OPŠTA PRAVILASTAMBENOG ZADRUGARSTVA JUGOSLAVIJE("Sl. list SRJ", br. 25/98 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) |
Ovim pravilima uređuje se primena zadružnih principa:
dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, kao i druga pitanja od značaja za rad i poslovanje stambenih zadruga, uz uvažavanje specifičnosti stambenih zadruga, njihove tradicije, ekonomsko-socijalne i humanitarne funkcije.
Ova pravila i opšti akti za njihovo izvršavanje odnose se na sve stambene zadruge (u daljem tekstu: zadruga) i saveze stambenih zadruga.
Zadruga se osniva i posluje bez udela zadrugara i nije joj cilj sticanje dobiti.
Troškove poslovanja zadruga, odnosno saveza naknađuju zadrugari, odnosno zadruge, uplatom članarine, po principu stvarnih troškova poslovanja.
Radi ostvarivanja ekonomske i socijalne funkcije zadruge, Savez stambenih zadruga Jugoslavije (u daljem tekstu: Savez) predlaže nadležnim organima donošenje propisa i mera kojima se utvrđuju olakšice i druge pogodnosti za rad zadruga i zadrugara.
Zadruga može da koristi olakšice i druge pogodnosti u poslovanju utvrđene zakonom i drugim propisima, samo ako posluje u skladu sa Zakonom o zadrugama (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilima.
U postupku osnivanja i rada, zadruga obaveštava teritorijalni nadležni savez, koji pruža stručnu, tehničku i svaku drugu podršku i pomoć.
Sve zadruge i savezi obavezni su da, po metodologiji i u rokovima koje utvrdi Savez, blagovremeno dostavljaju tačne i potpune podatke od značaja za vođenje zadružnog registra i zadružne statistike.
Radi zaštite ugleda, tradicije i interesa stambenog zadrugarstva, zadružni savez koji vrši zadružnu reviziju (u daljem tekstu: revizijski savez) ima pravo i obavezu da preduzima odgovarajuće mere, uključujući i podnošenje zahteva za pokretanje postupka likvidacije, brisanja iz sudskog registra, uskraćivanje poreskih i drugih olakšica koje uživaju zadruge, ako zadruga u postupku zadružne revizije ne otkloni utvrđene nepravilnosti u osnivanju i poslovanju.
Princip dobrovoljnosti zasniva se na isključivom pravu bilo kog fizičkog lica da odluči o tome hoće li biti osnivač, ili će pristupiti zadruzi, odnosno istupiti iz zadruge.
Ako se sa drugim fizičkim licima osnuje zadruga, prestaju individualne radnje svakog pojedinca, a stupanje u zadrugu podrazumeva da se dobrovoljno preuzimaju obaveze organizacije i rada po zakonu i ovim pravilima.
Princip solidarnosti zasniva se na načelu uzajamnosti i samopomoći, kao tradicionalnim vrednostima stambenog zadrugarstva.
Solidarnost se zasniva i na međusobnom ispomaganju i pomoći drugima, kao i udruživanju zadrugara na određenoj lokaciji na kojoj dele zajedničku sudbinu i rizik u pogledu visine troškova i rokova izgradnje, koji se angažuju lično i utiču jedni na druge u tom smislu da izgradnja bude racionalnija, brža i kvalitetnija.
Uzajamnost je uslov solidarnosti kao zadružnog principa, a podrazumeva da zadrugari dobrovoljno prihvataju da se njihovo delovanje ne posmatra izolovano, već u sklopu sa delovanjem ostalih zadrugara. Pri tome delovanje svakog pojedinog zadrugara ne može biti na štetu ostalih zadrugara.
Osnivanje zadruge ili pristupanje zadruzi, odnosno savezu, podrazumeva da solidarnost, uzajamnost i samopomoć postaju i međusobna obaveza za zadrugare, zadruge i saveze.
Princip demokratičnosti zasniva se na mogućnosti da sva fizička lica, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost, postanu članovi zadruge i da imaju jednaka prava upravljanja i odlučivanja.
Zadruge su demokratske organizacije, usmeravane i kontrolisane od strane svojih članova, na način i pod uslovima utvrđenim Zakonom i ovim pravilima.
Princip ekonomskog učešća zasniva se na zadovoljavanju ekonomskih potreba i poslovanja zadruge sa pažnjom dobrog privrednika, a sa ciljem da stan i stambena zgrada, porodični stambeni objekat, poslovni prostor i garaža (u daljem tekstu: stan) za koji zadrugar ulaže sredstva bude što jeftiniji.
Zadrugari u cilju ekonomičnosti mogu međusobno da se pomažu.
Zadrugari ne mogu u zadrugu da unose sredstva i opremu radi sticanja dobiti, kamate, rente i sl.
Višak prihoda nad rashodima neraspoređen u obavezni rezervni fond ili u druge fondove utvrđene zadružnim pravilima, priznaje se članovima za konačan obračun u ceni stana, odnosno zadruzi u iznos članarine za narednu godinu.
Princip jednakog prava upravljanja zasniva se na jednakom pravu glasa svih zadrugara u upravljanju zadrugom tako da svaki zadrugar ima jedan glas.
Pravo upravljanja u organima zadruge zadrugar ostvaruje neposredno ili preko izabranih predstavnika.
Princip samostalnosti zasniva se na zadružnoj autonomiji po kojoj su zadruge i zadružni savezi samostalne i nezavisne organizacije u odnosu na političke, verske i druge organizacije i organe.
Princip zadružnog obrazovanja zasniva se na obavezi zadruge da, u granicama mogućnosti i stvarnih potreba, vrši obrazovanje, stručno usavršavanje i informisanje zadrugara i zaposlenih u zadruzi, na osnovu jedinstvenog programa koji utvrđuje i sprovodi Savez.
Princip međuzadružne saradnje zasniva se na obavezi zadruge da sarađuje sa drugim zadrugama, odnosno saveza da sarađuju međusobno i sa zadrugama drugih vrsta zadrugarstva.
Savez koordinira međuzadružnu saradnju i sarađuje sa drugim zadružnim savezima u zemlji i inostranstvu.
Princip međuzadružne saradnje obavezuje svakog zadrugara, zadrugu i Savez da pri ostvarivanju svojih interesa sarađuje sa drugim pravnim i fizičkim licima kod kojih se ti interesi izražavaju i ostvaruju.
2. Ostvarivanje zadružnih principa
Zadruga se osniva da bi zadrugari u njoj, unošenjem sredstava i ličnog rada, radeći sa članovima porodice i sa drugim licima, lakše, organizovanije i što racionalnije zadovoljili svoje i porodične stambene potrebe, kao i potrebe u održavanju stanova i poboljšavanju uslova stanovanja.
Zadrugu mogu osnovati fizička lica koja treba da zadovolje svoje i porodične stambene potrebe, ili da organizuju dugoročnu namensku štednju za ove potrebe, poboljšaju i unaprede uslove i potrebe za stanovanjem.
Na osnovu sredstava uloženih za osnivanje i početak rada zadruge zadrugar ne može sticati druga prava, osim prava na povraćaj uloženih sredstava, ako su ona veća od iznosa godišnje članarine jednake za sve zadrugare.
Fizičko ili pravno lice ne može biti vlasnik zadruge.
Zadružna svojina obrazuje se iz članarine zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koje je zadruga stekla na drugi način.
Zadruga je dužna da se upiše u zadružni registar koji vodi Savez.
Za ostvarivanje prava na olakšice u poslovanju zadruge, kao i druga prava, Savez iz stava 1. ovog člana izdaje potvrdu da je zadruga upisana u zadružni registar.
Potvrdu o upisu u zadružni registar zadruga dostavlja organizaciji koja obavlja poslove platnog prometa uz zahtev za otvaranje žiro-računa.
Radi očuvanja vrednosti sredstava i prava zadruga može, u skladu sa zakonom i ovim pravilima, stupiti u pravne i obligacione odnose sa trećim licima i da koristeći njihova sredstva uvećava vrednost svoje imovine samo radi boljih uslova privređivanja u korist zadrugara.
Radi ostvarivanja demokratskog upravljanja i jednakog prava odlučivanja, zadruge i savezi su dužni da u svojim pravilima regulišu uslove i način izbora za skupštine i za druge organe.
Način izbora predstavnika za skupštinu i druge organe zadruge uređuje se zadružnim pravilima zadruge.
III PITANJA OD ZNAČAJA ZA POSLOVANJE STAMBENIH ZADRUGA
Predmet poslovanja (delatnost) zadruge, u skladu sa zakonom, jeste:
1) organizacija izgradnje i održavanja stanova;
2) izgradnja, dogradnja, adaptacija, rekonstrukcija i popravka stanova;
3) obavljanje svih investitorskih poslova i stručnog nadzora za izgradnju novih objekata, dogradnju, adaptaciju, rekonstrukciju, popravku i održavanje stanova;
4) pribavljanje i opremanje građevinskog zemljišta za stambenu i drugu izgradnju;
5) pribavljanje i izrada investiciono-tehničke, urbanističke i druge dokumentacije;
6) investiciono i tekuće održavanje stanova i pripadajućih slobodnih i drugih površina;
7) izrada elemenata za stambenu izgradnju, nabavka, skladištenje, čuvanje i kontrola utroška građevinskog reprodukcionog materijala;
8) organizovanje namenske štednje i kreditiranje svojih članova i udruživanje sredstava sa sredstvima banaka i preduzeća, kao i drugih pravnih i fizičkih lica;
9) prikupljanje sredstava članova stambene zadruge za izgradnju i kupovinu stanova;
10) pribavljanje i korišćenje kredita i sredstava od banaka i drugih finansijskih organizacija radi realizacije programa, uređivanja zemljišta i stambene izgradnje;
11) kupovina, razmena i izdavanje u zakup stanova radi realizacije urbanističkih planova i programa stambene i komunalne izgradnje;
12) obavljanje drugih poslova koji služe za izgradnju i održavanje stanova i uređenje prostora u zadružnom naselju, kao i za pružanje drugih usluga i pomoći svojim članovima.
Poslove iz člana 22. ovih pravila, zadruga obavlja radi zadovoljavanja stambenih potreba svojih zadrugara, a u skladu sa zakonima, zadružnim pravilima i ovim pravilima.
Kada urbanistički planovi i drugi uslovi diktiraju izgradnju i komunalno opremanje zemljišta, zadruga se može poslovno povezivati sa drugim investitorima te izgradnje, ili može obavljati poslove za njihove potrebe, na osnovu ugovora o zajedničkoj izgradnji.
Zadruga može obavljati poslove sa nezadrugarima i za nezadrugare, ako je to u interesu zadruga, s tim da broj nezadrugara ne može biti veći od 45% od ukupnog broja zadrugara.
Za poslove iz stava 1. ovog člana ne mogu se koristiti namenski uložena sredstva zadrugara za stan i građevinski materijal.
Kada se javlja kao investitor, zadruga obavlja sve poslove investitora za svoje potrebe i u ime i za račun zadrugara, odnosno za druga lica iz člana 25. ovih pravila.
Zadruga kao graditelj stanova čini organizaciju zadrugara i zaposlenih u zadruzi, koji svojim radom, i uz angažovanje drugih pravnih i fizičkih lica grade objekte, gde su pored zaposlenih u zadruzi i zadrugari graditelji objekata organizovani u zadrugu.
Radovi koje na izgradnji objekata izvode zadrugari evidentiraju se posebno, sa evidentiranjem da li se vrše uz naknadu ili bez naknade.
Poslovi koje stambena zadruga, u smislu čl. 22. do 24. i člana 26. ovih pravila, obavlja isključivo za potrebe svojih članova, smatraju se obavljanjem poslova za svoje potrebe i nemaju karakter prometa robe i usluga na tržištu u smislu propisa kojima se uređuju porezi i doprinosi.
2. Organizacija i način rada zadruga
Složenost poslova u stambenoj i drugoj izgradnji podrazumeva da zadruga treba da bude ekonomski, tehnički i kadrovski osposobljena za pružanje usluga svojim zadrugarima u svim fazama rešavanja stambenih problema i zadovoljavanja stambenih potreba.
Da bi zadruga uspešno odgovorila svojim obavezama i zadovoljila interese svojih zadrugara, kao i da bi se koristila odgovarajućim, povoljnijim uslovima privređivanja, pored uslova iz člana 29. ovih pravila, treba da ispunjava i druge uslove, kao što su:
1) da ima registrovanu građevinsku, odnosno stambeno-komunalnu delatnost u smislu saveznog zakona kojim se uređuje klasifikacija delatnosti;
2) da se javlja kao organizator, investitor i graditelj stanova, a izuzetno kada postoje i drugi uslovi ili kada potrebe zadrugara zahtevaju, da se javlja kao specijalizovana zadruga: za kolektivnu izgradnju, za individualnu izgradnju, za održavanje, kao investitor, organizator ili graditelj;
3) da ima stručnu službu, poslovne prostorije i minimum sredstava i uslova za rad, da je registrovana za obavljanje građevinske delatnosti koju obavlja u skladu sa propisima o izgradnji objekata i da je svoju organizaciju i rad uskladila sa Zakonom i ovim pravilima;
4) da sa zadrugarima zaključuje ugovore o imovinsko-pravnim odnosima i ugovore o izgradnji stana;
5) da zadrugaru omogući etapnu izgradnju i njegovo učešće, kao i učešće članova porodice i drugih lica u izgradnji objekta, u skladu sa stručnim kvalifikacijama i radnim sposobnostima;
6) da se u zadrugu učlanjuju fizička lica koja uz pomoć zadruge žele da rešavaju svoje stambene potrebe ili da poboljšavaju uslove stanovanja;
7) da se stručni poslovi obavljaju preko kvalifikovanih radnika i da se njihovo angažovanje i plaćanje obavlja na legalan i zakonit način, što ne isključuje angažovanje zadrugara, članova njihove porodice, ili organizovanje "mobe" za određenu vrstu radova.
Zadruga je dužna sa svakim zadrugarom, posle završetka izgradnje stana, sačiniti konačan obračun o čemu izdaje pismeni dokaz.
Pismeni dokaz iz stava 1. ovog člana treba da sadrži klauzulu o izmirenim obavezama i pravu zadrugara na uknjižbu stana uz pružanje potrebne dokumentacije.
3. Unošenje ličnog rada u zadrugu
Specifičnost zadruge u odnosu na druga pravna lica koja obavljaju istu ili sličnu delatnost jeste u tome što je pravo zadrugara da pored novčanih sredstava i materijala, opreme i druge imovine, unosi stručni i fizički rad, rad članova svoje porodice i drugih lica koja rade bez naknade da bi izgradnja stana bila što jeftinija i racionalnija.
Rad zadrugara i drugih lica čiji se rad ne plaća, kao i skladištenje materijala na placu na kojem se gradi objekat zadrugara, a pod nadzorom i stručnom pomoći zadruge, ne smatra se radom uz naknadu, niti ustupanjem materijala trećem licu.
Zadruga je dužna da vodi evidenciju o tome ko je i pod kojim uslovima izveo stručne poslove, kao što su zidanje, postavljanje ploča i krova i uvođenje vode, struje i grejanja.
Ako radove iz stava 1. ovog člana nije izvelo stručno lice zaposleno u zadruzi, zadrugar i lica iz čl. 32. do 38. ovih pravila, zaključuje se ugovor o delu, uz obračun i uplatu propisanih poreza i doprinosa.
Zadruga, naročito kod izgradnje porodičnih stambenih objekata, ne može svojim pravilima ili radnjama zabraniti unošenje stručnog i fizičkog rada zadrugara, članova porodice, pa i pomoć drugih u fazama kontrolisanih radova za koje je potrebno više fizičkih radnika ("moba") kao što je kopanje temelja, postavljanje ploče, dizanje krova, utovara, istovara i sl, niti zbog toga može imati negativne pravne i ekonomske posledice.
Pod "mobom", u smislu člana 35. ovih pravila, podrazumeva se rad fizičkih lica, šire rodbine, komšija i drugih lica, koji bez naknade učestvuju u masovnim radovima, isključivo radi ispomoći.
Pod negativnim pravnim i ekonomskim posledicama, u smislu člana 35. ovih pravila, podrazumeva se da zadruga neće biti oporezovana prilikom nabavke građevinskog reprodukcionog materijala, ako nabavku, ugradnju, evidenciju i kontrolu obavlja u skladu sa zakonom, ovim pravilima i pravilima zadruge.
Zadruga će u privremenim situacijama i u konačnom obračunu posebno iskazati vrednost rada zadrugara i drugih fizičkih lica iz člana 36. ovih pravila.
Ukupna cena svih radova na izgradnji stanova utvrđuje se uvećanjem za taj iznos radova koje izvodi zadruga.
Vođenje evidencije, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ima za cilj da se u zadrugama onemogući "rad na crno" ili drugi način rada, kojima se izbegava plaćanje propisanih poreza i doprinosa.
Unošenje ličnog rada zadrugara u zadrugu ne smatra se rad zaposlenih u zadruzi, ako se taj posao obavlja u okviru redovnog radnog vremena, ili uz naknadu.
Na rad zaposlenih u zadruzi primenjuju se propisi kojima se uređuju radni odnosi.
U slučaju povrede na radu za lica zaposlena u zadruzi i druga lica koja se angažuju u smislu propisa kojima se uređuju radni odnosi odgovorna je zadruga.
Za lica koja se angažuju u smislu unošenja ličnog rada bez naknade odgovoran je zadrugar i lice koje te poslove obavlja bez naknade, a ne zadruga jer se taj posao obavlja dobrovoljno, kao pomoć zadrugaru i bez naknade.
U izgradnji stana zadrugari imaju ista prava i obaveze u pogledu plaćanja i korišćenja uslova predviđenih za zadruge od početka gradnje do izdavanja upotrebne dozvole za useljenje.
Naknadno prodat stan drugom zadrugaru ili trećem licu, posle dobijanja upotrebne dozvole, podleže obavezi plaćanja zakonom predviđenih poreza, što se uređuje ugovorom između zadruge i kupca stana.
Zadruge i njihovi savezi dužni su da se u radu, pored Zakonom propisanih uslova, pridržavaju normi moralnog ponašanja, vodeći računa o tome da svojim činjenjem ne narušavaju i ugrožavaju ugled organizacije, već da štite njen ugled i ime.
Zadrugari su dužni da odgovorno i savesno štite i predstavljaju svoju zadrugu i da se u zadružnom radu i ophođenju prema drugim zadrugarima pridržavaju opštih zadružnih principa i moralnih normi.
Predsednik skupštine, predsednik i članovi upravnog i nadzornog odbora ne mogu za svoj ili tuđ račun obavljati delatnost koja spada u delatnost zadruge, niti mogu biti zadrugari ili zaposleni u drugoj zadruzi, odnosno vlasnici ili zaposleni u preduzeću ili drugom pravnom licu koje obavlja istu ili sličnu delatnost kao zadruga.
Zadrugari koji su osnovali zadrugu ne mogu na osnovu toga što su osnivači imati prednost u zapošljavanju, ili obavljanju privremenih ili povremenih poslova, kao ni u ostvarivanju drugih prava po osnovu članstva.
U skupštinu zadruge i nadzorni odbor mogu biti izabrani samo zadrugari, a u upravni odbor i jedan zaposleni, ako zadruga ima više od 50 zaposlenih.
Zadruga je dužna da zadružnim pravilima utvrdi meru isključenja zadrugara iz zadruge zbog neplaćanja članarine.
Dužnost i obaveza svake zadruge je da svojim zadružnim pravilima bliže uredi pitanja o ograničenju izbora i klauzuli konkurencije iz čl. 47. i 48. Zakona i člana 43. ovih pravila.
Suprotno je zadružnim principima, interesima zadrugarstva i ovim pravilima da se za područje jedne teritorijalne jedinice osniva više od jednog zadružnog saveza stambenih zadruga.
Savezi osnovani na nižem nivou teritorijalnog organizovanja dužni su da sarađuju i usaglašavaju rad i delovanje sa savezom osnovanim na višem nivou teritorijalnog organizovanja, radi obezbeđenja jedinstvenog sistema predstavljanja, organizovanja, rada, stručnog i drugog informisanja svih zadruga.
Suprotan je zadružnim principima i ovim pravilima svaki oblik nelojalne konkurencije između zadrugara, zaposlenih u zadruzi, zadruga i saveza.
Zadruge i savezi zadruga ne mogu se baviti trgovinom i preprodajom stanova i građevinskog materijala u komercijalne svrhe, kao ni drugim poslovima koji nisu u skladu sa zakonom i ovim pravilima.
Nije u skladu sa zadružnim principima i ovim pravilima da zadrugari, zadruge i savezi vode sudske sporove i javnu polemiku sa svojim članovima, ili međusobno, pre nego što iscrpe sve druge mogućnosti da nastali spor reše dogovorom, putem zadružne arbitraže, suda časti i zadružne revizije.
IV MATERIJALNA OSNOVA ZA RAD ZADRUGA I SAVEZA
Materijalnu osnovu za rad zadruga, odnosno saveza obezbeđuju zadrugari, odnosno zadruge uplatom članarine.
Za poslovanje i rad zadruga i stambenog zadrugarstva mogu se koristiti sredstva domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.
Članarina zadruge predstavlja novčana sredstva za rad zadruge koja zadrugar uplaćuje prilikom osnivanja zadruge, odnosno prilikom pristupanja zadruzi, a koja ne mogu biti veća od 25% od prosečne bruto zarade za prethodni mesec u republici, na čijoj teritoriji je sedište zadruge.
Zadruga, pored članarine iz stava 1. ovog člana, može osnivačkim aktom ili zadružnim pravilima predvideti plaćanje godišnje članarine u visini do 3% od prosečne zarade ostvarene u decembru prethodne godine u republici na čijoj teritoriji je sedište zadruge.
Članarina iz st. 1. i 2. je materijalna osnova za rad zadruge i ta sredstva su nepovratna.
Sredstva za redovno poslovanje i druge potrebe zadruge obračunavaju se iz ukupno naplaćenih sredstava za stan u iznosu koji ne može biti veći od 10% od njihove vrednosti.
Sredstva iz stava 1. ovog člana imaju karakter članarine.
Zadrugari mogu u zadrugu da unose lična sredstva za izgradnju stana.
Novčana sredstva uložena namenski za izgradnju stana vode se namenski na posebnoj potpartiji računa zadruge i mogu se koristiti isključivo za namenu utvrđenu ugovorom između zadruge i zadrugara o unošenju tih sredstava.
Zadrugar, pored ličnog rada, u smislu člana 32. ovih pravila, može u zadrugu uneti pokretnu i nepokretnu imovinu, novčana sredstva, hartije od vrednosti i druga potraživanja, nematerijalna prava i druga imovinska prava, a posebno:
- zemljište;
- zgradu ili stan;
- građevinski i drugi instalacioni materijal, i
- pribavljene urbanističke uslove, projekte, dozvolu za izgradnju i drugu dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju novog objekta i dr.
Sva međusobna prava i obaveze između zadruge i zadrugara u pogledu sredstava unesenih u zadrugu, regulišu se ugovorom.
Između zadruge i zadrugara, odnosno zadruge i saveza, nema kupoprodajnih odnosa i ugovora, jer zadrugar nije kupac stana, materijala i usluga, već aktivan i neposredan učesnik u radu zadruge.
Unesenu vrednost iz člana 58. ovih pravila procenjuje, prema propisima i tržišnoj vrednosti, komisija obrazovana u zadruzi za te potrebe.
Zadružnim pravilima određuje se organ koji je nadležan da rešava po žalbi na procenu vrednosti iz stava 3. ovog člana.
Obaveza zadruge i interes zadrugara je da zadruga očuva realnu vrednost unesenih sredstava i druge imovine zadrugara.
Radi očuvanja realne vrednosti sredstava zadrugara (novčanih i drugih), zadruga je dužna da njima raspolaže u duhu dobrih poslovnih običaja i u tom cilju ta sredstva može da koristi u skladu sa posebnim ugovorom o njihovom unošenju.
Sredstva za rad Saveza, kao i za teritorijalne saveze koji se osnivaju, obezbeđuju osnivači i zadruge koje naknadno pristupe Savezu.
Sredstva za delatnost Saveza obezbeđuju se članarinom.
Članarina se plaća mesečno, tromesečno, polugodišnje ili godišnje, prema odluci skupštine, koja se donosi najmanje dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova skupštine.
Sredstva za rad Saveza iz člana 62. ovih pravila obezbeđuju se po osnovu dva kriterijuma, i to: po osnovu broja zaposlenih i po osnovu solidarnosti.
Osnovicu za obračun članarine prema broju zaposlenih čine ostvarene bruto zarade zaposlenih bez umanjenja po osnovu oslobađanja i olakšica.
Članarina se plaća po stopi od 1% od osnovice.
Uplata sredstava iz st. 2. i 3. ovog člana vrši se prilikom svake isplate zarada zaposlenima.
Osnovicu za obračun članarine po osnovu solidarnosti čini ukupan prihod zadruge.
Članarina se plaća po stopi od 0,20% od osnovice.
Uplata sredstava iz st. 5. i 6. ovoga člana vrši se akontaciono prema ukupnom prihodu koji je zadruga ostvarila prema poslednjem polugodištu.
Po isteku poslovne godine vrši se godišnji obračun radi konačnog plaćanja za proteklu godinu.
Članarina se uplaćuje na žiro-račun Saveza br. 40803-601- 5-2101 Beograd.
Ako zadruga ne postupi u smislu čl. 61. do 63. ovih pravila, generalni sekretar Saveza, izvršni odbor ili nadzorni odbor mogu pokrenuti postupak redovne ili vanredne zadružne revizije.
Ako se u postupku zadružne revizije utvrdi da zadruga nije izvršila svoje obaveze prema Savezu, a nije tražila odlaganje ili oslobađanje, a mogla je to učiniti, naložiće joj da obavezu izvrši u predviđenom roku.
Ako zadruga ne izvršava svoje finansijske obaveze i ne postupi u smislu člana 63. ovih pravila, Savez će u smislu ovih pravila pokrenuti postupak za utvrđivanje odgovornosti.
V ZADRUŽNA ARBITRAŽA I SUD ČASTI
Zadrugari, zadruge i savezi staraće se da ne dođe do međusobnih sporova.
Za rešavanje sporova u zadruzi i savezima može da se organizuje arbitraža, a u Savezu - Sud časti.
Arbitraža u zadruzi rešava sporove između zadrugara i sporove između zadrugara i zadruge.
Arbitraža rešava sporove ako je to predviđeno pravilima zadruge.
Sastav i organizacija arbitraže iz stava 1. ovog člana, način izbora i postupak u stvarima iz nadležnosti arbitraže utvrđuje se opštim aktom zadruge.
Arbitraža u zadružnom savezu rešava:
1) sporove između zadrugara i zadruge ako se spor nije mogao rešiti u zadruzi;
2) sporove između zadruga;
3) sporove između zadruge i saveza.
Arbitraža rešava sporove na način koji je predviđen pravilima saveza.
Nadležnost, sastav i organizacija arbitraže iz stava 1. ovog člana, način izbora i postupak iz nadležnosti arbitraže, utvrđuju se opštim aktom saveza.
Sud časti odlučuje o povredama odredbi ovih pravila, zadružnih principa, o nelojalnoj konkurenciji, o povredama moralnih normi poslovanja i o narušavanju interesa zadružnog sistema kao celine.
Sud časti odlučuje i o neizvršavanju obaveza zadruge prema savezu.
Nadležnost, sastav i organizacija Suda časti, način izbora i postupak u stvarima iz njegove nadležnosti utvrđuje se opštim aktom koji donosi Savez.
Sud časti može izreći:
- opomenu;
- opomenu pred isključenje;
- suspenziju do utvrđivanja krivice;
- isključenje iz Saveza;
- zabranu vršenja rukovodeće funkcije u organima zadruge i saveza;
- pokretanje postupka za likvidaciju zadruge, kao i pokretanje postupka pred drugim državnim organima.
VI ZADRUŽNI REGISTAR I ZADRUŽNA STATISTIKA
Zadruga je dužna da uredno vodi knjigu zadrugara.
U knjigu zadrugara upisuju se: redni broj pod kojim je zadrugar upisan u knjigu, ime, očevo ime, prezime, adresa i zanimanje zadrugara, datum sticanja statusa zadrugara, iznos uplaćene članarine, datum i način prestanka članstva u zadruzi i drugi podaci koje propiše nadležni organ u zadruzi, u skladu sa zadružnim pravilima.
Uz knjigu zadrugara zadruga vodi azbučni registar i dosije zadrugara.
Knjiga zadrugara čuva se trajno i ima karakter javne isprave.
Savez vodi zadružni registar zadruga i zadružnih saveza.
U registar se upisuju redni broj zadruge pod kojim se ona vodi, naziv, mesto i adresa zadruge, datum osnivanja zadruge, kao i drugi podaci i evidencije od interesa za rad zadruge i Saveza.
Registar se vodi prema redosledu upisa zadruga.
Savez vodi evidenciju, radi formiranja zadružne statistike u koju se upisuju naziv, mesto i adresa zadruge, broj i struktura zaposlenih, šifra delatnosti, broj zadrugara, broj zadrugara sa rešenim i nerešenim stambenim pitanjem, broj stanova izgrađenih i u toku izgradnje, kao i drugi podaci značajni za zadružnu statistiku.
Zadruge su dužne da odgovore na ankete i upitnike koje im Savez dostavlja radi obezbeđivanja podataka za zadružnu statistiku.
Savez je dužan da stavi na uvid podatke iz zadružne statistike iz člana 74. ovih pravila nadležnom državnom organu, savezu i svojoj članici, kada za to postoji potreba, odnosno poseban pravni interes.
Savez obezbeđuje obavljanje zadružne revizije svih zadruga na način utvrđen Zakonom i pravilima o zadružnoj reviziji.
Zadružna revizija je obavezna za sve zadruge.
Pravila o zadružnoj reviziji shodno se primenjuju i na saveze stambenih zadruga.
Zadruge i zadružni savezi su dužni da obezbede sredstva, podatke, dokumenta i druge uslove za vršenje zadružne revizije.
Sredstva za obavljanje zadružne revizije i za vršenje drugih javnih ovlašćenja od strane nadležnog saveza obezbeđuju sve zadruge uplatom zadružnog doprinosa ili na drugi način, u skladu sa opštim aktom Saveza i jedinstvenom metodologijom, odnosno uputstvom.
Revizijski savez je dužan da podnese prijavu nadležnom organu za pokretanje postupka ako, na osnovu izveštaja o zadružnoj reviziji, oceni da je učinjeno:
1) krivično delo;
2) privredni prestup;
3) prekršaj.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Generalni sekretar Saveza stara se o sprovođenje ovih pravila i daje uputstva i stručna mišljenja.
Postojeće zadruge su dužne da usaglase svoju organizaciju, poslovanje i opšte akte sa ovim pravilima.
Postojeće zadruge su dužne da potvrdu o upisu u zadružni registar dostave organizaciji koja obavlja poslove platnog prometa u roku od pet meseci od dana stupanja na snagu ovih pravila.
Ova pravila stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Na osnovu člana 64. stav 2. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Sl. list SCG", br. 1/2003), od dana stupanja na snagu Ustavne povelje, ovaj propis primenjuje se kao republički.