UREDBAO RATIFIKACIJI MEĐUNARODNE KONVENCIJE O GRAĐANSKOJ ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PROUZROKOVANU ZAGAĐIVANJEM NAFTOM("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/77) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Međunarodna konvencija o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem naftom, sa prilozima usvojena 29. novembra 1969. godine u Brislu, u originalu na francuskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi
MEĐUNARODNA KONVENCIJA
O GRAĐANSKOJ ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PROUZROKOVANU ZAGAĐIVANJEM NAFTOM
Države članice ove Konvencije,
Svesne opasnosti od zagađivanja koju stvara međunarodni prevoz nafte kao rasuti teret,
Uverene u potrebu da se obezbedi pravično obeštećenje lica koja pretrpe štetu zbog zagađivanja usled oticanja ili izbacivanja nafte sa brodova,
U želji da donesu jedinstvena pravila i postupke na međunarodnom planu radi određivanja pitanja odgovornosti i garantovanja pravičnog obeštećenja u takvim slučajevima,
Saglasile su se o sledećim odredbama
U smislu ove konvencije:
1. "Brod" označava svaki pomorski brod ili plovilo, bilo koje vrste, koji stvarno prevozi ulje kao teret u rasutom stanju.
2. "Lice" označava svako fizičko ili javno-pravno ili građansko-pravno lice uključujući državu i njenu političku podelu.
3. "Vlasnik" označava lice ili lica na čije je ime brod registrovan ili u nedostatku registracije, lice ili lica koja su vlasnici broda. Međutim, u slučaju kad je brod svojina jedne države a eksploatiše ga društvo koje je u toj državi registrovano kao korisnik brodova, izraz "vlasnik" označava to društvo.
4. "Država registrovanja broda" označava, u odnosu na registrovane brodove, državu gde je brod registrovan a u odnosu na neregistrovane brodove, državu pod čijom zastavom plovi brod.
5. "Ulje" označava sva postojana ulja, a posebno sirovu naftu, gorivo ulje, teško dizel ulje, mazivo ulje i kitovo ulje, bez obzira da li se prevoze na brodu kao teret ili kao gorivo za pogon takvog broda.
6. "Šteta prouzrokovana zagađivanjem" označava svaki gubitak ili svaku štetu prouzrokovanu zagađivanjem van broda koji prevozi ulja, usled oticanja ili izbacivanja ulja, ma gde se dogodilo ovo oticanje ili izbacivanje, i obuhvata troškove zaštitnih mera i svakog gubitka ili štete prouzrokovanih ovim merama.
7. "Zaštitne mere" označavaju svaku razumnu meru koju preduzme svako lice posle nastajanja slučaja radi sprečavanja ili ograničavanja zagađivanja.
8. "Događaj" označava svaku činjenicu ili skup činjenica istog porekla koje prouzrokuju zagađivanje.
9. "Organizacija" označava Međuvladinu konsultativnu pomorsku organizaciju.
Ova konvencija se isključivo primenjuje na štetu prouzrokovanu zagađivanjem na teritoriji države članice, uključujući teritorijalno more, kao i na zaštitne mere koje imaju za cilj da se spreče ili smanje ovakve štete.
1. U momentu nastajanja događaja ili, ako se događaj sastoji od uzastopnih činjenica u momentu nastajanja prve činjenice, vlasnik broda je odgovoran za svaku štetu nastalu zagađivanjem čija je posledica oticanje ili izbacivanje nafte usled događaja, osim u slučajevima predviđenim u tač. 2) i 3) ovog člana.
2. Vlasnik nije odgovoran ako dokaže da je šteta prouzrokovana zagađivanjem:
a) kao posledica rata, neprijateljstava, građanskog rata, pobune, ili prirodne pojave izuzetnog neizbežnog ili neodoljivog karaktera,
b) koja proističe u potpunosti iz činjenice što je treće lice svesno delovalo ili propustilo da deluje u nameri da prouzrokuje štetu, ili
c) koja u potpunosti proističe iz nehata ili druge štetne radnje bilo koje vlade ili drugog odgovornog organa koji je odgovoran za održavanje svetionika ili drugih sredstava za pomoć plovidbi u vršenju ove funkcije.
3. Ako vlasnik dokaže da je šteta nastala u potpunosti ili delimično bilo iz razloga što je lice koje je pretrpelo ovu štetu delovalo ili propustilo da deluje u nameri da prouzrokuje štetu, bilo iz nehata ovog lica, vlasnik broda može da bude u potpunosti ili delimično oslobođen svoje odgovornosti prema pomenutom licu.
4. Nikakav zahtev za obeštećenje zbog zagađivanja se ne može podneti protivu vlasnika osim na osnovu ove konvencije. Nikakav zahtev za obeštećenje iz razloga zagađivanja, bilo da se zasniva ili ne na ovoj konvenciji, ne može se podneti protiv lica u službi vlasnika ili njegovih punomoćnika.
5. Nijedna odredba ove konvencije ne zadire u prava žalbe vlasnika protiv trećih lica.
Ako se dogodilo oticanje ili izbacivanje sa više brodova i ako je zagađivanje prouzrokovalo štetu, vlasnici svih brodova su sa izuzetkom navedenih slučajeva iz člana III, solidarno odgovorni za celokupnu štetu koja se razumno ne može podeliti.
1. Vlasnik broda ima pravo, na osnovu ove konvencije, da ograniči svoju odgovornost za svaki zbirni iznos od 2000 franaka po slučaju i po registarskoj toni broda. Međutim, ovaj ukupni iznos ne može ni u kom slučaju da pređe 210 miliona franaka.
2. Ako je slučaj prouzrokovan ličnom krivicom vlasnika, on ne može da se koristi ograničenjem koje je predviđeno u tački 1. ovog člana.
3. Da bi se koristio ograničenjem koje je predviđeno u tački 1. ovog člana, vlasnik mora da osnuje fond u visini njegove odgovornosti kod suda ili svakog drugog nadležnog organa jedne od država članica gde je podignuta tužba na osnovu člana IX. Ovaj fond se može osnovati deponovanjem iznosa ili podnošenjem bankarske ili svake druge prihvatljive garancije koju priznaje zakonodavstvo države članice gde se osniva fond, a koju sud ili drugi nadležni organ smatra dovoljnom.
4. Raspodela fonda između poverilaca vrši se srazmerno iznosima priznatih potraživanja.
5. Ako je pre raspodele fonda, vlasnik, lice u njegovoj službi ili njegov punomoćnik, ili svako lice koje mu obezbeđuje osiguranje ili drugu finansijsku garanciju, posle događaja, isplatilo naknadu za štetu prouzrokovanu zagađivanjem, ovo lice je uvedeno, do iznosa koji je isplatilo, u prava koja bi obeštećeno lice imalo na osnovu ove konvencije.
6. Pravo subrogacije koje predviđa tačka 5. ovog člana može, osim navedenih lica, da ostvaruje drugo lice u vezi sa svakim iznosom koji bi isplatilo na ime naknade štete prouzrokovane zagađivanjem, pod uslovom da je ova subrogacija dozvoljena nacionalnim zakonom koji se primenjuje.
7. Ako vlasnik ili svako drugo lice ustanovi da bi mogao biti primoran da kasnije plati potpuno ili delimično iznos za koji bi uživao subrogaciju prema odredbama tač. 5. ili 6. ovog člana da je obeštećenje isplaćeno pre podele fonda, sud ili svaki drugi nadležni organ države gde je osnovan fond može da naredi da se privremeno rezerviše dovoljan iznos kako bi zainteresovano lice moglo docnije da ostvari svoja prava na fond.
8. Ukoliko su razumni troškovi i žrtve koje je vlasnik dobrovoljno podneo u cilju da se spreči ili smanji zagađivanje daju mu u odnosu na fond jednaka prava kao i drugim poveriocima.
9. Franak o kojem je reč u ovom članu predstavlja jedinicu od šezdesetpet i po miligrama zlata finoće od devet stotina hiljaditih delova. Iznos o kojem je reč u tački 1. ovog člana biće pretvoren u nacionalnu monetu države u kojoj fond treba da se osniva, konverzija će se vršiti prema zvaničnoj vrednosti ovog novca u odnosu na gore određenu jedinicu na dan osnivanja fonda.
10. Radi primene ovog člana, pod tonažom broda podrazumeva se neto tonaža koja je uvećana za zapreminu koja je, zbog prostora koji zauzimaju mašine, odbijena od bruto tonaže da bi se odredila neto tonaža. Ako se radi o brodu koji se ne može baždariti prema uobičajenim pravilima baždarenja uzima se da je tonaža jednaka 40 procenata težine koja je izražena u tonama od 2240 funti nafte koje brod može da prevozi.
11. Osiguratelj ili svako drugo lice koje pruža finansijsku garanciju može prema ovom članu da osnuje fond pod jednakim uslovima i sa istim dejstvom kao da je vlasnik osnovao fond. Ovakav fond može takođe biti osnovan čak i u slučaju lične krivice vlasnika ali, u ovom slučaju, njegovo osnivanje ne dira u prava oštećenja lica u odnosu na vlasnika broda.
1. Ako je vlasnik posle događaja osnovao fond na osnovu člana V, ima pravo da ograniči svoju odgovornost, i to:
a) ne može da se ostvaruje na drugoj imovini vlasnika nikakvo pravo na naknadu štete prouzrokovane zagađivanjem koja je posledica događaja,
b) sud ili drugi nadležni organ svake države članice naređuje oslobođenje broda ili druge imovine koja pripada vlasniku, a zaplenjen je na osnovu zahteva za naknadu štete zbog zagađivanja koje je prouzrokovano istim događajem, i postupa na isti način u vezi sa svakom kaucijom ili drugom garancijom koja je deponovana u cilju da se izbegne ova zaplena.
2. Međutim, gornje odredbe se primenjuju samo ako tužilac ima pravo pristupa sudu koji vrši nadzor nad fondom i ako fond može stvarno da se koristi za pokrivanje njegovog zahteva.
1. Vlasnik broda koji je registrovan u jednoj državi članici koji prevozi više od 2 000 tona ulja kao rasuti teret, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju ili nekoj drugoj finansijskoj garanciji kao što su bankarska kaucija ili uverenje koje izdaje međunarodni fond za obeštećenje, u iznosu koji se određuje primenom granice odgovornosti predviđene u članu V tačka 1. radi pokrivanja svoje odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem prema odredbama ove konvencije.
2. Svakom brodu se izdaje uverenje kojim se potvrđuje da su osiguranje ili finansijska garancija na snazi prema odredbama ove konvencije. Izdaje ga ili overava nadležni organ države registrovanja koji treba da se osigura da brod udovoljava odredbama tačke 1. ovog člana Uverenje treba da bude saobrazno priloženom modelu i da sadrži sledeće podatke:
a) ime broda i zavičajnu luku,
b) ime i mesto glavnog sedišta vlasnika,
c) vrstu garancije,
d) ime i mesto glavnog sedišta osiguratelja ili drugog lica koje pruža garanciju i, u datom slučaju, mesto društva kod koga je osiguranje ili garancija zaključena,
e) trajanje važnosti uverenja, koje ne može da pređe trajanje važnosti zaključenog osiguranja ili garancije.
3. Uverenje se izdaje na zvaničnom jeziku ili na zvaničnim jezicima države koja ga izdaje. Ako upotrebljeni jezik nije ni engleski ni francuski, uz tekst se prilaže prevod na jednom od ova dva jezika.
4. Uverenje mora da se nalazi na brodu, a kopija se deponuje kod službe koja drži registar u koji je upisan brod.
5. Osiguranje ili druga finansijska garancija ne udovoljava odredbama ovog člana, ako njeno dejstvo može da prestane, iz razloga koji nije istog roka važnosti naznačen u uverenju prema tački 2. ovog člana, pre isteka roka od tri meseca računajući od dana kada je vlasti pomenutoj u tački 4. ovog člana upućen otkaz, ukoliko uverenje nije vraćeno ovoj vlasti ili ako nije izdato novo važeće uverenje pre isteka ovog roka. Isto tako prethodne odredbe primenjuju se na svaku izmenu osiguranja ili finansijske garancije, koja ima za posledicu da ova više ne udovoljavaju odredbama ovog člana.
6. Država registrovanja određuje uslove izdavanja i važnosti uverenja sa izuzetkom odredaba ovog člana.
7. Uverenja izdata ili overena pod odgovornošću jedne države ugovornice priznaju i ostale države ugovornice u svrhe ove konvencije i smatraju se kao da imaju istu vrednost kao uverenja koja same izdaju i overavaju. Jedna država ugovornica može u svakom času da traži od države registrovanja da izvrši razmenu mišljenja ako smatra da osiguratelj ili jemac koji je unesen u uverenje nije finansijski u stanju da odgovori obavezama koje nalaže konvencija.
8. Svaki zahtev za naknadu štete zbog zagađivanja može da se neposredno podnese protiv osiguratelja ili lica od koga potiče finansijska garancija koja pokriva odgovornost vlasnika za štetu prouzrokovanu zagađivanjem U takvom slučaju, tuženik može, bilo da se radi ili ne o ličnoj krivici vlasnika, da se pozove na granice odgovornosti predviđene u članu V, tačka 1. Tuženik može takođe da se pozove na sredstva odbrane na koje bi sam vlasnik imao pravo da se pozove, osim onih koja su posledica stavljanja vlasnika pod stečaj ili pod likvidaciju. Tuženik može uz to da se pozove na činjenicu da je šteta prouzrokovana zagađivanjem posledica zle namere samog vlasnika, ali on se ne može pozvati na druga sredstva odbrane na koja bi mogao da se pozove u tužbi koju bi protiv njega podneo vlasnik. Tuženik može u svakom slučaju da primora vlasnika da učestvuje u postupku.
9. Svaki fond koji se osniva osiguranjem ili od drugih finansijskih garancija prema tački 1. ovog člana može se koristiti samo za plaćanje odštete koja se duguje na osnovu ove konvencije.
10. Država ugovornica neće dozvoliti brodu na koji se primenjuju odredbe ovog člana i koji plovi pod njegovom zastavom da trguje ako ovaj brod nije snabdeven uverenjem izdatim prema tač. 2. ili 12. ovog člana.
11. Sa izuzetkom odredaba ovog člana, svaka država ugovornica se stara da, na osnovu svog nacionalnog zakonodavstva, osiguranje ili druga finansijska garancija koja odgovora zahtevima tačke 1. ovog člana, pokriva bez obzira na mesto registrovanja, svaki brod koji ulazi ili izlazi iz njenih luka ili koji stiže ili odlazi sa pumpne stanice koja se nalazi van obale u njenom teritorijalnom moru, ako prevozi efektivno više od 2.000 tona ulja kao rasuti teret.
12. Ako je brod svojina države i nije pokriven osiguranjem ili drugom finansijskom garancijom, odgovarajuće odredbe ovog člana ne primenjuju se na ovaj brod. Ovaj brod mora, međutim, da bude snabdeven uverenjem koje izdaju nadležne vlasti države registrovanja, a kojim se potvrđuje da je brod svojina te države i da je njegova odgovornost pokrivena u granicama predviđenim u članu V, tačka 1. Ovo uverenje treba da odgovara što je moguće više modelu propisanom u tački 2. ovog člana.
Prava na obeštećenje koje predviđa ova konvencija gase se ako sudski postupak nije pokrenut prema odredbama ove konvencije u roku od 3 godine računajući od dana kada je šteta nastala. Međutim, nikakav sudski postupak ne može biti pokrenut posle roka od 6 godina, računajući od dana kada je nastao događaj koji je prouzrokovao štetu. Ako se ovaj događaj dogodio u više etapa, rok od 6 godina počinje da teče od prve etape.
1. Ako neki slučaj prouzrokuje štetu zagađivanjem na teritoriji uključujući teritorijalno more jedne ili više država ugovornica, ili ako su preduzete zaštitne mere da se spreči ili smanji svaka šteta prouzrokovana zagađivanjem na ovim teritorijama, uključujući teritorijalno more, zahtev za obeštećenje se može podneti samo pred sudovima ove ili ovih država ugovornica. Tuženi mora biti obavešten u razumnom roku o podnošenju takvih tužbi.
2. Svaka država ugovornica stara se da njeni sudovi budu nadležni da rešavaju o takvim tužbama za naknadu štete.
3. Posle osnivanja fonda prema odredbama člana V, jedino su sudovi države gde je fond osnovan nadležni da rešavaju o svim pitanjima podele i raspodele fonda.
1. Svaka presuda suda nadležnog na osnovu člana IX, koja je izvršna u državi gde je doneta i gde ona više ne može biti predmet redovne žalbe protiv presude, priznaje se u svakoj drugoj državi ugovornici osim:
a) ako je presuda izdejstvovana putem prevare,
b) ako tuženi nije obavešten u razumnom roku i nije imao mogućnosti da podnese svoju odbranu.
2. Svaka presuda koja je priznata na osnovu tačke 1. ovog člana izvršna je u svakoj državi ugovornici čim se okonča propisani postupak u ovoj državi. Ovaj postupak ne može da odobri reviziju po glavnoj stvari tužbe.
1. Odredbe ove konvencije se ne primenjuju na ratne brodove i na druge brodove koji pripadaju jednoj državi ili koje ona koristi i koji su, u razmatranom periodu, bili isključivo namenjeni netrgovačkoj delatnosti države.
2. Što se tiče brodova koji pripadaju jednoj državi ugovornici, a korišćeni su u trgovačke svrhe, svaka država može da bude predmet gonjenja pred sudovima navedenim u članu IX i ona se odriče svake odbrane na koju bi mogla da se pozove u svom svojstvu suverene države.
Ova konvencija ima prednost nad međunarodnim konvencijama koje se, na dan kada je ova otvorena za potpis, na snazi ili otvorene za potpis, ratifikaciju ili pristupanje, ali samo ukoliko bi ove konvencije bile u sukobu sa njom, međutim, ova odredba ne dira u obaveze koje su preuzele države ugovornice prema državama koje nisu članice Konvencije na osnovu ovih konvencija.
1. Ova konvencija je otvorena za potpis do 31. decembra 1970. godine a posle toga ostaje otvorena za pristupanje.
2. Države članice Organizacije Ujedinjenih nacija, ili jedne od njenih specijalizovanih ustanova ili Međunarodne agencije za atomsku energiju, ili članice Statuta Međunarodnog suda pravde mogu da postanu članice ove konvencije:
a) potpisivanjem bez rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja,
b) potpisivanjem pod rezervom ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja posle kojeg dolazi do ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, ili
c) pristupanjem.
1. Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje vrši se deponovanjem instrumenta u dobroj i propisnoj formi kod Generalnog sekretara Organizacije.
2. Svaki instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju deponovan posle stupanja na snagu amandmana na ovu konvenciju i koji ima dejstvo u odnosu na sve države ugovornice ili posle izvršenja svih propisanih mera za stupanje na snagu ovog amandmana u odnosu na navedene države ugovornice, smatra se da se primenjuju na konvenciju izmenjenu ovim amandmanom.
1. Ova konvencija stupa na snagu devedesetog dana od dana kada vlade osam država, od kojih pet predstavljaju države koje imaju svaka najmanje milion bruto registarskih tona u brodovima-cisternama, bilo potpišu ovu konvenciju bez rezerve u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, bilo deponuju instrument za ratifikaciju, prihvatanje odobrenje ili pristupanje kod Generalnog sekretara Organizacije.
2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati ili odobri konvenciju ili joj kasnije pristupi, ona stupa na snagu devedesetog dana posle deponovanja odgovarajućeg instrumenta od strane ove države.
1 Ovu konvenciju može da otkaže svaka država ugovornica pošto je ona u odnosu na nju stupila na snagu.
2. Otkazivanje se vrši deponovanjem instrumenta kod Generalnog sekretara Organizacije.
3. Otkazivanje stupa na snagu godinu dana posle datuma deponovanja instrumenta kod Generalnog sekretara Organizacije ili po isteku svakog dužeg perioda koji bi mogao biti posebno označen u ovom instrumentu.
1. Organizacija Ujedinjenih nacija, kada snosi odgovornost za upravu jednom teritorijom, ili svaka država ugovornica koja je zadužena da se brine o međunarodnim odnosima jedne teritorije, konsultuje što je moguće pre nadležne vlasti ove teritorije ili preduzima svaku drugu odgovarajuću meru radi proširenja primene ove konvencije na tu teritoriju, i, u svakom momentu, putem pismenog saopštenja obaveštava Generalnog sekretara Organizacije, da je takvo proširenje izvršeno.
2. Primena ove konvencije se proširuje na teritoriju naznačenu u saopštenju od datuma njegovog prijema ili od drugog datuma koji bude naznačen.
3. Organizacija Ujedinjenih nacija, ili svaka država ugovornica koja je dala izjavu na osnovu tačke 1. ovog člana može u svakom času, posle datuma kada je primena konvencije proširena na jednu teritoriju, da obavesti, putem pismenog saopštenja upućenog Generalnom sekretaru Organizacije, da je ova konvencija prestala da se primenjuje na teritoriju naznačenu u saopštenju.
4. Ova konvencija prestaje da se primenjuje na teritoriju naznačenu u saopštenju godinu dana od dana prijema istog od strane Generalnog sekretara ili po isteku svakog drugog dužeg perioda naznačenog u ovom saopštenju.
1. Organizacija može da sazove konferenciju koja ima za zadatak da izmeni ili dopuni ovu konvenciju.
2. Organizacija saziva konferenciju država ugovornica koja ima za cilj da izmeni ili dopuni ovu konvenciju na traženje najmanje jedne trećine država članica.
1. Ova konvencija se deponuje kod Generalnog sekretara Organizacije.
2. Generalni sekretar Organizacije
a) obaveštava sve države koje su potpisale Konvenciju ili su joj pristupile:
(i) o svakom novom potpisu ili deponovanju novog instrumenta i datumu ovih potpisa i deponovanja,
(ii) o svakom deponovanju instrumenta kojim se otkazuje ova konvencija i o datumu ovog deponovanja,
(iii) o proširenju ove Konvencije na svaku teritoriju na osnovu tačke 1. člana XVII i o prestanku svakog navedenog proširenja na osnovu tačke 4. istog člana, uz naznačenje, u svakom slučaju, dana kada je proširenje ove Konvencije prestalo ili će prestati,
b) dostavlja overene prepise ove konvencije svim državama potpisnicama Konvencije i svim državama koje joj pristupe.
Odmah po stupanju na snagu ove konvencije, Generalni sekretar Organizacije dostavlja njen tekst Sekretarijatu Ujedinjenih nacija radi njenog registrovanja i objavljivanja shodno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
Ova konvencija je sastavljena u jednom primerku na francuskom i engleskom jeziku, s tim što su oba teksta podjednako verodostojna. Sačinjeni su zvanični prevodi na ruskom i španskom jeziku koji se deponuju sa originalnim primerkom na kojem se nalaze potpisi.
Sačinjeno u Brislu 29. novembra 1969. godine.
UVERENJE O OSIGURANJU ILI DRUGA FINANSIJSKA GARANCIJA O GRAĐANSKOJ ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PROUZROKOVANU ZAGAĐIVANJEM NAFTOM
Sastavljeno shodno odredbama člana VII Međunarodne Konvencije o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem naftom.
Ime |
Slova ili |
Zavičajna |
Ime i |
|
|
|
|
Dolepotpisani potvrđuje da je goreimenovani brod pokriven polisom za osiguranje ili drugom finansijskom garancijom prema odredbama člana VII Međunarodne konvencije o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem naftom.
Vrsta garancije |
|
Trajanje garancije |
|
Ime i adresa osiguratelja (ili više osiguratelja) i (ili) lica (ili više lica) koja su dala finansijsku garanciju |
|
Ime |
|
Adresa |
|
Ovo uverenje važi do |
|
Izdato ili overeno od strane Vlade |
|
(celo ime države) |
|
Sačinjeno u |
|
|
|
(mesto) |
(datum) |
|
|
(Potpis i funkcija službenika koji izdaje |
Objašnjenje:
1. Uz oznaku države, može se, po nahođenju, staviti nadležna javna vlast zemlje u kojoj je izdato uverenje.
2. Ako ukupni iznos garancije potiče iz više izvora, potrebno je naznačiti iznos koji je dala svaka od njih.
3. Ako je garancija data u više oblika, potrebno ih je nabrojati.
4. U rubrici "Trajanje garancije", potrebno je naznačiti tačan datum kada ona stupa na snagu.
ČLAN 3
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".