STATUTKOMORE BIOHEMIČARA SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 70/2006) |
Ovim statutom Komore biohemičara Srbije (u daljem tekstu: Statut) se uređuju: naziv, sedište, zastupanje i predstavljanje Komore, poslovi i zadaci koje obavlja Komora, članstvo, prava i dužnosti članova Komore, organizacija Komore, ogranci Komore i njihova nadležnost, organi Komore, sastav i izbor organa Komore i njihova nadležnost, obavljanje stručnih poslova za Komoru, sredstva Komore, nadzor nad zakonitošću rada i druga pitanja neophodna za rad Komore.
Komora biohemičara Srbije (u daljem tekstu: Komora) je obavezna profesionalna organizacija diplomiranih farmaceuta medicinske biohemije, diplomiranih farmaceuta specijalista medicinske biohemije i doktora medicine specijalista kliničke biohemije (u daljem tekstu: biohemičari) koji u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi odnosno kod drugog poslodavca obavljaju poslove biohemičara.
Komora se osniva radi unapređenja uslova za obavljanje profesije biohemičara i zaštite njihovih interesa i interesa građana u pružanju zdravstvene zaštite, organizovanog učešća i uticaja na uređivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva vezanih za profesiju biohemičara.
Naziv Komore je "Komora biohemičara Srbije".
Sedište Komore je u Beogradu.
Komora ima svojstvo pravnog lica.
Komora ima pečat i štambilj.
Pečat je okruglog oblika prečnika 32 mm, s grbom Republike Srbije u sredini i ispisanim tekstom "Republika Srbija, Komora biohemičara Srbije - u Beogradu". Komora ima štambilj pravougaonog oblika veličine 55 mm i 25 mm sa istim tekstom kao i pečat, sa dodatkom prostora za broj delovodnog protokola i datum.
Ogranak Komore ima pečat i štambilj, koji su istovetni pečatu i štambilju iz stava 2. ovog člana, uz naznaku organizacione jedinice ogranka Komore.
Tekst pečata i štambilja ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Komora ima znak, čiji oblik, sadržinu i upotrebu utvrđuje Upravni odbor Komore.
Komoru predstavlja i zastupa direktor Komore.
Direktor može, u okviru svojih ovlašćenja, odrediti pismenim punomoćjem drugo lice za zastupanje Komore.
Rad Komore i njenih organa je javan.
Komora ima tri ogranka kao organizacione jedinice Komore.
Komora, u skladu sa zakonom obavlja poslove kao javna ovlašćenja, i to kao poverene poslove i ostale poslove.
Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu biohemičarima i vodi imenik svih članova Komore, imenik izdatih, obnovljenih ili oduzetih licenci, kao i imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore, u skladu sa zakonom i ovim statutom.
U vršenju poverenih poslova Komora utvrđuje sadržaj i podatke koji se vode u imeniku, način vođenja, i obrazac izvoda iz imenika, uverenja, potvrde i evidencija kao i postupak unosa u imenik iz člana 9. ovog statuta u skladu sa zakonom.
U vršenju poverenih poslova u skladu sa zakonom, Komora posebno:
- utvrđuje sadržaj i obrazac, uverenja, evidencija i potvrda kao i postupak upisa u imenike koje vodi Komora,
- na zahtev biohemičara vrši upis biohemičara u imenik svih članova Komore,
- izdaje licencu članovima Komore koji su upisani u imenik članova Komore, obnavlja i oduzima licencu članovima Komore,
- utvrđuje sadržaj, podatke i obrazac legitimacije kao i identifikacioni broj članovima Komore koji imaju licencu,
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Komora u skladu sa zakonom vodi sledeće imenike:
- imenik svih članova Komore koji vodi ogranak Komore,
- imenik izdatih, obnovljenih i oduzetih licenci članova Komore koji vodi Komora,
- imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore koji vodi ogranak Komore
Imenik izdatih, obnovljenih i oduzetih licenci članovima Komore vodi se po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom.
Imenik iz stava 2. ovog člana sadrži podatke neophodne za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence, u skladu sa zakonom.
Na osnovu dostavljenih izveštaja ogranka Komore o upisu u imenik iz alineje 1. stava 3. ovog člana, Komora vodi evidenciju o članovima upisanih u imenik svih članova Komore odnosno o izrečenim disciplinskim merama članovima Komore.
Imenik Komore sastoji se iz upisnika (registra) i zbirke isprava.
Upisnik (registar) u imenik članova Komore koji vodi ogranak Komore sadrži sledeće rubrike redom:
- redni broj,
- datum izvršenog upisa,
- ime i prezime,
- matični broj sa datumom i mestom rođenja i adresom stanovanja,
- naziv ustanove odnosno privatne prakse,
- broj i datum konačnog rešenja o izvršenom upisu,
- datum početka rada odnosno prestanka rada,
- vrsta privatne prakse,
- broj rešenja i naziv organa koji je rešenje izdao o obavljanju privatne prakse,
- broj i datum univerzitetske diplome, i broj i datum položenog stručnog ispita,
- broj i datum započete specijalizacije, završene specijalizacije ili uže specijalizacije,
- broj i datum diplome stečene naučne titule,
- državljanstvo,
- broj i datum izdavanja članske karte - identifikacioni broj,
- podaci o članarini,
- napomena.
Upisnik (registar) imenika izrečenih disciplinskih mera članovima Komore sadrži: poziv na redni broj i datum izvršenog upisa u imenik članova Komore, ostale elemente iz stava 2. ovog člana, datum konačnosti izrečene disciplinske mere, vrstu disciplinske mere, kao i vreme njenog trajanja.
Imenik iz člana 13. ovog statuta vodi se kao knjiga i kao zbir podataka uknjiženih elektronskim putem.
Podaci o upisniku i elektronske obrade moraju biti identični.
Upisivanje podataka i izdavanje uverenja izvoda iz evidencije i potvrda, vrši se na lični zahtev člana Komore ili fizičkog i pravnog lica koje ima interes u skladu sa zakonom.
Izvod iz imenika sadrži zahtevane podatke iz člana 13. ovog statuta koji se vode u imeniku kao javnoj knjizi.
Uverenje sadrži podatke iz evidencije koji se vode u imeniku kao javnoj knjizi.
Potvrda sadrži podatke koji ne predstavljaju sadržaj uverenja.
Na zahtev zakonom ovlašćenog lica dokumenta iz st. 4, 5. i 6. ovog člana, Komora je dužna da izda odmah, najkasnije u roku od tri dana.
Upisnik iz člana 13. ovog statuta je sastavljen od lista hartije formata A4, sa rubrikama po redosledu navedenim u članu 13. ovog statuta (obrazac EV-1).
U upisnik iz stava 1. ovog člana upisuju se podaci za svakog pojedinog člana Komore.
Svaki list upisnika overen je pečatom i potpisom direktora Komore ili lica koje on ovlasti.
Izmene i dopune podataka u upisniku vrše se obaveznim upisivanjem datuma izvršene izmene ili dopune na obrascu sa identičnim podacima utvrđenim u stavu 1 ovog člana (obrazac EV-2).
Član Komore podnosi zahtev za upis u članstvo Komore na obrascu EV-1 sa dokumentacijom iz stava 2. člana 13. ovog statuta.
Uverenje, izvod iz evidencije i potvrda, sadrže u gornjem uglu znak Komore, datum izdavanja, oznaku da je uverenje, izvod iz evidencije ili potvrda, zahtevane podatke i potpis direktora Komore ili lica koje on ovlasti.
Odnos između obaveznih rubrika upisnika imenika utvrđuje Upravni odbor Komore.
Upravni odbor Komore može odlukom utvrditi i druge rubrike u upisniku imenika, pored obaveznih.
Na izdavanje uverenja, izvoda iz evidencije i potvrda o činjenicama o kojima Komora vodi evidenciju shodno se primenjuju odredbe zakonskog propisa o upravnom postupku o izdavanju uverenja.
Zbirka isprava je zajednička zbirka za sve imenike i sastoji se od dokumenata utvrđenih zakonom i ovim statutom kao dokaz o ispunjavanju uslova za članstvo u Komori.
Zbirka isprava sadrži dokumenta ili overene fotokopije dokumenata iz stava 2. člana 13. ovog statuta.
Zbirka isprave za svakog člana Komore pojedinačno odlaže se u jedinstveni dosije koji kao redni broj nosi redni broj upisa u imenik svih članova Komore.
Identifikacioni broj člana Komore odgovara broju sa kojim je upisan u imenik svih članova Komore.
Legitimacija sadrži podatke o imenu i prezimenu člana Komore, identifikacioni broj, datum izdavanja i vreme važenja licence.
Oblik legitimacije odgovara obliku i veličini kartice za elektronsku upotrebu.
O boji legitimacije i drugim elementima sadržaja iste odlučuje Upravni odbor Komore.
Ostali poslovi Komore obavljaju se u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Komora vodi posebnu evidenciju članova Komore koji obavljaju privatnu praksu, a koji su upisani u registar kod nadležnog organa.
Vrstu podataka za evidenciju iz stava 2. ovog člana utvrđuje Upravni odbor Komore.
II.3 Saradnja sa zdravstvenim institucijama
U ostvarivanju poslova iz stava 1. člana 9. ovog statuta Komora sarađuje sa Društvom medicinskih biohemičara Srbije, Srpskim lekarskim društvom, Farmaceutskim društvom Srbije, fakultetima zdravstvene struke, referentnim zdravstvenim ustanovama i drugim subjektima.
Članstvo u Komori je obavezno za biohemičare u skladu sa zakonom.
Komora može imati počasne članove i članove donatore u skladu sa ovim statutom.
Počasni član Komore može biti biohemičar koji nije obavezni član Komore, kao i drugi stručnjak zdravstvene struke iz zemlje i inostranstva koji je doprineo razvoju biohemijske struke i nauke.
Donator Komore može postati svaki građanin Srbije ili strani državljanin, koji Komori zavešta pokretnu, nepokretnu imovinu ili finansijska sredstva.
Počasnog člana i dobrotvora Komore bira Skupština Komore na predlog Upravnog odbora.
Dobrovoljni članovi Komore mogu biti biohemičari koji ne obavljaju kao profesiju poslove zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom i opštim aktom Komore.
Članovi Komore, pored obaveza utvrđenih zakonom, imaju sledeća prava i dužnosti:
- da stalno prate razvoj biohemije i drugih nauka i da se stručno usavršavaju;
- da stečena znanja i veštine prenose na mlađe kolege;
- da u obavljanju svoje profesije primenjuju samo proverene i naučno dokazane metode i postupke u prevenciji, dijagnostici, terapiji i rehabilitaciji bolesti, a da nove metode i postupke uvode i primenjuju u skladu sa zakonom;
- da čuvaju profesionalnu tajnu;
- da brinu o svom i dostojanstvu ličnosti građana kome pružaju zdravstvenu zaštitu;
- da građanima, ukažu hitnu medicinsku pomoć uvek i na svakom mestu;
- da vode propisanu medicinsku dokumentaciju i da dostavljaju izveštaje u skladu sa zakonom;
- da se stručno usavršavaju i da se specijalizuju, u skladu sa zakonom;
- da traže i dobiju pravnu i drugu pomoć prema mogućnostima Komore;
- da učestvuju na skupovima koje organizuje Komora;
- da biraju i budu birani u sve organe Komore; i
- da ostvaruju druga prava koja za svoje članove obezbeđuje Komora.
Članu Komore miruje članstvo u Komori za vreme privremene zabrane vršenja poziva biohemičara po odluci Suda časti Komore.
Članu Komore prestaje članstvo u Komori prestankom obavljanja poslova biohemičara i smrću.
Organu ili članu organa Komore može prestati mandat ako on to sam zatraži.
Organ ili član organa Komore može biti razrešen pre isteka mandata na koji je izabran ako obavlja funkciju na način na koji se ne obezbeđuje ostvarivanje zadataka Komore odnosno od organa Komore.
Postupak za razrešenje organa ili člana organa Komore može pokrenuti pismenim putem najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore sastavljena od jedne trećine članova Skupštine Komore iz svakog ogranka ponaosob.
Komora je obavezna, profesionalna i jedinstvena organizacija biohemičara za teritoriju Republike Srbije koju čine ogranci Komore.
Komora ima tri ogranka kao svoje organizacione jedinice, i to:
1. Ogranak Beograd, sa sedištem u Beogradu,
2. Ogranak Vojvodina, sa sedištem u Novom Sadu,
3. Ogranak Niš, sa sedištem u Nišu.
Ogranci komore, na teritoriji Republike Srbije, su:
1. Ogranak Beograd - (Stari grad, Voždovac, Novi Beograd, Zemun, Surčin, Savski venac, Vračar, Palilula, Rakovica, Mladenovac, Obrenovac, Barajevo, Grocka, Zvezdara, Sopot, Čukarica, Kolubarski okrug - Valjevo, Moravički okrug - Čačak, Zlatiborski okrug - Užice, Mačvanski okrug - Šabac, Podunavski okrug - Smederevo, Braničevski okrug - Požarevac, Šumadijski okrug - Kragujevac, Raški okrug - Kraljevo); za ovaj ogranak sedište je Beograd.
2. Ogranak Vojvodina - (Severnobački okrug - Subotica, Južnobački okrug - Novi Sad, Zapadnobački okrug - Sombor, Sremski okrug - Sremska Mitrovica, Srednjebanatski okrug - Zrenjanin, Severnobanatski okrug - Kikinda, Južnobanatski okrug - Pančevo); za ovaj ogranak sedište je Novi Sad.
3. Ogranak Niš - (Nišavski okrug - Niš, Zaječarski okrug - Zaječar, Borski okrug - Bor, Rasinski okrug - Kruševac, Pirotski okrug - Pirot, Toplički okrug - Prokuplje, Pčinjski okrug - Vranje, Pomoravski okrug - Jagodina, Kosovski okrug - Priština, Kosovskopomoravski okrug - Gnjilane, Kosovskomitrovački okrug - Kosovska Mitrovica, Prizrenski okrug - Prizren, Pećki okrug - Peć); za ovaj ogranak sedište je Niš.
Ogranak Komore, pored poslova utvrđenih zakonom, vrši i sledeće poslove:
1. daje mišljenje, predloge i primedbe nadležnim organima Komore o svim pitanjima i nadležnosti Komore;
2. zastupa interese članova Komore na svom području;
3. donosi program rada ogranka i izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju ogranka;
4. odlučuje o upotrebi sredstava ogranka do visine koja je određena odlukom organa Komore;
5. vrši po prijavi upis u imenik u skladu sa zakonom i o tome donosi rešenje;
6. vodi evidenciju članova Komore na svom području;
7. odlučuje o drugim pitanjima u skladu sa ovim statutom.
Stručne poslove ogranka Komore obavlja Stručna služba Komore.
3. Organizacija ogranka Komore
Ogranak Komore ima ovlašćeno lice za obavljanje poslova ogranka Komore u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Ogranak Komore ima odbor kao organ ogranka Komore sastavljen od predsednika i dva člana koje biraju članovi Skupštine Komore iz ogranka Komore.
Odbor ogranka Komore obavlja poslove iz tač. 1. i 3. člana 26. ovog statuta i druge poslove u skladu sa ovim statutom i opštim aktima Komore.
Na rad odbora ogranka Komore shodno se primenjuju odredbe Poslovnika o radu Upravnog odbora Komore.
Komora ima organe koji obavljaju poslove i zadatke u skladu sa zakonom.
Mandat članova organa Komore traje četiri godine.
Izbor i razrešenje članova Skupštine Komore, organa Komore, organa ogranka Komore vrše se većinom glasova prisutnih članova Skupštine Komore.
Izbori za Skupštinu Komore vrše se u skladu sa odlukom o raspisivanju izbora.
Odlukom o raspisivanju izbora za Skupštinu Komore i druge organe Komore, utvrđuje se:
- broj izbornih jedinica;
- način obrazovanja izbornog tela u izbornim jedinicama:
- struktura i broj članova koji se biraju u svakoj izbornoj jedinici;
- ogranak u kojem se vrše dopunski ili prevremeni izbori;
- rokovi za sprovođenje izbora;
- i druga pitanja od značaja za sprovođenje prvih izbora, da bi se konstituisali organi Komore.
Skupština, kao najviši organ Komore obavlja poslove i zadatke u skladu sa zakonom.
Skupština Komore obrazuje stalne i povremene komisije i radna tela.
Stalne komisije Skupštine Komore su:
1. Komisija za izradu opštih akata,
2. Komisija za materijalno-finansijsko poslovanje.
Stalne komisije imaju predsednika i dva člana.
Povremene komisije i radna tela Skupština Komore obrazuje po potrebi.
Skupština Komore ima 45 članova, i to:
- iz ogranka Beograd 24,
- iz ogranka Vojvodina 9,
- iz ogranka Niš 12 članova.
Iz okruga Beograd članovi Skupštine su: šest diplomiranih farmaceuta medicinskih bihemičara, 13 diplomiranih farmaceuta specijalista medicinske biohemije, pet doktora medicine - specijalista kliničke biohemije i specijalista medicinske biohemije; u ovaj broj članova Skupštine Komore uračunava se i šet biohemičara koji obavljaju zdravstvenu delatnost u privatnoj praksi.
Iz okruga Vojvodina članovi Skupštine su: jedan diplomirani farmaceut medicinski bihemičar, pet diplomiranih farmaceuta specijalista medicinske biohemije, tri doktora medicine - specijalista kliničke biohemije i specijalista medicinske biohemije; u ovaj broj članova Skupštine Komore uračunava se i jedan biohemičar koji obavlja zdravstvenu delatnost u privatnoj praksi.
Iz okruga Niš članovi Skupštine su: jedan diplomirani farmaceut medicinski bihemičar, dva diplomirana farmaceuta specijalista medicinske biohemije, devet doktora medicine - specijalista kliničke biohemije i specijalista medicinske biohemije; u ovaj broj članova Skupštine Komore uračunava se i jedan biohemičar koji obavlja zdravstvenu delatnost u privatnoj praksi.
Posebnom odlukom Skupštine Komore utvrđuje se broj biohemičara sa područja Kosova i Metohije u okviru broja članova Skupštine Komore okruga Niš.
Skupština Komore bira iz redova svojih članova predsednika i zamenika predsednika.
Predsednik i zamenik predsednika Skupštine za svoj rad odgovaraju Skupštini Komore.
Predsedniku i zameniku predsednika Skupštine Komore prestaje funkcija i pre isteka perioda na koji su izabrani ako im prestane svojstvo člana Skupštine ili ako to sami zatraže.
Predsednik i zamenik predsednika Skupštine mogu biti razrešeni i pre isteka perioda na koji su birani ako svoju funkciju ne vrše na način kojim se obezbeđuje ostvarivanje zadataka Skupštine.
Skupština Komore, pored zakonom utvrđenih poslova, u okviru svojih nadležnosti obavlja i sledeće poslove:
1. donosi pravilnik o organizaciji i radu Komore;
2. donosi opšti akt kojim se uređuje način provere stručne osposobljenosti biohemičara za obavljanje profesije;
3. donosi opšti akt kojim se utvrđuje sadržaj i način davanja stručnih mišljenja biohemičara;
4. donosi opšti akt kojim se utvrđuje postupak i način davanja mišljenja na programe pripravničkog staža, specijalizacija i užih specijalizacija i inovacija znanja i provere osposobljenosti biohemičara za primenu savremenih dostignuća;
5. donosi opšti akt kojim se utvrđuju povrede profesionalne dužnosti i ugleda članova Komore;
6. usvaja godišnji izveštaj o radu Skupštine Komore i drugih organa i tela Komore;
7. bira dobrovoljne i počasne članove Komore, kao i donatore;
8. raspravlja o saradnji sa drugim komorama u zemlji i inostranstvu;
9. raspravlja o materijalnom položaju članova Komore;
10. raspravlja o razvoju i unapređenju Komore;
11. obavlja u druge poslove utvrđene Statutom i opštim aktima Komore.
Skupština Komore radi u sednicama.
Skupštinu Komore saziva predsednik Skupštine Komore, koji rukovodi njenim radom.
Zamenik predsednika Skupštine Komore zamenjuje predsednika u slučaju njegove sprečenosti.
Rad Skupštine Komore je javan.
Skupština Komore zaseda redovno jedanput godišnje.
Po potrebi Skupština se može sazvati i na vanredno zasedanje.
Skupštinu na redovno zasedanje saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi ili na predlog Upravnog odbora Komore.
Skupštinu Komore na vanredno zasedanje saziva predsednik Skupštine Komore po sopstvenoj inicijativi ili na predlog Upravnog odbora, Nadzornog odbora ili direktora Komore.
Vanredno zasedanje Skupštine Komore može se sazvati i na predlog najmanje trećine članova Skupštine Komore ili dva ogranka Komore.
Vanredno zasedanje Skupštine Komore saziva se u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se članu Skupštine, po pravilu najkasnije pet dana, a u izuzetnim slučajevima tri dana pre održavanja sednice.
Skupština punovažno radi ako je sednici prisutno više od polovine članova Skupštine Komore.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
O pitanjima iz svoje nadležnosti Skupština odluke donosi javnim glasanjem.
Skupština Komore može odlučiti da se o određenim pitanjima iz svoje nadležnosti odluke donose tajnim glasanjem.
Na sednici Skupštine Komore vodi se zapisnik.
Zapisnik iz stava 1. ovog člana vodi lice stručne službe Komore koje odredi direktor Komore.
Poslovnikom o radu Skupštine bliže se uređuje način rada Skupštine, prava i dužnosti predsednika Skupštine u vezi sa njenim radom, prava i dužnosti članova Skupštine, i druga pitanja od značaja za rad Skupštine.
Upravni odbor je organ upravljanja Komore.
Upravni odbor vodi poslovnu politiku i izvršava obaveze Komore na osnovu zakona, Statuta, opštih akata Komore i odluka Skupštine Komore.
Upravni odbor ima pet članova, koje bira Skupština Komore iz reda svojih članova, i to: četiri člana predstavnika biohemičara iz zdravstvenih ustanova i jednog člana predstavnika biohemičara koji obavljaju privatnu praksu.
Upravni odbor ima predsednika i zamenika predsednika.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora traje četiri godine.
Upravni odbor, pored poslova utvrđenih zakonom u okviru svoje nadležnosti, obavlja sledeće poslove:
1. donosi plan rada Upravnog odbora;
2. donosi poslovnik o svom radu i opšta akta koja ne donosi Skupština Komore;
3. donosi predlog odluke o visini članarine i načinu naplate;
4. donosi predlog odluke o visini naknade za upis u imenik članova Komore za izdavanje i obnavljanje licence, kao i za izdavanje izvoda, uverenja i potvrda;
5. utvrđuje predlog za počasnog člana Komore i donatora Komore;
6. odlučuje po žalbama na odluke direktora Komore kada je to propisano zakonom;
7. rešava o žalbama na rešenje ogranka Komore o upisu u imenik Komore i na postupak izdavanja uverenja o činjenicama o kojima Komora vodi evidenciju u skladu sa zakonom;
8. odlučuje o upotrebi sredstava Komore do visine utvrđene odlukom Skupštine Komore;
9. obavlja i druge poslove u skladu sa ovom odlukom, opštim aktima Komore i poslove koje mu poveri Skupština i drugi organi Komore.
Upravni odbor radi u sednicama kojima prisustvuje većina od ukupnog broja članova Upravnog odbora.
Upravni odbor punovažno odlučuje većinom glasova prisutnih članova Upravnog odbora.
Sednicu Upravnog odbora saziva i njenim radom rukovodi predsednik Upravnog odbora, a u slučaju njegove sprečenosti zamenik predsednika Upravnog odbora.
Predsednik Upravnog odbora dužan je zakazati sednicu Upravnog odbora u roku od sedam dana od dana prijema obrazloženog predloga, predloga najmanje 1/3 članova Upravnog odbora, ili na predlog direktora komore.
Upravni odbor odluke iz svoje nadležnosti donosi javnim glasanjem.
Upravni odbor može poslovnikom o radu Upravnog odbora bliže utvrditi način rada Upravnog odbora, prava i dužnosti predsednika Upravnog odbora i članova Upravnog odbora i druga pitanja od značaja za rad Upravnog odbora.
Nadzorni odbor Komore je organ koji vrši kontrolu materijalno-finansijskih poslova Komore.
Nadzorni odbor je samostalan i nezavisan u svom radu.
Nadzorni odbor ima tri člana koje bira Skupština Komore iz reda svojih članova, i to: dva člana predstavnika biohemičara iz zdravstvenih ustanova i jednog člana predstavnika biohemičara koji obavljaju privatnu praksu.
Nadzorni odbor ima predsednika i zamenika predsednika.
Predsednika i zamenika predsednika bira Skupština Komore.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova Nadzornog odbora traje četiri godine.
Nadzorni odbor u okviru svoje nadležnosti obavlja sledeće poslove:
1. donosi poslovnik o svom radu;
2. donosi plan rada;
3. vrši nadzor u pogledu angažovanja sredstava Komore;
4. razmatra izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju Komore i ogranaka Komore;
5. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Organi i odgovorni radnici Komore dužni su da Nadzornom odboru stave na uvid potrebnu dokumentaciju i pruže obaveštenja od značaja za vršenje nadzora.
Nadzorni odbor radi u sednicama kojim prisustvuje većina od ukupnog broja članova Nadzornog odbora.
Sednicu Nadzornog odbora saziva i njenim radom rukovodi predsednik Nadzornog odbora, a u slučaju njegove sprečenosti zamenik predsednika Nadzornog odbora.
Predsednik Nadzornog odbora dužan je zakazati sednicu Nadzornog odbora u roku od sedam dana od prijema obrazloženog predloga, najmanje dva članova Nadzornog odbora, ili na predlog direktora Komore.
Nadzorni odbor odluke iz svoje nadležnosti donosi javnim glasanjem.
Nadzorni odbor može poslovnikom o radu Nadzornog odbora bliže utvrditi način rada Nadzornog odbora, prava i dužnosti predsednika Nadzornog odbora i članova Nadzornog odbora i druga pitanja od značaja za rad Nadzornog odbora.
Komora ima Etički odbor Komore (u daljem tekstu: Etički odbor) u skladu sa zakonom, kao i Odbor za pripremu i rad Skupštine Komore.
Predsednika, zamenika predsednika i članove odbora iz stava 1. ovog člana bira Skupština Komore.
Odbori iz stava 1. ovog člana rade u sednicama.
Etički odbor ima pet članova, i to tri člana predstavnika biohemičara koji rade u zdravstvenim ustanovama, i dva u privatnoj praksi.
Etički odbor, pored poslova utvrđenih zakonom, u saradnji sa Upravnim odborom utvrđuje predlog kodeksa profesionalne etike biohemičara i predlaže isti Komori na usvajanje.
U obavljanju poslova iz svog delokruga Etički odbor sarađuje naročito sa drugim komorama zdravstvenih radnika, fakultetima zdravstvene struke, naučnim ustanovama i referentnim ustanovama iz zdravstvene delatnosti kao i drugim subjektima, u zemlji i inostranstvu.
Komora može posebnim opštim aktom i šire utvrditi delokrug Etičkog odbora.
Odbor za pripremu i rad Skupštine Komore (u daljem tekstu: Odbor za pripremu) ima pet članova, i to četiri člana iz reda biohemičara koji rade u zdravstvenim ustanovama i jednog u privatnoj praksi.
Odbor za pripremu razmatra pitanja od interesa za rad Skupštine, daje mišljenje i predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka u vezi sa stručnim pitanjima koje Skupština razmatra, po potrebi usaglašava stavove između biohemičara o stručnim pitanjima i dr.
Komora može posebnim opštim aktom utvrditi i širi delokrug Odbora za pripremu.
Komisija za posredovanje Komore ima tri člana - predsednika i dva člana koje imenuje Upravni odbor Komore iz reda članova Komore.
Komisija iz stava 1. ovog člana usmerava, daje uputstva i tumačenja potrebna za rad komisija za posredovanje ogranka Komore i obavlja druge poslove iz svog delokruga koje joj povere organi Komore
Komisija za posredovanje ogranka Komore posreduje u sporovima između članova Komore ili između članova Komore i korisnika zdravstvenih usluga u skladu sa zakonom.
Komisija za posredovanje ogranka Komore ima tri člana - predsednika i dva člana koje imenuje Upravni odbor Komore iz reda članova Komore iz ogranka Komore.
Komisija za posredovanje ogranka Komore zauzima stavove sporazumno ili većinom glasova.
Komisija za posredovanje ogranka Komore imenuje posrednika u sporu.
Posrednik može biti lice koje nije član Komore.
Postupak posredovanja okončava se izmirenjem, ili konstatacijom da posredovanje nije uspelo.
Postupak za mirenje nezavisan je od postupka Suda časti.
Ako postupak za mirenje ne uspe ništa od onoga što je u toku postupka za mirenje učinjeno i izjavljeno usmeno ili pismeno ne obavezuje stranke.
Zahtev za postupak za mirenje mogu Komisiji za posredovanje podneti obe stranke u sporu ili samo jedna od njih.
Podnošenjem zahteva na način propisan stavom 1. ovog člana ili ako je zahtev zajednički ili ako zahtev jedne prihvata i druga strana, započinje postupak za mirenje.
Smatra se da su strane u sporu prihvatile nadležnost Komisije za posredovanje koja se odnosi na postupak za mirenje momentom njegovog započinjanja.
Svaka strana može u svako doba odustati od postupka za mirenje.
U postupku za mirenje stranke mogu učestvovati lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.
Kada zahtev za pokretanje postupka podnese jedna strana Komisija za posredovanje obaveštava protivnu stranu i poziva je da se izjasni da li prihvata zahtev za pokretanje postupka, a ako je prihvata, da u ostavljenom roku pismeno izloži činjenično stanje i svoje gledište i podnese sva potrebna dokumenta.
Ako druga strana u ostavljenom roku ne odgovori ili ne prihvati zahtev za pokretanje postupka Komisija za posredovanje će obavestiti strane da se postupak za mirenje ne može sprovesti.
Kada jedna strana prihvati zahtev druge strane za pokretanje postupka za mirenje one mogu obavestiti Komisiju za posredovanje o predlogu za imenovanje posrednika.
Ako strane u postupku ne podnesu predlog iz stava 5. ovog člana, Komisija za posredovanje će predložiti posrednika.
Ako strane u postupku prihvate posrednika za sprovođenje postupka za mirenje, posrednik za mirenje ispituje stavljene predloge, proučava podneta dokumenta i prikuplja sva potrebna obaveštenja.
Posrednik može, u slučaju potrebe, saslušati stranke u sporu.
Na osnovu sprovedenog postupka posrednik podnosi strankama predlog za rešenje spora.
Strane u postupku nisu dužne da prihvate podneti predlog.
Rezultati u postupku za mirenje konstatuju se u zapisniku koji potpisuje posrednik za mirenje i strane u sporu.
Raspodelu troškova za mirenje vrši posrednik za mirenje ako se strane u sporu nisu sporazumele o troškovima u sporazumu, što se konstatuje u zapisniku.
Sporazum stranaka u sporu je zaključen kada strane u sporu, posle pročitanog zapisnika u kome je konstatovano da su se sporazumele, taj zapisnik potpišu.
Sporazum stranaka u sporu, postignut na način iz člana 71. ovog statuta ima karakter poravnanja postignutom u vansudskom postupku.
Posrednik za mirenje ne može biti imenovan za sudiju suda časti, niti učestvovati u raspravi u kojoj se spor, po kome nije postignut sporazum o izmirenju rešava pred sudom časti.
Komora vodi evidenciju o svakom završenom ili nezavršenom postupku posredovanja, na način i po postupku predviđenim za mere koji je izrekao sud časti.
Direktor Komore je inokosno-poslovodni organ koji rukovodi radom Komore i radom Stručne službe Komore.
Za direktora Komore može biti imenovano lice koje pored zakonom propisanih opštih uslova ispunjava i sledeće posebne uslove: da ima pet godina radnog iskustva.
Direktor Komore pored poslova utvrđenih zakonom obavlja i sledeće poslove:
1. vrši naredbodavna prava za upotrebu sredstava Komore i odlučuje o upotrebi ovih sredstava do visine određene odlukom Skupštine Komore;
2. donosi druge opšte akte kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornost zaposlenih u Stručnoj službi Komore;
3. donosi rešenja o zaradama i drugim primanjima radnika Stručne službe Komore i druga rešenja o ostvarivanju prava po osnovu rada;
4. organizuje rad Stručne službe Komore;
5. bira izvršioce u Stručnoj službi Komore;
6. organizuje rad ili neposredno informiše javnost o radu Komore;
7. organizuje odgovarajući oblik informisanja članova o radu Komore;
8. ostvaruje saradnju Komore sa nadležnim državnim organima, zdravstvenim i drugim ustanovama;
9. podnosi izveštaj o svom radu organima Komore;
10. obavlja i druge poslove na koje je ovlašćen zakonom, statutom, i opštim aktima i odlukama organa Komore.
Sud časti je organ Komore koji se obrazuje radi utvrđivanja povreda profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore, kao i utvrđivanje odgovornosti i izricanja disciplinskih mera za te povrede.
a) Organizacija i način izbora
Sudovi časti Komore se obrazuju kao:
1. sudovi časti prvog stepena;
2. sud časti drugog stepena.
Sud časti prvog stepena ima tri člana, a sud časti drugog stepena pet članova.
Sudovi časti imaju predsednika i zamenika predsednika suda časti.
Zamenik predsednika suda časti zamenjuje predsednika suda u slučaju odsutnosti.
Zamenik predsednika suda časti bira se iz reda članova suda časti.
Članovi suda časti imaju zamenike članova koji učestvuju u radu u slučaju sprečenosti člana suda časti.
Sedište suda časti prvog stepena je u sedištu ogranka Komore.
Sedište suda časti drugog stepena je u sedištu Komore.
Predsednika i zamenika predsednika suda časti, članove suda časti i zamenike bira Skupština Komore na predlog Upravnog odbora Komore.
Član suda časti prvog stepena mora imati prebivalište na području suda časti prvog stepena.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova suda časti u njihovih zamenika je četiri godine.
Za člana suda časti može biti izabrano lice koje nije član Komore.
Izbor sudije suda časti obavlja se na način i po postupku za izbor člana organa Komore.
Razrešenje članova suda časti obavlja se na način i po postupku za njihov izbor.
Sud časti prvog stepena utvrđuje povrede profesionalnih dužnosti ili ugleda člana Komore, u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Skupštine Komore.
Sud časti prvog stepena za učinjene povrede iz stava 1. ovog člana može izreći meru utvrđenu zakonom.
Sud časti drugog stepena, po žalbi, preispituje odluke suda časti prvog stepena i donosi konačnu odluku.
Rok za izjavljivanje žalbe je 15 dana od dana dostavljanja odluke suda časti.
v) Disciplinski postupak pred Sudom časti
1. Postupak pred Sudom časti prvog stepena
U slučaju osnovane sumnje da je član Komore izvršio povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore, na osnovu pritužbi građana ili drugih okolnosti, ili ako postoji zahtev stranke, direktor Komore ili lice koje on ovlasti pokreće disciplinski postupak, pismenim predlogom za pokretanje postupka za izricanje disciplinske mere pred nadležnim sudom časti.
Postupak se može pokrenuti ili voditi na pismeni predlog stranke.
Pismeni predlog za pokretanje disciplinskog postupka mora biti snabdeven potrebnim dokazima koji potvrđuju osnovanost sumnje da je član Komore izvršio povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
Sud časti obavlja usmenu raspravu radi utvrđivanje predmeta disciplinskog postupka i kada ima da izvrši uviđaj ili saslušanje svedoka ili veštaka.
Ocenjivanje ostalih dokaza sud časti po pravilu vrši van usmene rasprave, na sednici suda časti.
Izricanje disciplinske mere sud vrši većinom glasova članova suda časti.
O izvršenoj usmenoj raspravi, sprovođenju drugih dokaza i većanju i glasanju pri izricanju disciplinskih mera vodi se zapisnik.
Ukoliko sud časti u svom sastavu nema diplomiranog pravnika, stručnu konsultaciju u vođenju postupka obavlja diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom za vođenje upravnog postupka, po ovlašćenju direktora Komore.
Sud časti po pravilu donosi odluku u roku od 30 dana od momenta započinjanja postupka.
Sud vodi evidenciju o podnetim predlozima za pokretanje disciplinskog postupka.
Na rokove za pokretanje postupka, sam postupak, dokazivanje, usmenu raspravu, zapisnik, saslušanje stranaka, prava na odbranu, i dostavljanje shodno se primenjuju odredbe zakona koje regulišu upravni postupak, ako zakonom ili ovim statutom nije drugačije određeno.
2. Postupak po žalbi
Žalba se dostavlja ožalbenom sudu preko suda časti prvog stepena, koji istom dostavlja potrebnu dokumentaciju o predmetu.
Žalba se može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog povreda pravila postupka koja bi bila od uticaja na izrečenu disciplinsku meru, ako je dispozitiv pobijane odluke nejasan ili u protivrečnosti sa izrečenom disciplinskom merom, kao i zbog same izrečene disciplinske mere.
Ožalbeni sud može izrečenu disciplinsku meru potvrditi, izmeniti ili poništiti i vratiti prvostepenom sudu časti na ponovni postupak ili žalbu usvojiti i ukinuti izrečenu disciplinsku meru.
Ukoliko žalbu izjavi stranka po čijem predlogu odluku o disciplinskoj meri prvostepeni sud časti uopšte nije doneo, ožalbeni sud odrediće rok ne duži od jednog meseca za donošenje odluke, ili sam rešiti stvar.
Na postupak po žalbi shodno se primenjuju odredbe zakona koji reguliše upravni postupak ukoliko zakonom ili ovim statutom nije drugačije određeno.
g) Vrste, povrede profesionalnih dužnosti ili ugleda člana Komore
Lakšu povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore čini član Komore povredom odredaba tač. 1, 2, 3. i 6. člana 40. Zakona o komorama zdravstvenih radnika.
Član Komore koji izvrši povredu odredaba Etičkog kodeksa biohemičara čini lakšu povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore, ukoliko opštim aktom Komore nije predviđeno što drugo.
Neplaćanje ili neuredno plaćanje članarine, naknade za upis u imenik ili druge nadoknade za rad Komore predstavlja lakšu povredu profesionalne dužnosti i ugleda člana Komore.
Član Komore koji izvrši povredu zakona kojim je predviđena prekršajna odgovornost ili odgovornost za privredni prestup, čini lakšu povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
Član Komore koji izvrši povredu tač. 4. i 5. člana 40. Zakona o komorama zdravstvenih radnika čini težu povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
Član Komore čini težu povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore i u slučajevima kada ne izvršava disciplinske mere izrečene povodom povrede odredaba o profesionalnoj dužnosti ili ugleda člana Komore.
Član Komore čini težu povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore ako istu ili sličnu povredu izvrši više puta ili bilo koju povredu na osobito drzak ili bezobziran način.
Član Komore koji izvrši povredu zakona kojim je predviđena krivična odgovornost čini težu povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
d) Izvršenje odluka suda časti
Konačna odluka suda časti, izrečena po postupku i na način predviđen ovim statutom, izvršava se i evidentira u skladu sa čl. 90. i 91. ovog statuta.
Mere javne opomene kao i druge izrečene mere izvršavaju se javnim objavljivanjem.
Mera novčane kazne izvršava se odbijanjem odgovarajućeg iznosa mesečne zarade počev od prve naredne isplate po konačnosti odluke.
Mera privremene zabrane samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti i mera privremene zabrane samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti počinju teći počev od prvog narednog meseca počev od konačnosti odluke.
Pod javnim objavljivanjem smatra se objavljivanje na oglasnoj tabli Komore i u jednom od sredstava javnog informisanja, a u roku od osam dana od dana konačnosti odluke.
Izrečena mera smatra se objavljenom u jednom od sredstava javnog informisanja objavljivanjem u glasilu Komore.
Pravosnažna odluka nadležnog suda na osnovu zakona za sudsku zaštitu ima se javno objaviti na način u roku utvrđenim ovim statutom.
Evidenciju izrečenih mera vodi sud na osnovu konačnih i pravosnažnih odluka o njihovom izricanju, na način i po postupku koji utvrđuje predsednik suda časti drugog stepena.
Komora stiče sredstva za rad u skladu sa zakonom.
Sredstva Komore vode se na računu.
Posebno se evidentiraju i vode sredstva ogranka Komore, koja se upotrebljavaju odnosno koriste prema odlukama nadležnog organa Komore u skladu sa zakonom.
Sredstva ogranka Komore se vode na podračunu Komore.
Naredbodavac za izvršenje finansijskog plana Komore, odnosno upotrebu sredstava Komore je direktor komore i lice ovlašćeno za ogranak Komore.
Odlukom Skupštine Komore utvrđuje se koji iznos sredstava na području ogranka Komore sa područja ostaje ogranku Komore, a koji iznos sredstava se uplaćuje na račun Komore.
Odlukom Upravnog odbora Komore utvrđuje se iznos visine sredstava sa kojima može da raspolaže direktor Komore i lice ovlašćeno za ogranak Komore.
Odlukom Upravnog odbora Komore utvrđuju se iznos i kriterijumi za upotrebu sredstava izdvojenih u fond uzajamne pomoći članova Komore.
VII OBAVLJANJE STRUČNIH POSLOVA KOMORE
Stručne, pravne, finansijske, administrativne, tehničke i druge poslove Komore za potrebe Komore obavlja Stručna služba Komore.
Organizaciju Stručne službe Komore koja je jedinstvena za celu Komoru utvrđuje Upravni odbor Komore na predlog direktora Komore.
Poslovi iz nadležnosti ogranka Komore obavljaju se u ogranku Komore.
Radom Stručne službe Komore rukovodi direktor Komore.
Izvršioce u stručnoj službi Komore, u skladu sa zakonom, bira direktor Komore.
Poslove iz stava 2. člana 98. ovog statuta obavlja radnik stručne službe Komore ili drugo ovlašćeno lice, ukoliko ih ne obavlja organ ogranka Komore.
Naredbodavac za raspolaganje sredstvima ogranka Komore je lice iz stava 2. ovog člana.
Lice iz stava 2. ovog člana donosi rešenje o upisu u imenik članova Komore i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Lice iz stava 2. ovog člana rukovodi radom ogranka Komore i odgovorno je za svoj rad direktoru Komore.
Za zakonitost rada Stručne službe Komore odgovoran je direktor Komore.
Do konstituisanja i početka rada Stručne službe Komore poslove iz njene nadležnosti obavlja Stručna služba Farmaceutske komore Srbije.
VIII NADZOR NAD ZAKONITOŠĆU RADA KOMORE
Nadzor nad zakonitošću rada Komore vrši ministarstvo za poslove zdravlja, a o finansijskom i računovodstvenom poslovanju ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Svi organi Komore, dužni su da obezbede uslove za vršenje nadzora iz stava 1. ovog člana.
Skupština Komore je dužna da u roku od tri meseca od dana početka rada Komore donese statut i druga opšta akta predviđena zakonom i ovim statutom.
Izmene i dopune ovog statuta vrše se na način i po postupku za njegovo donošenje.
Ovaj statut stupa na snagu po dobijanju saglasnosti ministarstva za poslove zdravlja u skladu sa zakonom, a u roku od osam dana od dana objavljivanja.
Ovaj statut se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".