i prodaje stvari.

Prodaja pokretnih stvari

Član 222

Sud će, po službenoj dužnosti, odrediti prodaju stvari za račun dužnika, ako ovaj u ostavljenom roku ne traži predaju stvari i ne naknadi troškove čuvanja.

Deo cene postignute prodajom, koji preostane posle podmirenja troškova čuvanja i prodaje stvari, polaže se kod suda u korist dužnika.

Prodaja stvari vrši se po odredbama ovog zakona o izvršenju na pokretnim stvarima.

Glava sedamnaesta

OBAVEZA NA RADNJU, TRPLJENJE ILI NEČINJENJE

Mesna nadležnost

Član 223

Ako je dužnik po izvršnoj ispravi dužan da učini određenu radnju ili da trpi preduzimanje određene radnje ili da se uzdrži od određene radnje, za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem području dužnik treba da izvrši obavezu po izvršnoj ispravi.

Radnja koju može izvršiti i drugo lice

Član 224

Po izvršnoj ispravi po kojoj je dužnik dužan da učini određenu radnju koju može da učini drugo lice, izvršenje se sprovodi tako što sud ovlašćuje poverioca da na trošak dužnika poveri drugom licu da učini tu radnju ili da je učini on sam.

U predlogu za izvršenje poverilac može predložiti da sud rešenjem dužniku naloži da unapred položi iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati izvršenjem radnje od strane drugog lica ili poverioca.

Konačno rešenje o visini troškova iz stava 2. ovog člana donosi sud na predlog poverioca, odnosno dužnika.

Na osnovu rešenja donesenog po stavu 2. ovog člana može se predložiti izvršenje pre njegove pravnosnažnosti, a na osnovu rešenja donesenog po stavu 3. ovog člana - tek po njegovoj pravnosnažnosti.

Radnja koju može izvršiti samo dužnik

Član 225

Ako je po izvršnoj ispravi dužnik dužan da učini određenu radnju koju umesto njega ne može da učini drugo lice, sud će rešenjem o izvršenju ostaviti dužniku primeren rok za ispunjenje obaveze.

Rešenjem o izvršenju sud će istovremeno, ako dužnik u određenom roku ne ispuni obavezu, izreći novčanu kaznu, i to pojedincu do 10.000 dinara, a pravnom licu do 20.000 dinara.

Ako dužnik u tom roku ne ispuni obavezu, sud će po službenoj dužnosti sprovesti izvršenje rešenja o izrečenoj novčanoj kazni.

U tom slučaju sud će istovremeno doneti novo rešenje kojim će ostaviti dužniku novi rok za ispunjenje obaveze i izreći novu novčanu kaznu u većem iznosu nego prethodnim rešenjem, ako ni u tom roku ne ispuni obavezu.

Protiv dužnika koji i pored te kazne ne ispuni svoju obavezu sud će i dalje postupiti na način određen u st. 2, 3. i 4. ovog člana, sve dok ukupan zbir novčanih kazni po pojedinim rešenjima ne dostigne desetostruki iznos prve izrečene kazne.

Pri odmeravanju visine novčane kazne u propisanim granicama, sud će voditi računa o značaju radnje koju je dužnik bio dužan da izvrši, kao i o drugim okolnostima slučaja.

Trpljenje i nečinjenje

Član 226

Na način predviđen u članu 225. ovog zakona izvršenje se sprovodi i kad se dužnik ponaša protivno obavezi da trpi preduzimanje određene radnje ili da ne učini određenu radnju.

Sud će, na predlog poverioca, rešenjem naložiti dužniku da položi jemstvo za štetu, ako poverilac učini verovatnim da bi štetu pretrpeo time što bi se dužnik i dalje ponašao protivno svojoj obavezi.

Vreme trajanja jemstva, prema okolnostima slučaja, određuje sud.

Na osnovu rešenja o polaganju jemstva, izvršenje se sprovodi na predlog poverioca.

Uspostavljanje pređašnjeg stanja

Član 227

Ako je zbog dužnikovog ponašanja protivnog obavezi iz izvršne isprave nastala promena koja nije u skladu sa poveriočevim pravom, sud će poverioca, na njegov predlog, ovlastiti da sam, a po potrebi i uz pomoć službenog lica, uspostavi pređašnje stanje na dužnikov trošak i opasnost.

U pogledu polaganja iznosa potrebnog za podmirenje troškova za uspostavljanje pređašnjeg stanja i određivanja konačne visine tih troškova primenjuju se odredbe o troškovima za izvršenje radnje koju može, pored dužnika, izvršiti i drugo lice.

Ponovno smetanje poseda

Član 228

Ako je na osnovu izvršne isprave, donesene u postupku po tužbi zbog smetanja poseda, izvršenje sprovedeno, ili je dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu, pa posle toga ponovo učini smetanje poseda, koje se u suštini ne razlikuje od ranijeg, sud će, na predlog poverioca, na osnovu iste izvršne isprave, doneti novo rešenje o izvršenju kojim se određuje vraćanje stvari u posed, odnosno rešenje o izvršenju kojim se izriču kazne za neizvršenje radnje koju može izvršiti samo dužnik.

Predlog za izvršenje po stavu 1. ovog člana poverilac može staviti u roku od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje poseda, a najdocnije u roku od jedne godine po ponovljenom smetanju.

Glava osamnaesta

VRAĆANJE RADNIKA NA RAD

Mesna nadležnost

Član 229

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja po izvršnoj ispravi po kojoj je organizacija udruženog rada dužna da radnika vrati na rad ili da mu ponovo poveri poslove, odnosno radne zadatke koje je ranije vršio, mesno je nadležni sud na čijem se području nalazi sedište te organizacije.

Rok za podnošenje predloga za izvršenje

Član 230

Predlog za izvršenje po članu 229. ovog zakona može se podneti u roku od šest meseci od dana kad je radnik stekao pravo da taj predlog podnese.

Način sprovođenja izvršenja

Član 231

Izvršenje po izvršnoj ispravi po kojoj je organizacija udruženog rada dužna da radnika vrati na rad ili da mu ponovo poveri poslove, odnosno radne zadatke koje je ranije vršio, sprovodi se izricanjem novčane kazne organizaciji udruženog rada.

Novčana kazna se izriče prema odredbama ovog zakona o izvršenju radnje koju može da izvrši samo dužnik.

Naknada ličnog dohotka u slučaju vraćanja radnika u organizaciju udruženog rada

Član 232

Radnik koji je podneo predlog da bude vraćen na rad u organizaciju udruženog rada može predložiti da sud donese rešenje kojim se određuje da je organizacija udruženog rada dužna da mu isplati na ime ličnog dohotka mesečne iznose dospele od pravnosnažnosti presude pa dok ponovo ne bude vraćen na rad.

Predlog za naknadu može se spojiti sa predlogom za izvršenje ili može biti podnesen naknadno do okončanja izvršnog postupka.

Rešenje kojim se predlog za naknadu usvaja ima dejstvo rešenja o izvršenju.

Organizacija udruženog rada može predložiti sudu da stavi van snage to rešenje, ako su se, po donošenju rešenja, izmenile okolnosti na osnovu kojih je ono doneseno.

Naknada mesečnog ličnog dohotka određuje se u iznosu koji bi radnik ostvario da je bio na radu.

Odredbama ovog člana ne dira se u pravo radnika da svoje potraživanje naknade mesečnog ličnog dohotka ostvaruje u postupku pred nadležnim sudom.

Ako je sud delimično usvojio zahtev za isplatu naknade ličnog dohotka, uputiće radnika da ostatak ostvaruje u postupku pred nadležnim sudom.

Primena odredaba ove glave na druga lica

Član 233

Odredbe ove glave primenjuju se i kad će po izvršnoj ispravi drugo lice, a ne organizacija udruženog rada, dužno da radnika primi na rad, odnosno da mu ponovo poveri poslove, odnosno radne zadatke koje je ranije vršio.

Glava devetnaesta

UPISIVANJE PRAVA U JAVNU KNJIGU

Mesna nadležnost

Član 234

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi zasnivanja prava na nepokretnosti uknjižbom u javnu knjigu, kao i radi prenosa, ograničenja ili ukidanja prava upisanog u javnu knjigu, mesno je nadležan sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvršiti upis, odnosno drugi sud određen republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom na čijem se području nalazi sud koji vodi zemljišnu knjigu.

Za sprovođenje izvršenja nadležan je sud koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.

Način sprovođenja izvršenja

Član 235

Izvršenje po članu 234. ovog zakona sprovodi se tako što sud određuje da se u javnoj knjizi izvrši odgovarajući upis.

Upis prava svojine kad dužnik nije upisan kao sopstvenik

Član 236

Kad dužnik nije upisan kao sopstvenik nepokretnosti, upis poveriočevog prava svojine na toj nepokretnosti može se izvršiti ako poverilac, uz predlog za izvršenje, podnese dokaz, saglasno zemljišno-knjižnim pravilima, da je pravni prethodnik dužnika lice koje je upisano kao sopstvenik.

Upis drugog prava kad dužnik nije upisan kao sopstvenik

Član 237

Kad je po izvršnoj ispravi poverilac ovlašćen da prema dužniku traži upis založnog ili nekog drugog prava na nepokretnosti, osim prava svojine, a dužnik nije upisan kao sopstvenik te nepokretnosti, poverilac može u predlogu za izvršenje zahtevati da se pravo svojine upiše na dužnika, a zatim da se izvrši upis poveriočevog prava, ako podnese dokaz, saglasno zemljišno-knjižnim pravilima, da je dužnik stekao pravo svojine na toj nepokretnosti.

Glava dvadeseta

DEOBA STVARI

Mesna nadležnost

Član 238

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje deobom zajedničke nepokretnosti, zaostavštine ili druge zajedničke stvari i za sprovođenje tog izvršenja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi stvar.

Fizička deoba

Član 239

Fizičku deobu zajedničke stvari sud će odrediti ako je takva deoba predviđena izvršnom ispravom.

Pojedine radnje sprovođenja fizičke deobe preduzima, prema okolnostima slučaja, sudija ili službeno lice.

Sud će pozvati učesnike da prisustvuju sprovođenju deobe.

Deoba prodajom

Član 240

Ako na osnovu izvršne isprave zajedničku stvar treba prodati radi njene deobe, prodaja će se sprovesti na način propisan ovim zakonom za izvršenje na pokretnoj, odnosno nepokretnoj stvari, ukoliko se stranke o pojedinim pitanjima drukčije ne sporazumeju.

Određivanje načina deobe rešenjem suda

Član 241

Sud pred kojim teče izvršni postupak odlučuje, po pravilima imovinskog prava, da li će se deoba izvršiti fizički ili prodajom, ako izvršnom ispravom način deobe nije određen niti su se stranke o tome sporazumele.

Deoba će se izvršiti prodajom, ako se u izvršnom postupku utvrdi da fizička deoba, određena izvršnom ispravom, nije moguća.

Troškovi postupka

Član 242

Troškove sprovođenja izvršenja po odredbama ove glave snose svi sopstvenici, odnosno nosioci prava raspolaganja srazmerno vrednosti svojih delova u zajedničkoj stvari.

Sopstvenik, odnosno nosilac prava raspolaganja koji je prouzrokovao posebne troškove dužan je da ih naknadi onim sopstvenicima, odnosno nosiocima prava raspolaganja koji su ih imali.

Glava dvadeset prva

DAVANJE IZJAVE VOLJE

Član 243

Obaveza na davanje izjave volje, sadržane u odluci koja ima svojstvo izvršne isprave, smatra se kao ispunjena pravnosnažnošću te odluke.

Obaveza na davanje izjave volje, sadržane u poravnanju (član 19), smatraće se kao ispunjena danom svoje dospelosti.

Kad ispunjenje obaveze na davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke obaveze poverioca, smatraće se da je dužnik izjavu dao kad je poverilac ispunio svoju obavezu.

Deo treći

POSTUPAK OBEZBEĐENJA

Primena odredaba o postupku izvršenja

Član 244

Odredbe ovog zakona o postupku izvršenja shodno se primenjuju i na postupak obezbeđenja, ako odredbama ovog dela zakona nije drukčije određeno.

Sredstva obezbeđenja

Član 245

Kao sredstva obezbeđenja mogu se odrediti samo založno pravo na nepokretnost, prethodne mere i privremene mere.

Nedopustivost obezbeđenja

Član 246

Obezbeđenje nije dozvoljeno na stvarima i pravima koji po ovom ili drugom zakonu ne mogu biti predmet izvršenja.

Glava dvadeset druga

ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNOSTI

Mesna nadležnost

Član 247

Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti nadležan je sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvršiti upis.

Za sprovođenje obezbeđenja nadležan je sud koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.

Uslovi zasnivanja

Član 248

Na osnovu izvršne isprave koja glasi na novčano potraživanje, poverilac ima pravo da zahteva obezbeđenje tog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti dužnika.

Način zasnivanja na nepokretnosti upisanoj u zemljišnoj knjizi

Član 249

Na nepokretnosti upisanoj u zemljišnoj knjizi založno pravo se zasniva uknjižbom.

Prilikom uknjižbe založnog prava, u zemljišnoj knjizi će se naznačiti izvršivost potraživanja za koje je dozvoljeno založno pravo.

Ako je poverilac, pre nego što je potraživanje postalo izvršivo, već stekao na osnovu ugovora založno pravo za to potraživanje na istoj nepokretnosti ili je založno pravo zabeleženo, sud će, na predlog poverioca, odrediti da se u zemljišnoj knjizi zabeležiti izvršivost potraživanja.

Način zasnivanja na nepokretnosti na području za koje se ne vodi zemljišna knjiga

Član 250

Založno pravo na nepokretnosti na području za koje se ne vodi zemljišna knjiga zasniva se upisom u intabulacionu ili drugu knjigu u koju se upisuje založno pravo na nepokretnosti.

Dejstvo uknjižbe i zabeležbe

Član 251

Uknjižba založnog prava i zabeležba izvršivosti potraživanja imaju to dejstvo da se izvršenje na toj nepokretnosti može sprovesti i prema trećem licu koje je tu nepokretnost docnije steklo.

Glava dvadeset treća

PRETHODNE MERE

Mesna nadležnost

Član 252

Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje prethodnom merom i za sprovođenje takve mere, mesno je nadležan sud koji bi bio nadležan za izvršenje na predmetu na kome je i obezbeđenje predloženo.

Uslovi za određivanje prethodne mere

Član 253

Prethodna mera određuje se na osnovu domaće odluke koja glasi na novčano potraživanje a nije postala pravnosnažna ili nije postala izvršna, ako poverilac učini verovatnom opasnost da bi se bez tog obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarenje potraživanja.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i u pogledu poravnanja zaključenog pred sudom ili organom uprave, po kome potraživanje nije dospelo.

Prethodna mera može se odrediti na osnovu platnog naloga koji je izdat na osnovu menice ili čeka.

Pretpostavljena opasnost

Član 254

Smatra se da opasnost, u smislu člana 253. ovog zakona, postoji ako je predlog za obezbeđenje zasnovan na jednoj od sledećih odluka:

1) na platnom nalogu izdatom na osnovu menice ili čeka protiv kog je blagovremeno podnesen prigovor;

2) na presudi donesenoj u krivičnoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka;

3) na odluci po kojoj bi se izvršenje imalo sprovesti u inostranstvu;

4) na presudi na osnovu priznanja, protiv koje je izjavljena žalba;

5) na poravnanju zaključenom pred sudom ili organom uprave, koje se pobija na način predviđen zakonom.

U slučajevima iz tač. 4. i 5. stava 1. ovog člana sud može, na predlog dužnika, obezbeđenje primenom prethodne mere usloviti polaganjem jemstva od strane poverioca za štetu koju bi dužnik mogao pretrpeti određivanjem prethodne mere.

Obezbeđenje potraživanja čiji obroci nisu dospeli

Član 255

Obezbeđenje prethodnom merom za nedospele obroke potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, potraživanja po osnovu naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i potraživanja po osnovu naknade štete usled narušenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, određuje se samo za obroke koji će dospeti u jednoj godini.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana pretpostavlja se da opasnost postoji ako se protiv dužnika već moralo voditi izvršenje radi naplate dospelog obroka ili je takvo izvršenje predloženo.

Vrste prethodnih mera

Član 256

Kao prethodne mere sud određuje:

1) popis pokretnih stvari;

2) zabranu dužnikovom dužniku da isplati dužniku potraživanje ili da mu preda stvari, kao i zabranu dužniku da naplati potraživanje, da primi stvari i da njima raspolaže;

3) zabranu Službi društvenog knjigovodstva da dužniku ili trećem licu, po nalogu dužnika, isplati sa njegovog računa novčani iznos za koji je određena prethodna mera;

4) predbeležbu založnog prava na nepokretnosti dužnika ili na pravu uknjiženom na nepokretnosti.

Sud može, na predlog poverioca, odrediti, s obzirom na okolnosti slučaja, dve ili više prethodnih mera, ako je to potrebno.

Zabrana isplate novčanih sredstava dužnika

Član 257

Iznos novčanih sredstava dužnika na računu kod Službe društvenog knjigovodstva, za koji je određena zabrana isplate, ne može se, dok zabrana traje, preneti sa tog računa, osim radi namirenja obezbeđenog potraživanja.

Prodaja popisanih stvari i prenos dužnikovog potraživanja

Član 258

Sud će odrediti prodaju popisanih pokretnih stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog pada cene tih stvari.

Prodaja popisanih stvari izvršiće se po odredbama ovog zakona o izvršenju na pokretnim stvarima.

Ako je prethodna mera određena zabranom isplate potraživanja, sud može, na predlog poverioca ili dužnika, odrediti da se na poverioca prenese zabranjeno potraživanje, radi naplate, u slučaju u kome postoji opasnost da se to potraživanje, zbog zadocnjenja u njegovom ostvarenju, neće moći naplatiti ili da će se izgubiti pravo na regres prema trećem licu.

Iznos koji se dobije prodajom stvari ili naplatom potraživanja čuva se kod suda dok se ne obustavi prethodna mera ili dok poverilac ne predloži izvršenje, a najviše 30 dana od dana izvršivosti potraživanja.

Rešenje o određivanju prethodne mere

Član 259

U rešenju kojim se određuje prethodna mera moraju, pored ostalog, biti naznačeni iznos potraživanja koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima, mera obezbeđenja i vreme za koje se ona određuje.

To vreme može trajati najduže do isteka osam dana po nastupanju uslova za prinudno izvršenje.

Ako vreme iz stava 1. ovog člana istekne pre nego što odluka na osnovu koje je određena prethodna mera postane pravnosnažna, sud će, na predlog poverioca, produžiti to vreme, pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je mera određena.

Ukidanje prethodne mere

Član 260

Sud će, na predlog dužnika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje:

1) ako dužnik položi sudu iznos potraživanja koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima;

2) ako dužnik učini verovatnim da je potraživanje u vreme donošenja rešenja o određivanju prethodne mere već bilo naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno;

3) ako je pravnosnažno utvrđeno da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo.

Sud će obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ako u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je prethodna mera određena ne budu ispunjeni uslovi za prinudno izvršenje.

U slučajevima iz stava 1. tač. 2. i 3. i stava 2. ovog člana troškove prouzrokovane određivanjem i sprovođenjem prethodne mere poverilac je dužan da naknadi dužniku.

U tim slučajevima dužnik ima prema poveriocu i pravo na naknadu pričinjene štete.

Postojanje i visinu štete utvrđuje sud rešenjem, na predlog dužnika.

Žalba protiv rešenja iz stava 5. ovog člana zadržava njegovo izvršenje.

Obustava u slučaju da poverilac ne traži izvršenje

Član 261

U slučaju da uslovi za prinudno izvršenje budu ispunjeni pre isteka vremena za koje je određena prethodna mera, sud će, na predlog dužnika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje, ako poverilac ne podnese predlog za izvršenje u roku od 15 dana od nastupanja tih uslova.

Glava dvadeset četvrta

PRIVREMENE MERE

1. Opšte odredbe

Mesna nadležnost

Član 262

U slučaju u kome parnični ili drugi sudski postupak nije pokrenut, za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje privremenom merom i za sprovođenje privremene mere, mesno je nadležan sud koji bi bio nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje.

Ako je postupak pokrenut, za to odlučivanje nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut.

Sud koji bi bio nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje po izvršnoj ispravi donesenoj u upravnom postupku, nadležan je i za odlučivanje o predlogu za određivanje privremene mere po okončanju tog postupka.

Kad se može odrediti privremena mera

Član 263

Privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.

Nedopustivost privremene mere

Član 264

Privremena mera nije dopuštena ako postoje uslovi za određivanje prethodne mere kojom se može postići ista svrha (član 253).

2. Privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja

Uslovi za određivanje privremene mere

Član 265

Privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može se odrediti ako je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njom raspolagati.

Poverilac ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom dužnik pretrpeo samo neznatnu štetu.

Smatra se da opasnost postoji ako bi se potraživanje imalo ostvariti u inostranstvu.

Vrste privremenih mera

Član 266

Radi obezbeđenja novčanog potraživanja, može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito:

1) zabrana dužniku da raspolaže pokretnim stvarima, kao i čuvanje tih stvari;

2) zabrana dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti uknjižena u njegovu korist, uz zabelešku te zabrane u zemljišnu knjigu;

3) zabrana dužnikovom dužniku da isplati dužniku potraživanje ili da mu preda stvari, kao i zabrana dužniku da primi stvari, da naplati potraživanje i da njima raspolaže;

4) nalog Službi društvenog knjigovodstva da dužniku ili trećem licu, po nalogu dužnika, uskrati sa dužnikovog računa isplatu novčanog iznosa za koji je određena privremena mera.

Privremenom merom ne stiče se založno pravo.

3. Privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja

Uslovi za određivanje privremene mere

Član 267

Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti privremena mera, ako je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se inače ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.

Privremena mera može se odrediti i kad poverilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete.

Odredbe člana 265. st. 2. i 3. ovog zakona primenjuju se i u pogledu privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja.

Vrste privremenih mera

Član 268

Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito:

1) zabrana otuđenja i opterećenja pokretnih svari na koje je upravljeno potraživanje, kao i čuvanje tih stvari;

2) zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti na koju je upravljeno potraživanje, uz zabeležbu zabrane u zemljišnu knjigu;

3) zabrana dužniku da preduzima radnje koje mogu naneti štetu poveriocu, kao i zabrana da se izvrše promene na stvarima na koje je upravljeno potraživanje;

4) zabrana dužnikovom dužniku da dužniku preda stvari na koje je upravljeno potraživanje;

5) plaćanje naknade ličnog dohotka radniku za vreme spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to neophodno za izdržavanje njegovo i lica koja je po zakonu dužan da izdržava.

4. Zajedničke odredbe

Jemstvo umesto privremene mere

Član 269

Poverilac može u predlogu za određivanje privremene mere ili naknadno izjaviti da se, umesto privremene mere, zadovoljava polaganjem od strane dužnika određenog iznosa na ime jemstva.

Polaganje jemstva, umesto privremene mere, može se odrediti i na predlog dužnika.

Ako dužnik položi jemstvo, sud će obustaviti postupak i ukinuti već sprovedene radnje.

Jemstvo kao uslov za određivanje privremene mere

Član 270

Sud može, na predlog poverioca, odrediti privremenu meru i kad nije učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost, ako prethodno položi, u ostavljenom mu roku, iznos koji sud odredi kao jemstvo za štetu koja bi dužniku mogla biti nanesena određivanjem i i sprovođenjem privremene mere.

Sud može, na predlog dužnika, prema okolnostima slučaja, postupiti po odredbi stava 1. ovog člana i kad je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnosti.

Određivanje više privremenih mera

Član 271

Sud može, s obzirom na okolnosti slučaja, na predlog poverioca, odrediti i više privremenih mera, ako je to potrebno.

Vreme za koje se određuje privremena mera

Član 272

U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja te mere, a ako je mera određena pre podnošenja tužbe ili pokretanja drugog postupka - i rok u kome poverilac mora podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere.

Sud će, na predlog poverioca, produžiti vreme trajanja privremene mere, pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena.

Predlog iz stava 2. ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena.

Ukidanje privremene mere

Član 273

Ako poverilac u određenom roku nije podneo tužbu, odnosno nije pokrenuo drugi postupak radi opravdanja privremene mere ili je vreme za koje je određena privremena mera isteklo, sud će, na predlog dužnika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Na predlog dužnika, postupak će se obustaviti i ukinuti sprovedene radnje ako su se okolnosti zbog kojih je mera određena docnije promenile tako da više nije potrebna.

Postupak će se obustaviti i ukinuti sprovedene radnje u slučajevima navedenim u članu 260. stav 1. ovog zakona.

Naknada štete dužniku

Član 274

Dužnik ima prema poveriocu pravo na naknadu štete koja mu je nanesena privremenom merom za koju je utvrđeno da je bila neosnovana ili koju poverilac nije opravdao.

U tom slučaju shodno se primenjuju odredbe člana 260. st. 5. i 6. ovog zakona.

Glava dvadeset peta

SHODNA PRIMENA ODREDABA OVOG ZAKONA NA DRUGE SAMOUPRAVNE ORGANIZACIJE I ZAJEDNICE

Član 275

Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, odredbe o organizacijama udruženog rada shodno se primenjuju i na druge samoupravne organizacije i zajednice.

Član 276

Postupak izvršenja i obezbeđenja započet da dana stupanja na snagu ovog zakona dovršiće se po dosadašnjim propisima i pravnim pravilima o izvršenju.

Deo četvrti

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 277

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o izvršenju radi namirenja novčanih potraživanja korisnika društvenih sredstava ("Službeni list SFRJ", br. 52/71) i Uredba o postupku radi izvršenja nad imovinom stranih država u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji ("Službeni list FNRJ", br. 39/52).

Član 278

Ovaj zakon stupa na snagu 1. oktobra 1978. godine.