OPŠTA PRAVILAZADRUŽNOG SAVEZA JUGOSLAVIJE("Sl. list SRJ", br. 25/98 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) |
Ovim pravilima utvrđuje se primena zadružnih principa: dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, kao i druga pitanja od značaja za rad i poslovanje zemljoradničkih zadruga.
Ova pravila i opšti akti za njihovo izvršavanje odnose se na sve zemljoradničke zadruge (u daljem tekstu: zadruga) i njihove saveze.
Ova pravila i opšti akti za njihovo izvršavanje shodno se primenjuju na druge vrste zadruga, osim na omladinske i studentske i stambene zadruge i njihove saveze.
Radi zaštite zakonitosti, tradicije, ugleda i interesa zadrugarstva, zadružni savez koji vrši zadružnu reviziju (u daljem tekstu: revizijski savez) ima pravo i obavezu da preduzme odgovarajuće mere, uključujući i podnošenje zahteva za pokretanje postupka likvidacije, brisanja iz sudskog registra, uskraćivanje poreskih olakšica i preduzimanje drugih mera od strane nadležnih inspekcijskih i drugih organa, ako zadruga u postupku zadružne revizije ne otkloni utvrđene nepravilnosti u osnivanju i poslovanju.
Zadruga se osniva i posluje sa udelima zadrugara, stečenom i nasleđenom zadružnom imovinom, kao i drugim prihodima koje zadruga stiče svojim poslovanjem.
Za poslovanje i rad zadruga mogu se koristiti sredstva domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica, koja mogu biti predmet zajedničkih ulaganja, što se uređuje ugovorom zadruge i ulagača.
Udeo zadrugara uplaćuje se prilikom osnivanja ili pristupanja u zadrugu a u jednakom fiksnom iznosu ili u nenovčanim sredstvima (zemljište, pokretna i nepokretna imovina, hartije od vrednosti i drugo).
Bliži uslovi u vezi sa visinom, rokom i načinom uplate udela utvrđuju se opštim aktom zadruge na osnovu kriterijuma utvrđenih ovim pravilima i drugim opštim aktima Zadružnog saveza Jugoslavije (u daljem tekstu: Savez).
Radi ostvarivanja socijalne funkcije zadruge Savez predlaže nadležnim organima donošenje propisa i mera kojima se utvrđuju olakšice i druge pogodnosti za rad zadruga i zadrugara.
Zadruga može koristiti olakšice i druge pogodnosti u poslovanju, utvrđene zakonom i drugim propisima, ako posluje u skladu sa Zakonom o zadrugama (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilima.
Princip dobrovoljnosti zasniva se na slobodno izraženoj volji pri osnivanju, pristupanju i istupanju iz zadruge.
Princip dobrovoljnosti podrazumeva i dobrovoljno preuzimanje prava i obaveza.
Princip dobrovoljnosti ne odnosi se na propisane i preuzete obaveze zadruge i zadrugara.
Princip solidarnosti zasniva se na načelu uzajamnosti i samopomoći, kao tradicionalnim vrednostima zadrugarstva.
Zadruga se naročito pridržava principa solidarnosti prilikom korišćenja zadružnih fondova, kao i u slučajevima povrede na radu, teže bolesti, nesreće u domaćinstvu, porodici i sl.
Princip demokratičnosti zasniva se na tome da sva lica koja ispunjavaju uslove utvrđene Zakonom, ovim pravilima i pravilima zadruge, mogu pod istim uslovima steći status zadrugara i imati ista prava, bez obzira na nacionalnu, versku, političku i polnu pripadnost.
Zadruge su demokratske organizacije svojih članova, koji aktivno učestvuju u utvrđivanju odnosa u zadruzi i u donošenju i sprovođenju odluka.
Zadruga je dužna da obezbedi potpunu jednakost i ravnopravnost svojih zadrugara na demokratskim načelima.
Princip ekonomskog učešća zasniva se na obezbeđenju prava zadrugara da, na ravnopravnim osnovama, stiču dobit, odnosno višak prihoda nad rashodima za lične i zajedničke potrebe.
Zadruga stiče sredstva svojim poslovanjem i radom zadrugara.
Učešće zadrugara u raspodeli sredstava mora biti srazmerno njihovom doprinosu.
Princip jednakog prava upravljanja zasniva se na jednakom pravu glasa svih zadrugara u upravljanju zadrugom.
Princip jednakog prava upravljanja sprovodi se neposredno ili preko izabranih predstavnika u organima zadruge.
Princip samostalnosti zasniva se na zadružnoj autonomiji po kojoj su zadruge i zadružni savezi samostalne i nezavisne organizacije u odnosu na političke, verske i druge organizacije i organe.
Princip zadružnog obrazovanja zasniva se na obavezi zadruge da, u granicama mogućnosti i stvarnih potreba, vrši obrazovanje, stručno usavršavanje i informisanje zadrugara i zaposlenih u zadruzi, na osnovu jedinstvenog programa koji utvrđuje i sprovodi Savez.
Princip međuzadružne saradnje zasniva se na obavezi zadruge da sarađuje sa drugim zadrugama.
Savez koordinira međuzadružnu saradnju i sarađuje sa drugim zadružnim savezima u zemlji i inostranstvu.
III PRIMENA ZADRUŽNIH PRINCIPA
1. Osnivanje i poslovanje zadruge
Zadruga se osniva da bi zadrugarima omogućila da svojim radom i sredstvima ostvare dopunska sredstva i za zadovoljenje socijalnih, kulturnih, obrazovnih i drugih ličnih i zajedničkih potreba.
Zadruga obezbeđuje zadrugarima odgovarajuću pravnu i socijalnu sigurnost za vreme radnog angažovanja.
Organizovanom proizvodnjom i radom preko zadruge, zadrugari obezbeđuju sredstva i veću sigurnost, viši standard, zadružnu solidarnost i sticanje znanja potrebnih za odgovarajuću proizvodnju.
Zadrugu mogu osnovati fizička lica, u skladu sa Zakonom.
Zadrugu ne mogu osnovati pravna lica.
Zadrugari koji su stekli status zadrugara kao osnivači zadruge i zadrugari koji su taj status stekli posle osnivanja zadruge imaju ista prava i obaveze.
Sredstva za osnivanje i početak rada zadruge obezbeđuju osnivači.
Na osnovu sredstava uloženih za osnivanje i početak rada zadruge ne mogu se sticati druga prava, osim prava na povraćaj valorizovanog udela.
Fizičko ili pravno lice ne može biti vlasnik zadruge.
Sredstva zadruge su u zadružnoj svojini.
Savez pruža informacije, stručnu i drugu pomoć pri osnivanju zadruge, radi osnivanja optimalnog broja zadruga, zaštite i razvoja zadrugarstva.
Zadruga obezbeđuje odgovarajuće materijalne, organizacione, prostorne, kadrovske i druge uslove radi postizanja veće produktivnosti u proizvodnji, prometu i preradi, doradi i povećanja standarda zadrugara u skladu sa ciljevima osnivanja zadruge i opštim aktom Saveza.
Zadruga je dužna da se upiše u zadružni registar koji vodi Savez.
Savez iz stava 1. ovog člana izdaje potvrdu da je zadruga upisana u zadružni registar.
Potvrdu o upisu u zadružni registar zadruga dostavlja organizaciji koja obavlja poslove platnog prometa uz zahtev za otvaranje žiro-računa.
Zadruga može obavljati poslove sa nezadrugarima i za nezadrugare, ako je to u interesu zadrugara, s tim da broj nezadrugara ne može biti veći od ukupnog broja zadrugara.
Poslovi iz stava 1. ovog člana nemaju karakter zajedničke proizvodnje u smislu propisa kojima se uređuju porezi i doprinosi.
2. Uslovi i način sticanja statusa zadrugara
Zadrugar može biti lice koje ispunjava uslove propisane za osnivanje te zadruge.
Uz zahtev za sticanje statusa zadrugara podnose se i dokazi o ispunjenju uslova.
Podaci o dokazima iz stava 1. ovog člana upisuju se u knjigu zadrugara.
Isto lice ne može biti istovremeno zadrugar u više opštih zadruga, osim kada je druga zadruga specijalizovana (žitarska, voćarska, vinogradska, stočarska, pčelarska, domaće radinosti i dr.) ako je to utvrđeno zadružnim pravilima i kolektivnim ugovorom.
Zadruga vodi urednu evidenciju o zadrugarima, koji čine:
1) zahtev za prijem;
2) odluka o prijemu;
3) pristupna prijava;
4) knjiga zadrugara;
5) podaci o isplati i drugi podaci o zadrugaru.
Oblik i sadržaj obrazaca za sticanja statusa zadrugara i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana utvrđuje Savez.
Zadruga može unositi i druge podatke u evidenciju iz stava 1. ovog člana.
Suprotno je zadružnim principima i ovim pravilima:
1) uslovljavanje zadrugara članstvom u određenoj zadruzi;
2) preuzimanje zadrugara od strane druge zadruge bez njihove prethodne saglasnosti, odnosno nepoštovanje principa dobrovoljnosti i postupka za sticanje statusa zadrugara propisanog Zakonom, ovim pravilima i pravilima zadruge.
Lica koja su bila zaposlena u zadruzi ne mogu biti osnivači druge opšte ili specijalizovane zadruge, niti zasnivati radni odnos u drugoj opštoj i istoj specijalizovanoj zadruzi, u roku od godinu dana od dana prestanka statusa zaposlenog u toj zadruzi, osim u slučaju prestanka rada zadruge ili ako skupština zadruge drugačije ne odluči.
Pravilima zadruge utvrđuju se prava i obaveze zadrugara, u obimu koji ne može biti manji od obima prava i obaveza utvrđenih Zakonom i opštim aktom Saveza.
Prava i obaveze zadrugara ne mogu se prenositi na druga lica, osim u slučajevima utvrđenim Zakonom.
3. Predmet i način poslovanja (delatnost zadruge)
Predmet poslovanja (delatnost) zadruge jeste organizovanje proizvodnje na gazdinstvima zadrugara, proizvodnja, prerada i prodaja poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda, snabdevanje zadrugara reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i drugom robom, vršenje prometa roba zadrugara i za zadrugare, organizovanje štedno-kreditnih poslova, kao i obavljanje drugih vrsta proizvodnje, prometa roba i vršenje usluga.
Zadruga može u određenoj meri pored ovih delatnosti da vrši i druge delatnosti, odnosno poslove koji služe delatnosti, a koji se uobičajeno vrše uz tu delatnost ili doprinose potpunijem iskorišćavanju kapaciteta i materijala koji se upotrebljavaju za vršenje delatnosti.
Zadruga posluje sa nezadrugarima u ime i za račun zadrugara, u svoje ime, a za račun zadrugara ili u svoje ime i za svoj račun.
Uslovi i način poslovanja zadruge sa zadrugarima i trećim licima uređuju se pravilima zadruge.
Zadrugari međusobne odnose regulišu pravilima zadruge.
Odnosi između zadruge i nezadrugara uređuju se ugovorom.
Izvršavanje obaveza zadruge prema zadrugarima u novcu ili robi uređuje se ugovorom.
Sredstva ostvarena zajedničkom proizvodnjom zadrugara čine prihod zadruge.
Prihod zadruge čine i sredstva ostvarena u proizvodnji na zadružnoj ekonomiji, preradi, doradi i iz drugih delatnosti.
Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana sastoje se od:
1) sredstava koja se isplaćuju zadrugaru za proizvode koje je proizveo na svom gazdinstvu i sredstava iz poslovanja zadruge ostvarenih iz ostalih delatnosti;
2) sredstava za troškove poslovanja i druge zajedničke potrebe;
3) sredstava za plaćanje poreza, doprinosa i drugih obaveza.
Sredstva iz tač. 1. do 3. stav 3. ovog člana nemaju karakter ličnih primanja iz radnog odnosa niti karakter provizije, odnosno nadoknade za izvršne usluge na tržištu.
Godišnjim računom utvrđuju se stvarni troškovi i deo dobiti, odnosno višak prihoda nad rashodima koji se unosi u obavezni rezervni fond, a po potrebi i u druge fondove, u procentu utvrđenom zadružnim pravilima.
Sredstva ostvarena radom i poslovanjem zadruge su u zadružnoj svojini i ona se ne mogu pretvarati u druge oblike svojine.
Zadrugom upravljaju zadrugari na principu jedan zadrugar jedan glas.
U skupštinu i nadzorni odbor zadruge mogu biti izabrani samo zadrugari, a u upravni odbor i jedan zaposleni, ako zadruga ima više od 50 zaposlenih.
Ako skupštinu čine predstavnici zadrugara, njihov broj ne može biti manji od 21.
Upravni odbor ima najmanje pet članova.
Nadzorni odbor ima najmanje tri člana.
Direktor zadruge mora biti u stalnom radnom odnosu i bira se na pet godina sa mogućnošću ponovnog izbora.
Direktor ima ovlašćenje da potpisuje ugovore i vrši druge pravne radnje, kao i da zastupa zadrugu.
Zadruga je deo zadružnog sistema koji čini: zadrugar, zadruga i zadružni savez.
Svaki deo zadružnog sistema vodi računa o interesima sistema kao celine.
Zadrugar, pored ličnih interesa, vodi računa o interesu drugih zadrugara i zadruge.
Zadruga posluje u interesu zadrugara, uvažavajući interese drugih zadruga sa kojima osniva zadružni savez, na teritorijalnom principu, radi koordinacije i zadovoljavanja zajedničkih interesa na zadružnim principima i načelima poslovnog morala.
Suprotno je zadružnim principima, interesima zadrugarstva i ovim pravilima da se na području jedne teritorijalne jedinice osniva više od jednog zadružnog saveza.
Zadružni savez osnovan za određenu teritorijalnu jedinicu može, saglasno Zakonu i ovim pravilima, imati u svom nazivu oznaku te teritorijalne jedinice i predstavljati zadruge, samo ako u svom članstvu ima više od polovine zadruga registrovanih na teritoriji koja je naznačena u nazivu saveza.
Savezi osnovani na nižem nivou teritorijalnog organizovanja dužni su da sarađuju i usaglašavaju rad i delovanje sa savezom osnovanim na višem nivou teritorijalnog organizovanja, radi obezbeđenja jedinstvenog sisema predstavljanja, organizovanja, rada, stručnog i drugog informisanja svih zadruga.
Zadružni savez Jugoslavije povezuje, štiti i zastupa interese svih zemljoradničkih zadruga i drugih vrsta zadruga na koje se ova pravila shodno primenjuju, pred nadležnim državnim i drugim organima i vrši javna ovlašćenja utvrđena Zakonom, radi obezbeđenja jedinstva sistema zadrugarstva i jednakih uslova za rad i razvoj zemljoradničkih zadruga i drugih vrsta zadruga na koja se ova pravila shodno primenjuju.
Savez osnovan na višem nivou teritorijalnog organizovanja može, radi racionalnijeg i ekonomičnijeg poslovanja, obavljati stručne, informativne i druge poslove za saveze osnovane na nižem nivou teritorijalnog organizovanja.
Sredstva za rad Saveza obezbeđuju članice uplatom članarine.
Osnovicu za utvrđivanje članarine kojom članice obezbeđuju sredstva za rad Saveza čine ostvarene bruto zarade bez umanjenja po osnovu oslobađanja i olakšica.
Članice Saveza plaćaju članarinu po stopi 0,60% od osnovice.
Članarina se uplaćuje na žiro-račun Saveza broj: 40806-603- 2-14104, s pozivom na broj 05-740000, na dan uplate poreza i doprinosa na zarade.
Zadruge članice Saveza koje nemaju zaposlene, plaćaju članarinu u paušalnom iznosu u visini od 50% od prosečne mesečne neto zarade u privredi SRJ, važeći na dan uplate. Uplata se vrši odjednom za celu godinu.
Sredstva za obavljanje zadružne revizije i vršenje drugih javnih ovlašćenja od strane nadležnog saveza, obezbeđuju zadruge uplatom zadružnog doprinosa ili na drugi način, u skladu sa opštim aktom Saveza i jedinstvenom metodologijom, odnosno uputstvom.
Suprotan je zadružnim principima i ovim pravilima svaki oblik nelojalne konkurencije između zadrugara, zaposlenih u zadruzi, zadruga i saveza.
Zadrugari, zaposleni u zadrugama, zadruge i savezi dužni su da se u svom radu i međusobnim odnosima pridržavaju Zakona, ovih pravila i normi poslovnog morala, vodeći računa da se drugom ne nanese materijalna šteta, ne naruši lični i kolektivni ugled, te da se štiti i uvažava interes svih u sistemu zadrugarstva.
Nije u skladu sa zadružnim principima i ovim pravilima da zadrugari, zadruge i savezi vode sudske sporove i javnu polemiku sa svojim članovima ili međusobno, pre nego što iscrpe sve druge mogućnosti da nastali spor reše dogovorom, putem zadružne arbitraže, suda časti i zadružne revizije.
Zadrugari, zaposleni u zadruzi, zadruge i savezi, dužni su da, odgovorno i savesno, predstavljaju i štite interese zadrugara, zadruge, saveza i zadrugarstva u celini.
Zadruge i savezi su dužni da preduzmu odgovarajuće mere, radi sprečavanja pojava kojima se nanosi šteta i ugrožava ugled i interes zadrugarstva kao celine.
7. Zadružna arbitraža i Sud časti
Zadrugari, zadruge i savezi staraće se da ne dođe do međusobnih sporova.
Za rešavanje sporova u zadruzi i savezima može se organizovati arbitraža, a u Savezu - sud časti.
Arbitraža u zadruzi rešava sporove između zadrugara i sporove između zadrugara i zadruge.
Arbitraža rešava sporove, ako je to predviđeno pravilima zadruge.
Sastav i organizacija arbitraže iz stava 1. ovog člana, način izbora i postupak u stvarima iz nadležnosti arbitraže, utvrđuje se opštim aktom zadruge.
Arbitraža u zadružnom savezu rešava:
1) sporove između zadrugara i zadruge, ako se spor nije mogao rešiti u zadruzi;
2) sporove između zadruga;
3) sporove između zadruge i saveza.
Arbitraža rešava sporove ako je to predviđeno pravilima saveza.
Nadležnost, sastav i organizacija arbitraže iz stava 1. ovog člana, način izbora i postupak iz nadležnosti arbitraže, utvrđuju se opštim aktom saveza.
Sud časti odlučuje o povredama odredbi ovih pravila, zadružnih principa, o nelojalnoj konkurenciji, o povredama moralnih normi poslovanja i o narušavanju interesa zadružnog sistema kao celine.
Sud časti odlučuje i o neizvršavanju obaveza prema Savezu.
Nadležnost, sastav i organizaija Suda časti, način izbora i postupak u stvarima iz njegove nadležnosti, utvrđuju se opštim aktom Saveza.
Sud časti može izreći:
1) opomenu;
2) javnu opomenu;
3) opomenu pred podnošenje prijave za pokretanje postupka od strane nadležnog inspekcijskog ili drugog državnog organa;
4) isključenje iz Saveza.
8. Zadružni registar i zadružna statistika
Zadružni registar i zadružnu statistiku vodi Savez.
Sve zadruge i savezi obavezni su da, po metodologiji i rokovima koje utvrdi Savez, blagovremeno dostavljaju tačne i potpune podatke od značaja za vođenje zadružnog registra i zadružne statistike.
Podaci koje zadruga označi poslovnom tajnom, ne mogu se davati trećim licima bez saglasnosti zadruge.
Zadružni savez Jugoslavije obezbeđuje obavljanje zadružne revizije na način utvrđen Zakonom i pravilima o zadružnoj reviziji.
Zadružna revizija je obavezna za sve zadruge.
Zadruge i zadružni savezi su dužni da obezbede sredstva, podatke, dokumenta i druge uslove za vršenje zadružne revizije.
Revizijski savez je dužan da podnese prijavu nadležnom organu za pokretanje postupka ako, na osnovu izveštaja o zadružnoj reviziji, oceni da je učinjeno:
1) krivično delo;
2) privredni prestup;
3) prekršaj.
Predsednik Saveza stara se o sprovođenju ovih pravila i daje odgovarajuća uputstva i stručna mišljenja.
Postojeće zadruge su dužne da usaglase svoju organizaciju, poslovanje i opšte akte sa ovim pravilima.
Postojeće zadruge su dužne da potvrdu o upisu u zadružni registar dostave organizaciji koja obavlja poslove platnog prometa u roku od pet meseci od dana stupanja na snagu ovih pravila.
Ova pravila stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Na osnovu člana 64. stav 2. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Sl. list SCG", br. 1/2003), od dana stupanja na snagu Ustavne povelje, ovaj propis primenjuje se kao republički.