ZAKONO OBLIGACIONIM ODNOSIMA I OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU("Sl. list SRJ", br. 12/98 i 15/98 - ispr. i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) |
OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju i osnove svojinsko-pravnih odnosa na vazduhoplovu.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) avio-prevozilac je lice koje na osnovu ugovora prevozi putnike i stvari;
2) ugovorni prevozilac je lice koje je zaključilo ugovor o prevozu sa putnikom, naručiocem prevoza ili pošiljaocem;
3) stvarni prevozilac je lice koje nije ugovorni prevozilac, ali koje izvršava ceo prevoz ili jedan deo tog prevoza, a nije uzastopni prevozilac;
4) uzastopni prevozilac je lice koje na osnovu ugovora o prevozu, koji zaključi prvi prevozilac, izvršava jedan deo tog prevoza sa pristankom putnika, odnosno naručioca prevoza;
5) naručilac prevoza je lice koje sa ugovornim prevoziocem zaključuje ugovor o prevozu;
6) pošiljalac je lice u čije ime se na osnovu ugovora predaje stvar na prevoz;
7) primalac je lice koje je ovlašćeno da u mestu opredeljenja prima stvar predatu na prevoz;
8) putnik je lice koje na osnovu ugovora ima pravo na prevoz vazduhoplovom;
9) imalac prava je lice koje na osnovu ugovora ima zahtev prema avio-prevoziocu;
10) međunarodni prevoz je prevoz vazduhoplovom kod koga se, prema ugovoru o prevozu, mesto polaska i mesto opredeljenja nalaze na teritorijama dveju država, ili na teritoriji samo jedne države ako je predviđeno međusletanje na teritoriji druge države;
11) vreme prevoza putnika u vazdušnom saobraćaju je vreme od početka radnji otpreme putnika do svršetka radnji prihvata putnika;
12) registrovani prtljag je prtljag koji nema svojstvo ručnog prtljaga, koji se prima na prevoz uz izdavanje potvrde u pismenom obliku;
13) stvari u smislu ovog zakona su stvari koje se daju na prevoz, a nisu obuhvaćene odredbama ovog zakona koje se odnose na ugovor o prevozu putnika;
14) vreme prevoza stvari u vazdušnom saobraćaju je vreme od preuzimanja stvari na aerodromu polaska radi otpreme do predaje stvari licu koje je ovlašćeno da njome raspolaže na aerodromu opredeljenja ili na kom drugom mestu na koje sleti vazduhoplov;
15) medicinski prevoz je prevoz bolesnih, povređenih, ranjenih i invalidnih lica vazduhoplovom, opremljenim neophodnom opremom za taj vid prevoza;
16) pružanje usluga iz vazduha je pružanje usluga u poljoprivredi i šumarstvu, gašenje požara, aero-foto snimanje, reklamiranje (vuča transparenata, ispisivanje u vazduhu, bacanje reklamnog materijala), osmatranje iz vazduha i dr.;
17) pripadak vazduhoplova su sve stvari koje su trajno namenjene vazduhoplovu, bez obzira da li su u sastavu vazduhoplova ili su privremeno odvojene od njega;
18) vazduhoplov u letu je vazduhoplov od trenutka kada je motorna snaga vazduhoplova upotrebljena radi poletanja pa sve do trenutka zaustavljanja vazduhoplova i prestanka rada motora posle sletanja;
19) državni vazduhoplovi su vojni, carinski i vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova.
OBLIGACIONI ODNOSI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju u smislu ovog zakona, su odnosi koji nastaju iz ugovora o prevozu putnika, ugovora o prevozu stvari, ugovora o medicinskom prevozu i pružanju usluga iz vazduha, ugovora o zakupu vazduhoplova, ugovora o osiguranju u vazdušnom saobraćaju, kao i odnosi koji nastaju u slučaju štete koja se vazduhoplovom u letu pričini trećim licima.
(1) Ugovori iz člana 3. ovog zakona moraju biti zaključeni u pisanom obliku.
(2) Obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju mogu se ugovorom, odnosno opštim uslovima prevoza i drukčije urediti, ako to zakonom nije zabranjeno.
(3) Opštim uslovima prevoza iz stava 2. ovog člana (u daljem tekstu: uslovi prevoza) avio-prevozilac propisuje način izvršenja poslova u vezi sa ugovorima o prevozu.
(1) Ugovorom, odnosno uslovima prevoza iz člana 4. ovog zakona ne mogu se predvideti odredbe kojima se avio-prevozilac, potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti predviđene ovim zakonom, odredbe kojima se isključuju ili ograničavaju prava koja po ovom zakonu pripadaju putniku i naručiocu prevoza ili kojima se prebacuje teret dokazivanja sa avio-prevozioca, ili kojima se predviđaju ograničenja odgovornosti povoljnija za avio-prevozioca od ograničenja predviđenih ovim zakonom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(2) Avio-prevozilac je dužan da zainteresovanom licu, na njegov zahtev, stavi na uvid uslove prevoza.
(3) Izuzetno od odredbe člana 5. stav 1. ovog zakona, ugovorom o prevozu stvari mogu se predvideti odredbe kojima se avio-prevozilac potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti ili kojima se predviđaju ograničenja odgovornosti povoljnija za avio-prevozioca od ograničenja predviđenih ovim zakonom, samo u slučaju gubitka ili oštećenja koja nastanu usled prirode ili nedostatka stvari koja se prevozi.
UGOVORI O PREVOZU
Ugovorom o prevozu prevoz se može organizovati kao uzastopni prevoz i mešoviti (kombinovani) prevoz.
Ugovor o uzastopnom prevozu u vazdušnom saobraćaju je ugovor o prevozu putnika, prtljaga ili stvari kojim se avio-prevozilac (prvi prevozilac) obavezuje da izvrši prevoz uz učešće više avio-prevozilaca (uzastopni prevozioci), a putnik, odnosno naručilac prevoza na to pristaje.
(1) Za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika kao i za štetu prouzrokovanu zakašnjenjem, odgovaraju solidarno prvi prevozilac i onaj uzastopni prevozilac na čijem delu puta je došlo do štete.
(2) Prvi prevozilac može ugovorom isključiti svoju odgovornost za štetu iz stava 1. ovog člana koja nastane na delu puta na kome vrše prevoz uzastopni prevozioci.
(1) Za gubitak ili oštećenje prtljaga i stvari, kao i za štetu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji pošiljaocu, pored avio-prevozioca na čijem je delu puta došlo do štete, pošiljaocu solidarno odgovara i prvi prevozilac a primaocu i poslednji prevozilac.
(2) Ako se ne može utvrditi na čijem je delu puta došlo do gubitka, odnosno oštećenja stvari, za nastalu štetu odgovaraju solidarno svi avio-prevozioci.
(1) Avio-prevozilac u vazdušnom saobraćaju može ugovoreni prevoz izvršiti uz učešće prevozilaca iz drugih grana saobraćaja (mešoviti prevoz), ako je tako ugovoreno.
(2) Prevozilac koji je zaključio ugovor o mešovitom prevozu odgovara za štetu po onim propisima o naknadi štete koji važe za prevozioca na čijem je delu puta šteta nastala.
(3) Prevozilac koji izvrši mešoviti prevoz stvari bez saglasnosti pošiljaoca, odgovara za štetu po odredbama zakona koji je za naručioca prevoza najpovoljniji, bez obzira na kom je delu puta šteta nastala.
UGOVOR O PREVOZU PUTNIKA
Ugovor o prevozu putnika zaključuje se između avio-prevozioca i putnika ili između avio-prevozioca i naručioca prevoza.
(1) Ugovorom o prevozu putnika avio-prevozilac se obavezuje da putnika preveze od mesta polaska do mesta opredeljenja u vreme predviđeno redom letenja, odnosno u ugovoreno vreme, a putnik se obavezuje da plati odgovarajuću naknadu.
(2) Ugovorni prevozilac može poveriti prevoz putnika stvarnom prevoziocu ako obezbedi iste ili slične uslove prevoza, ako ugovorom o prevozu putnika nije drukčije određeno.
(3) Odnos između ugovornog i stvarnog prevozioca iz stava 2. ovog člana uređuje se ugovorom.
(4) Odnosi između ugovornog i stvarnog prevozioca uređuju se u skladu sa odredbama ovog zakona o prevozu putnika, ako ugovorom iz stava 3. ovog člana nije drukčije određeno.
(1) Ugovorom o prevozu putnika zaključenim između avio-prevozioca i naručioca prevoza avio-prevozilac se obavezuje da će, pod uslovima utvrđenim ugovorom, prevesti jednog ili više putnika koje odredi naručilac prevoza.
(2) Ugovor iz stava 1. ovog člana može se zaključiti za jedno ili više putovanja ili na određeno vreme za korišćenje celog kapaciteta ili dela kapaciteta vazduhoplova.
Ugovorni prevozilac po ugovoru iz člana 13. ovog zakona o korišćenju celog kapaciteta vazduhoplova na određeno vreme ima pravo:
1) da poveri prevoz stvarnom prevoziocu, ako je to ugovorom predviđeno ili ako naručilac prevoza na to naknadno izričito pristane;
2) da zameni ugovoreni tip vazduhoplova uz pristanak naručioca prevoza;
3) da raspolaže neiskorišćenim kapacitetom vazduhoplova po pristanku naručioca prevoza uz srazmerno smanjenje ugovorene prevoznine.
(1) Ugovorni prevozilac iz člana 14. ovog zakona dužan je da izvršava naloge naručioca prevoza u granicama ugovora i prema nameni vazduhoplova.
(2) Naručilac prevoza iz stava 1. ovog člana ne može odrediti putovanje koje bi izložilo vazduhoplov, posadu ili putnike opasnosti koja se u vreme zaključenja ugovora nije mogla predvideti, kao ni putovanje za koje se može očekivati da će se završiti sa znatnijim prekoračenjem vremena za koje je ugovor zaključen.
(1) Avio-prevozilac je dužan da izda pojedinačnu putnu kartu.
(2) Putna karta je dokaz da je zaključen ugovor o prevozu putnika, ali se postojanje ugovora o prevozu može dokazivati i na drugi način.
(3) Putna karta glasi na ime.
(4) Putna karta mora da sadrži naznačenje mesta polaska i opredeljenja, kao i vreme polaska vazduhoplova predviđeno redom letenja, odnosno ugovorom.
(1) Putnik ima pravo da odustane od ugovora o prevozu pre nego što započne njegovo izvršenje.
(2) Avio-prevozilac je dužan da vrati putniku naknadu ako putnik odustane od putovanja - u domaćem saobraćaju najkasnije 24 časa, a u međunarodnom saobraćaju - najkasnije 48 časova pre početka putovanja.
(3) Ako putnik odustane od putovanja pod uslovima iz stava 2. ovog člana, avio-prevozilac može zadržati najviše 10% od iznosa naknade, ako uslovima prevoza nije drukčije određeno.
(1) Ako putnik, član njegove uže porodice ili njegov pratilac bez koga ne može putovati umre pre početka putovanja, naknada se vraća pod uslovom da je avio-prevozilac pre polaska vazduhoplova obavešten o nemogućnosti putovanja.
(2) Članom uže porodice, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se bračni drug, roditelji i deca.
(3) U slučaju iz stava 1. ovog člana avio-prevozilac ima pravo da zadrži najviše 5% od iznosa naknade.
(4) Ako smetnja za putovanje iz stava 1. ovog člana nastane u toku prevoza, naknada se vraća srazmerno neiskorišćenom delu puta.
(1) Ako putovanje u vazdušnom saobraćaju ne započne u roku od četiri časa posle vremena polaska vazduhoplova predviđenog redom letenja ili ugovorom (odlaganje putovanja), putnik može pre poletanja vazduhoplova zahtevati da ga avio-prevozilac preveze svojim ili drugim pogodnim vazduhoplovom, odnosno drugim prevoznim sredstvom do mesta opredeljenja ili odustati od putovanja i zahtevati da mu se vrati naknada.
(2) Ako ne dođe do odustanka od putovanja zbog odlaganja putovanja, avio-prevozilac je dužan da putniku, najduže 24 časa, na svoj trošak obezbedi hranu za vreme čekanja da putovanje započne, a putniku koji nema prebivalište u mestu poletanja - i smeštaj, na način uobičajen u vazdušnom saobraćaju, osim ako je do odlaganja putovanja došlo na osnovu akta nadležnog saveznog organa iz razloga bezbednosti vazdušnog saobraćaja ili je do odlaganja putovanja došlo iz razloga za koje je putnik odgovoran.
(1) Ako je putovanje (let) u vazdušnom saobraćaju završeno, a avio-prevozilac ne preveze putnika koji ima putnu kartu za taj let i koji se blagovremeno prijavio za to putovanje (neizvršenje putovanja) putnik može zahtevati da ga avio-prevozilac preveze svojim ili drugim pogodnim vazduhoplovom odnosno drugim prevoznim sredstvom do mesta opredeljenja ili odustati od ugovora i zahtevati da mu se vrati plaćena naknada uvećana za 10%.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, putnik koji je odustao od ugovora može zahtevati da mu se vrati samo naknada, ako je do neizvršenja putovanja došlo na osnovu akta nadležnog saveznog organa iz razloga bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
(3) Ako putnik iz stava 1. ovog člana ne odustane od ugovora primeniće se odredbe člana 19. stav 2. ovog zakona.
Ako je u toku putovanja došlo do prekida zbog razloga za koje putnik nije odgovoran, a prekid traje duže od tri časa u domaćem, odnosno duže od šest časova u međunarodnom saobraćaju, putnik ima pravo:
1) da ga avio-prevozilac svojim ili drugim pogodnim prevoznim sredstvom, preveze do mesta opredeljenja;
2) da ga avio-prevozilac, zajedno sa prtljagom u primernom roku vrati u mesto polaska i da mu vrati naknadu za neizvršeni deo ugovorenog putovanja;
3) da odustane od ugovora uz povraćaj naknade za neizvršeni deo putovanja.
U slučajevima prevoza po odredbama tač. 1. i 2. stava 1. ovog člana, za štetu nastalu na putu avio-prevozilac odgovara prema odredbama ovog zakona.
Ako ne dođe do odustanka od ugovora zbog prekida putovanja, avio-prevozilac je dužan da putniku, dok čeka da se putovanje nastavi, o svom trošku obezbedi smeštaj i hranu na način uobičajen u vazdušnom saobraćaju.
(1) Naručilac prevoza odgovara avio-prevoziocu za obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu putnika ako tim ugovorom nije drukčije određeno.
(2) Ako naručilac prevoza odgovara avio-prevoziocu za obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu putnika, putnik može svoje zahteve nastale u slučaju odustanka, prekida odlaganja, odnosno zakašnjenja u prevozu ostvarivati samo prema naručiocu prevoza.
(3) Naručilac prevoza je obavezan da putniku pribavi usluge avio-prevozioca, ako ugovorom između naručioca prevoza i putnika nije drukčije određeno.
(1) Na osnovu ugovora o prevozu putnik ima pravo da unese u vazduhoplov i preveze bez posebne naknade ručni prtljag o kome se sam stara.
(2) Kao ručni prtljag ne može se u vazduhoplov uneti stvar koja po svojoj prirodi i obimu može predstavljati opasnost ili smetnju za vazduhoplov, putnike ili druge stvari, ili joj nije mesto u prostorijama za smeštaj putnika.
(3) Avio-prevozilac određuje masu, obim i broj komada ručnog prtljaga koji putnik može uneti u vazduhoplov.
(1) Avio-prevozilac je dužan da primi na prevoz registrovani prtljag i da o tome izda potvrdu u pisanom obliku.
(2) Kao registrovani prtljag ne mogu se predati stvari za čiji je prevoz potrebna posebna dozvola ili stvari koje se moraju prevoziti pod posebnim uslovima, niti stvari koje po svojoj prirodi mogu izazvati opasnost za vazduhoplov ili putnike ili izazvati, odnosno naneti štetu drugom prtljagu, kao ni stvari kojima, po njihovoj prirodi, obimu ili masi nije mesto u prostorijama određenim za smeštaj prtljaga.
(3) Avio-prevozilac određuje šta se smatra registrovanim prtljagom koji putnik predaje i uslove pod kojima se taj prtljag prevozi bez naknade.
Avio-prevozilac može, uz posebnu naknadu, primiti na prevoz i čuvanje dragocenosti ili druge stvari velike vrednosti za koje je putnik označio veći iznos vrednosti od iznosa utvrđenih propisom iz člana 37. stav 1. ovog zakona, uz obavezu da o tome izda potvrdu u pisanom obliku.
3. Odgovornost avio-prevozioca
(1) Avio-prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika za vreme prevoza u vazdušnom saobraćaju, za štetu nastalu zbog odlaganja, neizvršenja i prekida putovanja ili zbog zakašnjenja u prevozu vazduhoplovom.
(2) Avio-prevozilac odgovara za štetu iz stava 1. ovog člana koju prouzrokuje lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza vazduhoplovom.
Za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika, kao i za štetu nastalu zbog odlaganja, neizvršenja i prekida putovanja ili zakašnjenja u prevozu vazduhoplovom, avio-prevozilac ne odgovara ako dokaže da su on ili lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza preduzeli sve potrebne mere da se šteta izbegne ili ako dokaže da nije bilo moguće te mere preduzeti.
Odgovornost avio-prevozioca za naknadu štete umanjuje se u srazmeri sa doprinosom putnika nastanku štete, ako avio-prevozilac dokaže da su smrt, oštećenje zdravlja ili povreda nastali i iz razloga koji se nalaze na strani oštećenog putnika.
Kod prevoza putnika na osnovu ugovora o korišćenju celog kapaciteta vazduhoplova na određeno vreme, za smrt, oštećenje zdravlja ili povredu putnika naručilac prevoza odgovara solidarno sa avio-prevoziocem.
(1) Savezna vlada propisuje najviši iznos naknade koju avio-prevozilac plaća za štetu nastalu usled smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika.
(2) Ako se naknada štete dosuđuje u obliku novčane rente, ukupni iznos rente ne može biti veći od iznosa iz stava 1. ovog člana.
(3) Za štetu nastalu zbog odlaganja, neizvršenja, prekida putovanja ili zakašnjenja u prevozu avio-prevozilac odgovara do iznosa dvostruke naknade.
(1) Zahtev za naknadu štete u slučaju odlaganja, neizvršenja, prekida putovanja ili zakašnjenja u prevozu mora se podneti avio-prevoziocu u vidu reklamacije u roku od 15 dana od dana kad je odloženo, odnosno neizvršeno putovanje trebalo da počne ili od dana kad je putovanje prekinuto, odnosno završeno.
(2) Zahtev za naknadu štete može se podneti i posle isteka roka iz stava 1. ovog člana, ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.
(1) Avio-prevozilac se ne može pozivati na granicu odgovornosti iz člana 30. ovog zakona ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.
(2) Avio-prevozilac se može pozivati na granicu odgovornosti ako je štetu namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovalo lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza, ako dokaže da je to lice radilo van okvira svojih dužnosti.
(1) Ako je zahtev za naknadu štete iz člana 26. ovog zakona, prema opštim pravilima o odgovornosti za prouzrokovanu štetu, postavljen prema licu koje je po nalogu ili za račun avio-prevozioca radilo na izvršenju prevoza, na odgovornost tog lica primenjuju se odredbe o ograničenoj odgovornosti koja je kod prevoza putnika utvrđena za avio-prevozioca, ako to lice dokaže da je radilo u okviru svojih dužnosti.
(2) Lice iz stava 1. ovog člana ne može se pozvati na granicu odgovornosti ako se dokaže da je ono štetu prouzrokovalo namerno ili krajnjom nepažnjom.
(1) Ugovorni i stvarni prevozilac odgovaraju imaocu prava solidarno.
(2) Ukupni iznos naknade štete koji se po jednom putniku može zahtevati od ugovornog i stvarnog prevozioca i od lica koja su po njihovom nalogu ili za njihov račun radila na izvršenju prevoza, ne može preći, u smislu ovog zakona, utvrđeni iznos najviše naknade štete koja se može tražiti od ugovornog ili stvarnog prevozioca, osim ako je bilo ko od njih štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Izuzetno od odredbe člana 34. stav 2. ovog zakona:
1) stvarni prevozilac ne može zbog radnje ili propusta ugovornog prevozioca ili lica koje je po nalogu ili za račun ugovornog prevozioca radilo na izvršenju prevoza odgovarati po pravilima o neograničenoj odgovornosti;
2) svaki ugovor ili neka njegova odredba kojim ugovorni prevozilac preuzima veće obaveze ili se odriče prava utvrđenih ovim zakonom ne obavezuje stvarnog prevozioca, ako on na taj ugovor ili neku njegovu odredbu nije izričito pristao.
(1) Avio-prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog oštećenja ili gubitka ručnog prtljaga ako putnik dokaže da je šteta prouzrokovana krivicom avio-prevozioca ili lica koje je po nalogu ili za račun avio-prevozioca radilo na izvršenju prevoza.
(2) Ako je do oštećenja ili gubitka ručnog prtljaga došlo usled udesa vazduhoplova, avio-prevozilac odgovara za nastalu štetu, osim ako dokaže da su on ili lica koja su po njegovom nalogu ili za njegov račun radila na izvršenju prevoza, preduzeli sve potrebne mere da se šteta izbegne ili ako dokaže da nije bilo moguće te mere preduzeti.
(1) Savezna vlada propisuje najviši iznos naknade koju avio-prevozilac plaća za štetu nastalu usled gubitka ili oštećenja ručnog prtljaga.
(2) U slučaju iz člana 25. ovog zakona avio-prevozilac odgovara do označenog iznosa za štetu nastalu zbog gubitka ili oštećenja stvari, kao i zbog zakašnjenja sa predajom te stvari.
(3) Ako je stvar iz stava 2. ovog člana izgubljena pretpostavlja se da šteta odgovara označenom iznosu.
(1) Avio-prevozilac ne odgovara za štetu zbog oštećenja ili gubitka ručnog prtljaga, predatih dragocenosti i drugih stvari velike vrednosti, ako putnik ne stavi avio-prevoziocu pismeni prigovor odmah po otkrivanju štete, a najkasnije u roku od sedam dana od dana njihovog preuzimanja, odnosno, u slučaju gubitka, od momenta završetka leta.
(2) Ako je do štete došlo zbog zakašnjenja u prevozu prtljaga, putnik mora staviti prigovor najkasnije u roku od 21 dan, računajući od dana kad mu je prtljag stavljen na raspolaganje u mestu opredeljenja.
(3) Ako je šteta nastala zbog uzroka usled kojih je putnik bio sprečen da podnese prigovor u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, prigovor se mora staviti čim je to moguće, a najkasnije u roku od sedam dana od dana kad su prestali uzroci usled kojih je putnik bio sprečen da podnese prigovor na vreme.
Avio-prevozilac se ne može pozivati na granicu odgovornosti iz člana 37. ovog zakona, kao ni na odredbe člana 38. ovog zakona ako je šteta nastala iz njegove radnje ili propusta, ili iz radnje ili propusta lica koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza, a ta radnja ili propust su učinjeni namerno ili krajnjom nepažnjom.
Radi obezbeđenja svojih potraživanja u vezi sa prevozom avio-prevozilac ima pravo zadržavanja registrovanog prtljaga i primljenih dragocenosti ili drugih stvari velike vrednosti.
Na odgovornost avio-prevozioca za registrovani prtljag, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na prevoz stvari.
Avio-prevozilac odgovara za štetu koju pretrpi naručilac prevoza u slučaju:
1) zamene ugovorenog tipa vazduhoplova bez pristanka naručioca prevoza;
2) raspolaganja neiskorišćenim kapacitetom vazduhoplova bez pristanka naručioca prevoza.
UGOVOR O PREVOZU STVARI
Ugovorom o prevozu stvari vazduhoplovom ugovorni prevozilac se obavezuje naručiocu prevoza da će prevesti stvar vazduhoplovom, a naručilac prevoza - da će platiti prevozninu.
Ugovor o prevozu stvari može se odnositi na jedan ili više prevoza ili na prevoz na određeno vreme, na ceo kapacitet vazduhoplova, na određenu količinu stvari ili na pojedinu stvar.
(1) Količina stvari koja se predaje na prevoz može se orediti brojem komada, masom, zapreminom, dimenzijama ili kombinovano.
(2) U slučaju sumnje, količina stvari se određuje merom koja je uobičajena u mestu predaje stvari avio-prevoziocu.
Pri prevozu stvari celim kapacitetom vazduhoplova može se na prevoz predati druga stvar umesto ugovorene stvari, ako se time ne menjaju uslovi prevoza na štetu avio-prevozioca, ako zbog toga ne bi došlo do zadržavanja vazduhoplova, ako ne bi bila ugrožena bezbednost vazduhoplova i ako pošiljalac na zahtev avio-prevozioca pruži obezbeđenje za potraživanja koja bi mogla nastati zbog zamene stvari.
(1) Naručilac prevoza može ovlastiti treće lice da u svoje ime preda na prevoz ugovorenu količinu ili deo ugovorene količine stvari (u daljem tekstu: pošiljalac) ako je to ugovorom o prevozu stvari predviđeno.
(2) Naručilac prevoza, koji je ovlastio pošiljaoca da preda stvar na prevoz, odgovara avio-prevoziocu za obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu stvari, ako između naručioca prevoza i avio-prevozioca nije drukčije ugovoreno.
(3) Avio-prevozilac ne odgovara pošiljaocu za obaveze veće od onih koje su preuzete ugovorom sa naručiocem.
Ako drukčije nije ugovoreno i pošiljalac odgovara avio-prevoziocu za obaveze iz ugovora o prevozu stvari koje se odnose na stvar koju je on predao avio-prevoziocu na prevoz.
Naručilac prevoza se obavezuje samo da pošiljaocu pribavi usluge avio-prevozioca, ako u ugovoru između naručioca prevoza i pošiljaoca nije drukčije određeno.
Na prevoz stvari shodno se primenjuju odredbe o prevozu putnika iz čl. 14, 15, 22. i 42. ovog zakona.
(1) Avio-prevozilac ima pravo da traži od pošiljaoca da sačini i da mu preda vazduhoplovni tovarni list (u daljem tekstu: tovarni list), a pošiljalac ima pravo da traži od avio-prevozioca da primi tu ispravu.
(2) Odredbe ugovora o prevozu stvari protivne stavu 1. ovog člana ništave su.
(3) Tovarni list može biti sačinjen za više koleta.
(4) Avio-prevozilac ima pravo da traži od pošiljaoca da sačini tovarni list za svako koleto, a pošiljalac ima pravo da traži od prevozioca da primi posebni tovarni list za svako koleto.
(5) Ako avio-prevozilac sačini tovarni list na zahtev pošiljaoca, pretpostavlja se da je to učinio u ime pošiljaoca.
(6) Nepostojanje ili neispravnost tovarnog lista ne utiče na postojanje ni na punovažnost ugovora o prevozu stvari vazduhoplovom.
(7) Pošiljalac sačinjava tovarni list u tri originalna primerka i predaje ih zajedno sa stvarima avio-prevoziocu. Prvi primerak zadržava avio-prevozilac, drugi primerak prati stvar, a treći primerak avio-prevozilac predaje pošiljaocu pošto ga potpiše.
Tovarni list mora da sadrži:
1) mesto i datum izdavanja tovarnog lista;
2) mesto polaska i mesto opredeljenja;
3) ime ili naziv i adresu pošiljaoca;
4) ime ili naziv i adresu primaoca;
5) vrstu i količinu stvari.
Tovarni list može da sadrži rok isporuke, vrednost pošiljke, i sl.
Prvi primerak tovarnog lista mora da sadrži i oznaku: "za avio-prevozioca", a drugi: "za primaoca".
Prvi primerak tovarnog lista potpisuje pošiljalac, drugi pošiljalac i avio-prevozilac, a treći - avio-prevozilac.
Potpis avio-prevozioca mora se staviti pre utovara stvari u vazduhoplov.
Potpis avio-prevozioca može biti zamenjen pečatom, a potpis pošiljaoca može biti unapred odštampan ili zamenjen pečatom.
(1) Pošiljalac je odgovoran za tačnost podataka i izjava u tovarnom listu koje unosi ili koje na njegov zahtev unosi avio-prevozilac.
(2) Pošiljalac je odgovoran za štetu koju pretrpi avio-prevozilac ili za koju je avio-prevozilac odgovoran prema trećim licima, ako šteta nastane zbog neispravnih, netačnih ili nepotpunih podataka ili izjava pošiljaoca.
(1) Predajom trećeg primerka tovarnog lista pošiljaocu smatra se da je zaključen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz pod uslovima koji su u tovarnom listu navedeni.
(2) Smatra se da su tačni podaci koji su navedeni u tovarnom listu o masi, zapremini, dimenzijama i ambalaži, kao i o broju koleta.
(3) Ako je avio-prevozilac u prisustvu pošiljaoca proverio podatke navedene u tovarnom listu o zapremini, masi, stanju stvari i ambalaži i to naveo u tovarnom listu, smatra se da su ti podaci, odnosno to stanje tačni.
(1) Avio-prevozilac može u tovarni list uneti primedbe o spoljašnjem stanju stvari i ambalaže.
(2) Pretpostavlja se da stvar i ambalaža nisu imale spoljnih mana, ako u tovarnom listu nisu unete primedbe iz stava 1. ovog člana.
(1) Pošiljalac je dužan da pruži avio-prevoziocu sve podatke, da ih priloži uz tovarni list i da stavi na raspolaganje prevoziocu sve isprave koje su potrebne za sprovođenje carinskih i drugih radnji.
(2) Avio-prevozilac nije dužan da ispituje ispravnost i tačnost podataka i isprava iz stava 1. ovog člana.
(3) Pošiljalac odgovara za štetu koja bi mogla nastati zbog nedostatka, netačnosti ili neispravnosti podataka i isprava iz stava 1. ovog člana.
Pošiljalac je odgovoran za štetu koja je prouzrokovana licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom svojstva stvari koja je predata na prevoz, ako avio-prevoziocu ta svojstva nisu bila niti su morala biti poznata.
(1) Pošiljalac i avio-prevozilac mogu ugovoriti da će se treći primerak (primerak za pošiljaoca) tovarnog lista izdati kao tovarni list po naredbi ili na donosioca (prenosivi tovarni list).
(2) Ako je izdat prenosivi tovarni list, na ostalim primercima tovarnog lista to mora biti izričito naznačeno.
(3) Prenosivi tovarni list mora da sadrži potpise avio-prevozioca i pošiljaoca ili lica koja oni ovlaste.
(4) Ako u tovarnom listu nije izričito navedeno da je reč o prenosivom tovarnom listu, smatra se da je izdat neprenosivi tovarni list.
(5) Pošiljalac i avio-prevozilac mogu zahtevati da se za njihove potrebe sačini prepis prenosivog tovarnog lista.
(6) Ako je izvršen prepis prenosivog tovarnog lista, na svakom prepisu to mora biti vidno označeno i ti prepisi moraju imati upozorenje da se na osnovu njih ne može raspolagati sa stvari.
(1) Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca - predajom.
(2) Na oblik i pravno dejstvo indosamenta shodno se primenjuje savezni zakon kojim se uređuje menica, osim odredaba koje se odnose na regres.
(3) Ako u prenosivom tovarnom listu po naredbi nije označen primalac stvari, takav tovarni list prenosi se naredbom pošiljaoca.
(1) Uslovi ugovora o prevozu obavezuju ovlašćenog imaoca prenosivog tovarnog lista, koji nije naručilac prevoza ni pošiljalac, samo ako su sadržani u prenosivom tovarnom listu.
(2) Ugovor o prevozu i uslovi prevoza ugovornog avio-prevozioca obavezuju ovlašćenog imaoca prenosivog tovarnog lista, koji nije naručilac prevoza ni pošiljalac i ako se prenosivi tovarni list na njih izričito poziva.
(3) Uslovi prevoza stvarnog avio-prevozioca ne obavezuju ovlašćenog imaoca prenosivog tovarnog lista, i ako se prenosivi tovarni list na njih poziva.
Odredbe ovog zakona o tovarnom listu shodno se primenjuju i na prenosivi tovarni list, osim odredbe člana 54. stav 1. ovog zakona.
(1) Avio-prevozilac je dužan da prevoz stvari izvrši vazdušnim putem koji je ugovoren.
(2) Avio-prevozilac mora izvršiti prevoz vazdušnim putem koji je uobičajen, ako put prevoza nije ugovoren.
(3) Izuzetno od odredbe st. 1. i 2. ovog člana, avio-prevozilac može izvršiti prevoz drugim vazdušnim putem, ako to zahtevaju razlozi bezbednosti vazdušnog saobraćaja ili drugi opravdani razlozi.
(1) Avio-prevozilac je dužan da prevoz stvari izvrši u ugovorenom roku (u daljem tekstu: rok prevoza).
(2) Avio-prevozilac je dužan da prevoz izvrši za vreme koje je uobičajeno, s obzirom na dužinu puta, vrstu vazduhoplova i druge okolnosti od uticaja na vreme prevoza, ako rok prevoza nije ugovoren.
(1) Rok prevoza počinje od momenta prijema stvari na prevoz, ako nije drukčije ugovoreno.
(2) Rok prevoza ne teče za vreme zadržavanja stvari koje je nastalo usled uzroka koji sprečavaju početak ili nastavljanje prevoza, ako za to nema krivice avio-prevozioca.
(3) Pretpostavlja se da je rok prevoza istekao časom obaveštenja datog primaocu da je stvar prispela u mesto opredeljenja i pripremljena za predaju, ili od časa kad je avio-prevozilac pokušao predati stvar primaocu.
(1) Ako avio-prevozilac iz bilo kojih razloga ne može da izvrši ugovor o prevozu prema ugovorenim uslovima, a smetnja bi trajala duže ili je njeno trajanje neizvesno, avio-prevozilac je dužan da traži uputstvo od primaoca.
(2) Ako avio-prevozilac ne može da postupi na način iz stava 1. ovog člana ili ne može da postupi po primljenom uputstvu, dužan je da, prema okolnostima slučaja, pretovari stvar ili da je vrati u mesto polaska ili da postupi na drugi način, vodeći pri tome računa i o interesima imaoca prava.
5. Raspolaganje sa stvari u toku prevoza
(1) Ako nije izdat prenosivi tovarni list, pošiljalac koji je izvršio obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu može da raspolaže sa stvari, i to:
1) da je povuče sa aerodroma polaska ili opredeljenja;
2) da je zadrži u toku prevoza na bilo kom mestu sletanja;
3) da zahteva da bude isporučena u mesto opredeljenja u toku prevoza licu koje nije označeno u tovarnom listu kao primalac;
4) da traži da se vrati u mesto polaska.
(2) Zahtev za raspolaganje iz stava 1. ovog člana pošiljalac podnosi ugovornom prevoziocu, a njegovom punomoćniku samo ako je to ugovoreno.
(3) Pošiljalac je dužan da avio-prevoziocu naknadi troškove prouzrokovane izvršenjem zahteva iz stava 1. ovog člana.
(4) Pošiljalac koji raspolaže sa stvari u smislu stava 1. ovog člana mora ugovornom prevoziocu ili njegovom punomoćniku da podnese treći primerak tovarnog lista.
(5) Avio-prevozilac ili njegov punomoćnik ima pravo da traži da se zahtev za raspolaganje sa stvari unese u prvi primerak tovarnog lista i da se taj zahtev izda u pisanom obliku.
(1) Stranke mogu ugovorom isključiti ili ograničiti raspolaganje sa stvari predviđeno u članu 66. ovog zakona.
(2) Sporazum iz stava 1. ovog člana koji nije unesen u tovarni list bez pravnog je dejstva.
Ako avio-prevozilac izvrši zahtev pošiljaoca za raspolaganje sa stvari, iako mu nije podnet treći primerak tovarnog lista, u smislu člana 66. stav 4. ovog zakona, dužan je da naknadi štetu prouzrokovanu izvršenjem tog zahteva ovlašćenom imaocu trećeg primerka tovarnog lista. Ovim se ne dira u pravo regresa avio-prevozioca prema pošiljaocu.
U slučaju da izvršenje zahteva za raspolaganje sa stvari nije moguće, ili da bi se njegovim izvršenjem prouzrokovala šteta avio-prevoziocu ili imaocima zahteva za raspolaganje drugom stvari, avio-prevozilac je dužan da o tome obavesti pošiljaoca.
(1) Avio-prevozilac može odbiti izvršenje zahteva za raspolaganje sa stvari:
1) ako izvršenje zahteva nije moguće;
2) ako bi nastala šteta imaocu zahteva za raspolaganje drugom stvari;
3) ako bi nastala šteta za avio-prevozioca, ili ako bi troškovi izvršenja zahteva bili veći od vrednosti stvari;
4) ako bi izvršenje zahteva bilo protivno carinskim i drugim propisima.
(2) U slučajevima iz tačke 3. stav 1. ovog člana, prevozilac ne može odbiti izvršenje zahteva ako mu se pruži odgovarajuće obezbeđenje.
Avio-prevozilac je dužan da u slučaju odbijanja izvršenja zahteva bez odlaganja obavesti podnosioca zahteva i da postupi prema odredbama člana 65. ovog zakona.
(1) Raspolaganje pošiljaoca sa stvari prestaje kad stvar stigne u mesto opredeljenja i primalac postavi zahtev za predaju stvari ili tovarnog lista.
(2) Avio-prevozilac je dužan da preda stvar ili tovarni list primaocu ako nalogom pošiljaoca nije drukčije određeno i ako je primalac ispunio obaveze iz čl. 85. i 86. ovog zakona.
(3) Ako primalac posle postavljenog zahteva iz stava 1. ovog člana odbije preuzimanje tovarnog lista ili stvari, pošiljalac može ponovo da raspolaže sa stvari.
(4) Ako primalac odbije preuzimanje tovarnog lista ili stvari, pošiljalac može da raspolaže sa stvari i bez podnošenja trećeg primerka tovarnog lista.
(1) Ovlašćeni imalac prenosivog tovarnog lista, koji je izvršio obaveze koje iz njega proizlaze, može da raspolaže sa stvari, i to:
1) da je povuče sa mesta polaska;
2) da je zadrži ili zahteva da mu bude predata u toku prevoza na bilo kom mestu sletanja;
3) da zahteva da se vrati u mesto polaska.
(2) Ovlašćeni imalac prenosivog tovarnog lista, koji na osnovu stava 1. ovog člana zahteva da mu se preda stvar, mora prilikom preuzimanja stvari vratiti avio-prevoziocu original prenosivog tovarnog lista, a u svim drugim slučajevima nalog za raspolaganje sa stvari dužan je da unese u prenosivi tovarni list i da potpiše.
Odredbe člana 66. stav 3. i čl. 67. i 69. ovog zakona shodno se primenjuju i na prenosivi tovarni list.
(1) Avio-prevozilac je dužan da preda stvar u mestu opredeljenja navedenom u ugovoru, tovarnom listu ili prenosivom tovarnom listu, ili u mestu koje odredi primalac.
(2) Avio-prevozilac predaje primaocu stvar na aerodromu mesta opredeljenja, ako ugovorom nije drukčije određeno.
(3) Avio-prevozilac je dužan da preda stvar primaocu koji je naveden u tovarnom listu ili ovlašćenom imaocu prenosivog tovarnog lista, a ako tovarni list nije izdat - licu koje je ugovorom o prevozu ili na drugi način određeno za prijem stvari.
(4) Ako pošiljalac prema odredbama člana 66. ovog zakona odredi kao primaoca drugo lice a ne lice koje je navedeno u tovarnom listu, avio-prevozilac je dužan da stvar preda tom drugom licu.
(5) Avio-prevozilac je dužan da bez odlaganja obavesti primaoca o prispeću stvari u mesto opredeljenja, ako nije drukčije ugovoreno.
(6) Imalac prenosivog tovarnog lista dužan je da prilikom prijema stvari vrati avio-prevoziocu original prenosivog tovarnog lista.
(7) Prevozilac ima pravo da zahteva da mu lice kome predaje stvar, a koje nije imalac prenosivog tovarnog lista u smislu ovog zakona, izda potvrdu o količini i stanju primljene stvari.
(1) Ako primalac stvari ne stavi pismeni prigovor zbog oštećenja stvari prilikom preuzimanja, pretpostavlja se da mu je stvar predata u stanju u kakvom je primljena na prevoz, odnosno kako je navedeno u tovarnom listu.
(2) Ako se oštećenje stvari nije moglo utvrditi prilikom preuzimanja, primalac može da dostavi avio-prevoziocu prigovor neposredno pošto oštećenje otkrije, a najkasnije u roku od 14 dana od dana preuzimanja stvari.
Ako je zbog zakašnjenja sa predajom stvari nastala šteta, primalac može dostaviti pismeni prigovor u roku od 21 dan, računajući od dana kad mu je stvar predata.
(1) Ako pismeni prigovor primaoca stvari ne bude dostavljen u roku iz čl. 76. i 77. ovog zakona, avio-prevozilac ne odgovara za štetu.
(2) Pismeni prigovor može se dostaviti i posle roka iz stava 1. ovog člana ako je šteta nastala zbog radnje ili propusta avio-prevozioca ili lica koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza, a radnje ili propusti su učinjeni namerno ili krajnjom nepažnjom.
(1) Ako se primalac ne može pronaći ili ako odbije da preuzme tovarni list ili stvar, avio-prevozilac je dužan da, bez odlaganja, zatraži uputstvo od pošiljaoca.
(2) Ako od pošiljaoca u primerenom roku ne primi uputstvo ili ako primljeno uputstvo ne može izvršiti, avio-prevozilac može, na trošak i rizik primaoca, predati stvar na čuvanje javnom skladištu ili drugom podesnom licu ili je sam uzeti na čuvanje, o čemu je dužan, bez odlaganja, obavestiti pošiljaoca ili primaoca.
(3) Ako stvar preda na čuvanje drugom licu, avio-prevozilac je odgovoran za njegov izbor.
(4) Ako avio-prevozilac postupi po odredbi stava 2. ovog člana, smatra se da je prevoz završen.
(1) Ako pošiljalac, odnosno primalac ne preuzme stvar u roku od 30 dana od dana stavljanja stvari na čuvanje, avio-prevozilac je ovlašćen da stvar proda.
(2) Avio-prevozilac može prodati stvar i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana:
1) ako je stvar u kvaru ili joj preti neposredna opasnost od kvara;
2) ako troškovi čuvanja ne bi bili u srazmeri sa vrednošću stvari;
3) ako se usled odlaganja prodaje ne bi mogao postići iznos dovoljan za pokriće potraživanja avio-prevozioca i troškova čuvanja stvari.
(1) Prodaja se vrši javno, osim ako se radi o kvarljivoj stvari ili stvari čija je cena određena ili se formira na berzi.
(2) Iznos ostvaren prodajom stvari, po odbitku ovog potraživanja u vezi sa prevozom te stvari i po odbitku troškova čuvanja i prodaje, avio-prevozilac je dužan da položi kod suda nadležnog prema mestu prodaje u korist primaoca, i da ga o tome obavesti.
(1) Prevoznina je cena za izvršeni prevoz stvari.
(2) Visina i način plaćanja prevoznine određuju se ugovorom.
(1) Avio-prevozilac ima pravo na prevozninu i kada stvar nije prevezena i stavljena na raspolaganje primaocu, ako je to prouzrokovao naručilac prevoza, pošiljalac, lice ovlašćeno da raspolaže sa stvari ili lice za koje oni odgovaraju, ili ako se razlog zbog koga stvar nije prispela na mesto opredeljenja nalazi na samoj stvari.
(2) Avio-prevozilac ima pravo na prevozninu srazmerno korisno izvršenom prevozu, ako je stvar, osim u slučaju iz stava 1. ovog člana, prevezena samo jednim delom puta.
(1) Ako se umesto ugovorene stvari preda na prevoz druga stvar čija je prevoznina veća od ugovorene, prevoznina se plaća za predatu stvar.
(2) Ako se preda na prevoz manje stvari nego što je ugovoreno, ili se ne preda ništa, prevoznina se plaća za celu ugovorenu količinu stvari.
(3) Ako se preda manje stvari nego što je ugovoreno, a prevoznina za predatu drugu stvar je veća od ugovorene prevoznine, platiće se cela ugovorena prevoznina i razlika između ugovorene prevoznine i veće prevoznine za predatu stvar.
(1) Primalac koji je ovlašćen da traži predaju tovarnog lista i predaju stvari dužan je da namiri potraživanje i ispuni sve druge uslove koji su navedeni u tovarnom listu ili prenosivom tovarnom listu, a za koje nije izričito navedeno da ih plaća, odnosno ispunjava pošiljalac ili naručilac prevoza.
(2) Ako je izdat prenosivi tovarni list, primalac je dužan da namiri potraživanja koja su nastala posle izdavanja tog lista, ako ta potraživanja avio-prevozilac unese u svoj primerak tovarnog lista.
Primalac koji traži predaju stvari dužan je da plati prevozninu i druga potraživanja avio-prevozioca u vezi sa prevozom stvari, ako se prevoz vrši bez tovarnog lista.
(1) Za prevoz na određeno vreme naručilac prevoza plaća prevozninu unapred u jednakim mesečnim iznosima, a avio-prevoziocu pripada prevoznina samo za vreme izvršavanja ugovora.
(2) Ako u toku važenja ugovora o prevozu na određeno vreme nastupe smetnje u korišćenju vazduhoplova, naručilac plaća prevozninu i za vreme trajanja tih smetnji ako je smetnju on prouzrokovao ili je smetnja nastala zbog izvršenja njegovog naloga.
(3) Avio-prevozilac može odustati od ugovora o prevozu na određeno vreme ako prevoznina nije plaćena u roku utvrđenom ugovorom.
(1) Ako primalac ne izvrši svoje obaveze, avio-prevozilac ima pravo da zadrži stvar i da je preda na čuvanje javnom skladištu ili drugom podesnom licu ili da je sam uzme na čuvanje, o čemu je dužan da bez odlaganja obavesti primaoca i pošiljaoca.
(2) Ako avio-prevoziocu ne budu isplaćeni dugovani iznosi u roku od 15 dana od dana predaje obaveštenja iz stava 1. ovog člana, on je ovlašćen da proda stvar.
(3) Na čuvanje i prodaju stvari iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se odredbe čl. od 79. do 81. ovog zakona.
(1) Avio-prevozilac koji je predao stvar primaocu koji nije izvršio svoje obaveze iz člana 85. ovog zakona, nema pravo da traži od pošiljaoca, odnosno od naručioca prevoza da oni izvrše te obaveze, osim ako su se zbog toga pošiljalac ili naručilac prevoza neopravdano obogatili.
(2) Ako avio-prevozilac, koji je postupio u skladu s odredbama člana 88. ovog zakona, naplati svoje potraživanje samo delimično, on može od lica navedenih u stavu 1. ovog člana zahtevati isplatu nenaplaćenog dela potraživanja.
Radi obezbeđenja svojih potraživanja iz ugovora o prevozu stvari avio-prevozilac ima pravo zaloge na stvari koju je preuzeo na prevoz.
8. Odgovornost avio-prevozioca
(1) Avio-prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog gubitka i oštećenja stvari koju primi na prevoz, kao i za štetu nastalu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji stvari primaocu.
(2) Avio-prevozilac odgovara za štetu iz stava 1. ovog člana koju prouzrokuje lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza.
(1) Avio-prevozilac odgovara za gubitak i oštećenje stvari, kao i za štetu zbog zakašnjenja koji su nastali za vreme prevoza u vazdušnom saobraćaju.
(2) Avio-prevozilac neće odgovarati ako dokaže da su on ili lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza preduzeli sve potrebne mere da se šteta izbegne ili ako dokaže da nije bilo moguće ove mere preduzeti.
(3) Pretpostavlja se da je šteta nastala za vreme prevoza vazduhoplovom, ako ugovor o prevozu u vazdušnom saobraćaju obuhvata i prevoz pre početka ili posle završetka prevoza vazduhoplovom.
(1) Smatra se da je stvar izgubljena u prevozu ako je avio-prevozilac nije predao primaocu u roku od sedam dana od dana kad je po ugovoru dužan da je preda, ili ako avio-prevozilac, pre isteka navedenog roka, izjavi da je stvar izgubljena.
(2) Rok iz stava 1. ovog člana računa se od dana kad je predaja trebalo da bude izvršena shodno odredbi člana 63. stav 2. ovog zakona, ako ugovorom nije predviđen rok predaje.
(1) Avio-prevozilac odgovara za vrednost izgubljene stvari ili njenog dela ili za umanjenje vrednosti oštećene stvari.
(2) Avio-prevozilac odgovara i za štetu prouzrokovanu zakašnjenjem, ako su stvari iz stava 1. ovog člana predate primaocu sa zakašnjenjem.
U slučaju gubitka ili oštećenja stvari vrednost stvari se određuje prema određenoj, odnosno tržišnoj ceni stvari iste količine i svojstva u mestu i u vreme predaje primaocu.
(1) Savezna vlada propisuje najviši iznos naknade štete koju avio-prevozilac plaća zbog gubitka ili oštećenja stvari.
(2) Iznos naknade štete utvrđen propisom iz stava 1. ovog člana primenjuje se i na postupanje avio-prevozioca suprotno članu 62. stav 1. i članu 67. ovog zakona.
(3) Iznos naknade štete zbog zakašnjenja sa predajom stvari ne može biti veći od dvostrukog iznosa prevoznine.
(1) Avio-prevozilac se ne može pozivati na granicu odgovornosti iz člana 96. ovog zakona ako se dokaže da je šteta nastala iz radnje ili propusta avio-prevozioca ili lica koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza, i da su radnje ili propusti učinjeni namerno ili krajnjom nepažnjom.
(2) Avio-prevozilac se može pozivati na granicu odgovornosti ako je štetu namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovalo lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza, ako dokaže da je to lice radilo van okvira svojih dužnosti.
Avio-prevozilac koji se ne može pozivati na granicu odgovornosti iz člana 96. ovog zakona, odgovara, osim za štete iz člana 94. ovog zakona i za svaku drugu štetu prouzrokovanu gubitkom, oštećenjem ili zakašnjenjem sa predajom stvari.
(1) U ugovoru o prevozu može se označiti vrednost stvari u iznosu većem od iznosa iz člana 96. stav 1. ovog zakona, i u tom slučaju avio-prevozilac odgovara do označenog iznosa za svaku štetu nastalu zbog gubitka ili oštećenja, kao i zbog zakašnjenja sa predajom stvari.
(2) Avio-prevozilac ima pravo na povećanje prevoznine, ako je vrednost stvari označena na način iz stava 1. ovog člana.
(3) Smatra se da vrednost stvari odgovara iznosu označenom u smislu stava 1. ovog člana, ako avio-prevozilac suprotno ne dokaže.
Na prevoz stvari shodno se primenjuju odredbe o prevozu putnika iz člana 14. tač. 2. i 3. i čl. 33. do 35. ovog zakona.
PRIHVAT I OTPREMA PUTNIKA, PRTLJAGA I STVARI
(1) Ugovor o prevozu obuhvata i poslove prihvata i otpreme putnika, prtljaga i stvari koji se vrše za vreme prevoza u vazdušnom saobraćaju.
(2) Kao poslovi iz stava 1. ovog člana smatraju se:
1) otpremanje putnika iz pristanišne zgrade i praćenje ili prevoz do vazduhoplova i obratno, odnosno praćenje ili prevoz putnika od jednog do drugog vazduhoplova;
2) prevoz registrovanog prtljaga i stvari iz prostorije određene za prijem prtljaga odnosno stvari od skladišta ili od drugih prevoznih sredstava na vazduhoplovnom pristaništu do vazduhoplova i njihov utovar i slaganje u vazduhoplov;
3) istovar registrovanog prtljaga i stvari iz vazduhoplova i njihov prevoz u prostoriju određenu za izdavanje prtljaga putnicima, odnosno stvari do skladišta ili do drugih prevoznih sredstava na vazduhoplovnom pristaništu;
4) pretovar registrovanog prtljaga i stvari iz jednog vazduhoplova u drugi na platformi vazduhoplovnog pristaništa;
5) staranje da se registrovani prtljag i stvari utovaruju u vazduhoplov, odnosno istovaraju iz vazduhoplova prema odgovarajućim dokumentima.
(1) Ako poslove prihvata i otpreme ne obavlja avio-prevozilac već drugo lice koje obavlja poslove prihvata i otpreme, odnosi između prevozioca i tog lica uređuju se ugovorom.
(2) Ugovorom iz stava 1. ovog člana lice koje obavlja poslove prihvata i otpreme obavezuje se da radi izvršenja ugovora o prevozu u vazdušnom saobraćaju uredno i blagovremeno obavi poslove prihvata i otpreme putnika, prtljaga i stvari, a avio-prevozilac se obavezuje da tom licu plati određenu naknadu.
Zaključivanjem ugovora iz člana 102. ovog zakona lice koje obavlja poslove prihvata i otpreme obavezuje se i da preduzima radnje potrebne za očuvanje prava avio-prevozioca prema imaocima zahteva za raspolaganje prtljagom ili stvarima koji su mu povereni na rukovanje.
(1) Avio-prevozilac odgovara licu iz člana 102. ovog zakona za štetu nastalu usled rukovanja opasnom stvari ili sa stvari koja se prevozi pod posebnim uslovima ako o prirodi tih stvari nije obavestio to lice, ili ako mu nije dao potrebna uputstva, osim ako je to lice za prirodu stvari znalo ili moralo znati.
(2) Avio-prevozilac odgovara licu iz člana 102. ovog zakona za štetu predviđenu u članu 53. stav 2. i članu 56. stav 3. ovog zakona.
(1) Za štetu koju prouzrokuje u izvršenju poslova prihvata i otpreme i lice iz člana 102. ovog zakona odgovara prevoziocu, po pravilima odgovornosti avio-prevozioca pri izvršenju ugovora o prevozu.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, lice iz člana 102. ovog zakona odgovara i putniku odnosno imaocu zahteva za raspolaganje prtljagom ili stvarima, ako je štetu prouzrokovalo namerno ili krajnjom nepažnjom. ili ako je radilo van okvira svoje dužnosti.
Odredba ugovora o prevozu kojom avio-prevozilac preuzima veću odgovornost od one koja je propisana ovim zakonom obavezuje lice iz člana 102. ovog zakona samo ako je ono na to izričito pristalo.
Odredbe ugovora o obavljanju poslova prihvata i otpreme kojima se smanjuje odgovornost lica iz člana 102. ovog zakona, predviđena ovim zakonom, ili kojima se smanjuje odgovornost avio-prevozioca iz člana 104. ovog zakona, ili kojima se na štetu trećeg lica menjaju odredbe o njihovoj odgovornosti predviđene ovim zakonom, bez pravnog su dejstva.
REKLAMACIJE
(1) Potraživanja iz ugovora o prevozu imalac prava ostvaruje podnošenjem reklamacije avio-prevoziocu u pisanom obliku sa odgovarajućim dokazima.
(2) Ako avio-prevozilac u roku od 30 dana od dana dostave reklamacije ne udovolji zahtevu iz reklamacije, imalac prava može svoje potraživanje ostvariti podnošenjem tužbe sudu.
(3) Na zahtev imaoca prava avio-prevozilac plaća zateznu kamatu od dana dostave reklamacije.
(4) Na potraživanja avio-prevozioca kamata teče od dana dostave zahteva putniku, odnosno naručiocu prevoza.
UGOVOR O MEDICINSKOM PREVOZU I PRUŽANJU USLUGA IZ VAZDUHA
(1) Ugovorom o medicinskom prevozu i pružanju usluga iz vazduha preduzeće, drugo pravno lice ili državni organ (u daljem tekstu: vršilac usluge), obavezuje se da izvrši uslugu medicinskog prevoza, odnosno uslugu iz vazduha, a naručilac usluge da plati određenu naknadu.
(2) Na ugovor iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 13, 14. i 42. ovog zakona.
Vršilac usluge iz člana 109. ovog zakona dužan je da izvršava naloge naručioca usluga koje proizilaze iz odredaba ugovora i namene vazduhoplova, osim ako bi se izvršenjem takvog naloga vazduhoplov ili lica u vazduhoplovu izložili opasnosti ili prouzrokovala šteta trećim licima.
Na izvršenje ugovora iz člana 109. ovog zakona primenjuju se odredbe saveznog zakona kojima je regulisan ugovor o delu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Na štetu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede naručioca usluge, ovlašćenog lica naručioca, ili korisnika usluge koji se nalaze u vazduhoplovu, kao i na štetu zbog gubitka ili oštećenja naručiočevih stvari koje se nalaze u vazduhoplovu radi izvršenja usluge, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti za štetu iz ugovora o prevozu putnika i stvari.
(1) Vršilac usluge odgovara za štetu koju naručiocu u izvršenju ugovora o usluzi iz člana 109. ovog zakona učine lica koja su po njegovom nalogu i za njegov račun radila na izvršenju te usluge.
(2) Ugovorom iz stava 1. ovog člana ne može se isključiti odgovornost za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom pričine lica koja su po nalogu i za račun vršioca usluge radila na izvršenju te usluge.
(1) Potraživanja po osnovu ugovora iz člana 141. ovog zakona, kao i regresna potraživanja po tom osnovu zastarevaju za jednu godinu.
(2) Rok zastarelosti iz stava 1. ovog člana počinje teći:
1) kod ugovora o medicinskom prevozu i usluzi iz vazduha od dana dospelosti potraživanja;
2) kod regresnih potraživanja od dana utvrđenog u članu 141. stav 2. tačka 4. ovog zakona.
UGOVOR O ZAKUPU VAZDUHOPLOVA
Ugovorom o zakupu vazduhoplova, u smislu ovog zakona, obavezuje se zakupodavac da određeni vazduhoplov preda zakupcu na korišćenja, zakupac se obavezuje da za to plaća određenu zakupninu.
(1) Zakupodavac je dužan da preda zakupcu vazduhoplov u stanju da se može koristiti prema ugovorenoj ili uobičajenoj nameni.
(2) Ako je ugovorom o zakupu vazduhoplova predviđeno da zakupodavac obezbedi posadu vazduhoplova, u tom slučaju posada je dužna da izvršava naloge zakupca, osim ako bi to ugrozilo bezbednost vazduhoplova, putnika, prtljaga, stvari i trećih lica.
U slučaju sumnje da li je zaključen ugovor o zakupu ili ugovor o prevozu na određeno vreme smatra se da je zaključen ugovor o prevozu na određeno vreme.
(1) Zakupnina se plaća mesečno unapred, računajući od dana predaje zakupljenog vazduhoplova, ako ugovorom nije drukčije određeno.
(2) Zakupnina ne pripada zakupodavcu za vreme dok je zakupac bio sprečen da koristi vazduhoplov krivicom zakupodavca, ili zbog skrivenog nedostatka vazduhoplova ako je ovaj postojao u vreme predaje vazduhoplova zakupcu.
(3) Zakupodavac može svojom izjavom raskinuti ugovor ako mu zakupnina nije plaćena u roku od 15 dana posle dospelosti, čime se ne dira u njegovo pravo na naknadu štete.
(4) U slučaju iz stava 3. ovog člana ugovor će ostati na snazi ako zakupac isplati dužnu zakupninu pre nego što primi izjavu o raskidu.
Ugovor o zakupu prestaje u slučaju uništenja vazduhoplova i trajne neupotrebljivosti vazduhoplova, ako ugovorom nije drukčije određeno.
(1) Ako zakupac ne vrati zakupodavcu vazduhoplov po isteku vremena za vraćanje predviđenog ugovorom o zakupu, dužan je da plati srazmernu naknadu u visini dvostruke ugovorene zakupnine za prekoračeno vreme.
(2) Ako je zakupac kriv za zakašnjenje u vraćanju vazduhoplova, odgovara, pored iznosa iz stava 1. ovog člana, i za svaku štetu koju zbog toga pretrpi zakupodavac.
Nagrada za traganje i spasavanje zakupljenim vazduhoplovom za vreme trajanja ugovora o zakupu pripada zakupcu.
Zakupac može dati vazduhoplov u zakup drugome (podzakup) samo na osnovu pristanka zakupodavca datog u pismenom obliku.
(1) Ako u toku važenja ugovora o zakupu dođe do promene vlasnika, ugovor o zakupu važi do isteka roka predviđenog tim ugovorom, pod uslovom da je to pravo upisano u Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova (u daljem tekstu: Registar vazduhoplova).
(2) Zakupac iz stava 1. ovog člana ima pravo preče kupovine vazduhoplova, dok zakup traje.
UGOVOR O OSIGURANJU U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
(1) Ugovorom o osiguranju u vazdušnom saobraćaju po odredbama ovog zakona osiguravaju se:
1) vazduhoplov i njegova oprema, kao i stvari koje se vazduhoplovom prevoze ili se na njemu nalaze;
2) putnici od posledica nesrećnog slučaja;
3) vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu vazduhoplovom trećim licima.
(2) Treća lica, u smislu stava 1. tačka 3. ovog člana, su lica koja nisu subjekti ugovora o osiguranju.
(3) Ugovorom iz stava 1. ovog člana mogu se osigurati i prevoznina, troškovi osiguranja, očekivani dobitak, založno i ostala prava i materijalne koristi koje postoje ili se opravdano mogu očekivati u vezi sa vazdušnim saobraćajem, a mogu se proceniti u novcu.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na osiguranje odnose se i na reosiguranje predmeta iz člana 124. ovog zakona, ako je zaključeno po polisama ili uslovima uobičajenim za osiguranje u vazdušnom saobraćaju.
(1) Ugovor o osiguranju u vazdušnom saobraćaju zaključuje se na određeno vreme, a može se zaključiti i za određeno putovanje.
(2) Osiguranje u vazdušnom saobraćaju za određeno putovanje počinje od trenutka kad se vazduhoplov stavi u pokret radi izvršenja osiguranog putovanja u mestu polaska navedenom u ugovoru o osiguranju, do zaustavljanja vazduhoplova neposredno posle sletanja u mesto opredeljenja navedeno u ugovoru o osiguranju.
(1) Iz osiguranja u vazdušnom saobraćaju su isključene štete nastale posredno ili neposredno usled nedostatka vazduhoplova za bezbedan vazdušni saobraćaj, ako je osiguranik za njih znao ili mogao saznati dužnom pažnjom, a nije sprečio nastanak štete iako je mogao.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na štete nastale usled nedostatka vazduhoplova za bezbedan vazdušni saobraćaj o kojima je osiguravač bio obavešten ili za koje je saznao na drugi način prilikom zaključivanja ugovora o osiguranju.
(3) Nedostacima vazduhoplova za bezbedan vazdušni saobraćaj, u smislu ovog člana, smatraju se tehnički nedostaci, nedovoljna opremljenost vazduhoplova i neodgovarajuća posada ili nepropisno opterećenje vazduhoplova.
(4) Iz osiguranja u vazdušnom saobraćaju na određeno vreme su, pored štete iz stava 1. ovog člana, isključene i štete nastale posredno ili neposredno usled rizika ostvarenih van područja vazdušnog saobraćaja predviđenog u ugovoru o osiguranju, osim ako je do prekoračenja granica područja vazdušnog saobraćaja došlo usled više sile, greške u upravljanju vazduhoplovom ili radi spasavanja imovine i života ili pružanja zdravstvene pomoći, kao i u slučaju manjih prekoračenja koja nisu znatnije uticala na nastanak i veličinu štete.
(1) Ugovor o osiguranju u vazdušnom saobraćaju zaključen na određeno vreme, produžava se za vreme trajanja neodložnih popravki i oštećenja pokrivenih osiguranjem koje su započete u toku trajanja osiguranja i koje se izvode bez neopravdanih zadržavanja, a najduže 15 dana od dana isteka ugovorenog roka osiguranja, ako se za to vreme vazduhoplov ne može koristiti za bezbedan vazdušni saobraćaj.
(2) Osiguranik je dužan da blagovremeno obavesti osiguravača o slučaju iz stava 1. ovog člana.
(1) U slučaju kad se izvrši opravka oštećenog vazduhoplova ili se izgubljeni, odnosno uništeni delovi opreme vazduhoplova zamene, iz osiguranja se nadoknađuje samo šteta u visini stvarnih troškova nužnih za opravku vazduhoplova i zamenu delova, ali ne i šteta nastala usled gubitka vrednosti vazduhoplova do koga je došlo i pored izvršene opravke vazduhoplova i zamene delova.
(2) Naknada štete iz stava 1. ovog člana izvršiće se bez obzira da li je opravkom vazduhoplova i zamenom delova došlo do povećanja vrednosti vazduhoplova.
Smatra se da je osigurani vazduhoplov nestao onog dana kad je prekinuta svaka veza između vazduhoplova i nadležne kontrole letenja, odnosno onog dana na koji se odnose poslednje pouzdane vesti o vazduhoplovu.
Na ugovore o osiguranju u vazdušnom saobraćaju shodno se primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se uređuje osiguranje imovine i lica i odredbe o ugovorima o plovidbenom osiguranju saveznog zakona kojim se uređuje pomorska i unutrašnja plovidba, osim posebnih odredaba o osiguranju brodova, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
ODGOVORNOST ZA ŠTETE KOJE SE VAZDUHOPLOVOM U LETU PRIČINE TREĆIM LICIMA
(1) Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova i lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza, odnosno usluga iz vazduha (u daljem tekstu: odgovorno lice), odgovara za štetu nastalu na zemlji zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede trećih lica, kao i za štetu pričinjenu na stvarima, koju prouzrokuje vazduhoplov u letu ili lica ili stvari koje su ispale ili su izbačene iz vazduhoplova u letu, ako je šteta direktna posledica činjenice koja je štetu prouzrokovala.
(2) Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na štetu koja je prouzrokovana samim prolazom vazduhoplova kroz vazdušni prostor ako je do štete došlo usled nepridržavanja propisa o bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
(3) Za štetu iz stava 1. ovog člana koju pričini vazduhoplov uzet u zakup odgovara zakupac vazduhoplova.
(4) Ako pravo zakupa nije upisano u Registar vazduhoplova za štetu iz stava 1. ovog člana koju pričini vazduhoplov uzet u zakup solidarno odgovaraju zakupac i vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova.
(5) Za štetu iz stava 1. ovog člana koju pričini vazduhoplov solidarno odgovaraju lica iz st. 1. i 3. ovog člana i naručilac prevoza celim kapacitetom vazduhoplova na određeno vreme i naručilac usluge medicinskog prevoza i usluge iz vazduha.
Za štetu iz člana 132. stav 1. ovog zakona koja nastane kao posledica sudara ili međusobnog ometanja dva ili više vazduhoplova, kao i za štetu koju zajednički pričine dva ili više vazduhoplova, odgovaraju solidarno sva odgovorna lica.
(1) Odgovorno lice odgovara za štetu iz člana 132. stav 1. ovog zakona do visine vrednosti (cene) novog vazduhoplova u vreme udesa.
(2) Za štetu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede odgovorno lice odgovara do iznosa utvrđenog propisom Savezne vlade iz člana 30. ovog zakona.
(1) Na granicu odgovornosti iz člana 134. ovog zakona ne može se pozivati:
1) odgovorno lice, ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom;
2) lice koje se protivpravno koristilo vazduhoplovom kojim je prouzrokovana šteta.
(2) Odgovorno lice se može pozivati na granicu odgovornosti iz člana 134. ovog zakona ako dokaže da je lice koje je, po njegovom nalogu i za njegov račun radilo na izvršenju prevoza, počinilo štetu namerno ili krajnjom nepažnjom, radeći van okvira svoje dužnosti.
Ukupan iznos naknade koji se može zahtevati od više odgovornih lica za štetu koju pričini vazduhoplov iz jednog događaja ne može biti veći od iznosa koji je određen u članu 134. ovog zakona, osim ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.
(1) Ako pričinjena šteta trećim licima i stvarima na zemlji prelazi iznose predviđene u članu 134. ovog zakona, polovina iznosa će se upotrebiti za naknadu štete zbog smrti, oštećenja zdravlja ili telesne povrede lica, a druga polovina na naknadu ostalih šteta, srazmerno njihovoj visini.
(2) Ako iznos iz stava 1. ovog člana određen za naknadu štete zbog smrti, oštećenja zdravlja ili telesne povrede nije za to dovoljan, nepodmireni deo će se namiriti iz druge polovine iznosa u srazmeri sa ostalim štetama.
(1) Odgovorno lice iz člana 132. može se delimično ili potpuno osloboditi odgovornosti ako dokaže:
1) da je šteta nastala radnjom oštećenog ili lica koje je po nalogu i za račun oštećenog radilo;
2) da je vazduhoplov kojim je šteta pričinjena protivpravno koristilo drugo lice, a da je odgovorno lice preduzelo sve potrebne mere da se spreči protivpravno korišćenje vazduhoplova.
(2) Odgovorno lice koje ne dokaže da je preduzelo mere iz stava 1. ovog člana, odgovara za štetu solidarno sa licem koje je protivpravno koristilo vazduhoplov.
Odgovorno lice se ne može osloboditi odgovornosti prema odredbama člana 138. stav 1. tačka 1. ovog zakona ako su štetu prouzrokovala lica koja su po nalogu i za račun oštećenog radila, a oštećeni dokaže da su ta lica radila van okvira njihovih dužnosti.
(1) Odredbe čl. 132. do 139. ovog zakona odnose se i na državne vazduhoplove.
(2) Na strani vazduhoplov, odredbe ove glave zakona se primenjuju pod uslovima uzajamnosti.
ZASTARELOST POTRAŽIVANJA
(1) Potraživanje iz ugovora o prevozu, kao i regresna potraživanja u vezi s tim ugovorom zastarevaju za dve godine.
(2) Vreme zastarelosti počinje teći:
1) kod ugovora o prevozu putnika:
- u slučaju smrti, oštećenja zdravlja, povrede putnika ili zakašnjenja u prevozu - od dana kada je vazduhoplov stigao ili trebalo da stigne u mesto opredeljenja;
- u slučaju smrti koja je nastupila posle iskrcavanja putnika iz vazduhoplova, kao posledica povrede nastale u toku prevoza - od dana smrti, s tim da tužba mora biti podnesena najdocnije u roku od tri godine od dana kada je vazduhoplov stigao ili je trebalo da stigne u mesto opredeljenja;
2) kod prevoza ručnog prtljaga - od dana kada je vazduhoplov stigao ili je trebalo da stigne u mesto opredeljenja;
3) kod prevoza registrovanog prtljaga i stvari:
- u slučaju gubitka ili oštećenja - od dana kada su predate, odnosno trebalo da budu predate u mesto opredeljenja;
- u slučaju ostalih potraživanja - od dana kada je potraživanje trebalo ispuniti;
4) kod regresnih zahteva - od dana kada je nastala obaveza isplate potraživanja na osnovu sudske odluke ili na osnovu svakog drugog akta kojim se zasniva pravo na regres;
5) kod ugovora o prihvatu i otpremi putnika, prtljaga i stvari - od dana određenog u tač. 1. do 3. ovog stava.
(1) Potraživanja iz ugovora o zakupu, kao i regresna potraživanja iz tog ugovora zastarevaju za jednu godinu.
(2) Rok zastarelosti iz stava 1. ovog člana počinje teći:
1) kod ugovora o zakupu - od dana dospelosti potraživanja;
2) kod regresnih potraživanja - od dana utvrđenog u članu 141. stav 2. tačka 4. ovog zakona.
OSNOVE SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA NA VAZDUHOPLOVU
Vazduhoplov je pokretna stvar.
(1) Na osnovu pravnog posla, prava na vazduhoplovu stiču se upisom u Registar vazduhoplova.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, prava po osnovu ugovora o zakupu ugovorenom u trajanju kraćem od šest meseci ne moraju se upisatu u Registar vazduhoplova.
(3) Upis prava na vazduhoplovu u Registar vazduhoplova, način vođenja registra i postupak organa nadležnih za upisivanje vrši se prema odredbama o registraciji vazduhoplova u smislu saveznog zakona kojim se uređuje vazdušni saobraćaj.
PRAVO SVOJINE
Vlasnik vazduhoplova ima pravo da vazduhoplov drži, da ga koristi i da njime raspolaže u granicama određenim zakonom.
(1) Predmet prava svojine može biti i vazduhoplov u izgradnji.
(2) Pravo svojine na vazduhoplovu u izgradnji obuhvata stvari koje su u vazduhoplov u izgradnji ugrađene.
(3) Ako u Registar vazduhoplova nije što drugo upisano, pravo svojine na vazduhoplovu u izgradnji obuhvata i stvari koje se nalaze u fabrikama i radionicama, a nisu ugrađene u vazduhoplov, ako su po svojoj izgradnjji određene isključivo za ugradnju u određeni vazduhoplov ili za njegov pripadak, ili ako su na vidljiv način obeležene ili izdvojene za ugradnju u taj vazduhoplov.
(1) Vazduhoplov i vazduhoplov u izgradnji mogu biti u suvlasništvu, a suvlasništvo se određuje udelima.
(2) Svaki suvlasnik može, saglasno odredbama ovog zakona, svoj udeo na vazduhoplovu otuđiti ili opteretiti.
UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO NA VAZDUHOPLOVU
Ugovorno založno pravo na vazduhoplovu je pravo po kome je poverilac ovlašćen da se namiri iz prodajne cene vazduhoplova ostvarene sudskom prodajom, ako mu obezbeđeno potraživanje ugovornim založnim pravom ne bude namireno o dospelosti.
Prevoznina, naknada za uslugu medicinskog prevoza i pružanje usluge iz vazduha i zakupnina, kao i nagrada za izvršeno traganje za vazduhoplovom i njegovo spasavanje pripadaju ugovornom založnom dužniku, ako nije drukčije ugovoreno.
(1) Ugovorno založno pravo odnosi se i na naknadu koja iz osiguranja vazduhoplova pripada vlasniku, odnosno korisniku vazduhoplova, ako nije drukčije ugovoreno.
(2) Ako je osiguravač bio obavešten o ugovornom založnom pravu, ne može naknadu iz osiguranja isplatiti osiguraniku bez pristanka ugovornog založnog poverioca.
Ugovorno založno pravo u korist glavnice postoji i za trogodišnje ugovorene ili zakonske kamate, dospele do pokretanja izvršnog postupka, kamate dospele u toku tog postupka, kao i za troškove upisa ugovornog založnog prava, parničnog i izvršnog postupka.
(1) Na ugovornom založnom pravu na vazduhoplovu može se zasnovati podzaložno pravo u korist trećih lica.
(2) Ako je zasnovano podzaložno pravo u korist trećih lica, ugovorni založni dužnik može podmiriti svoj dug ugovornom založnom poveriocu samo ako to dozvoli ugovorni pazaložni poverilac ili ako dužni iznos položi u depozit kod suda.
(3) Ugovorno založno pravo ostaje na snazi za potraživanje ugovornog pazaložnog poverioca, ako ugovorni založni dužnik ne postupi po odredbi stava 1. ovog člana.
(1) Vazduhoplov opterećen ugovornim založnim pravom ne može biti trajno povučen iz vazdušnog saobraćaja bez prethodnog pristanka svih ugovornih založnih poverilaca.
(2) Ugovorni založni dužnik može zahtevati od suda da se vazduhoplov proda na javnoj prodaji, ako svi ugovorni založni poverioci nisu dali svoj pristanak.
Za zasnivanje ugovornog založnog prava na suvlasničkom delu na vazduhoplovu potreban je pristanak suvlasnika čiji udeli zajedno čine više od polovine vrednosti vazduhoplova.
(1) Ako su ugovornim založnim pravom opterećeni suvlasnički udeli koji čine više od polovine vrednosti vazduhoplova ugovorni založni poverilac može tražiti prodaju celog vazduhoplova, ali se namirenje njegovog potraživanja može vršiti samo iz dela prodajne cene koji se odnosi na udele opterećene tim ugovornim založnim pravom.
(2) Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na troškove održavanja.
Ugovorno založno pravo i njegov red prvenstva, stečen upisom u Registar vazduhoplova, ne prestaje brisanjem vazduhoplova iz Registra, i ako je brisanje usledilo zbog toga što je vazduhoplov postao trajno neupotrebljiv, nestao ili je iz drugih razloga povučen iz upotrebe za vazdušni saobraćaj.
Ugovorno založno pravo prestaje:
1) brisanjem iz Registra vazduhoplova;
2) prodajom vazduhoplova u izvršnom ili stečajnom postupku.
(1) Ugovorno založno pravo može se upisati za isto potraživanje nerazdeljeno na dva ili više vazduhoplova ili na dva ili više ugovornih založnih potraživanja (zajedničko ugovorno založno pravo).
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana poverilac je ovlašćen da traži namirenje celog potraživanja iz svakog pojedinog vazduhoplova opterećenog ugovornim založnim pravom.
(1) Založno pravo upisano u strani registar vazduhoplova na vazduhoplov koji naknadno stekne državnu pripadnost Savezne Republike Jugoslavije upisaće se u Registar vazduhoplova kao predbeležba ugovornog založnog prava ako je navedeno u ispravi o brisanju vazduhoplova iz stranog registra, s tim što će mu se priznati red prvenstva prema času koji je bio merodavan za utvrđivanje njegovog reda prevenstva u stranom registru.
(2) Ugovorni založni poverilac iz stava 1. ovog člana dužan je da za upisanu predbeležbu podnese dokaze u roku od 30 dana od dana upisa predbeležbe.
Odredbe ovog zakona o ugovornom založnom pravu na vazduhoplovu shodno se primenjuju i na vazduhoplov u izgradnji.
ZAKONSKO ZALOŽNO PRAVO NA VAZDUHOPLOVU
Zakonsko založno pravo na vazduhoplovu postoji za:
1) sudske troškove učinjene u zajedničkom interesu svih poverilaca u toku postupka izvršenja ili obezbeđenja radi čuvanja vazduhoplova ili sprovođenja prinudne prodaje;
2) potraživanja koja se odnose na plaćanje koje se duguje po osnovu traganja za vazduhoplovom ili njegovog spasavanja;
3) potraživanja koja se odnose na vanredne troškove nužne za očuvanje vazduhoplova.
(1) Prevoznina i naknada za uslugu medicinskog prevoza i uslugu iz vazduha, koju putnik ili naručilac prevoza, odnosno usluge duguje pripada zakonskom založnom poveriocu.
(2) Zakonsko založno pravo na vazduhoplovu se odnosi i na naknadu koja iz osiguranja vazduhoplova pripada vlasniku, odnosno korisniku vazduhoplova.
(3) Zakonsko založno pravo na vazduhoplovu u korist glavnice odnosi se i na kamate prema odredbi člana 151. ovog zakona.
(1) Potraživanja obezbeđenja zakonskim založnim pravom namiruju se pre svih ostalih prava.
(2) Ako se potraživanja koja imaju isti red prvenstva ne mogu u potpunosti namiriti, namiriće se srazmerno.
(3) Kod potraživanja navedenih u članu 161. tačka 2. ovog zakona kasnije nastalo potraživanje ima prednost pred ranijim, a u slučaju sumnje, pretpostavlja se da su ta potraživanja nastala istovremeno.
Potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom poslednjeg putovanja imaju prednost pred potraživanjima ranijeg putovanja.
Zakonsko založno pravo na vazduhoplovu prestaje:
1) prestankom potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom;
2) istekom roka od 90 dana od dana nastanka;
3) prinudnom prodajom u izvršnom ili stečajnom postupku;
4) dobrovoljnom prodajom, pod uslovom:
- da je izvršen upis prenosa prava vlasništva, odnosno korišćenja u Registar vazduhoplova i da je taj upis objavljen na način kako se objavljuje upis u registar preduzeća, kao i na oglasnoj tabli suda na čijem se području vodi registar vazduhoplova u koju je vazduhoplov upisan;
- da poverilac koji ima zakonsko založno pravo u roku od 60 dana od dana objave oglasa o upisu prenosa, ali pre isteka roka od 90 dana od dana nastanka potraživanja, ne pokrene sudski postupak za namirenje ovog potraživanja.
Izuzetno od odredaba člana 165. tač. 2. i 3. ovog zakona potraživanje obezbeđeno zakonskim založnim pravom ne prestaje, ako se u roku od 90 dana od dana nastanka potraživanja:
1) potraživanje zabeleži u Registar vazduhoplova u koji je vazduhoplov upisan;
2) stranke sporazumeju o visini potraživanja;
3) pred sudom povede postupak za priznanje ovog potraživanja, u kom slučaju sud utvrđuje da li postoje opravdani razlozi za povraćaj u pređašnje stanje.
Rok iz člana 165. tačka 2. ovog zakona računa se kod zakonskog založnog prava za potraživanje za troškove i nagrade traganja i spasavanja, kao i za izvanredne troškove nužne za očuvanje vazduhoplova - od dana kad su radnje preduzete.
(1) Rok iz člana 165. tačka 2. ovog zakona prestaje teći podnošenjem tužbe za ostvarivanje potraživanja, pod uslovom da se izvrši zaustavljanje vazduhoplova ili da se zabeležba podnesene tužbe upiše u Registar vazduhoplova u koji je vazduhoplov upisan.
(2) Kad presuda na osnovu podnesene tužbe koja je bila predmet zabeležbe postane izvršna, zakonsko založno pravo prestaje u roku od 60 dana od dana izvršnosti presude ako poverilac u tom roku ne zatraži prinudnu prodaju ili zaustavljanje vazduhoplova. Poverilac ima pravo u tom roku da traži od suda da potraživanje iz ovog zakonskog založnog prava upiše kao ugovorno založno pravo sa redom prvenstva prema času kad je zabeležba tužbe za ostvarivanje zakonskog založnog prava upisana u Registar vazduhoplova.
Zakonsko založno pravo na vazduhoplovu ne prestaje brisanjem vazduhoplova iz Reigstra vazduhoplova.
(1) Prestankom zakonskog založnog prava ne prestaje i potraživanje koje je bilo obezbeđeno tim pravom.
(2) Ustupanjem potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom prenosi se i zakonsko založno pravo.
Odredbe ovog zakona o zakonskom založnom pravu ne primenjuju se u slučaju da je vlasniku odnosno korisniku vazduhoplov oduzet protivpravnom radnjom, a poverilac nije savestan.
PRAVO PREČE KUPOVINE
Ako jedan od suvlasnika otuđuje svoj udeo na vazduhoplovu, ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine, ako je to pravo upisano u Registar vazduhoplova.
Na pravo preče kupovine na vazduhoplovima shodno se primenjuju odredbe o pravu preče kupovine iz saveznog zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
POSTUPAK IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA NA VAZDUHOPLOVU
(1) Prinudno izvršenje sudske odluke koje glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja na vazduhoplovu može se vršiti ako se vazduhoplov nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
(2) Izvršenje i obezbeđenje može se dozvoliti i na vazduhoplovu koji se ne nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ako je upisan u Registar vazduhoplova.
(1) Ne mogu biti predmet izvršenja ili obezbeđenja:
1) državni i sanitetski vazduhoplovi;
2) inostrani vazduhoplov koji u skladu sa važećim propisima, preleće preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije ili sleti na aerodrom na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije zbog više sile ili radi bezbednosti plovidbe (vazduhoplov u nuždi), dok viša sila ili razlozi bezbednosti plovidbe traju, kao i kad sleti po naređenju nadležnog organa.
(2) Vazduhoplov iz stava 1. tačke 2. ovog člana može biti predmet izvršenja ili obezbeđenja ako se postupak sprovodi radi izvršenja ili obezbeđenja potraživanja koje je nastalo za vreme preleta ili zadržavanja vazduhoplova na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
(1) Ne može da bude predmet izvršenja prodajom vazduho plov koji predstavlja osnovno sredstvo i neophodan je za obavljanje osnovne delatnosti preduzeća ili drugog pravnog lica protiv koga se sprovodi izvršenje.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na izvršenje prodajom radi ostvarivanja potraživanja tražioca izvršenja, ako se radi o potraživanju obezbeđenom ugovornim založnim pravom ili ako se radi o namirenju nekog potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom.
(3) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na izvršenje prodajom radi namirenja potraživanja koja proizlaze iz:
1) štete nastale na zemlji zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede lica koje je prouzrokovao vazduhoplov u letu na kome se sprovodi izvršenje ili koje su pretrpela lica u vazduhoplovu usled iskorišćavanja tog vazduhoplova;
2) traganja i spasavanja, pružanja pomoći ili čuvanja vazduhoplova;
3) ugovora o prevozu ili drugog ugovora o iskorišćavanju vazduhoplova koji je predmet izvršenja;
4) snabdevanja, popravke i opreme vazduhoplova koji je predmet izvršenja.
(1) Privremena mera zaustavljanja i čuvanja vazduhoplova ne može se dozvoliti u toku izvršenja javnog prevoza po utvrđenom redu letenja (redovni, linijski saobraćaj), ako se tome protivi vlasnik odnosno korisnik vazduhoplova.
(2) Zaustavljanje i čuvanje vazduhoplova ne može se dozvoliti ni na vazduhoplovu u toku izvršenja prevoza u vanrednom (slobodnom) saobraćaju, ako se vazduhoplov nalazi neposredno pred poletanjem ili nastavlja ranije započeti prevoz, ako se tome protivi vlasnik odnosno korisnik vazduhoplova.
(3) Zaustavljanje i čuvanje vazduhoplova iz stava 2. ovog člana može se dozvoliti ako se postupak sprovodi radi izvršenja potraživanja nastalog u vezi s tim prevozom.
(4) Odredbe ovog člana primenjuju se i na strani vazduhoplov, pod uslovima uzajamnosti.
(1) Ako se privremena mera određuje radi obezbeđenja novčanih potraživanja, vazduhoplov će se osloboditi zaustavljanja ili čuvanja ako avio-prevozilac da obezbeđenje u visini iznosa potraživanja za koje se traži zaustavljanje, pod uslovima da je to obezbeđenje raspoloživo i prenosivo u korist poverilaca.
(2) Visina obezbeđenja iz stava 1. ovog člana ne može biti veća od iznosa ograničene odgovornosti, ako se radi o potraživanjima za koja dužnik može ograničiti svoju odgovornost.
(3) Kad jedan od domaćih sudova na osnovu odredbe stava 1. ovog člana oslobodi vazduhoplov od zaustavljanja, nijedan drugi domaći sud ne može dozvoliti zaustavljanje tog ili bilo kog drugog vazduhoplova za isto potraživanje i za istog poverioca, pod uslovom da je dato obezbeđenje raspoloživo i prenosivo u korist poverioca.
(1) Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i obezbeđenje stvarno je nadležan sud na čijem se području vodi registar u koji je vazduhoplov upisan.
(2) Izvršenje sprovodi stvarno nadležan sud na čijem se području u vreme sprovođenja izvršenja nalazi vazduhoplov koji je predmet izvršenja.
O predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja na stranom vazduhoplovu, i na domaćem vazduhoplovu koji nije upisan u Registar vazduhoplova, rešava i izvršenje sprovodi stvarno nadležan sud na čijem se području nalazi predmet izvršenja u vreme podnošenja predloga za izvršenje.
O predlogu za određivanje privremenih mera na vazduhoplovu rešava i privremene mere sprovodi stvarno nadležan sud na čijem se području vazduhoplov nalazi u vreme podnošenja predloga za određivanje privremenih mera, odnosno u vreme sprovođenja privremenih mera.
Za izvršenje, odnosno za obezbeđenje na stvarima koje se radi prevoza nalaze na vazduhoplovu na kome se sprovodi izvršenje ili obezbeđenje isključivo je nadležan sud koji sprovodi izvršenje, odnosno obezbeđenje na vazduhoplovu.
(1) Predlog za prinudnu prodaju vazduhoplova koji je upisan u Registar vazduhoplova, predlog za osnivanje prinudnog založnog prava ili za predbeležbu prinudnog založnog prava na vazduhoplovu ili na pravu uknjiženom na njemu podnosi se organu koji vodi registar.
(2) Organ iz stava 1. ovog člana dostaviće predlog nadležnom sudu.
(3) Vreme predaje predloga organu koji vodi registar smatra se kao vreme predaje predloga nadležnom organu.
Na postupak izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu u vazdušnom saobraćaju shodno se primenjuju odredbe o postupku izvršenja i obezbeđenja na brodovima iz saveznog zakona kojim se uređuje pomorska i unutrašnja plovidba, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
MERODAVNO PRAVO I NADLEŽNOST SUDOVA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI ZA SPOROVE S MEĐUNARODNIM OBELEŽJEM
(1) Odredbe ovog zakona o ugovorima o prevozu putnika i stvari ne primenjuju se na odnose koji nastaju u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, ako su stranke ugovorile primenu određenog drugog prava.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, odredbe o ugovorima iz čl. 4. do 140. ovog zakona obavezno se primenjuju:
1) kad su obe ugovorne strane - fizička ili pravna lica sa prebivalištem, odnosno sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a mesto polaska ili mesto opredeljenja se nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
2) ako bi se primenom drugog prava povredile odredbe ovog zakona, koje se ugovorom stranaka ne mogu isključiti i menjati, a mesto polaska ili mesto opredeljenja se nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
3) ako bi putnik primenom drugog prava bio stavljen u nepovoljniji položaj nego primenom odredaba ovog zakona.
(3) Ugovor zaključen protivno odredbama stava 2. ovog člana bez pravnog je dejstva.
(1) Ako se pravo čiju su primenu ugovorne strane ugovorile ne može primeniti na ceo ugovor, ili na neki od odnosa koji proističu iz ugovora, ili ako strane nisu izričito odredile pravo koje će se primenjivati, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može nedvosmisleno utvrditi ni iz okolnosti slučaja, na ugovor ili na ugovorni odnos primenjuje se pravo koje je s njim u najbližoj vezi.
(2) Ako iz bitnih okolnosti ne proizilazi ništa drugo, na glavna prava i glavne obaveze primenjuje se, kao najbliže, pravo države u kojoj je u vreme zaključenja ugovora prevozilac imao prebivalište, odnosno sedište.
(3) Na sporedna prava i sporedne obaveze primenjuje se pravo mesta gde su te radnje izvršene odnosno gde je trebalo da budu izvršene.
Ugovor i svaka druga pravna radnja izvršena u ispunjenju tog ugovora valjani su u pogledu forme ako je ugovor zaključen, odnosno radnja izvršena u obliku koji je propisan pravom mesta države u kojoj je zaključen ugovor, odnosno izvršena radnja ili pravom prema kome se ocenjuju glavna prava i glavne obaveze iz ugovora.
U sporovima o pravu svojine, založnom pravu i drugim pravima na vazduhoplovu primenjuje se pravo države u kojoj je vazduhoplov registrovan.
Na odgovornost za štete iz člana 132. stav 1. ovog zakona primenjuje se pravo države na čijoj je teritoriji šteta pričinjena.
Odredbe stranog prava ne primenjuju se ako bi se dejstvo primene očigledno protivilo javnom poretku Savezne Republike Jugoslavije.
Jugoslovenski sud je isključivo nadležan za suđenje:
1) u sporovima o nagradi za spasavanje državnih vazduhoplova i sporovima o naknadi štete nastale zbog sudara vazduhoplova od kojih je jedan državni vazduhoplov;
2) za izvršenje na vazduhoplovima upisanim u Registar vazduhoplova, kao i u sporovima koji nastanu u toku i povodom sudskog izvršnog postupka koji jugoslovenski sud sprovodi na tim vazduhoplovima.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbe ovog zakona ne odnose se na obligacione odnose i osnove svojinsko-pravnih odnosa koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdušnoj plovidbi ("Službeni list SFRJ", br. 22/77 i 12/85).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Na osnovu člana 64. stav 2. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Sl. list SCG", br. 1/2003), od dana stupanja na snagu Ustavne povelje, ovaj propis primenjuje se kao republički.