ZAKONO ADVOKATURI("Sl. list SRJ", br. 24/98, 26/98 - ispr., 69/2000 - odluka SUS, 11/2002 i 72/2002 - odluka SUS i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) |
Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.
Pružanje pravne pomoći obuhvata:
1) davanje pravnih saveta;
2) sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima;
5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.
II USLOVI ZA BAVLJENJE ADVOKATUROM
Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.
Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je jugoslovenski državljanin;
2) da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom;
3) da ima poslovnu sposobnost;
4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom;
5) da nije u radnom odnosu;
6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj, prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;
7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature.
Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature, u smislu stava 1. tačka 7. ovog člana, lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata.
Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti.
Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita.
Rešenje o zahtevu za upis u imenik advokata donosi, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, nadležni organ utvrđen statutom advokatske komore osnovane za teritoriju republike (u daljem tekstu: advokatska komora republike).
Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev podnese i dokaze da ispunjava uslove iz člana 4. ovog zakona, kao i da odredi sedište advokatske kancelarije.
Podnosilac zahteva snosi troškove upisa čiju visinu utvrđuje advokatska komora republike, i to najviše do iznosa tri prosečne neto mesečne zarade u republici ostvarene u mesecu koji prethodi podnošenju zahteva za upis, prema zvaničnim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Primerak rešenja na osnovu koga je izvršen upis u imenik advokata i ortačkih advokatskih društava nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dostavlja advokatskoj komori osnovanoj za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Advokatska komora Jugoslavije) radi vođenja jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom Advokatske komore Jugoslavije.
Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može pokrenuti upravni spor protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim se odbija zahtev za upis u imenik advokata, kao i ako advokatska komora republike nije odlučila o podnesenom zahtevu za upis u imenik advokata u roku iz člana 5. stav 1. ovog zakona.
Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenik advokata pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom, odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja pokrenutog postupka, o čemu nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi posebno rešenje.
Ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu postojali uslovi za upis nekog lica u imenik advokata, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike će rešenjem poništiti upis.
Postupak za poništaj upisa može pokrenuti advokatska komora republike i Advokatska komora Jugoslavije.
O pokrenutom postupku za poništaj upisa nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dužan je da odmah, a najdocnije u roku od tri dana, obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije i advokata protiv koga je pokrenut postupak.
Ako je postupak pokrenut zbog neispunjenja uslova iz člana 4. stav 1. tač. 6. i 7. ovog zakona, odluka se ne može doneti ako advokatu nije omogućeno da se izjasni o razlozima za poništaj upisa.
Protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim je poništen upis u imenik advokata može se pokrenuti upravni spor.
Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i dužnost da, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu, pred predsednikom advokatske komore republike kod koje je upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati ustava, zakona i drugih propisa, statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".
U imenik advokata upisuje se, bez ispitivanja uslova za upis, advokat koji premešta sedište svoje kancelarije s područja jedne na područje druge advokatske komore na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Advokat koji menja sedište advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore republike dužan je da u roku od sedam dana od dana promene sedišta o tome obavesti tu komoru, koja ovu činjenicu unosi u imenik advokata.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se u slučaju promene sedišta ortačkog advokatskog društva.
Advokat - strani državljanin koji nije upisan u imenik advokata po odredbama ovog zakona može da obavlja poslove advokature u pojedinim slučajevima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod uslovom uzajamnosti.
Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći.
Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć, u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila.
Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.
Poslovi iz stava 1. ovog člana bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila, osim u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.
Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku;
2) ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu;
3) ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac pravosudne funkcije, odnosno kao sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca;
4) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije;
5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
(Prestao da važi odlukom SUS)
Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako bi otkaz punomoćja naneo stranci nenadoknadivu štetu.
O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak.
Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje, nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku otkloni šteta koja bi u tom trenutku nastala, ali najduže mesec dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak.
Advokat je dužan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkaže punomoćje za dalje zastupanje, a u ostalim slučajevima - na njen zahtev.
Statutom ili drugim opštim aktom advokatske komore republike bliže se uređuju uslovi i rokovi za čuvanje pojedinih vrsta spisa i isprava stranaka, u skladu s propisima o čuvanju arhivske građe.
Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koji je sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu.
U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat, ako zakonom nije drugačije određeno.
O određivanju pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike.
U krivičnom postupku iz stava 1. ovog člana pretres prostorija advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda.
Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi).
Za odbrane po službenoj dužnosti, visinu nagrade za rad advokata utvrđuje nadležni savezni organ.
Propisi kojima se utvrđuju nagrade i naknade iz st. 1. i 2. ovog člana objavljuju se u "Službenom listu SRJ".
Advokat je dužan da izda stranci potvrdu na iznos primljen na ime nagrade i naknade.
Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima na teritoriji opštinskog, odnosno osnovnog suda.
Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoju delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način.
IV PRIVREMENA ZABRANA I PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM
1. Privremena zabrana bavljenja advokaturom
Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor.
Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom, ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom.
Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata iz razloga navedenih u članu 10. stav 1. ovog zakona.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.
Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor.
Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom određuje se i trajanje privremene zabrane.
Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana određena, što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore.
2. Prestanak bavljenja advokaturom
Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom:
1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata - od dana dostavljanja rešenja o brisanju;
2) ako mu prestaje jugoslovensko državljanstvo, osim ako ispunjava uslove iz člana 4. stav 2. ovog zakona - od dana prestanka državljanstva;
3) ako bude lišen poslovne sposobnosti - od dana kada je pravnosnažno odlučeno o lišenju poslovne sposobnosti;
4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju;
5) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;
6) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;
7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne;
8) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana konačnosti odluke o brisanju;
9)* ako zasnuje radni odnos - od dana zasnivanja radnog odnosa;
10) ako je posle sprovedenog stečajnog postupka ili postupka likvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo ili ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva, a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu - po proteku roka od 60 dana od dana pravnosnažnog okončanja stečajnog postupka ili postupka likvidacije, odnosno od dana istupanja iz ortačkog advokatskog društva.
U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike izvršiće brisanje iz imenika advokata.
Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine, niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog, odnosno odborničkog mandata, kao ni odsustvo advokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u saveznom, republičkom ili pokrajinskom organu uprave ili organu jedinice lokalne samouprave dok mu traje mandat na toj funkciji.
Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo iz stava 1. ovog člana dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.
Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti, odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike određuje advokatu privremenu zamenu.
U slučaju prestanka bavljenja advokaturom, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike određuje preuzimatelja advokatske kancelarije, odnosno ortačkog advokatskog društva koji će okončati poslove advokata, odnosno ortačkog advokatskog društva koje je prestalo da se bavi advokaturom.
Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.
Uslovi i način određivanja privremene zamene i preuzimatelja iz st. 1. i 2. ovog člana uređuju se statutom advokatske komore republike.
Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom.
Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika.
Za vreme obavljanja pripravničke prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu, odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je jugoslovenski državljanin;
2) da je diplomirani pravnik;
3) da ima poslovnu sposobnost;
4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom;
5) da nije u radnom odnosu;
6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj, prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;
7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu.
Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik nije ispunjavao uslove za upis iz člana 33. ovog zakona, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi rešenje o poništaju upisa.
U slučaju iz stava 1. ovog člana vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita.
Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit.
Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravničku praksu.
Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi.
Advokatski pripravnik može da zamenjuje advokata kod koga je na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zamenjuje drugog advokata.
Advokatski pripravnik ne može zamenjivati advokata kod koga je na pripravničkoj praksi u slučajevima predviđenim članom 17. stav 3. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom.
Na advokatske pripravnike shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata, o pravima i dužnostima advokata, o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom, kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
VI ADVOKATSKA KANCELARIJA I ORTAČKO ADVOKATSKO DRUŠTVO
Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoj kancelariji ili u ortačkom advokatskom društvu.
Advokat može imati samo jednu kancelariju.
Dva ili više advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju.
Advokatska kancelarija ima svoj naziv i pečat.
Naziv advokatske kancelarije mora biti vidno istaknut.
Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata.
Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavljenje advokaturom, a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati.
Ortačko advokatsko društvo ima svojstvo pravnog lica.
Prava i dužnosti koja su ovim zakonom predviđena za advokate u bavljenju advokaturom važe i za ortačko advokatsko društvo.
Na rad i poslovanje ortačkog advokatskog društva primenjuju se odredbe saveznih zakona kojim su uređeni osnivanje, poslovanje i prestanak preduzeća, ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.
Za osnivanje ortačkog advokatskog društva advokati - osnivači su dužni da pribave prethodnu saglasnost advokatske komore republike, koja ocenjuje da li je ugovor o osnivanju u skladu sa ovim zakonom.
Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti iz stava 1. ovog člana.
Ortačko advokatsko društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom kad se upiše u sudski registar.
Ortačko advokatsko društvo je dužno da obavesti advokatsku komoru republike o izvršenom upisu u sudski registar najdocnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja nadležnog suda.
Advokatska komora republike dužna je da novoosnovano ortačko advokatsko društvo upiše u imenik ortačkih advokatskih društava najdocnije u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja o upisu u sudski registar i da o tome obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije.
Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne, tehničke, finansijske i druge poslove, a ortačka advokatska društva i sa advokatima.
Na zaposlene kod advokata i u ortačkom advokatskom društvu primenjuju se odredbe zakona kojim se regulišu radni odnosi, kao i odredbe kolektivnog ugovora.
Poslove iz stava 1. ovog člana mogu kod advokata obavljati i lica koja su sa advokatom zaključila ugovor o radu.
Advokat osnivač ortačkog advokatskog društva i advokati zaposleni u njemu disciplinski odgovaraju pred nadležnim organom određenim statutom advokatske komore republike.
Nadležni organ određen statutom advokatske komore republike pokrenuće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava:
1) ako se ortačko advokatsko društvo ne bavi advokaturom neprekidno duže od jedne godine;
2) ako ortačko advokatsko društvo pored advokature počne da se bavi i drugom delatnošću;
3) ako su osnivaču ortačkog advokatskog društva ili advokatima zaposlenim u društvu izricane disciplinske mere, usled čega postupanje i poslovanje ortačkog advokatskog društva šteti ugledu advokature.
U postupku za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima je uređeno izricanje disciplinske mere brisanja iz imenika advokata.
Posle donošenja pravnosnažnog rešenja o brisanju iz imenika advokatskih društava, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike pokrenuće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz sudskog registra.
Ortačko advokatsko društvo prestaje sa radom brisanjem iz sudskog registra, na način i iz razloga utvrđenih ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje prestanak preduzeća.
Odluku o brisanju ortačkog advokatskog društva iz sudskog registra sud dostavlja advokatskoj komori republike i Advokatskoj komori Jugoslavije.
VII DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i čuvanjem njenog ugleda.
Za utvrđivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika, u skladu s njihovim statutima.
Statutom advokatske komore republike utvrđuje se: sastav disciplinskih organa; uslovi i način izbora i razrešenja članova disciplinskih organa, teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature; postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinskih mera, kao i način izvršenja izrečenih mera.
Mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti i ugleda advokature su:
1) novčana kazna;
2) brisanja iz imenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava.
Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom.
Odluka nadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave.
Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike, a način njihovog korišćenja uređuje se statutom advokatske komore republike.
Mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature.
Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se svako narušavanje dužnosti, ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata, a naročito očigledno nesavesno vršenje advokature, pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći, bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature, povreda dužnosti čuvanja tajne, traženje naknade veće od naknade propisane tarifom, kao i odbijanje izdavanja stranci potvrde za primljeni iznos nagrade ili naknade.
Mera brisanja iz stava 1. ovog člana ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina.
Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor.
Osnivač ortačkog advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koje je brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom.
Advokat iz stava 1. ovog člana kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom.
Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu, a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature, a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela - od dana saznanja za izvršeno krivično delo.
Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona.
Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena.
Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere.
Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka, odnosno izvršenja izrečene mere.
VIII POVERAVANJE JAVNIH OVLAŠĆENJA
Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Crne Gore poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika, o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i o prestanku prava bavljenja advokaturom; ocenjuju da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u skladu sa ovim zakonom; uređuju sadržinu i način vođenja i vode imenike advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava za teritoriju republike; vode disciplinske postupke i izriču disciplinske mere advokatima i advokatskim pripravnicima; donose tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.
Advokatske komore republika i Advokatska komora Jugoslavije svoju unutrašnju organizaciju i rad uređuju statutom i drugim opštim aktima. Statutima se uređuju naročito, način vršenja javnih ovlašćenja i unutrašnja organizacija i rad komore i njenih organa.
Na statute advokatskih komora iz stava 1. ovog člana, u delu u kome je uređen način vršenja javnih ovlašćenja, saglasnost daje nadležni savezni organ.
Advokatskoj komori Jugoslavije poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti advokature, predstavlja advokate sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije pred međunarodnim organizacijama, uređuje način vođenja i vodi jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije i donosi kodeks profesionalne etike advokata.
Imenici i evidencije iz čl. 56. i 58. ovog zakona su javne knjige. Izvodi iz ovih imenika i evidencija i potvrde izdate na osnovu podataka iz njih su javne isprave.
Advokatske komore dužne su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje statute i druge opšte akte sa ovim zakonom.
Advokatska komora Jugoslavije dužna je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona uredi jedinstvenu evidenciju advokata i ortačkih advokatskih društava u Saveznoj Republici Jugoslaviji i donese Kodeks profesionalne etike advokata.
Advokatske komore republika dužne su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona propišu sadržinu i način vođenja imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika i imenika ortačkih advokatskih društava i donesu tarifu o nagradama i naknadama za rad advokata.
Zahtevi za upis u imenik advokata, odnosno imenik advokatskih pripravnika koji su podneseni pre stupanja na snagu ovog zakona, a nisu rešeni do njegovog stupanja na snagu, rešiće se u skladu s propisima koji su važili u vreme podnošenja zahteva.
Disciplinski postupak koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona, a nije pravnosnažno okončan do njegovog stupanja na snagu, sprovešće se u skladu s propisima koji su važili u vreme pokretanja disciplinskog postupka.
Ovaj zakon stupa na snagu 60. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o advokaturi
("Sl. list SRJ", br. 11/2002)
Član 7
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
* Odredbe člana 25. Zakona o advokaturi ("Sl. list SRJ", br. 24/98 i 26/98 - ispr.) u delu koji glasi: "na osnovu ugovora koji zaključe sa opštinom koja obezbeđuje materijalne i druge uslove za pružanje te pomoći" i člana 29. stav 1. tačka 9) u delu koji glasi: "van advokature osim u oblastima iz člana 4. stav 1. tačka 6) ovog zakona" prestale su da važe na osnovu Odluke SUS IU br. 88/98, 104/98 i 105/98, od 19. oktobra 2000. godine, objavljene u "Sl. listu SRJ", br. 69/2000 od 8. decembra 2000. godine.
** Odredba člana 17a) Zakona o advokaturi ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 26/98 - ispr., 69/2000 - odluka SUS i 11/2002) prestala je da važi na osnovu odluke SUS IU br. 62/2002, 68/202, 69/2002, 70/2002, 105/2002, 111/2002, 126/2002 i 190/2002 od 25. decembra 2002. godine, objavljene u "Sl. listu SRJ", br. 72/2002 od 31. decembra 2002. godine.
Na osnovu člana 64. stav 2. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Sl. list SCG", br. 1/2003), od dana stupanja na snagu Ustavne povelje, ovaj propis primenjuje se kao republički.