UREDBAO RATIFIKACIJI MEĐUNARODNOG SPORAZUMA O OSNIVANJU UNIVERZITETA ZA MIR I POVELJA UNIVERZITETA ZA MIR("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 8/83) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Međunarodni sporazum o osnivanju Univerziteta za mir i Povelja Univerziteta za mir sa prilogom, usvojen 5. decembra 1980. godine u Ženevi, u originalu na arapskom, engleskom, francuskom, kineskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
MEĐUNARODNI SPORAZUM
O OSNIVANJU UNIVERZITETA ZA MIR I POVELJA UNIVERZITETA ZA MIR
MEĐUNARODNI SPORAZUM O OSNIVANJU UNIVERZITETA ZA MIR
Države članice ovog sporazuma,
Podsećajući da je svojom rezolucijom br. 34/111 od 14. decembra 1979. godine, Generalna skupština UN osnovala međunarodnu komisiju sa zadatkom da u saradnji s vladom Kostarike razradi organizaciju i strukturu i pripremi početak rada Univerziteta za mir,
U želji da sprovedu u delo preporuke Komisije za osnivanje Univerziteta za mir, koje je Generalna skupština odobrila na svom tridesetpetom zasedanju,
Saglasile su se u skladu s rezolucijom Generalne skupštine br. 35/55 od 5. decembra 1980. godine, o sledećem:
Osnivanje Univerziteta za mir
Ovim se osniva Univerzitet za mir (u daljem tekstu: Univerzitet) koji će funkcionisati u skladu s Poveljom Univerziteta za mir, priloženom uz ovaj sporazum.
Sedište Univerziteta
1. Sedište Univerziteta će se nalaziti u Kostariki na zemljištu koje je Vlada Kostarike darovala u tu svrhu;
2. Univerzitet će s vladom zemlje domaćina zaključiti sporazum o svom sedištu.
Pravna sposobnost, privilegije i imuniteti
Univerzitet će u zemlji domaćinu imati takvu pravnu sposobnost i takve olakšice i uživaće takve privilegije i imunitete, koji su mu neophodni za vršenje funkcija i ostvarenje postavljenih ciljeva.
Finansiranje Univerziteta
1. Troškovi Univerziteta će se pokrivati dobrovoljnim doprinosima vlada, međuvladinih organizacija i fondacija i iz drugih nevladinih izvora kao i prihodom od naplate školarine i odgovarajućih dažbina.
2. Finansiranje Univerziteta ni na koji način ne utiče na budžet UN niti na budžet Univerziteta UN. Budžet Univerziteta ne nameće državama članicama ovog sporazuma nikakve obavezne doprinose osim ukoliko se one drugačije ne saglase.
Izmene i dopune
1. Članice ovog sporazuma mogu predložiti izmene i dopune. Predlozi se dostavljaju depozitaru radi upoznavanja ostalih članica. Depozitar se s članicama konsultuje o proceduri za razmatranje svake predložene izmene i dopune.
2. Savet Univerziteta može Povelju Univerziteta za mir, čiji se tekst nalazi u prilogu ovog sporazuma, dopuniti i izmeniti u skladu s procedurom predviđenom u članu 19. Povelje.
Konačno potpisivanje ili pristupanje
Ovaj sporazum je otvoren svim državama za konačno potpisivanje ili pristupanje do 31. decembra 1981. godine. Instrumenti o pristupanju deponuju se kod depozitara.
Stupanje na snagu
Ovaj sporazum stupa na snagu od dana kada ga potpiše ili mu pristupi deset država sa najmanje dva kontinenta. Za države koje ga potpišu ili mu pristupe posle stupanja na snagu, Sporazum stupa na snagu na dan potpisivanja ili pristupanja.
Depozitar
Ovaj sporazum, čiji su tekstovi na arapskom, engleskom, francuskom, kineskom, ruskom i španskom jeziku jednako verodostojni, deponuje se kod generalnog sekretara UN koji vrši funkciju depozitara.
POVELJA UNIVERZITETA ZA MIR
Član 1
Osnivanje
Univerzitet za mir (u daljem tekstu: Univerzitet) je međunarodna visokoškolska ustanova za pitanja mira, koja se osniva u skladu s Međunarodnim sporazumom o osnivanju Univerziteta za mir, čiji je integralni deo ova povelja, u skladu s opštim principima sadržanim u prilogu Povelje.
Član 2
Ciljevi i svrha
Univerzitet se osniva sa čvrstom namerom da se čovečanstvu stavi na raspolaganje međunarodna visokoškolska ustanova za pitanja mira u cilju jačanja duha razumevanja, tolerancije i miroljubive koegzistencije među svim ljudima, podsticanja saradnje među narodima i doprinosa smanjenju prepreka i ublažavanju pretnji miru i napretku u svetu, u skladu s plemenitim težnjama proklamovanim u Povelji UN. U tom cilju, Univerzitet će doprinositi velikom opštem zadatku obrazovanja o pitanjima mira putem nastave, istraživanja, post doprinositi velikom opštem zadatku obrazovanja od suštinskog značaja za potpun razvoj ljudske ličnosti i društva, interdisciplinarnim proučavanjem svih pitanja koja se odnose na mir.
Član 3
Pravni status
Univerzitet ima takav pravni status koji mu je neophodan da ispuni svoje ciljeve i zadatke. U svom radu uživa autonomnost i akademsku slobodu u skladu sa svojim duboko humanističkim ciljem i u okvirima Povelje UN i Opšte deklaracije o pravima čoveka.
Član 4
Odnosi s vladama, organizacijama i institucijama
1. Univerzitet može uspostavljati veze ili zaključivati sporazume s vladama i međuvladinim i drugim organizacijama i institucijama u oblasti obrazovanja.
2. Univerzitet posebno teži da uspostavi bliske odnose s Univerzitetom UN. Karakter povezivanja Univerziteta s Univerzitetom UN treba da se odredi zajedničkim sporazumom ovih dveju institucija.
3. Univerzitet održava tesne veze sa Organizacijom UN za prosvetu, nauku i kulturu u skladu s njenim posebnim odgovornostima u oblasti obrazovanja.
Član 5
Organizacija
Organizaciona struktura Univerziteta je sledeća:
a) Savet Univerziteta za mir - upravni organ Univerziteta;
b) rektor Univerziteta za mir - glavni administrativni funkcioner Univerziteta;
c) Međunarodna fondacija, kao finansijsko telo za pružanje novčane pomoći, koja funkcioniše samostalno;
d) Međunarodni centar za dokumentaciju i informacije o pitanjima mira;
e) Međunarodni savetodavni savet Univerziteta za mir.
Član 6
Sastav Saveta
1. Savet Univerziteta za mir je najviši organ Univerziteta. U sastav Saveta ulaze:
a) sledeći članovi po položaju:
i) rektor;
ii) šefovi katedri;
iii) četiri predstavnika koje određuju generalni sekretar UN, generalni direktor Organizacije UN za prosvetu, nauku i kulturu, rektor Univerziteta UN i izvršni direktor Instituta UN za obrazovanje i istraživanje;
iv) dva predstavnika koje određuje vlada zemlje domaćina;
b) sledeći dodatni članovi:
i) deset predstavnika iz redova naučnika koje imenuje generalni sekretar UN u dogovoru sa generalnim direktorom Organizacije UN za prosvetu, nauku i kulturu;
ii) tri studenta prestavnika studenata.
2. Prilikom imenovanja predstavnika iz redova naučnika, koji treba da budu istaknute ličnosti u akademskim krugovima, vodi se računa o što široj naučnoj, geografskoj i kulturnoj zastupljenosti.
3. Mandat predstavnika iz redova naučnika međunarodnog ugleda u Savetu traje četiri godine. Oni mogu biti imenovani za još jedan mandat.
4. Mandat predstavnika studenata u Savetu traje godinu dana a mogu biti imenovani za još jedan mandat.
Član 7
Funkcije i ovlašćenja Saveta
Savet ima sledeća ovlašćenja:
a) utvrđuje opštu politiku kojom se usmerava delatnost i rad Univerziteta;
b) usvaja, preispituje ili stavlja van snage one odredbe i propise koji su neophodni za primenu ove povelje i obezbeđenje normalnog rada Univerziteta;
c) usvaja svoj poslovnik;
d) bira predsednika i potpredsednika Saveta na dve godine s mogućnošću produženja mandata;
e) bira rektora s mandatom od pet godina, koji se može produžiti;
f) usvaja, na predlog rektora, godišnji program i budžet Univerziteta i učestvuje u njihovoj realizaciji;
g) razmatra godišnje i druge izveštaje rektora o delatnosti Univerziteta;
h) osniva, u okviru ove povelje, one organe i službe koji su neophodni za ostvarenje ciljeva Univerziteta;
i) vrši izmene i dopune ove povelje u skladu sa procedurom predviđenom u članu 19, pod rezervom odredaba Međunarodnog sporazuma o osnivanju Univerziteta za mir;
j) druga ovlašćenja koja mu pripadaju na osnovu ove povelje.
Član 8
Zasedanje Saveta
Savet održava redovna zasedanja dva puta godišnje. Specijalna zasedanja se održavaju u slučajevima navedenim u odgovarajućem poslovniku Saveta. Zasedanja saziva rektor.
Potrebna većina za donošenje odluka
Savet donosi odluke glasanjem većine prisutnih članova koji glasaju, osim ukoliko nije drugačije predviđeno u dopunama i izmenama ove povelje.
Rektor
Rektor Univerziteta za mir je glavni naučni i administrativni funkcioner Univerziteta. U tom svojstvu on ima opštu odgovornost za organizaciju, rukovođenje i upravljanje Univerzitetom u skladu s Opštom politikom koju formuliše Savet.
Funkcije i ovlašćenja rektora
Rektor, između ostalog, vrši sledeće funkcije i ovlašćenja:
a) sprovodi politiku koju utvrđuje Savet;
b) rukovodi Univerzitetom;
c) priprema program i planove rada i predlog godišnjeg budžeta Univerziteta i podnosi ga Savetu na usvajanje;
d) izvršava program rada i realizuje troškove predviđene u budžetu koji je odobrio Savet;
e) predlaže Savetu lica koja ispunjavaju uslove da budu članovi Međunarodnog konsultativnog saveta;
f) zastupa Univerzitet u svojstvu legalnog predstavnika;
g) angažuje osoblje i postavlja funkcionere, koji su neophodni za normalno funkcionisanje Univerziteta.
Rektor vrši i sve druge funkcije i ovlašćenja koji mogu biti predviđeni odredbama ove povelje ili koji mu se na drugi način mogu poveriti u skladu s odlukama, pravilima i propisima koje usvoji Savet.
Međunarodni centar za dokumentaciju i informacije pitanjima mira
Međunarodni centar za dokumentaciju i informacije o pitanjima mira je sastavni deo organizacione strukture Univerziteta. Njegov cilj je da obezbedi normalno funkcionisanje Univerziteta utvrđivanjem, prikupljanjem i širenjem podataka i informacija o pitanjima mira.
Međunarodni konsultativni Savet
Međunarodni konsultativni savet Univerziteta za mir sačinjavaju istaknuti stručnjaci za razne oblasti kojima se bavi Univerzitet. Savet daje Univerzitetu preporuke o nastavnim programima. Savet funkcioniše u skladu s propisima koje donosi Savet Univerziteta.
Međunarodna fondacija
Pri Univerzitetu postoji Međunarodna fondacija koja se osniva u skladu s aranžmanima koje zaključuje Savet po dogovoru s vladom zemlje domaćina. Fondaciju sačinjavaju lica priznatog autoriteta. Ona ima sopstvena sredstva i funkcioniše samostalno kao organ za pružanje finansijske pomoći Univerzitetu.
Nastavno osoblje i službenici
1. Nastavno osoblje se angažuje na osnovu visokih naučnih kvalifikacija i privrženosti ciljevima i zadacima Univerziteta, pri čemu se odgovarajuća pažnja posvećuje adekvatnoj geografskoj zastupljenosti, zastupljenosti društvenih sistema kulturnih tradicija, godina života i polu. Od njih se očekuje da pri obavljanju svojih zadataka zadovolje maksimalne kriterijume u pogledu efikasnosti, stručnosti i savesnosti.
2. Nastavno osoblje Univerziteta sačinjavaju rektor, redovni predavači, gostujući profesori, članovi Saveta Univerziteta, naučni konsultanti i istraživači u okviru univerzitetskog centra ili drugih odgovarajućih centara ili u okviru programa koji se sprovode izvan univerzitetskog centra a koje Savet odredi.
3. Rektor angažuje administrativno i drugo osoblje pod uslovima koje utvrdi Savet za takvo angažovanje i u skladu s ovom poveljom. Prilikom angažovanja osoblja vodi se računa o ciljevima i zadacima Univerziteta.
4. Rektor može, koristeći se diskrecionim pravom, angažovati članove nastavnog kadra i administrativnog osoblja na određeno vreme u skladu s ovom poveljom.
Polaznici
Polaznici se upisuju na Univerzitet u skladu s kriterijumima koje utvrđuje Savet. U tom pogledu, Savet vodi računa o potrebi da budu zastupljeni polaznici iz svih krajeva sveta obraćajući posebnu pažnju na zastupljenost manjina. Vodiće se računa da na Univerzitetu bude podjednak broj studenata i studentkinja.
Nastavni programi Univerziteta i akademski stepeni
1. Glavni predmet na Univerzitetu je irenologija, koja obuhvata proučavanje pitanja mira, obrazovnu delatnost u interesu mira i prava čoveka. Studije na Univerzitetu biće usredsređene na problem međunarodnog mira. Da bi se stekao jedan od akademskih stepena Univerziteta potrebno je završiti studije po programu, uključujući irenologiju kao obavezan predmet.
2. Univerzitet dodeljuje, između ostalog, zvanja magistra ili doktora u skladu sa uslovima koje utvrdi Savet.
Imovina, finansiranje i korišćenje finansijskih sredstava
1. Imovina Univerziteta se sastoji od zemljišta koje je dala Vlada Kostarike za sedište Univerziteta, objekata na njemu i sredstava koja Univerzitet eventualno dobije na poklon.
2. Prihodi Univerziteta ostvaruju se od dobrovoljnih doprinosa vlada, međuvladnih organizacija i fondacija, kao i iz drugih nevladinih izvora i od školarine i drugih sličnih dažbina.
3. Univerzitet se može slobodno koristiti finansijskim sredstvima kojima raspolaže radi ostvarivanja svojih zadataka, u skladu s finansijskim propisima koje formuliše i utvrdi savet.
Izmene i dopune
1. Izmene i dopune ove povelje koje su u skladu s osnovnim ciljevima i zadacima Univerziteta i Međunarodnog sporazuma o osnivanju Univerziteta za mir mogu predložiti Savetu:
a) države članice Sporazuma;
b) rektor;
c) bilo koji član Saveta.
2. Za usvajanje izmena i dopuna potrebna je dvotrećinska većina glasova članova Saveta.
3. Države članice Međunarodnog sporazuma o osnivanju Univerziteta za mir odmah se obaveštavaju o svakoj izmeni ili dopuni Povelje, koju usvoji Savet.
OPŠTI PRINCIPI KOJE JE FORMULISALA KOMISIJA ZA UNIVERZITET ZA MIR KOJU JE OSNOVALA GENERALNA SKUPŠTINA U SKLADU SA SVOJOM REZOLUCIJOM BR. 34/111 OD 14. DECEMBRA 1979. GODINE
1. Stalno prisustvo rata u istoriji čovečanstva i sve veće pretnje miru poslednjih decenija ugrožavaju sam opstanak ljudske vrste i neopozivo nalažu da se mir prestane smatrati kao negativan koncept, kao okončanje sukoba ili jednostavno kao diplomatski kompromis, već da se on mora ostvariti i očuvati korišćenjem najdragocenijeg i najefikasnijeg sredstva kojim čovečanstvo raspolaže - obrazovanjem.
2. Obezbeđenje mira je primarna i neopoziva obaveza zemalja i osnovni cilj Ujedinjenih nacija; mir je razlog postojanja OUN. Međutim, najbolje sredstvo za ostvarivanje tog najvišeg dobra čovečanstva - obrazovanje, nije iskorišćeno.
3. Mnoge zemlje i međunarodne organizacije su se zalagale da se mir ostvari putem razoružanja. Te napore treba nastaviti; ipak, činjenice pokazuju da čovečanstvo ne sme biti veliki optimista sve dok čovekov um od najranijeg uzrasta ne bude prožet idejom mira. Treba razbiti taj začarani krug borbe za mir koji se ne zasniva na obrazovanju.
4. To je zadatak koji se sada, na pragu dvadesetprvog veka, postavlja pred sve zemlje i sve ljude. Neophodno je doneti odluku da se čovečanstvo kome preti rat spase putem obrazovanja za mir. Ako je obrazovanje sredstvo nauke i tehnike, utoliko pre ga treba iskoristiti za ostvarenje ovog elementarnog prava čoveka.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".