PRAVILNIKO USLOVIMA I NAČINU VRŠENJA NADZORA NAD POSLOVANJEM UČESNIKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU("Sl. glasnik RS", br. 139/2004, 60/2005, 84/2005, 10/2006 i 63/2006) |
Ovim pravilnikom uređuje se:
1) bliži uslovi i način vršenja nadzora;
2) postupak izdavanja naloga i preduzimanje mera i
3) rokovi za izvršenje naloga i trajanje mera.
Pod vršenjem nadzora u smislu ovog pravilnika podrazumeva se nadzor nad poslovanjem:
- brokersko-dilerskih društava u skladu sa članom 85. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (u daljem tekstu: Zakon);
- berzi u skladu sa članom 147. Zakona;
- Centralnog registra hartija od vrednosti u skladu sa članom 192. Zakona;
- ovlašćenih banaka u skladu sa članom 140. u vezi sa članom 85. Zakona;
- kastodi banaka u vezi sa članom 142. Zakona;
- izdavalaca hartija od vrednosti u smislu odredaba Zakona;
- investitora u smislu odredaba Zakona;
- javnih društava u smislu odredaba Zakona;
- učesnika u postupku preuzimanja (ponuđača za preuzimanje, ciljnog društva, akcionara ciljnog društva, učesnika na tržištu kapitala - berze, brokersko-dilerskog društva, banke i Centralnog registra hartija od vrednosti) u smislu odredaba Zakona o preuzimanju akcionarskih društava;
- drugih lica u delu poslova koje oni obavljaju na tržištu hartija od vrednosti u smislu odredaba Zakona i (u daljem tekstu: subjekti nadzora, odnosno subjekt nadzora).
Pod vršenjem nadzora u smislu ovog pravilnika podrazumeva se i nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i propisa donetih na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca ("Službeni glasnik RS", broj 107/2005) od strane obveznika: berzi, brokersko-dilerskih društava, kastodi banaka, ovlašćenih banaka za trgovanje hartijama od vrednosti i drugih subjekata, koji se bave transakcijama u vezi sa hartijama od vrednosti i odgovornih lica u ovim pravnim licima.
BLIŽI USLOVI I NAČIN VRŠENJA NADZORA
Nadzor nad poslovanjem subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) vrši: po sopstvenoj inicijativi, ili na inicijativu člana Komisije, na predlog vlasnika hartija od vrednosti ili potencijalnog investitora u hartije od vrednosti, učesnika na finansijskom tržištu ili na zahtev nadležnog državnog organa.
Komisija može odrediti nadzor poslovanja subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika na osnovu predstavke, pritužbe, i žalbe zainteresovanog lica, koje po svom predmetu ulaze u okvir nadležnosti Komisije.
Akti iz stava 1. ovog člana moraju biti obrazloženi tako da se iz njih jasno vidi u čemu se sastoji povreda propisa i posledice koje ona izaziva ili može izazvati.
Po nepotpisanim i anonimnim predstavkama, pritužbama i žalbama Komisija ne postupa.
Komisija može vršiti nadzor nad poslovanjem subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika i na osnovu žalbe stranog organa, koji u svojoj zemlji ima analogna ovlašćenja i može mu dostaviti nalaz nadzora.
Komisija vrši:
1. posredni nadzor - pregledom godišnjeg izveštaja, mesečnog izveštaja o poslovanju, podataka o svakoj promeni propisanih uslova za obavljanje delatnosti za koje je dobijena dozvola za rad, periodičnog izveštaja i drugih podataka i informacija po zahtevu Komisije, pregledom mesečnog izveštaja s podacima o kapitalu, izloženosti riziku i likvidnost, kao i pregledom dokumentacije i obaveštenja koja se dostavljaju Komisiji u vezi sa postupcima saglasno Zakonu ili
2. neposredni nadzor - pregledom akata, poslovnih knjiga, izvoda sa računa i u drugih dokumenata.
Posredni nadzor obuhvata analizu, pregled i proveru izveštaja, obaveštenja subjekta nadzora koji se na osnovu zakona i propisa Komisije dostavljaju Komisiji, kao i dokumentacije koja se dostavlja Komisiji u vezi sa postupcima koje saglasno Zakonu vodi Komisija, te dokumentacije i obaveštenja koja su, na zahtev Komisije, subjekti nadzora dužni dostaviti.
Na zahtev Komisije i u roku koji ona odredi subjekt nadzora ima obavezu da dostavi Komisiji informacije i izveštaje o svim pitanjima iz njegovog poslovanja, a koja mogu biti predmet nadzora Komisije.
Zahtev za dostavljanje izveštaja i informacija iz stava 1. ovog člana službena lica Komisije mogu saopštiti i telefonskim putem, o čemu će se sačiniti službena beleška.
Neposredni nadzor obuhvata nadzor nad poslovanjem subjekta nadzora u sedištu subjekta nadzora i u drugim prostorijama u kojima subjekt nadzora obavlja delatnost, odnosno u prostorijama drugog lica koje po osnovu zaključenog ugovora u njegovo ime i za njegov račun obavlja poslove u vezi sa kojima Komisija vrši nadzor.
Neposredni nadzor započinje izdavanjem naloga za nadzor, a isti izdaje predsednik Komisije ili član Komisije koga on ovlasti.
Neposredni nadzor vrše ovlašćena lica Komisije.
Ovlašćeno lice Komisije, pre započinjanja nadzora, uručuje odgovornom licu subjekta nadzora ili drugom licu koje prisustvuje nadzoru, kod kojeg se vrši nadzor, pismeni nalog o neposrednom nadzoru iz člana 10. ovog pravilnika.
Ovlašćena lica Komisije imaju pravo da, pri vršenju neposrednog nadzora, traže potrebne izjave i objašnjenja od odgovornih lica subjekta nadzora i svih drugih lica koja im mogu saglasno Zakonu i propisima Komisije dati podatke i informacije u vezi sa svrhom i predmetom nadzora, podacima ili činjenicama o njihovom poslovanju.
Pismene izjave se mogu uzimati i od trećih lica koja su od značaja za nadzor.
Izjave i objašnjenja se mogu dati pismeno ili uzeti na zapisnik.
Odgovorna lica subjekta nadzora su obavezna da daju potrebne izjave i objašnjenja.
Subjekt nadzora dužan je da obezbedi, da u vreme u kome ovlašćena lica Komisije vrše nadzor u prostorijama u kojima se vrši nadzor, budu prisutna ovlašćena lica subjekta nadzora koja, na zahtev ovlašćenih lica Komisije, mogu dati izjave i objašnjenja u vezi sa aktima, poslovnim knjigama, izveštajima sa računa i drugom dokumentacijom koja je predmet nadzora.
Subjekt nadzora je dužan da ovlašćenom licu Komisije, na njegov zahtev, omogući uvid u akte, poslovne knjige, evidencije, izvode sa računa i druga dokumenta, te da mu osigura uslove za obavljanje nadzora.
U vršenju nadzora ovlašćeno lice Komisije može koristiti elektronska sredstva instalisana u sedištu subjektu nadzora i u drugim prostorijama u kojima subjekt nadzora, odnosno drugo lice po ugovoru obavlja poslove, kao i kod pravnog i fizičkog lica direktno ili indirektno povezanim sa njim poslovanjem ili vođenjem poslova.
Subjekt nadzora dužan je da ovlašćenom licu Komisije, na njegov zahtev, preda kompjuterske izvode, odnosno kopije akata, poslovnih knjiga, izvoda sa računa i druge dokumentacije.
U vršenju nadzora ovlašćeno lice Komisije ima pravo privremeno uzeti originalne akte, poslovne knjige, izvode sa računa i druga dokumenta subjekta nadzora.
O privremenom uzimanju originalne dokumentacije izdaje se potvrda.
Za ostvarivanje prava uvida u skladu sa čl. 15, 16. i 17. ovog pravilnika i davanje originalne dokumentacije u skladu sa članom 18. ovog pravilnika, odgovoran je direktor subjekta nadzora.
Za vršenje određenih stručnih poslova kod nadzora (analize i veštačenja) predsednik Komisije može ovlastiti specijalizovanu ustanovu ili drugo lice, ako su za njihovo obavljanje potrebna posebna znanja.
Ako ovlašćeno lice Komisije ne zatekne odgovorno lice subjekta nadzora, izvršiće nadzor bez njegovog prisustva.
Kad nije moguće izvršiti nadzor, u smislu stava 1. ovog člana, ovlašćeno lice Komisije će na licu mesta nadzora ostaviti poziv odgovornom licu da u određeno vreme bude prisutno radi vršenja nadzora.
Kasnije oštećenje, uništenje ili uklanjanje ovog poziva ne utiče na valjanost dostavljanja.
Ako se pozvano lice ne odazove pozivu iz stava 2. ovog člana, ovlašćeno lice Komisije će nadzor izvršiti i bez njegovog prisustva.
Ako ovlašćeno lice Komisije bude onemogućeno da pri obavljanju nadzora pregleda akte, poslovne knjige, izvode sa računa i druge dokumente ili bude onemogućeno da izvrši nadzor, sastaviće o tome zapisnik, a protiv odgovornih lica subjekta nadzora i protiv subjekta nadzora preduzeće se mere u skladu sa Zakonom.
O izvršenom nadzoru poslovanja ovlašćeno lice Komisije sačinjava zapisnik, a o manje važnim radnjama u toku postupka službenu zabelešku.
Ovlašćeno lice Komisije može od fizičkih lica uzimati izjave koje se upisuju u zapisnik kada ima informaciju da je posao sa hartijama od vrednosti sklopljen korišćenjem povlašćene informacije i drugim tržišnim zloupotrebama.
Ukoliko ovlašćeno lice Komisije prati stanje poslovanja subjekta nadzora sačinjava se službena beleška o stanju poslovanja subjekta nadzora.
Ako je u toku nadzora potrebno odlučiti o pitanjima koja se tiču postupka nadzora ili je potrebno da subjekt nadzora izvrši neku radnju, dostavi Komisiji izveštaj, dokumentaciju ili podatke o svom poslovanju, ovlašćeno lice Komisije zaključkom će odlučiti o pitanjima koja se tiču postupka nadzora, naložiće subjektu nadzora izvršenje radnje, dostavljanje izveštaja, odnosno dokumentacije ili podataka o poslovanju i odrediće rok u kome se ta radnja ima izvršiti. Zaključak se upisuje u zapisnik, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
Izuzetno, u toku nadzora, Komisija može doneti zaključak kojim će naložiti subjektu nadzora da privremeno obustavi izvršenje određenih radnji do završetka nadzora.
Danom završetka nadzora smatra se poslednji dan vršenja nadzora nad poslovanjem subjekta nadzora.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je potrebno izvršiti dodatne provere podataka u vezi sa predmetnim nadzorom, danom završetka nadzora smatra se dan kada je obavljena dodatna provera podataka.
Zapisnik se sastavlja u toku vršenja nadzora.
Na činjenično stanje konstatovano zapisnikom direktor ili ovlašćeno lice subjekta nadzora može staviti primedbe pre zaključenja zapisnika.
Kada, zbog obima i složenosti, prirode i uslova nadzora, nije moguće sačiniti zapisnik u toku nadzora, zapisnik se može sačiniti naknadno.
Ako se zapisnik sačinjava naknadno dostavlja se subjektu nadzora u roku od 15 dana od dana izvršenog nadzora.
Na činjenično stanje konstatovano zapisnikom direktor ili ovlašćeno lice subjekta nadzora može staviti primedbe pisanim podneskom u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika.
O stavljenim primedbama na zapisnikom konstatovano činjenično stanje odlučuje Komisija.
Ako subjekt nadzora svojim primedbama osnovano ospori navode iz zapisnika, u tom slučaju sastaviće se dopuna zapisnika koja se dostavlja subjektu nadzora u roku od 15 dana od dana izjavljenih primedbi na zapisnik, odnosno uloženih primedbi.
Ako Komisija ne dostavi dopunu zapisnika subjektu nadzora u utvrđenom roku smatra se da je njegove primedbe ocenila neosnovanim.
Subjekt nadzora može staviti primedbe i na dopunu zapisnika iz stava 2. ovog člana u roku od tri dana od dana prijema dopune zapisnika.
POSTUPAK IZDAVANJA NALOGA I PREDUZIMANJA MERA
Nakon sprovedenog posrednog nadzora koji se vrši analizom, pregledom i proverom izveštaja, obaveštenja kao i dokumentacije koju dostavlja subjekt nadzora, Komisija subjektu nadzora nalaže da otkloni utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u određenom roku.
Subjekt nadzora je dužan da otkloni utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i da o tome obavesti Komisiju. U prilogu obaveštenja subjekt nadzora dostavlja dokumentaciju i druge dokaze iz kojih se može utvrditi da su ustanovljene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti otklonjene.
Kada Komisija utvrdi da su utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti otklonjene usvojiće izveštaj i konstatovati da je subjekt nadzora postupio po nalogu.
Ako subjekt nadzora ne postupi po nalogu Komisije za otklanjanje nezakonitosti, odnosno nepravilnosti, Komisija će preduzeti dalje mere u skladu sa Zakonom.
Nakon sprovedenog neposrednog nadzora ako Komisija na osnovu nalaza iz zapisnika utvrdi da nije bilo nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju subjekta nadzora i kada subjekt nadzora, u roku propisanom ovim pravilnikom, svojim primedbama osnovano ospori nalaz iz zapisnika o izvršenom nadzoru, Komisija usvaja zapisnik i izveštaj o izvršenom nadzoru.
Ako subjekt nadzora u propisanom roku ne dostavi primedbe na zapisnik ili primedbama osnovano ne ospori nalaz zapisnika kojima su konstatovane nezakonitosti, odnosno nepravilnosti, Komisija usvaja zapisnik i izveštaj o izvršenom nadzoru i donosi rešenje kojim će naložiti subjektu nadzora da utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti otkloni u odgovarajućem roku i preduzeće jednu ili više mera propisanih Zakonom.
Rok za izvršenje rešenja iz stava 2. ovog člana počinje teći narednog dana od dana prijema rešenja.
Ako Komisija prema subjektu nadzora preduzme meru privremene zabrane obavljanja svih ili pojedinih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti ili privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa novčanog računa i računa hartija od vrednosti i drugom imovinom, rok za izvršenje rešenja počinje teći odmah od prijema rešenja.
Iz preduzete mere prema subjektu nadzora - privremene zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti, Komisija može zaključkom izuzeti određene započete poslove ili kontinuirane poslove, a čijom nemogućnošću obavljanja bi nastala šteta po klijente subjekta nadzora. Protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
U slučaju izuzimanja određenih poslova iz stava 2. ovog člana Komisija može, kada to oceni opravdanim, naložiti subjektu nadzora da ne naplaćuje troškove za preduzete radnje.
Kada to oceni neophodnim, a u cilju uspostavljanja standarda za učesnike na finansijskom tržištu, Komisija može subjektu nadzora uputiti pismeno upozorenje da utvrđene nepravilnosti otkloni ili da postupi prema standardima obavljanja poslova na finansijskom tržištu.
Povodom obavljenog nadzora nad poslovanjem subjekta nadzora Komisija može izdati pismeno uputstvo u vezi sa načinom poslovanja tog subjekta nadzora, a u cilju obezbeđenja zaštite investitora, drugih korisnika finansijskih usluga i ostalih učesnika na finansijskom tržištu.
Uputstvo iz stava 5. ovog člana je obavezujuće za subjekt nadzora i sadrži rok do koga je subjekt nadzora dužan da obavesti Komisiju o aktivnostima koje je preduzeo.
Za vreme trajanja preduzete mere privremene zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti subjekt nadzora, pored zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova, ne može:
- da preduzima radnje koje prethode poslovima ili koje su vezane za poslove za koje je izrečena mera privremene zabrane obavljanje pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti i
- da poslovni prostor u kome obavlja delatnosti izdaje u zakup ili podzakup drugom subjektu radi obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti za koje je subjektu nadzora izrečena mera privremene zabrane obavljanja tog posla, odnosno poslova.
Kada Komisija izrekne subjektu nadzora javnu opomenu, nakon što rešenje o ovoj izrečenoj meri postane pravnosnažno, Komisija će u jednom od dnevnih listova javno objaviti dispozitiv rešenja.
Troškove javnog objavljivanja mere iz stava 1. ovog člana snosiće subjekt nadzora kojem je ta mera izrečena.
Zaključkom o izvršenju mere javne opomene obavezuje se subjekt nadzora da plati troškove javnog objavljivanja.
U toku vršenja neposrednog nadzora ovlašćena lica Komisije mere i radnje za utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti mogu izreći usmenim rešenjem, ako su razlozi za takvo rešenje očigledni ili ako zakonom nije drukčije propisano.
Dispozitiv usmenog rešenja unosi se u zapisnik o izvršenom nadzoru. Usmenim rešenjem određuje se i rok za otklanjanje nezakonitosti, odnosno nepravilnosti.
Subjekt nadzora je dužan da u roku određenom za izvršenje mera iz usmenog rešenja pismeno obavesti ovlašćeno lice Komisije da li su naložene mere izvršene.
Ako subjekt nadzora ne postupi po usmenom rešenju o preduzimanju mera Komisija će doneti rešenje kojim će subjektu nadzora naložiti da utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju otkloni u određenom roku i preduzeće jednu ili više mera propisanih Zakonom.
O preduzetim merama, u zavisnosti ko je subjekt nadzora, Komisija izveštava berzu, Centralni registar hartija od vrednosti i Narodnu banku Srbije.
Subjekt nadzora je dužan da u roku, utvrđenom rešenjem, otkloniti utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju i postupi po naloženoj meri, odnosno merama i da Komisiji podnese izveštaj u kome će navesti preduzete mere za otklanjanje utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti. Uz izveštaj subjekt nadzora dostavlja dokumenta i druge dokaze iz kojih proizilazi da su utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti otklonjene i da je postupljeno po naloženoj meri, odnosno merama.
Ako je izveštaj iz stava 1. ovog člana nepotpun, odnosno iz izveštaja i priloženih dokaza ne proizilazi da su utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju otklonjene i da je postupljeno po naloženoj meri, odnosno merama Komisija će subjektu nadzora zaključkom naložiti dopunu izveštaja i odrediti rok za dopunu.
U slučaju da je subjekt nadzora lice kome Komisija daje dozvolu za obavljanje poslova Komisija može naložiti i dostavljanje revizorskog izveštaja kao dokaz o otklanjanju utvrđenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju.
Ako iz izveštaja iz člana 34. ovog pravilnika proizilazi da je subjekt nadzora utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju otklonio i da je postupio po naloženoj meri, odnosno merama, Komisija će usvojiti izveštaj i konstatovati da je subjekt nadzora postupio po rešenju Komisije.
Pre usvajanja izveštaja subjekta nadzora Komisija može odrediti kontrolni pregled poslovanja subjekta nadzora u obimu potrebnom za utvrđivanje da li su utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju otklonjene i da li je postupio po naloženoj meri, odnosno merama.
Ako subjekt nadzora ne postupi po rešenju Komisije za otklanjanje nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i naloženoj meri, odnosno merama Komisija će preduzeti dalje mere u skladu sa Zakonom.
Na vršenje nadzora (posrednog i neposrednog) obuhvaćenog ovim pravilnikom primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, ako Zakonom i ovim pravilnikom nije drukčije određeno.
ROKOVI ZA IZVRŠENJE NALOGA I TRAJANJE MERA
Rok za izvršenje naloga u kome subjekt nadzora ima otkloniti utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i trajanje preduzete mere, odnosno mera određuje se u zavisnosti od prirode i obima obaveze, kao i od utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju.
Rok za trajanje mere privremene zabrane čije trajanje nije Zakonom ograničeno traju dok postoje razlozi za izrečenu meru.
Rok za trajanje mere privremene zabrane čije je maksimalno trajanje utvrđeno Zakonom utvrđuju se u okviru maksimalnog roka, a zavisno od utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti.
Ako subjekt nadzora u toku trajanja roka za otklanjanje utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti podnese zahtev za produženje utvrđenog roka za otklanjanje ustanovljene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti, Komisija može zaključkom produžiti rok za izvršenje naloga. Protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
OVLAŠĆENA LICA ZA VRŠENJE NADZORA
Za sprovođenje nadzora iz ovog pravilnika Komisija ovlašćuje zaposlene u Komisiji - kontrolore.
Kontrolori su samostalni u vršenju nadzora u granicama ovlašćena utvrđenim Zakonom, propisima Komisije i ovim pravilnikom.
Kontrolor ima službenu legitimaciju.
Radi identifikacije kontrolori Komisije nose bedž Komisije, (čiji je oblik i izgled utvrđen statutom Komisije) i službenu legitimaciju zaposlenih u Komisiji.
Dimenzije legitimacije su 5,5 x 8,5 cm.
Službena legitimacija je sa hologramom i ista sadrži:
- na prvoj strani natpis "Republika Srbija", na sredini grb Republike Srbije, a ispod grba naziv "službena ligitimacija", levo fotografija imaoca 3,0 x 3,5 cm, prezime i lično ime, stručno zvanje i registarski broj legitimacije;
- na poleđini mesto za upisivanje datuma izdavanja legitimacije, reči "u Beogradu", mesto za stavljanje otiska službenog pečata i mesto za potpis predsednika Komisije.
O izdatim legitimacijama i bedževima vodi se evidencija.
Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se u Komisiji. Evidencija sadrži: ime i prezime lica kome je izdata legitimacija i bedž, registarski broj, datum izdavanja i rubriku za napomene.
Ovlašćeno lice za vršenje nadzora je dužno da pre početka vršenja nadzora pokaže legitimaciju i bedž licu kod koga se vrši nadzor.
Legitimacija se zamenjuje ako:
1) zbog dotrajalosti ili oštećenja postane neupotrebljiva;
2) ovlašćeno lice za nadzor promeni ime ili prezime.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno lice za vršenje nadzora je dužno da preda legitimaciju koja se zamenjuje.
Ako se legitimacija i bedž izgubi, ovlašćeno lice za vršenje nadzora je dužno da u roku od tri dana pismeno obavesti predsednika Komisije, kao i da bedž i legitimaciju istovremeno oglasi nevažećim u "Službenom glasniku RS", i o tome podnese potvrdu.
Na osnovu potvrde o oglašavanju bedža i legitimacije nevažećim, predsednik Komisije izdaje bedž i novu legitimaciju.
Legitimacija prestaje da važi ako:
1) ovlašćenom licu za vršenje nadzora prestane radni odnos ili ovo lice prestane da obavlja poslove nadzora;
2) ako se izvrši njena zamena;
3) ako se izda nova legitimacija.
Zamenjene, oštećene i vraćene legitimacije uništava komisija koju imenuje predsednik Komisije.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".