UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE (prečišćeni tekst)- "Sl. list EZ", br. C 325 od 24. decembra 2002. godine - |
I - Tekst Ugovora
Preambula
Prvi deo: Načela
Drugi deo: Pravo građanstva Unije
Treći deo: Politike Zajednice
NASLOV I: Slobodni promet robe
Glava 1: Carinska unija
Glava 2: Uklanjanje količinskih ograničenja između država članica
NASLOV II: Poljoprivreda
NASLOV III: Sloboda kretanja lica i prometa usluga i kapitala
Glava 1: Radna snaga
Glava 2: Pravo nastanjivanja
Glava 3: Usluge
Glava 4: Kapital i platni promet
NASLOV IV: Vize, azil, imigracija i ostale politike koje su u vezi sa slobodnim kretanjem lica
NASLOV V: Saobraćaj
NASLOV VI: Zajednički propisi o konkurenciji, poreskom sistemu i približavanju pravnih propisa
Glava 1: Pravila konkurencije
Odsek 1: Pravila koja se odnose na preduzeća
Odsek 2: Pomoć država
Glava 2: Odredbe o porezima
Glava 3: Usklađivanje pravnih propisa
NASLOV VII: Ekonomska i monetarna politika
Glava 1: Ekonomska politika
Glava 2: Monetarna politika
Glava 3: Institucionalne odredbe
Glava 4: Prelazne odredbe
NASLOV VIII: Zapošljavanje
NASLOV IX: Zajednička trgovinska politika
NASLOV X: Carinska saradnja
NASLOV XI: Socijalna politika, obrazovanje, stručno osposobljavanje i omladina
Glava 1: Odredbe o socijalnim pitanjima
Glava 2: Evropski socijalni fond
Glava 3: Obrazovanje, stručno osposobljavanje i omladina
NASLOV XII: Kultura
NASLOV XIII: Zdravstvo
NASLOV XIV: Zaštita potrošača
NASLOV XV: Transevropske mreže
NASLOV XVI: Industrija
NASLOV XVII: Ekonomska i socijalna kohezija
NASLOV XVIII: Naučno-istraživački rad i tehnološki razvoj
NASLOV XIX: Životna sredina
NASLOV XX: Razvojna saradnja
NASLOV XXI (*): Ekonomska, finansijska i tehnička saradnja sa trećim zemljama
(*) Naslov ubačen Ugovorom iz Nice.
Četvrti deo: Pridruživanje prekomorskih zemalja i teritorija
Peti deo: Organi Zajednice
NASLOV I: Odredbe o organima
Glava 1: Organi
Odsek 1: Evropski parlament
Odsek 2: Savet
Odsek 3: Komisija
Odsek 4: Sud pravde
Odsek 5: Finansijski sud
Glava 2: Zajedničke odredbe za više organa
Glava 3: Ekonomski i socijalni komitet
Glava 4: Regionalni komitet
Glava 5: Evropska investiciona banka
NASLOV II: Finansijske odredbe
Šesti deo: Opšte i završne odredbe
Završne odredbe
ANEKS I - Lista navedena u članu 32. Ugovora
ANEKS II - Prekomorske teritorije i teritorije na koje se primenjuju odredbe dela četiri Ugovora
II - Protokoli (tekst nije preveden, osim četiri Protokola usvojena na Međuvladinoj Konferenciji u Nici (videti kraj publikacije))
Protokoli aneksirani Ugovoru o Evropskoj uniji i Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice:
- Protokol (2) kojim se uključuju tekovine Šengena u okvire Evropske unije (1997)
- Protokol (3) o primeni određenih pitanja iz Člana 14. Ugovora o osnivanju Evropske unije na Ujedinjeno Kraljevstvo i Irsku (1997)
- Protokol (4) o položaju Ujedinjenog Kraljevstva i Irske (1997)
- Protokol (5) o položaju Danske (1997)
Protokoli priključeni Ugovoru o Evropskoj uniji, Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice i Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju:
- Protokol (6) o Statutu Suda pravde (2001) (u nastavku preveden tekst)
- Protokol (7) priključen Ugovoru o Evropskoj uniji i Ugovorima o osnivanju Evropskih zajednica (1992)
- Protokol (8) o sedištima organa i određenih tela i odeljenja Evropskih zajednica i Europola (1997)
- Protokol (9) o ulozi nacionalnih parlamenata u Evropskoj uniji (1997)
- Protokol (10) o proširenju Evropske unije (2001) (u nastavku preveden tekst)
Protokoli priključeni Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice:
- Protokol (11) o Statutu Evropske investicione banke (1957)
- Protokol (12) o Italiji (1957)
- Protokol (13) o proizvodima koji vode poreklo i koji dolaze iz određenih zemalja koje imaju specijalan tretman prilikom uvoza u državu članicu (1957)
- Protokol (14) koji se odnosi na uvoz u Evropsku zajednicu naftnih derivata prerađenih u Holandskim Antilima (1962)
- Protokol (15) o specijalnim aranžmanima za Grenland (1985)
- Protokol (16) o sticanju vlasništva u Danskoj (1992)
- Protokol (17) koji se odnosi na Član 141. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (1992)
- Protokol (18) o Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke (1992)
- Protokol (19) o Statutu Evropskog monetarnog instituta (1992)
- Protokol (20) o postupku u slučaju prekomernog deficita (1992)
- Protokol (21) o kriterijumima za konvergenciju navedenih u Članu 121. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (1992)
- Protokol (22) o Danskoj (1992)
- Protokol (23) o Portugaliji (1992)
- Protokol (24) o prelasku u treću fazu ekonomske i monetarne unije (1992)
- Protokol (25) o određenim odredbama koji se odnose na Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (1992)
- Protokol (26) o određenim odredbama koji se odnose na Dansku (1992)
- Protokol (27) o Francuskoj (1992)
- Protokol (28) o ekonomskoj i socijalnoj koheziji (1992)
- Protokol (29) o azilu za državljane država članica u Evropskoj uniji (1997)
- Protokol (30) o primeni načela subsidijarnosti i proporcionalnosti (1997)
- Protokol (31) o spoljnim odnosima država članica u pogledu prelaska spoljnih granica (1997)
- Protokol (32) o sistemu javne radiodifuzije u državama članicama (1997)
- Protokol (33) o zaštiti i blagostanju životinja (1997)
- Protokol (34) o finansijskim posledicama isteka Ugovora o EZUČ i Istraživačkog fonda za ugalj i čelik (2001) (u nastavku preveden tekst)
- Protokol (35) o Članu 67. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (2001) (u nastavku preveden tekst)
Protokol priključen Ugovorima o osnivanju Evropske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju:
- Protokol (36) o privilegijama i imunitetima Evropskih zajednica (1965).
NJEGOVO VELIČANSTVO KRALJ BELGIJANACA, PREDSEDNIK SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE, PREDSEDNIK FRANCUSKE REPUBLIKE, PREDSEDNIK ITALIJANSKE REPUBLIKE, NJENO KRALJEVSKO VISOČANSTVO VELIKA VOJVOTKINJA OD LUKSEMBURGA, NJENO VELIČANSTVO KRALJICA HOLANDIJE (1),
(1) Od tada su članice Evropske zajednice još postale Kraljevina Danska, Republika Grčka, Kraljevina Španija, Irska, Republika Austrija, Portugalska Republika, Republika Finska, Kraljevina Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske.
ODLUČNI da postave temelje za još bližu zajednicu naroda Evrope,
REŠENI da obezbede ekonomski i društveni napredak svojih zemalja delujući zajedno na uklanjanju prepreka koje dele Evropu,
POTVRĐUJUĆI kao osnovni cilj svojih napora stalno unapređenje životnih i radnih uslova svojih naroda,
SVESNI da uklanjanje postojećih prepreka zahteva usklađeno delovanje kako bi se osigurao stalni privredni razvoj, ravnoteža trgovinske razmene i lojalna konkurencija,
U NASTOJANJU da ojačaju jedinstvo svojih privreda i osiguraju njihov ravnomeran razvoj smanjivanjem razlika koje postoje između različitih područja i smanjivanjem zaostalosti nerazvijenih područja,
ŽELEĆI da zajedničkom trgovinskom politikom doprinesu postepenom ukidanju ograničenja u međunarodnoj trgovini,
U NAMERI da učvrste solidarnost Evrope sa prekomorskim zemljama i u želji da, u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija osiguraju njihov razvoj i napredak,
REŠENI da putem takvog udruživanja svojih privrednih dobara očuvaju i učvrste mir i slobodu, i pozivajući druge narode Evrope koji dele njihove ideale, da se pridruže njihovim naporima,
ODLUČNI da razvijaju što je više moguć nivo znanja svojih naroda putem širokog pristupa obrazovanju i njegovog stalnog osavremenjivanja;
ODLUČILI su da osnuju Evropsku zajednicu i u tom cilju imenovali svoje opunomoćenike:
(lista opunomoćenika nije prevedena)
KOJI su se, pošto su razmenili svoja punomoćja i utvrdili da su uredna i valjana, sporazumeli o sledećem:
NAČELA
Član 1
VISOKE STRANE UGOVORNICE ovim Ugovorom međusobno osnivaju EVROPSKU ZAJEDNICU.
Član 2
Zajednica ima za cilj da, uspostavljanjem zajedničkog tržišta, kao i ekonomske i monetarne unije i sprovođenjem zajedničkih politika ili aktivnosti predviđenih članovima 3. i 4, unapređuje skladan, uravnotežen i trajan privredni razvoj u celoj Zajednici, visok stepen zaposlenosti i socijalne zaštite, jednakost između muškaraca i žena, trajan i neinflatorni rast, visok nivo konkurentnosti i usklađenosti ekonomskih rezultata, visok nivo zaštite kao i poboljšanja kvaliteta životne sredine, podizanje nivoa i kvaliteta života, privrednu i društvenu povezanost i solidarnost između država članica.
Član 3
1. Radi postizanja ciljeva izloženih u članu 2, delatnosti Zajednice obuhvataju, prema uslovima i u rokovima koje predviđa ovaj Ugovor, sledeće :
a) zabrana između država članica, carinskih dažbina i količinskih ograničenja na uvoz i izvoz roba, kao i svih drugih mera koje imaju slično dejstvo,
b) zajedničku trgovinsku politiku,
v) unutrašnje tržište koje se karakteriše ukidanjem prepreka za slobodno kretanje lica i protok roba, usluga i kapitala između država članica,
g) mere koje se odnose na ulazak i kretanje lica kako je to predviđeno Naslovom IV,
d) zajedničku politiku u oblasti poljoprivrede i ribarstva,
đ) zajedničku politiku u oblasti saobraćaja,
e) sistem koji obezbeđuje da se ne krše pravila konkurencije na unutrašnjem tržištu,
ž) usklađivanje nacionalnih zakonodavstava u meri u kojoj je to neophodno za delovanje zajedničkog tržišta,
z) podsticanje koordinacije politika zapošljavanja država članica, sa ciljem jačanja njihove efikasnosti putem razvoja koordinirane strategije zapošljavanja,
i) politiku u socijalnoj oblasti koja obuhvata i Evropski socijalni fond,
j) učvršćivanje ekonomske i socijalne kohezije,
k) politiku u oblasti zaštite životne sredine,
l) jačanje konkurentnosti industrije Zajednice,
lj) unapređivanje naučno-istraživačkog rada i tehnološkog razvoja,
m) podsticaj stvaranju i razvoju transevropskih mreža,
n) doprinos ostvarivanju visokog nivoa zdravstvene zaštite,
nj) doprinos kvalitetnom vaspitanju i obrazovanju, kao i razvoju kultura država članica,
o) politiku u oblasti saradnje za razvoj,
p) pridruživanje prekomorskih zemalja i teritorija, u cilju povećanja razmene i da bi se zajedničkim naporima unapredio privredni i društveni razvoj,
r) doprinos poboljšanju zaštite potrošača,
s) mere u oblastima energetike, civilne zaštite i turizma.
2. U svim aktivnostima navedenim u ovom članu, Zajednica će nastojati da ukloni nejednakost, kao i da unapredi jednakost između muškaraca i žena.
Član 4
1. Radi postizanja ciljeva izloženih u članu 2, delatnosti država članica i Zajednice podrazumevaju, u uslovima i prema dinamici koje predviđa ovaj Ugovor, utvrđivanje ekonomske politike zasnovane na tesnoj koordinaciji ekonomskih politika država članica, na unutrašnjem tržištu i na utvrđivanju zajedničkih ciljeva, koja se vodi u skladu sa načelima otvorene tržišne privrede i slobodne konkurencije.
2. Istovremeno, te delatnosti obuhvataju neopozivo fiksiranje deviznih kurseva, u skladu sa uslovima, dinamikom i procedurama koje predviđa ovaj Ugovor, radi stvaranja jedinstvene valute, eki, kao i utvrđivanje i sprovođenje jedinstvene monetarne i devizne politike. Osnovni cilj ovih politika je održavanje stabilnosti cena i, bez posledica po taj cilj, podrška opštim ekonomskim politikama Zajednice, u skladu sa načelima otvorene tržišne privrede i slobodne konkurencije.
3. Te delatnosti država članica i Zajednice podrazumeva poštovanje sledećih načelnih opredeljenja: stabilne cene, zdrave javne finansije i monetarne uslove i stabilan platni bilans.
Član 5
Zajednica deluje u okvirima nadležnosti koje su joj dodeljene i prema ciljevima koji su utvrđeni ovim Ugovorom.
U oblastima koje ne spadaju u njenu isključivu nadležnost, Zajednica preduzima mere, u skladu sa načelom subsidijarnosti, samo ako i ukoliko ciljevi predviđene akcije ne mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane država članica, odnosno mogu biti uspešnije ostvareni od strane Zajednice, imajući u vidu veličinu ili učinak predviđene akcije.
Mere Zajednice neće prelaziti okvire onoga što je neophodno da bi se postigli ciljevi ovog Ugovora.
Član 6
Obaveza zaštite životne sredine mora biti integrisana u obrazovanje i sprovođenje politika i aktivnosti Zajednice koje se navode u članu 3, posebno sa ciljem podsticanja trajnog razvoja.
Član 7
1. Ostvarivanje zadataka poverenih Zajednici obezbeđuju:
- EVROPSKI PARLAMENT,
- SAVET,
- KOMISIJA,
- SUD PRAVDE,
- FINANSIJSKI SUD.
Svaki organ deluje u okvirima nadležnosti propisanih ovim Ugovorom.
2. Savetu i Komisiji pomažu Ekonomski i socijalni komitet i Regionalni komitet, koji imaju savetodovanu ulogu.
Član 8
Osnivaju se, prema proceduri predviđenom ovim Ugovorom, Evropski sistem centralnih banaka (u daljem tekstu "ESCB") i Evropska centralna banka (u daljem tekstu "ECB"); njihova delatnost ograničena je ovlašćenjima predviđenim ovim Ugovorom i Statutom ESCB i ECB (u daljem tekstu "Statut ESCB"), priloženim uz ovaj Ugovor.
Član 9
Osniva se Evropska investiciona banka koja deluje u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim Ugovorom i Statutom priloženim uz Ugovor.
Član 10
Države članice će preduzimati sve potrebne mere, bilo opšte ili posebne, kako bi obezbedile ispunjenje obaveza koje proizilaze iz ovog Ugovora ili iz delatnosti organa Zajednice. One će pomagati ostvarivanje zadataka Zajednice.
Države članice će se uzdržati od preduzimanja bilo kojih mera koje bi mogle ugroziti ostvarivanje ciljeva ovog Ugovora.
Član 11(*)
1. Države članice koje nameravaju da uspostave međusobnu bližu saradnju, kako je to predviđeno u stavu 1, dostavljaju zahtev Komisiji, koja može u tom smislu podneti predlog Savetu. Ukoliko Komisija ne podnese predlog, ona će o svojim razlozima obavestiti zainteresovane države članice.
2. Uspostavljanje bliže saradnje koje se navodi u stavu 1, uz poštovanje članova 43. i 44. Ugovora o osnivanju Evropske unije, odobrava Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta. Kada se bliža saradnja odnosi na oblast koju reguliše postupak predviđen članom 251. ovog Ugovora, potreban je pristanak Evropskog parlamenta.
Član Saveta može zahtevati da Evropski savet preuzme slučaj. Ukoliko do toga dođe, Savet postupa u skladu sa prvim podstavom ovog stava.
3. Akti i odluke neophodne za primenu bliže saradnje moraju biti u skladu sa svim relevantnim odredbama ovog Ugovora, osim ukoliko ovaj Član i članovi 43. do 45. Ugovora o Evropskoj uniji uređuju materiju na drugačiji način.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 11a(**)
Svaka država članica koja želi da se uključi u saradnju uspostavljenu u skladu sa članom 11, o tome dostavlja notifikaciju Savetu i Komisiji. Komisija u roku od tri meseca od prijema notifikacije dostavlja svoje mišljene Savetu. U roku od četiri meseca od momenta prijema notifikacije, Komisija donosi odluku o tom zahtevu, kao i o eventualnim posebnim uslovima za koje smatra da su neophodni.
(**) Član ubačen Ugovorom iz Nice (bivši član 11, stav 3)
Član 12
U okviru primene ovog Ugovora i uz poštovanje svih njegovih posebnih odredbi, zabranjuje se svaka diskriminacija po osnovu državljanstva.
Savet može, u skladu sa postupkom predviđenim članom 251, donositi propise u cilju zabrane takve diskriminacije.
Član 13(*)
1. Poštujući druge odredbe ovog Ugovora i u okviru ovlašćenja koja mu je Zajednica poverila, Savet može jednoglasnom odlukom, na osnovu predloga Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, preduzeti adekvatne mere radi borbe protiv diskriminacije zasnovane na razlikama na osnovu pola, rase ili etničkog porekla, vere ili verovanja, hendikepiranosti, starosti ili seksualne orijentacije.
2. Odstupajući od odredbi stava 1, kada Savet usvoji podsticajne aktivnosti Zajednice, osim onih koji se tiču harmonizacije zakona i propisa država članica, zarad podrške aktivnostima država članica koje pokušavaju da dostignu ciljeve navedene u stavu 1, on se mora pridržavati postupka predviđenog članom 251.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 14
1. Zajednica će doneti mere u cilju postepenog uspostavljanja unutrašnjeg tržišta za period koji ističe 31. decembra 1992, u skladu sa odredbama ovog člana i članova 15, 26, 47, stav 2, 49, 80, 93. i 95, uvažavajući pri tome ostale odredbe ovog Ugovora.
2. Unutrašnje tržište obuhvata područje bez unutrašnjih granica na kome su obezbeđeni slobodno kretanje lica i promet robe, usluga i kapitala, u skladu sa odredbama ovog Ugovora.
3. Savet će kvalifikovanom većinom, na osnovu predloga Komisije, utvrditi smernice i uslove koji su potrebni za ostvarivanje ravnomernog razvoja na svim odnosnim područjima.
Član 15
Komisija će prilikom formulisanja svojih predloga radi ostvarivanja ciljeva navedenih u članu 14, uzeti u obzir napore koje su neke privrede, koje pokazuju razlike u stepenu svoje razvijenosti, podnele u periodu uspostavljanja unutrašnjeg tržišta, i može predložiti odgovarajuće propise.
Ako se ti propisi donose kao izuzeća, oni moraju biti privremene prirode i u što manjoj meri ometati delovanje zajedničkog tržišta.
Član 16
Uz poštovanje članova 73, 86. i 87. i imajući u vidu položaj koju usluge od opšteg ekonomskog interesa imaju u zajedničkom vrednostima Unije, kao i njihovu ulogu u podsticanju socijalne i teritorijalne kohezije, Zajednica i države članice, svako u okviru svojih nadležnosti i u granicama primene ovog Ugovora, vode računa da te usluge funkcionišu na osnovu načela i uslova koji im omogućavaju da ostvare svoje ciljeve.
PRAVO GRAĐANSTVA UNIJE
Član 17
1. Ustanovljava se pravo građanstva Unije. Građanin Unije je svako lice koje ima državljanstvo neke od država članica. Građanstvo Unije kompletira, a ne zamenjuje nacionalno državljanstvo.
2. Prava i obaveze građana Unije utvrđena su ovim Ugovorom.
Član 18(*)
1. Svi građani Unije imaju pravo da se slobodno kreću i borave na teritoriji država članica, uz poštovanje ograničenja i uslova predviđenih ovim Ugovorom i merama za njegovo sprovođenje.
2. Savet može donositi mere u cilju olakšavanja ostvarivanja prava navedenih u stavu 1; osim ako ovim Ugovorom nije drugačije predviđeno, Savet odluke donosi u skladu sa procedurom iz člana 251.
3. Stav 2. se ne odnosi na odredbe o pasošima, ličnim kartama, boravišnim dozvolama ili sličnim dokumentima, ili na odredbe o socijalnom osiguranju ili socijalnoj zaštiti.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 19
1. Svi građani Unije koji imaju boravište u nekoj od država članica čiji oni nisu državljani imaju pravo da biraju i da budu birani na opštinskim izborima u državi članici u kojoj imaju boravište, pod istim uslovima kao i državljani te države. Ovo pravo će se ostvarivati prema modalitetima koje Savet treba da usvoji jednoglasnom odlukom, na osnovu predloga Komisije i po obavljenim konsultacijama sa Evropskim parlamentom; tim modalitetima mogu biti predviđene neke derogativne odredbe ukoliko su one opravdane specifičnim problemima neke države članice.
2. Uz poštovanje odredbi člana 190. stav 4. i mera za njihovo sprovođenje, svi građani Unije se boravištem u nekoj državi članici čiji nisu državljani, imaju pravo da biraju i da budu birani na izborima za Evropski parlament u državi članici u kojoj imaju boravište, pod istim uslovima kao i državljani te države. To pravo će se ostvarivati prema modalitetima koje usvaja Savet jednoglasnom odlukom na osnovu predloga Komisije i po obavljenim konsultacijama sa Evropskim parlamentom; tim modalitetima mogu biti predviđene neke odredbe o izuzeću, ukoliko su opravdane specifičnim problemima neke države članice.
Član 20
Svaki građanin Unije uživa, na teritoriji neke treće zemlje gde država članica čiji je on državljanin nije predstavljena, zaštitu diplomatskih i konzularnih organa bilo koje države članice, pod istim uslovima kao i državljani te države. Države članice će međusobno utvrditi neophodna pravila i otpočeće međunarodne pregovore u cilju obezbeđivanja te zaštite.
Član 21
Svi građani Unije imaju pravo peticije pred Evropskim parlamentom u skladu sa odredbama člana 194.
Svi građani Unije mogu se obraćati Ombudsmanu postavljenom u skladu sa odredbama člana 195.
Svaki građanin Unije može pisati svakom organu ili telu koje navodi ovaj član ili član 7, koristeći jedan od jezika navedenih u članu 314. i dobiti odgovor na istom jeziku.
Član 22
Komisija podnosi svake tri godine izveštaj Evropskom parlamentu, Savetu i Ekonomskom i socijalnom komitetu o izvršenju odredbi ovog dela. Izveštaj će uzeti u obzir razvoj Unije.
Na toj osnovi i uz poštovanje drugih propisa ovog Ugovora, Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, može utvrditi odredbe za jačanje i dopunu prava predviđenih ovim delom, koji će preporučiti za usvajanje od strane država članica u skladu sa njihovim ustavnim procedurama.
POLITIKE ZAJEDNICE
SLOBODNI PROMET ROBE
Član 23
1. Zajednica se zasniva na carinskoj uniji koja se odnosi na svu robnu razmenu i obuhvata zabranu carina na uvoz i izvoz između država članica i svih dažbina koje imaju isto dejstvo, kao i uvođenje zajedničke carinske tarife u njihovim odnosima sa trećim zemljama.
2. Odredbe sadržane u članu 25. i u glavi 2 ovog naslova primenjuju se na robu koja potiče iz država članica, kao i na onu robu iz trećih država koja je u slobodnom prometu u državama članicama.
Član 24
Pod robom iz trećih država koja je u slobodnom prometu u državi članici smatra se ona roba za koju su u toj državi ispunjene sve uvozne formalnosti i naplaćene sve carine i dažbine sličnog dejstva i za koje se nisu koristile pogodnosti potpunog ili delimičnog povraćaja takvih dažbina i carina.
CARINSKA UNIJA
Član 25
Carine na uvoz i izvoz i druge dažbine sa istim dejstvom su zabranjene između država članica. Ova zabrana takođe važi za carine koje imaju fiskalni karakter.
Član 26
Savet usvaja zajedničku carinsku tarifu, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije.
Član 27
U ostvarivanju zadataka koji su joj povereni odredbama ovog poglavlja, Komisija se rukovodi:
a) potrebama unapređivanja trgovinskog prometa između država članica i trećih zemalja;
b) razvojem uslova konkurencije unutar Zajednice u meri u kojoj se povećavaju konkurentske sposobnosti preduzeća;
v) potrebama Zajednice u sirovinama i poluproizvodima, u vezi s tim, Komisija vodi računa da se ne pogoršaju uslovi konkurencije između država članica u prometu gotovim proizvodima;
g) potrebom da se izbegnu ozbiljni poremećaji u privrednom životu država članica i da se obezbedi racionalniji razvoj proizvodnje i povećanje potrošnje unutar Zajednice.
ZABRANA KVANTITATIVNIH OGRANIČENJA IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA
Član 28
Zabranjeni su kvantitativna ograničenja uvoza između država članica i sve mere sa istim dejstvom.
Član 29
Zabranjeni su kvantitativna ograničenja izvoza i sve mere istog dejstva između država članica.
Član 30
Odredbe članova 28. i 29. ne predstavljaju prepreku zabranama ili ograničenjima uvoza, izvoza ili tranzita robe, ako su ona opravdana razlozima javnog morala, javnog poretka ili javne bezbednosti, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja ili biljaka, zaštite nacionalnog kulturnog dobra umetničke, istorijske i arheloške vrednosti ili zaštite industrijske i trgovačke svojine. Međutim, takve zabrane ili ograničenja ne smeju postati sredstvo svojevoljne diskriminacije ili prikriven oblik ograničavanja trgovine između država članica.
Član 31
1. Države članice će usklađivati delatnosti državnih monopola komercijalnog karaktera kako bi uklonile svaku diskriminaciju u pogledu uslova nabavke i plasmana između državljana država članica.
Odredbe ovog člana primenjuju se na svaku organizaciju putem kojeg neka država članica pravno ili faktički, neposredno ili posredno, kontroliše, određuje, ili znatno utiče na uvoz ili izvoz između država članica. Odredbe ovog člana će se primenjivati i na monopole koje je država prenela na druge pravne subjekte.
2. Države članice će se uzdržati od svake nove mere koja je u suprotnosti sa načelima navedenim u stavu 1, ili koja ograničava domašaj odredbi kojima se uređuje zabrana carina i količinskih ograničenja između država članica.
3. Ako državni monopol komercijalnog karaktera ima pravila čiji je cilj da se olakša plasman ili optimalno vrednovanje poljoprivrednih proizvoda, prilikom primene ovog člana potrebno je primeniti odgovarajuće zaštitne mere zapošljavanja i životnog standarda proizvođača.
POLJOPRIVREDA
Član 32
1. Zajedničko tržište obuhvata takođe i poljoprivredu i trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Pod "poljoprivrednim proizvodima" podrazumevaju se proizvodi ratarstva, stočarstva i ribarstva, kao i proizvodi prvog stepena prerade koji su u neposrednoj vezi sa tim proizvodima.
2. Propisi predviđeni za osnivanje zajedničkog tržišta primenjuju se i na poljoprivredne proizvode, ako odredbama članova 33. do 38. nije drugačije određeno.
3. Proizvodi na koje se odnose odredbe članova 33. do 38. navedeni su u Aneksu I ovog Ugovora. Savet, na predlog Komisije, odlučuje kvalifikovanom većinom kojim proizvodima će se dopuniti ta lista.
4. Paralelno sa funkcionisanjem i razvojem zajedničkog tržišta za poljoprivredne proizvode uvodi se zajednička poljoprivredna politika.
Član 33
1. Ciljevi zajedničke poljoprivredne politike su:
a) povećanje produktivnosti u poljoprivredi unapređenjem tehničkog razvoja, racionalizacijom poljoprivredne proizvodnje i optimalnim korišćenjem faktora proizvodnje, naročito radne snage;
b) obezbeđivanje na taj način odgovarajućeg životnog standarda poljoprivrednog stanovništva, posebno putem povećanja zarada zaposlenih u poljoprivredi;
v) stabilizacija tržišta;
g) garantovanje snabdevanja;
d) obezbeđivanje snabdevanja potrošača razumnim cenama.
2. Prilikom formulisanja zajedničke poljoprivredne politike i posebnih načina njene primene, treba voditi računa o:
a) posebnom karakteru poljoprivredne delatnosti koji proizilazi iz socijalne strukture poljoprivrede i strukturnih i prirodnih razlika između različitih poljoprivrednih područja;
b) potrebi da se postepeno izvrše odgovarajuća usklađivanja;
v) činjenici da poljoprivreda u državama članicama predstavlja privrednu oblast koja je tesno povezana sa celokupnom nacionalnom privredom.
Član 34
1. Radi ostvarivanja ciljeva navedenih u članu 33. osniva se zajednička organizacija poljoprivrednih tržišta.
Ova organizacija će imati jedan od sledećih oblika, zavisno od proizvoda u pitanju:
a) zajednička pravila konkurencije;
b) obaveza koordinacije različitih nacionalnih organizacija tržišta;
v) evropska organizacija tržišta.
2. Zajednička organizacija osnovana u skladu sa stavom 1. može preduzeti sve mere potrebne za sprovođenje člana 33, a naročito kontrolu cena, subvencija u proizvodnji i prodaji različitih proizvoda, ujednačenje organizacije skladištenja i distribucije i zajedničke instrumente za stabilizaciju uvoza ili izvoza.
Zajednička organizacija treba da se ograniči na ostvarenje ciljeva koji su predviđeni u članu 33. i da onemogući svaku diskriminaciju između proizvođača ili potrošača unutar Zajednice.
Svaka zajednička politika cena će biti zasnovana na zajedničkim kriterijumima i jedinstvenim metodima obračuna.
3. Da bi se zajedničkoj organizaciji navedenoj u stavu 1. omogućilo da ostvari navedene ciljeve, može se osnovati jedan ili više poljoprivrednih fondova za usmeravanje i garancije.
Član 35
Radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 33. u okvirima zajedničke poljoprivredne politike biće donete sledeće mere:
a) efikasnije usklađivanje napora u oblasti školovanja kadrova, istraživanja i širenja stručnih znanja o poljoprivredi kroz zajedničko finansiranje projekata ili institucija.
b) zajedničke mere u cilju unapređenja potrošnje određenih proizvoda.
Član 36
Odredbe sadržane u poglavlju o pravilima konkurencije primenjuju se na proizvodnju i promet poljoprivrednih proizvoda samo u meri u kojoj Savet to odredi na osnovu odredbi člana 31. stavovi 2. i 3. vodeći računa o ciljevima koji su utvrđeni u članu 33.
Savet naročito može odobriti davanje pomoći:
a) za zaštitu preduzeća koja su pogođena strukturnim ili prirodnim uslovima, ili
b) u okviru programa privrednog razvoja.
Član 37
1. U cilju formulisanja osnovnih pravaca zajedničke poljoprivredne politike, neposredno nakon stupanja na snagu ovog Ugovora, Komisija saziva konferenciju država članica radi upoređivanja njihovih poljoprivrednih politika, a naročito radi utvrđivanja njihovih proizvodnih mogućnosti i potreba.
2. Uzimajući u obzir rezultate konferencije predviđene u stavu 1, Komisija će, pošto pribavi mišljenje Ekonomskog i socijalnog komiteta, podneti u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog Ugovora predlog za izradu i sprovođenje zajedničke poljoprivredne politike, kojim će se, između ostalog, predvideti zamena nacionalnih organizacija tržišta jednim od oblika zajedničke organizacije koji su predviđeni u članu 34. stav 1, kao i sprovođenje mera navedenih u ovoj glavi.
U tim predlozima mora se voditi računa o međusobnoj povezanosti pitanja iz oblasti poljoprivrede koja su nabrojana u ovom naslovu.
Na predlog Komisije i pošto pribavi mišljenje Evropskog parlamenta, Savet donosi kvalifikovanom većinom, uredbe, uputstva ili odluke, bez štete za donošenje sopstvenih preporuka.
3. Savet može, odlukom koju donosi kvalifikovanom većinom, zameniti nacionalne organizacije tržišta shodno stavu 2, zajedničkom organizacijom koja je predviđena u članu 34. stav 1, pod uslovom da:
a) zajednička organizacija pruža državama članicama, koje su se izjasnile protiv te mere i koje imaju sopstvenu organizaciju tržišta za odnosnu proizvodnju, iste garancije za zapošljavanje i životni standard odnosnih proizvođača. Pri tome treba voditi računa o vremenskom redosledu prilagođavanja i potrebnim specijalizacijama, i
b) zajednička organizacija obezbeđuje slične uslove za trgovinski promet unutar Zajednice, onima koji postoje na nacionalnom tržištu.
4. Ako je zajednička organizacija za određene sirovine osnovana pre nego što se osnuje zajednička organizacija za odgovarajuće prerađevine, te sirovine se mogu uvoziti iz zemalja izvan Zajednice ako se koriste za proizvodnju koja je namenjena izvozu u treće zemlje.
Član 38
Ako u jednoj državi članici postoji nacionalna organizacija tržišta za neki proizvod ili način regulisanja sa istim dejstvom i ako je time ugrožena ista proizvodnja u drugoj državi članici, države članice će pri uvozu odnosnih proizvoda iz države članice u kojoj postoji navedena organizacija ili takvi propisi, naplaćivati kompenzatornu taksu, osim ako ta država članica ne naplaćuje kompenzatornu taksu prilikom izvoza.
Komisija utvrđuje iznos tih taksi u visini potrebnoj da se ponovo uspostavi ravnoteža. Ona takođe može odobriti druge mere, utvrđujući uslove i pojedinosti njihove primene.
SLOBODA KRETANJA LICA, USLUGA I KAPITALA
RADNA SNAGA
Član 39
1. Unutar Zajednice biće obezbeđena sloboda kretanja radne snage.
2. Takva sloboda obuhvata ukidanje svake diskriminacije između radnika država članica po osnovu državljanstva u pogledu zapošljavanja, nagrađivanja i ostalih uslova rada.
3. Uz izuzetak opravdanih ograničenja iz razloga javnog poretka, bezbednosti i zdravlja, sloboda kretanja daje radnicima pravo:
a) da prihvate stvarno učinjene ponude za zaposlenje;
b) da se u tu svrhu slobodno kreću na teritorijama država članica;
v) da borave u jednoj državi članici radi zaposlenja u skladu sa zakonskim i administrativnim propisima koji regulišu zapošljavanje državljana tih država članica;
g) da se zadržavaju na teritoriji države članice nakon zaposlenja u toj državi, u skladu sa uslovima koje Komisija utvrdi u izvršnim uredbama.
4. Odredbe ovog člana se ne primenjuju na zapošljavanje u javnoj upravi.
Član 40
Savet će, u skladu sa postupkom predviđenim članom 251. i nakon pribavljanja mišljenja Ekonomskog i socijalnog komiteta, doneti uputstva ili uredbe koji će sadržavati potrebne mere za ostvarivanje slobode kretanja radnika u smislu člana 39, a naročito putem:
a) obezbeđenja tesne saradnje između nacionalnih uprava za zapošljavanje;
b) ukidanja upravnih postupaka i prakse i obavezne dužine boravka, nakon čega radnik može tražiti radno mesto u okviru raspoloživih radnih mesta; bilo da ti postupci proizilaze iz domaćih propisa ili na osnovu ranije zaključenih sporazuma između država članica, a čije bi zadržavanje predstavljalo prepreku liberalizaciji kretanja radnika;
v) ukidanja svih rokova i ostalih ograničenja predviđenih u nacionalnim propisima ili u prethodno zaključenim sporazumima između država članica, a koji radnicima drugih država članica nameće drugačije uslove za slobodan izbor zaposlenja od onih koji važe za radnike odnosne države;
g) uspostavljanja odgovarajućih instrumenata radi zajedničkog vođenja i ujednačavanja ponude i tražnje na tržištu radne snage, pod uslovima da to ne dovede do ugrožavanja životnog standarda i zapošljavanja u raznim regionima i industrijskim granama.
Član 41
Države članice podstiču razmenu mladih radnika u okviru zajedničkog programa.
Član 42
Na predlog Komisije, Savet prema proceduri iz člana 251, donosi potrebne mere u oblasti socijalnog osiguranja neophodne za ostvarivanje slobode kretanja radnika. U tom cilju uspostavlja poseban sistem koji radnicima i njihovim porodicama obezbeđuje:
a) sabiranje radnog staža ostvarenog prema propisima raznih država za sticanje, obračunavanje i korišćenje svih prava iz radnog odnosa;
b) mogućnost uživanja tih prava podjednako za sva lica koja žive na teritorijama država članica.
Savet odlučuje jednoglasno u celoj proceduri na koju se odnosi član 251.
PRAVO NASTANJIVANJA
Član 43
Ograničenja slobode nastanjivanja državljana jedne države članice na teritoriji druge države članice postepeno se zabranjuje, u skladu sa odredbama koje slede. Zabrana se takođe odnosi i na ograničenja za osnivanje agencija, filijala i poslovnica od strane državljana jedne države članice, koji su nastanjeni na teritoriji druge države članice.
Sloboda nastanjivanja uključuje pravo osnivanja i obavljanja samostalnih delatnosti ličnim radom i osnivanja i upravljanja preduzeća, posebno firmi ili trgovačkih društava u smislu člana 48. stav 2, u skladu sa uslovima i zakonima koji važe za državljane države nastanjivanja i pod uslovom poštovanja odredbi poglavlja koje se odnosi na kapital.
Član 44
1. U cilju postizanja slobode nastanjivanja u određenoj delatnosti, Savet će doneti odluke putem uputstava, shodno postupku navedenom u članu 251. i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta.
2. Savet i Komisija izvršavaju zadatke koji su im povereni prethodnim odredbama, a naročito:
a) davanje, po pravilu, prioriteta delatnostima u vezi sa kojima sloboda nastanjivanja predstavlja posebno koristan doprinos razvoju proizvodnje i trgovine;
b) obezbeđivanjem tesne saradnje između nadležnih organa država članica u cilju međusobnog obaveštavanja o posebnoj situaciji koja postoji u različitim delatnostima unutar Zajednice;
v) ukidanjem upravnih postupaka i prakse koja postoji u unutrašnjem zakonodavstvu ili u ranije zaključenim sporazumima između država članica, čije bi dalje zadržavanje na snazi predstavljalo prepreku slobodi osnivanja preduzeća;
g) obezbeđivanjem da radnici jedne države članice koji su zaposleni na teritoriji druge države članice mogu ostati na toj teritoriji i započeti samostalnu delatnost pod istim uslovima koje bi morali da ispunjavaju da su u tu državu ušli u vreme kad su nameravali započeti tu delatnost.
d) omogućavanjem državljanima jedne države članice da stiču i koriste zemljište i zgrade koje se nalaze na teritoriji druge države članice, ako to nije u suprotnosti sa načelima utvrđenim u članu 33. stav 2.
đ) postepenim ukidanjem ograničenja slobode nastanjivanja u svakoj grani razmatranih delatnosti, koja se odnose na uslove osnivanja agencija, filijala ili poslovnica na teritoriji države članice i na uslove koje moraju ispunjavati zaposlena lica matičnog preduzeća, da bi mogla ući u upravne ili nadzorne organe ovih agencija, filijala i poslovnica.
e) koordinacijom, u meri u kojoj je potrebno radi njihovog ujednačavanja, zaštitnih odredbi koje države članice propisuju kompanijama ili firmama, u smislu člana 48. stav 2, u cilju zaštite interesa članova društva i trećih lica; i
ž) osiguranjem da uslovi za osnivanje preduzeća ne budu narušeni davanjem subvencija od strane država članica.
Član 45
Odredbe ovog poglavlja ne primenjuju se na državu članicu u pogledu delatnosti koje su toj državi makar i povremeno povezane sa vršenjem javnih ovlašćenja.
Savet može, odlukom koju donosi kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, izuzeti određene delatnosti od primene odredbi ovog poglavlja.
Član 46
1. Odredbe ovog poglavlja i mere koje su donete na osnovu njih, ne predstavljaju prepreku za primenu zakonskih i administrativnih propisa, koji na različit način uređuju položaj stranaca iz razloga javnog poretka, javne bezbednosti i zdravlja.
2. Savet, odlučujući u skladu sa postupkom navedenim u članu 251, donosi uputstva za usklađivanje navedenih propisa.
Član 47
1. Da bi se olakšalo osnivanje i vršenje samostalnih delatnosti Savet, odlučujući po postupku iz člana 251, donosi uputstva za uzajamno priznavanje diploma, svedočanstava i drugih uverenja o kvalifikacijama.
2. U istom cilju, Savet, odlučujući po postupku iz člana 251, donosi uputstva za usaglašavanje zakonskih, podzakonskih i upravnih odredbi država članica u vezi sa otpočinjanjem i obavljanjem samostalnih delatnosti. Savet odlučuje jednoglasno u čitavoj proceduri na koju se odnosi član 251, o uputstvima čije izvršenje najmanje u jednoj državi podrazumeva izmenu postojećih zakonodavnih načela o režimu zanimanja kada je reč o obuci i o uslovima zapošljavanja fizičkih lica. U ostalim slučajevima, Savet odlučuje kvalifikovanom većinom.
3. U pogledu lekarske, medicinske i farmaceutske profesije, postepeno ukidanje ograničenja zavisiće od usklađivanja uslova za obavljanje tih profesija u različitim državama članicama.
Član 48
Trgovačka društva i preduzeća koja su osnovana u skladu sa propisima jedne države članice i koja imaju svoje registrovano sedište, svoju glavnu upravu ili glavno mesto poslovanja unutar Zajednice, izjednačena su u primeni odredbi ovog poglavlja sa fizičkim licima država članica.
Pod "trgovačkim društvima ili preduzećima" se podrazumevaju trgovačka društva ili preduzeća građanskog ili trgovačkog prava, uključujući i zadružna društva i druga pravna lica javnog ili privatnog prava, osim onih koja ne posluju radi sticanja dobiti.
USLUGE
Član 49
Prema niže navedenim odredbama, ograničenja slobodnog vršenja usluga unutar Zajednice se zabranjuju u odnosu na državljane država članica koji su nastanjeni u drugoj državi članici, a koja nije država lica kome se pruža usluga.
Savet može odlučiti, kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, da proširi primenu odredaba ovog poglavlja na državljane trećih zemalja koji su davaoci usluga, a nastanjeni su unutar Zajednice.
Član 50
Pod uslugama se u smislu ovog Ugovora podrazumevaju one "usluge" koje se, po pravilu, obavljaju uz naknadu, ukoliko se na njih ne odnose odredbe o slobodnom kretanju lica i slobodnom prometu robe i kapitala.
"Usluge" naročito obuhvataju:
a) delatnosti industrijskog karaktera,
b) delatnosti trgovačkog karaktera,
v) delatnosti zanatskog karaktera,
g) delatnosti slobodnih profesija.
Lice koje pruža usluge može ih u tom cilju privremeno obavljati u državi u kojoj se pruža usluga, pod istim uslovima koji važe i za državljane te države, ako se time ne krše odredbe poglavlja koje se odnosi na slobodu nastanjivanja.
Član 51
1. Sloboda obavljanja usluga u oblasti saobraćaja reguliše se odredbama glave koja se odnosi na saobraćaj.
2. Liberalizacija bankarskih usluga i usluga osiguranja koje su povezane sa slobodnim prometom kapitala sprovodi se u skladu sa liberalizacijom prometa kapitala.
Član 52
1. Radi postizanja liberalizacije određenih usluga, Savet usvaja kvalifikovanom većinom uputstva, na predlog Komisije i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta.
2. U slučaju predloga i odluka navedenih u stavu 1, prednost će se, po pravilu, dati onim uslugama koje direktno utiču na troškove proizvodnje ili čija liberalizacija doprinosi unapređenju robne razmene.
Član 53
Države članice su spremne da liberalizuju usluge i u većem obimu od onoga koji je predviđen uputstvima donetim u skladu sa članom 52. stav 1, ako im to dozvoljava njihova opšta privredna situacija i stanje u odnosnoj privrednoj grani.
U tom smislu Komisija daje preporuke odnosnim državama članicama.
Član 54
Dok se ne ukinu ograničenja slobode obavljanja usluga, svaka država članica ih primenjuje, ne praveći razliku prema državljanstvu ili boravištu, na sva lica koja pružaju usluge u smislu člana 49. stav 1.
Član 55
Odredbe članova 45. do 48. primenjuju se na pitanja koja su uređena ovom glavom.
KAPITAL I PLATNI PROMET
Član 56
1. U okviru odredbi ovog poglavlja zabranjuju se sva ograničenja kretanja kapitala između država članica i između država članica i trećih zemalja.
2. U okviru odredbi ovog poglavlja zabranjuju se sva ograničenja platnog prometa između država članica i država članica i trećih zemalja.
Član 57
1. Član 56. ne sprečava primenu ograničenja za treće zemlje, koja postoje na dan 31. decembra 1993. i koja su zasnovana na nacionalnim ili komunitarnim propisima, u pogledu kretanja kapitala prema trećim zemljama ili iz njih, kada se to odnosi na direktna ulaganja, uključujući i ulaganja u nekretnine, otvaranje preduzeća, pružanje finansijskih usluga, odnosno prihvatanje vrednosnih papira na tržištu kapitala.
2. Nastojeći da u najvećoj mogućoj meri ostvari cilj slobodnog prometa kapitala između država članica i trećih zemalja, i ne utičući na ostala poglavlja ovog Ugovora, Savet, može doneti, kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, mere u vezi sa kretanjem kapitala prema trećim zemljama, ili iz njih, kada se to odnosi na direktna ulaganja, uključujući ulaganja u nekretnine, otvaranje preduzeća, pružanje finansijskih usluga, odnosno prihvatanje vrednosnih papira na tržištu kapitala. Jednoglasnost je potrebna za usvajanje onih mera iz ovog stava koje predstavljaju korak unazad u pravu Zajednice kada je reč o oslobađanju kretanja kapitala prema trećim zemljama ili iz njih.
Član 58
1. Član 56. ne utiče na pravo koje države članice imaju:
a) da primenjuju odgovarajuće odredbe svog fiskalnog zakonodavstva kojima se ustanovljava razlika između poreskih obveznika koji nisu u jednakom položaju kada je reč o njihovom boravištu odnosno o mestu gde je njihov kapital uložen;
b) da preduzimaju sve neophodne mere radi sprečavanja kršenja njihovih zakona i propisa, posebno u fiskalnoj oblasti, odnosno u oblasti kontrole poslovnosti finansijskih organizacija, da određuju postupke prijavljivanja kretanja kapitala radi administrativnog ili statističkog informisanja, odnosno da preduzimaju opravdane mere u vezi sa javnim redom i javnom bezbednošću.
2. Ovom glavom se ne sprečava mogućnost primene ograničenja u oblasti prava nastanjivanja, koja su u skladu sa ovim Ugovorom.
3. Mere i postupci navedeni u stavovima 1. i 2. ne smeju predstavljati sredstvo samovoljne diskriminacije, niti prikriveno ograničavanje slobodnog kretanja kapitala i platnog prometa, kako to određuje član 56.
Član 59
Kada, u izuzetnim slučajevima, kretanje kapitala prema trećim zemljama, ili iz njih, prouzrokuje, ili preti da prouzrokuje, ozbiljne teškoće za funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije, Savet može doneti odluku, kvalifikovanom većinom na osnovu predloga Komisije i nakon konsultovanja ECB, o preduzimanju zaštitnih mera prema trećim zemljama, za period koji ne prelazi šest meseci, ako su takve mere sasvim neophodne.
Član 60
1. Ukoliko se, u slučajevima predviđenim članom 301, proceni da je neka akcija Zajednice neophodna, Savet može donositi, u skladu sa postupkom predviđenim članom 301, neophodne hitne mere u vezi sa kretanjem kapitala i platnog prometa prema trećim zemljama koje su u pitanju.
2. Neka država članica može, zbog ozbiljnih političkih razloga i zbog hitnosti, sve dok Savet ne preduzme mere u skladu sa stavom 1, preduzimati jednostrane mere protiv neke treće zemlje u vezi sa kretanjem kapitala i platnim prometom, što ne dovodi u pitanje odredbe člana 297. Komisija i ostale države članice moraju biti informisane o tim merama najkasnije na dan njihovog stupanja na snagu.
Savet može odlučiti, kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, da zainteresovana država članica mora izmeniti ili ukinuti te mere. Predsednik Saveta informiše Evropski parlament o odlukama koje je Savet doneo.
VIZE, AZIL, IMIGRACIJA I OSTALE POLITIKE KOJE SE ODNOSE NA SLOBODNO KRETANJE LICA
Član 61
U cilju postepenog uspostavljanja prostora slobode, bezbednosti i pravde, Savet donosi:
a) u roku od pet godina nakon stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama mere sa ciljem obezbeđenja slobodnog kretanja lica u skladu sa članom 14. i uz prateće mere koje su direktno povezane sa tom slobodom kretanja i koje se odnose na kontrole spoljnih granica, azil i imigraciju, u skladu sa odredbama člana 62, stavovi 2. i 3. i člana 63, stav 1, tačka a) i stav 2, tačka a), kao i mere sprečavanja i borbe protiv kriminala, u skladu sa odredbama člana 31, tačka e) Ugovora o osnivanju Evropske unije;
b) druge mere u oblastima azila, imigracije i zaštite prava državljana trećih država, u skladu sa odredbama člana 63;
v) mere u oblasti pravosudne saradnje u građanskim stvarima, u skladu sa članom 65;
g) odgovarajuće mere za podsticaj i jačanje administrativne saradnje, u skladu sa članom 66;
d) mere u oblasti policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima radi ostvarenja visokog stepena bezbednosti sprečavanjem i borbom protiv kriminala u okviru Unije, u skladu sa odredbama ugovora o osnivanju Evropske unije.
Član 62
Savet, odlučujući u skladu sa postupkom iz člana 67, u roku od pet godina nakon stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama donosi:
1. mere koje u skladu sa članom 14. imaju za cilj da eliminišu svaku kontrolu lica na unutrašnjim granicama Unije, bez obzira da li se radi o građanima Unije ili o državljanima trećih zemalja;
2. mere u pogledu prelaska spoljnih granica država članica kojima se utvrđuju:
a) standardi i procedure koje će primenjivati države članice u cilju kontrole lica koja prelaze te granice;
b) pravila za vize za boravak do tri meseca, uključujući:
i) spisak trećih zemalja čiji državljani moraju posedovati vizu prilikom prelaska spoljnih granica i onih zemalja čiji državljani su oslobođeni te obaveze;
ii) procedure i uslove za izdavanje viza od strane država članica;
iii) jedinstveni model vize;
iv) pravila o jedinstvenim vizama;
3. mere kojima se utvrđuju uslovi pod kojima će državljani trećih zemalja imati pravo na slobodu putovanja na teritoriju država članica tokom perioda do tri meseca.
Član 63
Savet, odlučujući u skladu sa postupkom iz člana 67, u roku od pet godina nakon stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama donosi:
1. mere o azilu, u skladu sa Ženevskom konvencijom od 28. jula 1951. godine i Protokolom od 31. januara 1967. godine koje se odnose na status izbeglica i u skladu sa drugim relevantnim ugovorima, u sledećim oblastima:
a) kriterijume i mehanizme za određivanje koja zemlja je nadležna za razmatranje zahteva za odobrenje azila, koji podnosi državljanin treće zemlje u jednoj od država članica,
b) minimalne standarde u pogledu prijema podnosilaca zahteva za azil u državama članicama,
v) minimalne standarde u pogledu uslova koje bi trebalo da ispunjavaju podnosioci zahteva za azil kako bi mogli da zatraže taj status,
g) minimalne standarde u pogledu postupka odobravanja ili odbijanja u državama članicama statusa izbeglice;
2. mere u pogledu izbeglica i raseljenih lica u sledećim oblastima:
a) minimalne standarde za odobravanje privremene zaštite za raseljena lica iz trećih zemalja koja se ne mogu vratiti u svoje zemlje porekla, kao i za lica kojima je iz drugih razloga potrebna međunarodna zaštita;
b) mere sa ciljem uravnoteženja napora koje ulažu države članice u prijemu izbeglica i raseljenih lica, kao i u podnošenju posledica tog prijema;
3. mere imigracione politike u sledećim oblastima:
a) uslovi ulaska i boravka, kao i standardi i procedure za izdavanje od strane država članica viza i dozvola boravka na duži rok, uključujući i onih čiji je cilj okupljanje porodica;
b) ilegalna imigracija i ilegalni boravak, uključujući repatrijaciju lica koja nemaju legalan boravak;
4. mere kojima se određuju prava i uslovi pod kojima državljani trećih zemalja koji legalno borave u državama članicama mogu boraviti u drugim državama članicama.
Mere koje usvoji Savet u skladu sa tačkama 3. i 4. ne sprečavaju države članice da zadrže ili uvedu, u oblastima koje su u pitanju, nacionalne propise koji su u skladu sa ovim Ugovorom i sa međunarodnim sporazumima.
Mere koje su predviđene u tački 2, pod b), tački 3, pod a) i tački 4. ne podležu gore pomenutom roku od pet godina.
Član 64
1. Ova glava ne utiče na vršenje od strane država članica nadležnosti u okviru obezbeđenja javnog reda i održavanja unutrašnje bezbednosti.
2. U slučaju da se jedna ili više država članica nalaze u vanrednom stanju koje karakteriše iznenadni priliv velikog broja državljana trećih zemalja i uz poštovanje stava 1, Savet može, nakon predloga Komisije i odlučujući kvalifikovanom većinom, da prihvati privremene mere čije trajanje neće preći šest meseci u korist te države članice.
Član 65
Mere u oblasti pravosudne saradnje u građanskim stvarima koje imaju prekogranične posledice i koje se usvajaju po proceduri predviđenoj u članu 67, u meri koja je neophodna da se osigura dobro funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, obuhvataju:
a) poboljšanje i pojednostavljenje:
- sistema prekograničnog dostavljanja i notifikovanja sudskih i vansudskih dokumenata;
- saradnju u oblasti dobijanja dokaza;
- priznanje i izvršenje presuda u građanskim i komercijalnim stvarima, uključujući i slučajeve vansudskih odluka;
b) unapređenje usklađenosti pravila država članica koja se primenjuju na sukob zakona i na sukob sudskih nadležnosti;
v) ukidanje prepreka za dobro funkcionisanje građanskih postupaka, ukoliko je potrebno podsticanjem usklađenosti pravila o građanskom postupku koja važe u državama članicama.
Član 66
Savet, odlučujući u skladu sa postupkom iz člana 67, preduzima mere radi razvoja saradnje između nadležnih službi administracije država članica u oblastima koje obuhvata ovo poglavlje, kao i između tih službi i službi Komisije.
Član 67(*)
1. U toku prelaznog perioda od pet godina nakon stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama, Savet donosi odluke jednoglasno, na predlog Komisije ili na inicijativu države članice i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta.
2. Nakon perioda od pet godina:
- Savet donosi odluke na predlog Komisije; Komisija će razmotriti svaki zahtev neke države članice da podnese predlog Savetu;
- Savet će, no postupku jednoglasnog odlučivanja, nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, doneti odluku kojom se odredbe o proceduri iz člana 251. primenjuju na sve ili neke oblasti koje obuhvata ovo poglavlje, kao i odluku o prilagođavanju nadležnosti Suda pravde.
3. Odstupajući od stavova 1. i 2, mere iz člana 62, tačka 2, pod b) I) i III), od dana stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama Savet usvaja kvalifikovanom većinom glasova, na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta.
4. Odstupajući od stava 2, mere koje se navode u članu 62, tačka 2, pod b), II) i IV) će nakon pet godina od stupanja na snagu ugovora iz Amsterdama biti usvajane od strane Saveta prema proceduri predviđenoj u članu 251.
5. Odstupajući od stava 1, Savet usvaja prema proceduri predviđenoj u članu 251:
- mere predviđene u članu 63, tačke 1. i 2, pod a), pod uslovom da je Savet prethodno, u skladu sa stavom 1. ovog člana, usvojio propise Zajednice koji regulišu opšta pravila i osnovna načela u ovoj materiji,
- mere predviđene u članu 65. izuzev delova koji se odnose na porodično pravo.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 68
1. Član 234. se primenjuje na ovo poglavlje pod sledećim okolnostima i uslovima: kada se pitanje tumačenja ovog poglavlja ili valjanosti ili tumačenja akata organa Zajednice zasnovanih na ovom poglavlju pokrene u nekom postupku pred nacionalnim pravosudnim organom, čija odluka ne podležu pravnom leku unutrašnjeg prava, taj pravosudni organ podnosi Sudu pravde zahtev za preliminarno mišljenje, ukoliko smatra da je takva odluka u predmetnom pitanju neophodna, kako bi se donela presuda.
2. U svakom slučaju Sud pravde nema nadležnost da sudi o merama ili odlukama koje su preduzete u skladu sa članom 62, tačka 1, koje se odnose na obezbeđenje javnog reda i održavanje unutrašnje bezbednosti.
3. Savet, Komisija ili neka država članica mogu zatražiti od Suda pravde da presudi u nekom pitanju tumačenja ovog poglavlja ili akata organa Zajednice zasnovanih na ovom poglavlju. Presuda Suda pravde kao odgovor na taj zahtev se neće primenjivati na pravosnažne odluke i presude sudova država članica.
Član 69
Ovo poglavlje se primenjuje uz poštovanje Protokola o položaju Ujedinjenog Kraljevstva i Irske i Protokola o položaju Danske i uz poštovanje Protokola o primeni određenih pitanja iz člana 14. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice na Ujedinjeno Kraljevstvo i na Irsku.
SAOBRAĆAJ
Član 70
U materiji koja je regulisana ovim naslovom, države članice izvršavaju ciljeve predviđene ovim Ugovorom u okviru zajedničke saobraćajne politike.
Član 71
1. U cilju izvršenja člana 70. i uzimajući u obzir specifičnosti saobraćaja, Savet u skladu sa postupkom iz člana 251. i pošto konsultuje Ekonomski i socijalni komitet i Regionalni komitet donosi:
a) zajednička pravila za međunarodni saobraćaj koji se obavlja sa teritorije ili na teritoriji jedne države članice ili koji prolazi preko teritorije jedne ili više država članica;
b) uslove pod kojima prevoznici mogu obavljati saobraćajne usluge unutar države članice i
v) mere za poboljšanje bezbednosti saobraćaja,
g) sve druge odgovarajuće propise.
2. Ako bi primena postupka iz stava 1, mogla značajno ugroziti nivo životnog standarda i stanje zaposlenosti u određenim područjima, kao i funkcionisanje saobraćajnih uređaja, Savet može jednoglasnom odlukom, odstupajući od postupka predviđenog u stavu 1, doneti propise o režimu saobraćaja, na predlog Komisije a nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i Ekonomskog i socijalnog komiteta. Pri tome, Savet će voditi računa o potrebi prilagođavanja privrednog razvoja, koja proizilazi iz stvaranja zajedničkog tržišta.
Član 72
Do donošenja propisa navedenih u članu 71, stav 1, ni jedna država članica ne može, bez jednoglasnog odobrenja Saveta, primenjivati propise koji, 1. januara 1958. godine ili, za kasnije primljene članice, u momentu njihovog ulaska u članstvo, imaju za efekat da neposredno ili posredno na nepovoljniji način deluju po prevoznike drugih država u odnosu na domaće prevozioce.
Član 73
Subvencije date radi koordinacije saobraćaja ili koje predstavljaju naknade, uobičajene za javne usluge, u skladu su sa ovim Ugovorom.
Član 74
Svaka mera iz oblasti naknada i uslova prevoza, koja je doneta u okvirima ovog Ugovora, mora uzeti u obzir ekonomski položaj prevoznika.
Član 75
1. Ukidaju se diskriminacije koje se vrše tako što jedan prevozilac na istim saobraćajnim relacijama i za istu robu primenjuje različite vozarine i uslove prevoza, zavisno od zemlje porekla ili odredišta robe.
2. Stav 1. ne isključuje ostale mere koje Savet može doneti shodno članu 71, stav 1.
3. Savet na predlog Komisije i pošto prethodno konsultuje Ekonomski i socijalni komitet donosi propise za primenu odredbi iz stava 1.
On naročito može doneti propise koji su neophodni da se osposobe organi Zajednice kako bi prevoznicima obezbedili primenu odredbi iz stava 1. i potpuno korišćenje njenih prednosti.
4. Komisija, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev države članice ispituje svaki slučaj diskriminacije na koji se odnosi stav 1. i, pošto prethodno konsultuje sve zainteresovane države članice, donosi potrebne odluke u okviru propisa koji su doneti u skladu sa odredbama stava 3.
Član 76
1. Države članice ne smeju u saobraćaju unutar Zajednice uvoditi vozarine i uslove koji sadrže bilo kakvo obeležje subvencija ili zaštite u korist jednog ili više određenih preduzeća, ili industrijskih grana, osim ako ih Komisija ne odobri.
2. Komisija, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev države članice ispituje vozarinu i uslove prevoza na koje se odnosi stav 1, vodeći posebno računa, s jedne strane, o zahtevima odgovarajuće ekonomske regionalne politike, o potrebama nerazvijenih područja, kao i o problemima regiona ozbiljno pogođenih političkim okolnostima, a s druge strane, o dejstvu koje takve vozarine i drugi uslovi imaju na konkurenciju između različitih vrsta saobraćaja.
3. Zabrane navedene u stavu 1. ne primenjuju se na konkurentske tarife.
Član 77
Dažbine ili takse, koje nezavisno od vozarine prevoznik plaća prilikom prelaska granice, ne mogu preći razumnu visinu uzimajući u obzir stvarne troškove takvog prelaska.
Države članice će nastojati da postepeno smanje te troškove.
U cilju primene odredbi ovog člana, Komisija može uputiti preporuke državama članica.
Član 78
Odredbe ove glave ne predstavljaju prepreku za SR Nemačku da primeni mere koje su potrebne da bi se umanjile ekonomske teškoće nastale podelom Nemačke u privredi određenih područja SR Nemačke.
Član 79
Pri Komisiji se osniva konsultativni komitet, sastavljen od stručnjaka koje imenuju vlade država članica. Kad god smatra potrebnim, Komisija konsultuje komitet o pitanjima saobraćaja, ne dovodeći time u pitanje nadležnost Ekonomskog i socijalnog komiteta.
Član 80
1. Odredbe ove glave primenjuju se na železnički, drumski i rečni saobraćaj.
2. Savet može, odlukom koju donosi kvalifikovanom većinom, odrediti da li se, i u kojoj meri i po kom postupku mogu usvajati odgovarajući propisi za pomorski i vazdušni saobraćaj.
U pogledu pitanja postupka, primenjuju se odredbe člana 71.
ZAJEDNIČKI PROPISI O KONKURENCIJI, PORESKOM SISTEMU I PRIBLIŽAVANJU ZAKONODAVSTAVA
PRAVILA KONKURENCIJE
PROPISI KOJI SE PRIMENJUJU NA PREDUZEĆA
Član 81
1. Nespojivi su sa zajedničkim tržištem i zabranjeni svi sporazumi između preduzeća, odluke udruženja preduzeća i dogovorna praksa udruživanja, koja može da nanosi štetu trgovini između država članica i čiji su cilj ili posledica sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije unutar zajedničkog tržišta, a naročito koji:
a) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili druge uslove razmene,
b) ograničavaju ili kontrolišu proizvodnju, plasman, tehnički razvoj ili investicije;
v) dele tržište ili izvore snabdevanja;
g) primenjuju nejednake uslove na iste poslove sa različitim poslovnim partnerima, stavljajući ih na taj način u nejednak konkurentski položaj, i
d) uslovljavaju sklapanje ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza, koje po svojoj prirodi i trgovačkim običajima nemaju veze sa predmetom ugovora.
2. Svi sporazumi ili odluke koji su zabranjeni ovim članom ništavi su.
3. Odredbe stava 1. mogu se, međutim, izuzeti od primene na:
- sporazum ili grupu sporazuma između preduzeća;
- odluku ili grupu odluka udruženja preduzeća, i
- dogovornu praksu,
koji doprinose unapređenju proizvodnje ili distribucije robe ili podstiče tehnički ili ekonomski razvoj, a koji istovremeno potrošačima omogućavaju pravično učešće u tako ostvarenim pogodnostima i koji:
a) ne nameću preduzećima ograničenja koja su nespojiva sa ostvarenjem tih ciljeva;
b) ne daju mogućnosti tim preduzećima da isključe konkurenciju u pogledu bitnog dela proizvodnje koja je u pitanju.
Član 82
Nije u skladu sa zajedničkim tržištem i zabranjena je svaka zloupotreba u korišćenju dominantnog položaja na zajedničkom tržištu, ili na njegovom bitnom delu, od strane jednog ili više preduzeća, ukoliko bi to moglo štetno uticati na trgovinu između država članica.
Takve zloupotrebe se sastoje naročito u:
a) neposrednom ili posrednom nametanju neodgovarajuće kupovne ili prodajne cene ili ostalih uslova razmene;
b) ograničavanju proizvodnje, plasmana ili tehničkog razvoja na štetu potrošača;
v) primenjivanju nejednakih uslova na iste poslove sa različitim partnerima, stavljajući ih na taj način u lošiji konkurentski položaj;
g) uslovljavanju zaključenja ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.
Član 83
1. Savet odlukom donetom kvalifikovanom većinom na predlog Komisije i pošto prethodno konsultuje Evropski parlament, donosi odgovarajuća pravila ili uputstva radi ostvarivanja načela koja su navedena u članovima 81. i 82.
2. Pravila ili uputstva iz stava 1. imaju za cilj, pre svega, da:
a) obezbede poštovanje zabrana koje su navedene u članu 81, stav 1. i u članu 82, uvođenjem penala i kazni.
b) utvrde pojedinosti primene člana 81, stav 3. vodeći računa o potrebi efikasnog nadzora, s jedne strane, i uz što jednostavniji administrativni postupak s druge strane.
v) kada je to potrebno, bliže odrede područje primene članova 81. i 82. u pojedinim privrednim granama;
g) razgraniče zadatke Komisije i Suda u primeni propisa iz ovog stava.
d) utvrde odnos između nacionalnih pravnih propisa i odredbi sadržanih u ovoj glavi ili donetih na osnovu ovog člana.
Član 84
Do stupanja na snagu propisa donetih na osnovu člana 83, organi država članica u skladu sa njihovim domaćim propisima i odredbama člana 81, naročito stava 3. i člana 82, odlučuju o dopuštenosti sporazuma, odluka i dogovorne prakse, kao i o zloupotrebi dominantnog položaja na zajedničkom tržištu.
Član 85
1. Komisija brine o primeni načela predviđenih članovima 81. i 82, uz poštovanje odredbi člana 84. Na zahtev jedne države članice ili po službenoj dužnosti u saradnji sa nadležnim organima država članica i uz njihovu pomoć, Komisija ispituje slučajeve u kojima pretpostavlja da postoji povreda gore pomenutih načela. Ukoliko utvrdi povredu, predlaže odgovarajuće mere za njeno otklanjanje.
2. Ako se ne prestane sa povredama tih načela, Komisija obrazloženom odlukom, utvrđuje postojanje takve povrede. Komisija može da objavi svoju odluku i da ovlasti države članice da preduzmu potrebne mere za rešavanje takve situacije čije uslove i pojedinosti utvrđuje Komisija.
Član 86
1. U odnosu na javna preduzeća i preduzeća kojima države članice daju posebna ili isključiva prava, države članice neće donositi ili održavati na snazi bilo kakve mere koje su suprotne odredbama ovog Ugovora, a naročito odredbama člana 12, i članova 81. do 89.
2. Na preduzeća kojima je povereno vršenje usluga od opšteg ekonomskog interesa ili koja imaju karakter finansijskog monopola primenjuju se odredbe ovog ugovora, i naročito propisi o konkurenciji, ako primena tih pravila pravno ili faktički ne sprečava izvršavanje zadataka koji su im povereni. Razvoj trgovinskog prometa ne sme biti ugrožen u meri koja bi bila protivna interesima Zajednice.
3. Komisija se brine o primeni odredbi ovog člana i prema potrebi upućuje odgovarajuća uputstva ili odluke državama članicama.
DRŽAVNA POMOĆ
Član 87
1. Ako ovim ugovorom nije drugačije određeno, smatraće se da su nespojivi sa zajedničkim tržištem u meri u kojoj ugrožavaju trgovinu između država članica, svi oblici državnih, ili iz državnih sredstava odobrenih subvencija, koji putem povlašćivanja određenih preduzeća ili proizvodnih grana prete da dovedu ili dovode do nedozvoljene nelojalne konkurencije.
2. U skladu sa zajedničkim tržištem su:
a) pomoć socijalnog karaktera data individualnim potrošačima, ako se pri tome ne pravi diskriminacija zasnovana na poreklu robe;
b) pomoć koja se daje za naknadu šteta nastalih usled prirodnih nepogoda ili drugih izuzetnih događaja;
v) pomoć data privredi određenih područja SR Nemačke pogođenim podelom Nemačke, u meri u kojoj su potrebne da bi se nadoknadile ekonomske posledice prouzrokovane podelom.
3. U skladu sa zajedničkim tržištem mogu biti:
a) pomoć za unapređenje ekonomskog razvoja područja na kojima je životni standard izuzetno nizak ili u kojima postoji znatna nezaposlenost;
b) pomoć za unapređenje važnih projekata od zajedničkog evropskog interesa ili za otklanjanja znatnog poremećaja u privrednom životu jedne države članice.
v) pomoć za unapređivanje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih grana, ako se time ne menjaju uslovi poslovanja u meri u kojoj je to suprotno zajedničkim interesima.
g) pomoć namenjena unapređenju kulture i očuvanju baštine, kada ona ne utiče na uslove razmene i konkurencije u Zajednici u meri koja bi bila suprotna zajedničkom interesu.
d) ostale vrste subvencija koje određuje Savet odlukom koju donosi kvalifikovanom većinom na predlog Komisije.
Član 88
1. U saradnji sa državama članicama, Komisija stalno ispituje sve sistema subvencija koji postoje u tim zemljama. Ona im predlaže odgovarajuće mere koje su potrebne za postepeni razvoj ili funkcionisanje zajedničkog tržišta.
2. Ako Komisija utvrdi da državna ili iz državnih sredstava data subvencija nije u skladu sa zajedničkim tržištima u smislu člana 87, ili je takva subvencija zloupotrebljena, nakon što zainteresovanim stranama da rok da se izjasne, donosi odluku da odnosna država u određenom roku ukine ili izmeni takvu subvenciju.
Ako u utvrđenom roku odnosna država ne postupi u skladu sa tom odlukom, Komisija ili druga zainteresovana država mogu bez obzira na članove 226. i 227. neposredno uputiti predmet Sudu.
Na zahtev države članice Savet može jednoglasnom odlukom, ako je ona opravdana izuzetnim okolnostima, odlučiti da je subvencija koju je država dala ili namerava dati, u skladu sa zajedničkim tržištem, odstupajući od primene člana 87. ili pravila predviđenih članom 89. Ako je Komisija u odnosu na tu subvenciju već pokrenula postupak predviđen tačkom 1. ovog stava, okolnost da je odnosna država uputila svoj zahtev Savetu ima za posledicu odlaganje tog postupka dok se Savet o tome ne izjasni.
Međutim, ako se Savet ne izjasni u roku od tri meseca od podnošenja zahteva odluku donosi Komisija.
3. Komisija mora biti blagovremeno obaveštena o svakom nameravanom uvođenju ili menjanju subvencija kako bi mogla da se izjasni o tome. Ako Komisija smatra da je takav program nije u skladu sa zajedničkim tržištem prema članu 87, bez odlaganja pokreće postupak predviđen u stavu 2. Odnosna država članica ne sme primeniti planiranu meru pre nego što Komisija donese odluku.
Član 89
Na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, Savet može kvalifikovanom većinom doneti odgovarajuća pravila za primenu članova 87. i 88, a posebno utvrditi uslove pod kojima se primenjuje član 88, stav 3, kao i vrste subvencija koje su izuzete od tog postupka.
ODREDBE O POREZIMA
Član 90
Na proizvode iz drugih država članica države članice ne mogu ni neposredno, ni posredno naplaćivati veće unutrašnje poreze bilo koje vrste, od onih koji se neposredno ili posredno naplaćuju za slične domaće proizvode.
Osim toga, ni jedna država članica ne može na proizvode iz drugih država članica naplaćivati bilo kakve unutrašnje poreze radi zaštite drugih proizvoda.
Član 91
Ako se roba izvozi na teritoriju neke države članice, povraćaj unutrašnjih poreza ne sme biti veći od iznosa unutrašnjih poreza koji se neposredno ili posredno naplaćuju za izvezenu robu.
Član 92
Kad su u pitanju druge dažbine, a ne porezi na promet, akcize i drugi oblici posrednih poreza, nisu dozvoljena oslobođenja i povraćaj u slučaju izvoza u druge države članice, niti naplaćivanje kompenzacione dažbine za uvoz iz država članica, osim ako ih nije za ograničeni vremenski period ranije odobrio Savet kvalifikovanom većinom na predlog Komisije.
Član 93
Savet jednoglasnom odlukom, na predlog Komisije i nakon što je konsultovao Evropski parlament i Ekonomski i socijalni komitet usvaja mere za usklađivanje pravnih propisa koji se odnose na porez na promet, akcize i druge oblike posebnih poreza, u meri u kojoj je takvo usklađivanje potrebno za uspostavljanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta u okviru vremena određenog u članu 14.
USKLAĐIVANJE PRAVNIH PROPISA
Član 94
Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije, a po obavljenim konsultacijama sa Evropskim parlamentom i Ekonomskim i socijalnim komitetom, donosi uputstva o približavanju zakonskih, podzakonskih i administrativnih odredbi država članica koje imaju neposrednog uticaja na uspostavljanje, odnosno funkcionisanje zajedničkog tržišta.
Član 95
1. Izuzimajući od primene član 94. i ako Ugovorom nije drugačije predviđeno, sledeće odredbe se primenjuju za ostvarivanje ciljeva navedenih u članu 14. Savet, odlučujući u skladu sa postupkom iz člana 251, i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta, usvaja mere za usklađivanje odredbi zakonskih i upravnih akata država članica čiji je cilj uspostavljanje i delovanje unutrašnjeg tržišta.
2. Stav 1. se ne primenjuje na poreske propise, propise koji se odnose na slobodno kretanje lica i one koji se odnose na prava i interese zaposlenih lica.
3. Komisija će, u svojim predlozima koji se predviđaju stavom 1. i koji se odnose na zdravlje, bezbednost, zaštitu životne sredine i zaštitu potrošača, polaziti od principa visokog nivoa zaštite, uzimajući u obzir sve novosti zasnovane na naučnim činjenicama. U okviru svojih nadležnosti, Evropski parlament i Savet takođe nastoje da postignu taj cilj.
4. Ako neka država članica smatra, nakon što Savet ili Komisija donesu mere za usklađivanje, da je zbog važnih potreba u smislu člana 30. ili zbog zaštite životne ili radne sredine, neophodno zadržati primenu nacionalnih propisa, ona će propise dostaviti Komisiji sa razlozima njihove dalje primene.
5. Osim toga, uz poštovanje stava 4, ukoliko država članica smatra, nakon donošenja mera usklađivanja od strane Saveta ili Komisije, da je neophodno uvesti nacionalne propise zasnovane na novim naučnim saznanjima u pogledu zaštite životne ili radne sredine zbog problema koji su specifični za tu državu članicu i koji su nastali nakon donošenja mera usklađivanja, ona će notifikovati predviđene mere Komisiji, uz obrazloženje za njihovo donošenje.
6. Komisija će, u roku od šest meseci od notifikacije navedene u stavovima 4. i 5, prihvatiti ili odbaciti nacionalne propise koji su u pitanju, nakon što proveri da li se ne radi o oblicima arbitrarne diskriminacije ili skrivenih prepreka u trgovini između država članica, odnosno preprekama za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.
Ukoliko Komisija ne donese odluku u predviđenom roku, smatraće se da su nacionalni propisi navedeni u stavovima 4. i 5. prihvaćeni.
Komisija može obavestiti odnosnu državu članicu da je rok predviđen u ovoj tački produžen za dodatni period do šest meseci, ukoliko to nalažu razlozi kompleksnosti problema i ukoliko ne postoji opasnost po ljudsko zdravlje.
7. Ukoliko je u skladu sa stavom 6. država članica ovlašćena da zadrži ili uvede nacionalne propise kojima se odstupa od mera usklađivanja, Komisija će odmah razmotriti da li je potrebno predložiti prilagođavanje pomenute mere.
8. Ukoliko neka država članica pokrene pitanje zaštite javnog zdravlja u oblasti koja je obuhvaćena merama usklađivanja, Komisija će odmah razmotriti da li je potrebno Savetu predložiti odgovarajuće mere.
9. Izuzetno od postupka koji je propisan u članovima 226. i 227, Komisija ili bilo koja država članica mogu izneti predmet direktno pred Sud pravde ako smatraju da druga država članica na neodgovarajući način koristi ovlašćenja predviđena ovim članom.
10. Napred navedene mere usklađivanja sadrže u odgovarajućim slučajevima zaštitnu klauzulu koja ovlašćuje državu članicu da, iz jednog ili više neekonomskih razloga navedenih u članu 30, pod kontrolom Zajednice uvede privremene mere.
Član 96
Ako Komisija utvrdi da između zakonskih i upravnih propisa u državama članicama postoji takva razlika koja narušava uslove konkurencije na zajedničkom tržištu i da takvi poremećaji moraju biti otklonjeni, konsultovaće države članice o tom pitanju.
Ako konsultacije ne dovedu do sporazuma kojim se otklanjaju ti poremećaji, Savet će, na predlog Komisije, odlučujući kvalifikovanom većinom, doneti potrebna uputstva. Komisija i Savet mogu preduzeti i bilo koje druge odgovarajuće mere predviđene ovim Ugovorom.
Član 97
1. Kada postoji bojazan da donošenje ili izmena zakonskih ili upravnih propisa može prouzrokovati poremećaje konkurencije u smislu člana 96, država članica koja planira takvu meru konsultuje o tome Komisiju. Nakon konsultacije s drugim državama članicama, Komisija preporučuje zainteresovanim državama odgovarajuće mere kojima se izbegavaju takvi poremećaji.
2. Ukoliko država koja želi da uvede ili izmeni svoje propise ne prihvati preporuke koje joj uputi Komisija, ostale države članice neće biti u obavezi, u skladu sa članom 96, da izmene sopstvene propise radi eliminisanja postojećih poremećaja. Ukoliko država članica koja ignoriše preporuku Komisije time samo sebi prouzrokuje poremećaje, odredbe člana 96. se neće primeniti.
EKONOMSKA I MONETARNA POLITIKA
EKONOMSKA POLITIKA
Član 98
Države članice sprovode svoje ekonomske politike tako da doprinose ostvarenju ciljeva Zajednice, kako je definisano u članu 2, a u okviru opštih smernica navedenih u članu 99, stav 2. Države članice i Zajednica deluju poštujući princip otvorene tržišne privrede sa slobodnom konkurencijom, uz davanje prioriteta efikasnoj raspodeli resursa, a u skladu sa načelima utvrđenim u članu 4.
Član 99
1. Države članice smatraju svoje ekonomske politike pitanjima od zajedničkog interesa koja usaglašavaju u okviru Saveta, u skladu sa članom 98.
2. Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na preporuku Komisije, usvaja predlog opštih smernica ekonomskih politika država članica i Zajednice i o tome podnosi izveštaj Evropskom savetu.
Na osnovu izveštaja Saveta, Evropski savet raspravlja o zaključku o opštim smernicama ekonomskih politika država članica i Zajednice.
Na osnovu tog zaključka, Savet, usvaja kvalifikovanom većinom preporuku kojom se utvrđuju opšte smernice. O svojoj preporuci Savet obaveštava Evropski parlament.
3. Da bi obezbedio tešnje usaglašavanje ekonomskih politika i veću konvergentnost ekonomskih rezultata država članica, Savet, na osnovu izveštaja koji podnosi Komisija, vodi računa o ekonomskom razvoju u svakoj od država članica u Zajednici, kao i o usaglašenosti njihovih ekonomskih politika sa opštim smernicama navedenim u stavu 2, i redovno daje opštu ocenu.
Za potrebe tog multilateralnog nadzora, države članice dostavljaju Komisiji informacije o značajnim merama koje su preduzele u oblasti ekonomske politike, kao i sve ostale informacije koje ocene neophodnim.
4. Kada se utvrdi, u postupku navedenom u stavu 3, da ekonomske politike neke države članice nisu u skladu sa opštim smernicama navedenim u stavu 2, odnosno da mogu dovesti u pitanje dobro funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije, Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na preporuku Komisije, može odnosnoj državi članici uputiti neophodne preporuke.
Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, može doneti odluku da te preporuke budu objavljene.
Predsednik Saveta i Komisija podnose izveštaj Evropskom parlamentu o rezultatima multilateralnog nadzora. Predsednik Saveta može biti pozvan pred nadležni odbor Evropskog parlamenta ukoliko je Savet objavio svoje preporuke.
5. Savet, odlučujući u skladu sa postupkom iz člana 252, može odrediti modalitete postupka multilateralnog nadzora navedenog u stavovima 3. i 4. ovog člana.
Član 100(*)
1. Uz poštovanje postupaka predviđenih ovim Ugovorom, Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije, može doneti mere u skladu sa ekonomskom situacijom, posebno ukoliko dođe do znatnijih teškoća u snabdevanju nekim proizvodima.
3. Kada neka država članica zapadne u teškoće ili joj zaprete ozbiljne teškoće zbog prirodnih nepogoda i izuzetnih događaja koji izmiču njenoj kontroli, Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije može, pod određenim uslovima, odobriti finansijsku pomoć Zajednice zainteresovanoj državi članici. Predsednik Saveta informiše Evropski parlament o donetoj odluci.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 101
1. Zabranjuje se ECB i centralnim bankama država članica (u daljem tekstu "nacionalne centralne banke"), da odobravaju minusni saldo, odnosno bilo koji drugi tip kredita ustanovama ili organima Zajednice, centralnim upravama, regionalnim, lokalnim ili drugim javnim organima, ostalim javnim organizacijama ili preduzećima država članica; takođe se zabranjuje ECB i nacionalnim centralnim bankama da od njih direktno preuzimaju instrumente duga.
2. Stav 1. se ne primenjuje na javne kreditne organizacije koje, u okviru stavljanja na raspolaganje gotovine od strane centralnih banaka, uživaju, od strane nacionalnih centralnih banaka i ECB isti tretman kao i privatne kreditne organizacije.
Član 102
1. Zabranjene su sve mere, koje se ne zasnivaju na procenama finansijskog karaktera, a koje obezbeđuju institucijama ili telima Zajednice, regionalnim ili lokalnim upravama, ostalim javnim organima odnosno ostalim javnim organizacijama ili preduzećima država članica povlašćen pristup finansijskim institucijama.
2. Savet, odlučujući u skladu sa postupkom predviđenim u članu 252, bliže će utvrditi, do 1. januara 1994., definicije radi primene zabrane navedene u stavu 1.
Član 103
1. Zajednica nije odgovorna za obaveze centralnih administracija, regionalnih ili lokalnih organa, ostalih državnih organa, odnosno državnih organizacija ili preduzeća neke države članice, niti ih preuzima na sebe, što ne utiče na poštovanje međusobnih finansijskih garancija za zajedničku realizaciju nekog specifičnog projekta. Država članica ne odgovara za obaveze centralnih administracija, regionalnih ili lokalnih organa, ostalih državnih organa, odnosno drugih državnih organizacija ili preduzeća neke druge države članice, niti ih preuzima na sebe, što ne utiče na poštovanje međusobne finansijske garancije za zajedničku realizaciju nekog specifičnog projekta.
2. Savet, odlučujući u skladu sa postupkom navedenim u članu 252, može, prema potrebi, bliže utvrditi definicije za primenu zabrana navedenih u članu 101. i u ovom članu.
Član 104
1. Države članice izbegavaju postojanje prekomernih javnih deficita.
2. Komisija nadzire razvoj budžetske situacije i visinu javnog duga u državama članicama u cilju otkrivanja očiglednih grešaka. Ona posebno vodi računa o tome da li se poštuje budžetska disciplina, i to na osnovu sledeća dva kriterijuma:
a) da li odnos između predviđenog i javnog deficita i unutrašnjeg bruto proizvoda prevazilazi određenu referentnu vrednost, osim ako:
- se taj odnos nije bitno i konstantno smanjivao da bi dostigao nivo koji je blizu referentne vrednosti;
- odnosno ako je prevazilaženje referentne vrednosti samo izuzetno i privremeno, a taj odnos ostaje blizu referentne vrednosti;
b) da li odnos između javnog duga i unutrašnjeg bruto proizvoda prevazilazi određenu referentnu vrednost, izuzev ako se taj odnos ne smanjuje na zadovoljavajući način i ne približava dovoljnom dinamikom nivou referentne vrednosti.
Referentne vrednosti su precizirane u Protokolu o postupku koji se primenjuje u slučaju prekomernog deficita, priloženom ovom Ugovoru.
3. Ukoliko neka država članica ne zadovoljava zahteve tih kriterijuma, ili neke od njih, Komisija sastavlja izveštaj. U izveštaju Komisije se razmatra, takođe, da li javni deficit prevazilazi javnu investicionu potrošnju, a vodi se računa i o svim drugim relevantnim činiocima, uključujući i srednjeročnu ekonomsku i budžetsku poziciju države članice.
Komisija, takođe, može sačiniti izveštaj ukoliko, bez obzira na poštovanje kriterijuma, proceni da postoji rizik od prekomernog deficita u nekoj državi članici.
4. Komitet predviđen članom 114. daje mišljenje o izveštaju Komisije.
5. Ukoliko Komisija proceni da u nekoj državi članici postoji prekomerni deficit ili da bi do njega moglo da dođe, ona upućuje mišljenje Savetu.
6. Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na preporuku Komisije, i imajući u vidu eventualne primedbe zainteresovane države članice, utvrđuje, nakon opšte procene, da li postoji ili ne postoji prekomerni deficit.
7. Kada Savet, u skladu sa stavom 6, zaključi da prekomerni deficit postoji, on upućuje preporuke zainteresovanoj državi članici kako bi ova okončala takvu situaciju u datom roku. Osim u slučajevima predviđenim u stavu 8, te preporuke se ne objavljuju.
8. Ukoliko Savet zaključi da u propisanom roku nije preduzeta efikasna akcija kao odgovor na njegove preporuke, on može te preporuke i objaviti.
9. Ukoliko država članica i dalje uporno ne primenjuje preporuke Saveta, ovaj može odlučiti da pozove tu državu članicu da u određenom roku preduzme mere za smanjenje deficita u obimu koji Savet proceni neophodnim, kako bi se stanje popravilo.
U tom slučaju, Savet može zatražiti od odnosne države članice da podnosi izveštaje po precizno utvrđenoj dinamici, sa ciljem da se sagleda napor koji ta država članica ulaže za prilagođavanje.
10. Prava na žalbu predviđena članovima 226. i 227. ne mogu se ostvariti u okviru stavova 1. do 9. ovog člana.
11. Sve dok država članica ne izvršava odluku donetu na osnovu stava 9, Savet može odlučiti da primeni odnosno, ako se ukaže potreba, da pojača jednu ili više od sledećih mera:
- da od odnosne države članice zatraži da objavi dodatne informacije, koje bi precizirao Savet, pre nego što ona emituje obveznice i hartije od vrednosti;
- da pozove Evropsku investicionu banku da preispita svoju kreditnu politiku prema dotičnoj državi članici;
- da zahteva od odnosne države članice da pri Zajednici uloži beskamatni depozit na neki utvrđeni iznos, sve dok, po mišljenju Saveta, prekomerni deficit ne bude korigovan;
- da izrekne novčanu kaznu odgovarajućeg iznosa.
Predsednik Saveta obaveštava Evropski parlament o donetim odlukama.
12. Savet ukida neke ili sve odluke navedene u stavovima 6. do 9. i 11. ukoliko je, po mišljenju Saveta, prekomerni deficit u odnosnoj državi članici popravljen. Ukoliko je Savet prethodno objavio svoje preporuke, on će, odmah po ukidanju odluke navedene u stavu 8, objaviti da u odnosnoj državi više nema prekomernog deficita.
13. U slučajevima kada donosi odluke u skladu sa stavovima 7. do 9, 11. i 12, Savet odlučuje na preporuku Komisije, dvotrećinskom većinom glasova svojih članova, ponderisanih u skladu sa članom 205, stav 2, s tim što su isključeni glasovi predstavnika države članice koja je u pitanju.
14. Dodatne odredbe u vezi sa sprovođenjem postupka opisanog u ovom članu se nalaze u Protokolu o postupku koji se primenjuje u slučaju prekomernog deficita, priloženom uz ovaj Ugovor.
Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije, nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i ECB, donosi odgovarajuće odredbe koje će zameniti pomenuti Protokol.
Uz poštovanje ostalih odredaba ovog stava, Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom, na predlog Komisije, a nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, utvrđuje, do 1. januara 1994. modalitete i definicije u cilju primene odredaba pomenutog Protokola.
MONETARNA POLITIKA
Član 105
1. Osnovni cilj ESCB je očuvanje stabilnosti cena. Ne zanemarujući osnovni cilj - održavanja stabilnih cena - ESCB podržava opštu ekonomsku politiku koja se vodi u Zajednici, kako bi doprineo ostvarivanju ciljeva Zajednice, navedenim u članu 2. ESCB deluje u skladu sa načelom otvorene tržišne privrede zasnovane na slobodnoj konkurenciji, uz podršku efikasnom rasporedu resursa i uz poštovanje načela utvrđenih u članu 4.
2. Osnovni zadaci ESCB su:
- utvrđivanje i sprovođenje monetarne politike Zajednice;
- vršenje deviznih poslova, u skladu sa članom 111;
- držanje i upravljanje zvaničnim deviznim rezervama država članica;
- unapređenje nesmetanog delovanja platnog prometa.
3. Treća alineja stava 2. ne utiče na držanje i upravljanje deviznim obrtnim sredstvima od strane država članica.
4. ECB će biti konsultovana:
- o svakom predloženom komunitarnom aktu iz njene nadležnosti;
- od strane nacionalnih organa, o svakom nacrtu propisa iz njene nadležnosti, ali u granicama i pod uslovima koje utvrđuje Savet, u skladu sa postupkom predviđenim članom 107, stav 6.
ECB može, u okvirima svojih nadležnosti, davati mišljenja odgovarajućim organima ili telima Zajednice, odnosno odgovarajućim nacionalnim organima.
5. ECB doprinosi dobrom vođenju politika nadležnih organa koje se odnose na kontrolu poslovanja kreditnih institucija i na stabilnost finansijskog sistema.
6. Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije i po obavljenim konsultacijama sa ECB i nakon pozitivnog mišljenja Evropskog parlamenta, može poveriti ECB specifične zadatke koji su u vezi sa politikama u oblasti kontrole kreditnih institucija i ostalih finansijskih organizacija, izuzev osiguravajućih preduzeća.
Član 106
1. ECB je jedina ovlašćena da odobrava emitovanje novčanica u Zajednici. ECB i nacionalne centralne banke mogu emitovati takve novčanice. Jedino će novčanice koje emituju ECB i nacionalne centralne banke imati zakonsku vrednost u Zajednici.
2. Države članice mogu emitovati kovani novac u obimu koji odobri ECB. Savet, odlučujući u skladu sa postupkom predviđenim članom 252. i nakon obavljenih konsultacija sa ECB, može usvojiti mere za usaglašavanje naziva i tehničkih specifikacija svog kovanog novca namenjenog opticaju, u onoj meri u kojoj je to neophodno za obezbeđivanje njihovog normalnog opticaja u Zajednici.
Član 107
1. ESCB se sastoji od ECB i nacionalnih centralnih banaka.
2. ECB ima svojstvo pravnog lica.
3. ESCB-om rukovode organi odlučivanja ECB, to jest Savet guvernera i Izvršni odbor.
4. Statut ESCB je utvrđen Protokolom priloženim uz ovaj Ugovor.
5. Članovi 5.1, 5.2, 5.3, 17, 18, 19.1, 22, 23, 24, 26, 32.2, 32.3, 32.4, 32.6, 33.1 a) i 36. Statuta ESCB mogu biti izmenjeni od strane Saveta, koji odlučuje kvalifikovanom većinom na preporuku ECB i nakon obavljenih konsultacija sa Komisijom, ili jednoglasno na predlog Komisije i nakon obavljenih konsultacija sa ECB. U oba slučaja potrebno je pozitivno mišljenje Evropskog parlamenta.
6. Savet odlučuje, kvalifikovanom većinom na predlog Komisije a po obavljenim konsultacijama sa Evropskim parlamentom i sa ECB, ili na preporuku ECB i nakon obavljenih konsultacija sa Evropskim parlamentom i sa Komisijom, o pitanjima navedenim u članovima 4, 5.4, 19.2, 20, 28.1, 29.2, 30.4 i 34.3 Statuta ESCB.
Član 108
Prilikom vršenja ovlašćenja i izvršavanja ciljeva i zadataka koje utvrđuju ovaj Ugovor i Statut, ni ESCB, ni ECB, niti neka nacionalna centralna banka, niti bilo koji član njihovih organa odlučivanja, ne mogu tražiti ni prihvatati uputstva od organa ili tela Zajednice, vlada država članica ili bilo kog drugog organa. Organi i tela Zajednice, kao i vlade država članica obavezuju se na poštovanje tog načela, kao i da neće pokušavati da utiču na članove organa odlučivanja ECB, odnosno nacionalnih centralnih banaka, u obavljanju njihovih zadataka.
Član 109
Svaka država članica vodi računa o saglasnosti svog nacionalnog zakonodavstva, uključujući i statut svoje nacionalne centralne banke, sa ovim Ugovorom i Statutom ESCB, i to najkasnije do dana uspostavljanja ESCB.
Član 110
1. U cilju obavljanja zadataka poverenih ESCB-u, u skladu sa ovim Ugovorom i pod uslovima utvrđenim Statutom, ECB:
- donosi uredbe u meri koja je neophodna za obavljanje zadataka definisanih u članu 3.1 prva alineja, u članovima 19.1, 22, odnosno 25.2 Statuta ESCB i u slučajevima koji će se ustanoviti aktima Saveta navedenim u članu 107, stav 6;
- donosi neophodne odluke za obavljanje zadataka poverenih ESCB-u u skladu sa ovim ugovorom i sa statutom ESCB;
- daje preporuke i mišljenja.
2. Uredba ima opštu primenu. Ona je obavezujuća u svim svojim elementima i direktno se primenjuje u svim državama članicama.
Preporuke i mišljenja ne obavezuju.
Odluka je obavezujuća u svim svojim elementima za one na koje se odnosi.
Članovi 253, 254. i 256. primenjuju se na uredbe i na odluke koje donosi ECB.
ECB može odlučiti da objavi svoje odluke, preporuke i mišljenja.
3. U granicama i pod uslovima koje donose Savet u skladu sa postupkom predviđenim u članu 107, stav 6, ECB je ovlašćena da preduzećima izriče novčane kazne i druge finansijske sankcije u slučajevima nepoštovanja njenih uredbi i odluka.
Član 111(*)
1. Savet može, odstupajući od člana 300, i na osnovu jednoglasne odluke, na predlog ECB, ili na predlog Komisije i nakon konsultovanja ECB, radi postizanja konsenzusa koji će biti u skladu sa ciljem održavanja stabilnosti cena, kao i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, zaključivati formalne sporazume o sistemu deviznog kursa ekija prema valutama izvan Zajednice, prema postupku navedenom u stavu 3. za aranžmane koji su u njemu navedeni. Savet, koji odlučuje kvalifikovanom većinom na preporuku ECB, odnosno Komisije, a nakon obavljenih konsultacija sa ECB radi postizanja konsenzusa koji će biti u skladu sa ciljem održavanja stabilnosti cena, može usvajati, menjati odnosno napuštati srednje kurseve ekija u sistemu deviznih kurseva. Predsednik Saveta obaveštava Evropski parlament o usvajanju, izmeni, odnosno napuštanju srednjih kurseva ekija.
2. U odsustvu odgovarajućeg sistema deviznog kursa u odnosu na jednu ili na više valuta izvan Zajednice u smislu stava 1, Savet, koji odlučuje kvalifikovanom većinom na preporuku Komisije i nakon obavljenih konsultacija sa ECB, može formulisati opšte smernice devizne politike prema tim valutama. Te opšte smernice ne utiču na glavni cilj ESCB, to jest na održavanje stabilnosti cena.
3. Kada je potrebno zaključiti sporazume koji se odnose na pitanja monetarnog ili deviznog režima između Zajednice i jedne ili više država, odnosno međunarodnih organizacija, Savet, koji svoje odluke donosi kvalifikovanom većinom na preporuku Komisije, a nakon obavljenih konsultacija sa ECB, odstupajući od člana 300, odlučuje o aranžmanima u vezi sa pregovorima i sa zaključivanjem takvih sporazuma. Tim aranžmanima se mora obezbediti izražavanje jedinstvenog stava Zajednice. Komisija je u punoj meri uključena u pregovore.
Sporazumi zaključeni u smislu ovog stava su obavezujujući za organe Zajednice, ECB i države članice.
4. Uz poštovanje stava 1, Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, a po obavljenim konsultacijama sa ECB, donosi odluku o položaju Zajednice na međunarodnom nivou u vezi sa pitanjima od posebnog značaja za Ekonomsku i monetarnu uniju i o svom predstavljanju, u skladu sa podelom nadležnosti predviđenom u članovima 99. i 105.
5. Ne dovodeći u pitanje nadležnosti i sporazume Zajednice u oblasti Ekonomske i monetarne unije, države članice mogu pregovarati u međunarodnim telima i zaključivati međunarodne sporazume.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
INSTITUCIONALNE ODREDBE
Član 112
1. Savet guvernera ECB sastoji se od članova Izvršnog odbora ECB i guvernera nacionalnih centralnih banaka.
2. a) Izvršni odbor se sastoji od predsednika, potpredsednika i još četiri člana.
b) Predsednika, potpredsednika i ostale članove Izvršnog odbora zajednički imenuju vlade država članica između ličnosti priznatog stručnog autoriteta i iskustva u monetarnoj, odnosno bankarskoj oblasti. Odluka o imenovanju se donosi na nivou šefova država ili vlada, na preporuku Saveta i nakon obavljenih konsultacija sa Evropskim parlamentom i sa Savetom guvernera ECB,
Njihov mandat traje osam godina i ne može se obnavljati.
Članovi Izvršnog odbora mogu biti samo državljani država članica.
Član 113
1. Predsednik Saveta i jedan član Komisije mogu učestvovati bez prava glasa na sastancima Saveta guvernera ECB.
Predsednik Saveta može podneti predlog za raspravu Savetu guvernera ECB.
2. Predsednik ECB se poziva da učestvuje na sastancima Saveta kada ovaj raspravlja o pitanjima u vezi sa ciljevima i zadacima ESCB.
3. ECB podnosi godišnji izveštaj Evropskom parlamentu, Savetu i Komisiji, kao i Evropskom savetu, o aktivnostima ESCB i o monetarnoj politici za prethodnu i za tekuću godinu. Predsednik ECB taj izveštaj podnosi Savetu i Evropskom parlamentu, koji na toj osnovi može voditi opštu raspravu.
Predsednik ECB i ostali članovi Izvršnog odbora mogu, na zahtev Evropskog parlamenta ili samoinicijativno, biti saslušani od strane nadležnih odbora Evropskog parlamenta.
Član 114
1. U cilju ostvarivanja bolje koordinacije politika država članica u meri neophodnoj za delovanje unutrašnjeg tržišta, ustanovljava se Monetarni komitet koji je konsultativnog karaktera.
Njegov zadatak je:
- da prati monetarnu i finansijsku situaciju država članica i Zajednice, kao i opšti platni režim država članica i da o tome redovno izveštava Savet i Komisiju;
- da daje mišljenja, bilo na zahtev Saveta ili Komisije, bilo samoinicijativno, za potrebe ovih institucija;
- uz poštovanje člana 207, da doprinosi pripremi rada Saveta o pitanjima iz članova 59, 60, 99, stavovi 2, 3, 4. i 5, članova 100, 102, 103, 104, 116, stav 2, 117, stav 6, 119, 120, 121. stav 2. i 122, stav 1;
- da, najmanje jednom godišnje, pristupa ispitivanju stanja u oblasti kretanja kapitala i slobode plaćanja kako to proističe iz ovog Ugovora i iz mera koje donosi Savet; to ispitivanje se odnosi na sve mere u vezi sa kretanjem kapitala i platnim prometom; Komitet izveštava Komisiju i Savet o rezultatima tog ispitivanja.
Države članice i Komisija imenuju po dva člana Monetarnog komiteta.
2. Početkom treće etape, uspostavlja se Ekonomski i finansijski komitet. Monetarni komitet predviđen stavom 1. se raspušta.
Zadatak Ekonomskog i finansijskog komiteta je:
- da daje mišljenja, bilo na zahtev Saveta ili Komisije, bilo samoinicijativno, za potrebe ovih organa;
- da prati ekonomsku i finansijsku situaciju država članica i Zajednice i da o tome redovno izveštava Savet i Komisiju, i posebno o finansijskim odnosima sa trećim zemljama i sa međunarodnim institucijama;
- uz poštovanje člana 207, da doprinosi pripremi rada Saveta o pitanjima iz članova 59, 60, 99, stavovi 2, 3, 4. i 5, članova 100, 102, 103, 104, 105, stav 6, 106, stav 2, 107, stavovi 5. i 6, 111,119, 120, stavovi 2. i 3, 122, stav 2, 123, stavovi 4. i 5, i da obavlja druge konsultativne i pripremne zadatke koje mu poveri Savet;
- da najmanje jednom godišnje pristupa ispitivanju stanja u oblasti kretanja kapitala i slobode plaćanja, kako to proističe iz Ugovora i mera koje donosi Savet. To ispitivanje se odnosi na sve mere u vezi sa kretanjem kapitala i platnim prometom. Komitet podnosi izveštaj Komisiji i Savetu o rezultatima tog ispitivanja.
Svaka država članica, Komisija i ECB imenuje najviše po dva člana Komiteta.
3. Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije i nakon konsultovanja ECB i Komiteta iz ovog člana, utvrđuje pojedinosti o sastavu Ekonomskog i finansijskog komiteta. Predsednik Saveta obaveštava Evropski parlament o toj odluci.
4. Pored zadataka utvrđenih stavom 2, ukoliko i dokle god države članice koriste izuzeće u smislu članova 122. i 123, Komitet prati monetarnu i finansijsku situaciju kao i opšti režim plaćanja tih država članica i o tome redovno izveštava Savet i Komisiju.
Član 115
Za pitanja koja su u oblasti primene člana 99, stav 4, člana 104. izuzev stava 14, članova 111, 121, 122. i 123. stavovi 4. i 5, Savet, ili neka država članica, mogu zatražiti od Komisije da podnese, u zavisnosti od slučaja, preporuku ili predlog. Komisija razmatra taj zahtev i odmah podnosi svoje zaključke Savetu.
PRELAZNE ODREDBE
Član 116
1. Druga etapa postizanja Ekonomske i monetarne unije počinje 1. januara 1994.
2. Do tog datuma:
a) svaka država članica će:
- usvojiti, prema potrebi, odgovarajuće mere radi poštovanja zabrana predviđenih u članu 56, članu 101. i članu 102, stav 1;
- doneti, po potrebi, a da bi omogućila ocenjivanje predviđeno tačkom b), višegodišnje programe, u cilju ostvarenja trajne konvergentnosti neophodne za realizaciju Ekonomske i monetarne unije, posebno u oblasti stabilnosti cena i obezbeđivanja zdrave finansijske situacije u javnom sektoru;
b) Savet, na osnovu izveštaja Komisije, ocenjuje ostvareni napredak u oblasti ekonomske i monetarne usklađenosti, posebno u oblasti stabilnosti cena i zdrave finansijske situacije u javnom sektoru, kao i ostvareni napredak u sprovođenju propisa Zajednice o unutrašnjem tržištu.
3. Član 101, član 102, stav 1, član 103, stav 1. i član 104, osim stavova 1, 9, 11. i 14, primenjuju se od početka druge etape.
Član 100, stav 2, član 104, stavovi 1, 9. i 11, članovi 105, 106, 108, 111, 112. i 113. i član 114, stavovi 2. i 4. primenjuju se od početka treće etape.
4. Tokom druge etape, države članice će nastojati da izbegnu prekomerne javne deficite.
5. Tokom druge etape, svaka država članica će otpočeti, shodno okolnostima, postupak osamostaljivanja svoje centralne banke, u skladu sa članom 109.
Član 117
1. Na početku druge etape osniva se i počinje sa radom Evropski monetarni institut (u daljem tekstu "EMI"). EMI je pravno lice. Njime rukovodi i upravlja Savet sastavljen od predsednika i guvernera nacionalnih centralnih banaka, od kojih je jedan potpredsednik.
Predsednika zajednički imenuju vlade država članica, koje odluku donose na nivou šefova država ili vlada, a na preporuku Saveta EMI, a nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i Saveta. Predsednik se bira između ličnosti priznatog stručnog autoriteta i iskustva u monetarnoj, odnosno bankarskoj oblasti. Predsednik EMI mora biti državljanin neke države članice. Savet EMI imenuje potpredsednika.
Statut EMI se nalazi u Protokolu koji je priložen uz ovaj Ugovor.
2. EMI:
- jača saradnju između nacionalnih centralnih banaka;
- jača usklađivanje monetarnih politika država članica u cilju obezbeđivanja stabilnosti cena;
- nadgleda delovanje Evropskog monetarnog sistema;
- obavlja konsultacije u vezi sa pitanjima u nadležnosti nacionalnih centralnih banaka, koja utiču na stabilnost finansijskih institucija i tržišta;
- preuzima delatnosti koje je do tada obavljao Evropski fond za monetarnu saradnju koji se raspušta. Način raspuštanja utvrđen je Statutom EMI;
- olakšava korišćenje ekija i nadgleda njegov razvoj, uključujući i uspešno funkcionisanje sistema kompenzacija u ekijima.
3. U cilju priprema treće faze, EMI:
- priprema neophodne instrumente i postupke za primenu jedinstvene monetarne politike u toku treće faze;
- podstiče usklađivanje, ako je potrebno, propisa i praktičnih iskustava na prikupljanju, obradi i difuziji statističkih podataka u oblastima iz njegove nadležnosti;
- donosi propise kojima se reguliše rad nacionalnih centralnih banaka u okviru ESCB;
- podstiče efikasnost prekograničnog platnog prometa;
- nadgleda tehničku pripremu novčanica u ekijima.
Najkasnije do 31. decembra 1996, EMI utvrđuje podzakonski, organizacioni i logistički okvir koji je potreban ESCB radi obavljanja zadataka iz treće faze. Taj okvir se podnosi ECB na usvajanje na dan njenog uspostavljanja.
4. EMI, odlučujući dvotrećinskom većinom članova svog Saveta, može:
- davati mišljenja, odnosno preporuke o opštim smernicama monetarne i devizne politike, kao i o merama koje, s tim u vezi, preduzimaju države članice;
- podnositi vladama i Savetu mišljenja, odnosno preporuke o politikama koje bi mogle uticati na unutrašnju odnosno spoljnu monetarnu situaciju Zajednice, a posebno na funkcionisanje Evropskog monetarnog sistema;
- davati preporuke monetarnim organima država članica o vođenju njihovih monetarnih politika.
5. EMI može jednoglasno odlučiti o objavljivanju svojih mišljenja i preporuka.
6. Savet konsultuje EMI o svakom aktu Zajednice predloženom u oblasti njegove nadležnosti.
U granicama i pod uslovima utvrđenim od strane Saveta, koji o tome odlučuje kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, a nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i EMI, EMI konsultuju organi država članica o svim nacrtima propisa iz njegove nadležnosti.
7. Savet, može, jednoglasnom odlukom na predlog Komisije a nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i EMI, poveriti EMI i druge zadatke u cilju pripremanja treće etape.
8. U slučajevima u kojima ovaj Ugovorom predviđa konsultativnu ulogu za ECB, pominjanje ECB pre njenog osnivanja se odnosi na EMI.
9. Tokom druge faze izraz "ECB", koji se pojavljuje u članovima 230, 232, 233, 234, 237. i 288. podrazumeva EMI.
Član 118
Sastav monetarne korpe ekija ostaje neizmenjen.
Od početka treće faze vrednost ekija se neopozivo utvrđuje, u skladu sa članom 123, stav 4.
Član 119
1. U slučaju pojave teškoća ili ozbiljnije pretnje teškoćama za platni bilans neke države članice, koje bi proistekle, bilo iz poremećaja opšteg balansa, bilo iz prirode deviza sa kojima raspolaže, a te teškoće bi mogle da dovedu u pitanje funkcionisanje zajedničkog tržišta ili postupno sprovođenje zajedničke trgovinske politike, Komisija pristupa bez odlaganja razmatranju situacije u toj državi kao i sve raspoložive mere koju je ova preduzela, ili može preduzeti u skladu sa odredbama ovog Ugovora. Komisija određuje mere čije usvajanje preporučuje zainteresovnoj državi.
Ukoliko se akcija koju preduzme neka država članica i mere koje predlaže Komisija pokažu nedovoljnim za rešavanje teškoća, odnosno sprečavanje pojave teškoća, Komisija preporučuje Savetu, nakon konsultovanja Komiteta navedenog u članu 114, usvajanje mera za međusobnu pomoć i odgovarajuće metode.
Komisija redovno obaveštava Savet o stanju i njenom razvoju.
2. Savet odobrava kvalifikovanom većinom međusobnu pomoć. On donosi uputstva ili odluke kojima utvrđuje uslove i pojedinosti te pomoći. Međusobna pomoć može biti u obliku:
a) usklađene akcije prema ili u okviru drugih međunarodnih organizacija, kojim države članice mogu da se obrate;
b) mera koje su neophodne da bi se izbeglo skretanje trgovinskih tokova u slučaju da država koja se nalazi u teškoćama zadržava ili ponovo uvodi količinska ograničenja u odnosu na treće zemlje;
v) odobravanja ograničenih kredita od strane ostalih država članica na osnovu njihovog sporazuma.
3. Ako Savet ne odobri uzajamnu pomoć koju je preporučila Komisija, ili odobrena pomoć odnosno preduzete mere nisu dovoljne, Komisija ovlašćuje državu koja se nalazi u teškoćama da donese zaštitne mere čije uslove i pojedinosti utvrđuje Komisija.
Savet može kvalifikovanom većinom ukinuti takva ovlašćenja ili izmeniti njihove uslove i pojedinosti.
4. Ovaj član se neće primenjivati od početka treće etape, uz poštovanje člana 122, stav 6.
Član 120
1. U slučaju iznenadne krize platnog bilansa i ukoliko se odluka u smislu člana 119, stav 2. ne donese odmah, odnosna država članica može iz predostrožnosti doneti potrebne zaštitne mere. Te mere moraju biti takve da izazivaju što manje poremećaje u delovanju zajedničkog tržišta i ne smeju po svom domašaju preći granice koje su potrebne za uklanjanje iznenada iskrslih teškoća.
2. Komisija i druge države članice će biti obaveštene o preduzetim zaštitnim merama najkasnije u trenutku njihovog stupanja na snagu. Komisija može preporučiti Savetu odobravanje uzajamne pomoći u skladu sa članom 119.
3. Nakon što je Komisija zauzela stav i nakon konsultovanja Komiteta navedenog u članu 114, Savet može kvalifikovanom većinom odlučiti da odnosna država izmeni, odloži ili ukine gore navedene zaštitne mere.
4. Uz poštovanje člana 122, stav 6, ovaj član se neće primenjivati od početka treće etape.
Član 121
1. Komisija i EMI podnose izveštaj Savetu o ostvarenom napretku država članica u izvršavanju obaveza radi realizacije Ekonomske i monetarne unije. U tim izveštajima se posebno razmatra da li je nacionalno zakonodavstvo svake države članice, uključujući statut njene nacionalne centralne banke, usaglašeno sa članovima 108. i 109. ovog Ugovora i sa Statutom ECB. U izveštajima se, takođe, razmatra u kojoj meri je dostignut visoki stepen trajne konvergencije svake države članice u odnosu na postavljene kriterijume koji se mere na osnovu:
- ostvarenja visokog stepena stabilnosti cena što će se videti iz stope inflacije koja treba da bude bliska stopi inflacije kod najviše tri ostale države članice koje imaju najbolje rezultate u oblasti stabilnosti cena;
- održivosti stanja javnih finansija, što se ocenjuje na osnovu budžetske situacije koja ne sme imati prekomeran javni deficit u smislu člana 104, stav 6;
- poštovanja normalnih granica odstupanja koje predviđa devizni mehanizam Evropskog monetarnog sistema tokom bar dve godine, bez devalvacije valuta u odnosu na valutu neke druge države članice;
- trajnog karaktera dostignute konvergentnosti od strane države članice i njenog učešća u deviznom mehanizmu Evropskog monetarnog sistema, koji se ogleda u nivoima dugoročnih kamatnih stopa.
Četiri kriterijuma navedena u ovoj tački i odgovarajući periodi tokom kojih svaki od njih mora biti poštovan, precizirani su u Protokolu koji je priložen uz ovaj Ugovor. Izveštaji Komisije i EMI takođe će voditi računa o razvoju ekija, rezultatima integracije tržišta, o stanju i razvoju tekućih platnih bilansa, kao i o kretanju troškova rada i drugih cenovnih pokazatelja.
2. Na osnovu tih izveštaja Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na preporuku Komisije, procenjuje:
- za svaku državu članicu da li ispunjava neophodne uslove za usvajanje jedinstvene monete;
- da li većina država članica ispunjava neophodne uslove za usvajanje jedinstvene moneta, i dostavlja u vidu preporuke svoje zaključke Savetu koji se sastaje na nivou šefova država ili vlada. Evropski parlament se konsultuje i dostavlja svoje mišljenje Savetu koji se sastaje na nivou šefova država ili vlada.
3. Imajući u vidu izveštaje navedene u stavu 1. i mišljenje Evropskog parlamenta navedeno u stavu 2, Savet, koji se sastaje na nivou šefova država ili vlada, a koji odlučuje kvalifikovanom većinom, najkasnije 31. decembra 1996:
- donosi odluku, na osnovu preporuka Saveta navedenih u stavu 2, da li većina država članica ispunjava neophodne uslove za usvajanje jedinstvene monete;
- odlučuje da li su sazreli uslovi da Zajednica uđe u treću etapu, pa, u slučaju da jesu,
- utvrđuje datum stupanja na snagu treće etape.
4. Ukoliko krajem 1997, datum početka treće etape još nije utvrđen, treća faza počinje 1. januara 1999. Do 1. jula 1998. Savet, koji se sastaje na nivou šefova država ili vlada, nakon što bude ponovljen postupak predviđen u stavovima 1. i 2, osim druge alineje stava 2, a imajući u vidu izveštaje navedene u stavu 1. i mišljenje Evropskog parlamenta, potvrđuje, kvalifikovanom većinom i na osnovu preporuka Saveta navedenih u stavu 2, koje države članice ispunjavaju neophodne uslove za usvajanje jedinstvene valute.
Član 122
1. Ako je, u skladu sa članom 121, stav 3, doneta odluka da se utvrdi datum, Savet, na osnovu svojih preporuka iz člana 121, stav 2, odlučuje kvalifikovanom većinom na preporuku Komisije, da li su neke države članice predmet izuzeća, onako kako je ono utvrđeno u stavu 3. ovog člana i, ako je odgovor potvrdan, koje su to države. Ove države članice se u daljem tekstu nazivaju "države članice koje su predmet izuzeća".
Ako je Savet potvrdio, na osnovu člana 121, stav 4, koje države članice ispunjavaju neophodne uslove za usvajanje jedinstvene valute, države članice koje ne ispunjavaju ove uslove predmet su izuzeća onako kako je ono određeno u stavu 3. ovog člana. Ove države članice nazivaju se u daljem tekstu "države članice koje su predmet izuzeća".
2. Najmanje svake dve godine, ili na zahtev države članice koja je predmet izuzeća, Komisija i Evropska centralna banka izveštavaju Savet, u skladu sa procedurom koju predviđa član 121, stav 1. Posle konsultovanja Evropskog parlamenta i rasprave na Savetu, koji se sastaje na nivou šefova država ili vlada, Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, donosi odluku o tome koje države članice koje su predmet izuzeća ispunjavaju neophodne uslove na osnovu kriterija utvrđenih u članu 121, stav 1, i ukida izuzeće prema odnosnim državama članicama.
3. Izuzeće u smislu stava 1. podrazumeva da se dole navedeni članovi ne primenjuju na dotičnu državu članicu, i to: član 104, stavovi 9. i 11, član 105, stavovi 1, 2, 3. i 5, članovi 106, 110, 111. i 112, stav 2, podstav b). Isključenje odnosne države članice i njene nacionalne centralne banke iz prava i obaveza u okviru ESCB predviđeno je u glavi IX Statuta ESCB.
4. U članu 105, stavovi 1, 2. i 3, u članovima 106, 110, 111. i u članu 112, stav 2, podstav b), pod "državama članicama" se podrazumevaju države članice koje nisu predmet izuzeća.
5. Pravo glasa država članica koje su predmet izuzeća suspenduje se kada se radi o odlukama Saveta iz članova ovog Ugovora navedenih u stavu 3. U ovom slučaju, odstupajući od odredbi članova 205. i 250, stav 1, pod kvalifikovanom većinom se podrazumevaju dve trećine glasova predstavnika država članica koje nisu predmet izuzeća, ponderisanih u skladu sa članom 205, stav 2, a jednoglasnost tih država članica je potrebna za usvajanje propisa koji zahtevaju jednoglasno odlučivanje.
6. Članovi 119. i 120. se i dalje primenjuju na državu članicu koja je predmet izuzeća.
Član 123(*)
1. Odmah pošto je doneta, u skladu sa članom 12, stav 3, odluka kojom se utvrđuje datum otpočinjanja treće etape ili, u slučaju potrebe, odmah posle 1. jula 1998. godine:
- Savet usvaja odredbe navedene u članu 107, stav 6;
- vlade država članica koje nisu predmet izuzeća imenuju, u skladu sa postupkom određenim u članu 50. Statuta ESCB, predsednika, potpredsednika i druge članove Izvršnog odbora ECB. Ako postoje države članice koje su predmet izuzeća, broj članova koji sačinjavaju Izvršni odbor ECB može biti manji od onog koji se predviđa u članu 11.1 Statuta ESCB, ali ne može ni u kom slučaju biti manji od četiri.
Čim se imenuje Izvršni odbor, ustanovljavaju se i pripremaju za rad ESCB i ECB, kao što je predviđeno u ovom Ugovoru i u Statutu ESCB. Oni u potpunosti deluju počev od prvog dana treće etape.
2. Čim se osnuje, ECB preuzima, po potrebi, zadatke EMI. EMI se ukida čim se uspostavi ECB; modaliteti ukidanja predviđeni su u Statutu EMI.
3. Ako, i sve dok postoje države članice koje su predmet izuzeća, uz poštovanje člana 107, stav 3. ovog Ugovora, Generalni savet ECB predviđen u članu 45. Statuta ESCB se konstituiše kao treći organ odlučivanja ECB.
4. Na dan stupanja na snagu treće faze, Savet, jednoglasnom odlukom država članica koje nisu predmet izuzeća, na predlog Komisije i posle konsultovanja ECB, utvrđuje kurseve razmene na kojim su njihove valute neopozivo fiksirane, kao i neopozivo fiksiranu stopu po kojoj eki zamenjuje ove valute, a eki postaje punopravna valuta. Ova mera ne menja, sama po sebi, eksternu vrednost ekija. Donoseći odluku kvalifikovanom većinom navedenih članova, Savet, na predlog Komisije i posle konsultovanja ECB, donosi i druge mere neophodne za brzo uvođenje ekija kao jedinstvene valute tih država članica. Primenjuje se druga rečenica člana 122, stav 5.
5. Ako se donese odluka da se, u skladu sa procedurom predviđenom u članu 122, stav 2, ukine izuzeće, Savet, jednoglasnom odlukom država članica koje nisu predmet izuzeća i odnosne države članice, na predlog Komisije i posle konsultovanja ECB, utvrđuje stopu po kojoj eki zamenjuje valutu dotične države članice, i odlučuje o drugim merama koje su neophodne za uvođenje ekija kao jedinstvene valute u tu državu članicu.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 124
1. Do početka treće etape, svaka država članica smatra svoju deviznu politiku kao pitanje od zajedničkog interesa. Države članice vode računa, postupajući tako, o iskustvima stečenim u saradnji u okviru Evropskog monetarnog sistema (EMS) i kroz razvoj ekija, uz poštovanje postojećih nadležnosti.
2. Od početka treće etape i sve dok je neka država članica predmet izuzeća, stav 1. se analogno primenjuje na deviznu politiku ove države članice.
ZAPOSLENOST
Član 125
Države članice i Zajednica zajedno deluju, u skladu sa ovom glavom, na razvoju usklađene strategije zaposlenosti i posebno, na obezbeđenju kvalifikovane, obučene i prilagodljive radne snage, kao i tržišta rada sposobnog da brzo reaguje na promene u privredi, kako bi se ostvarili ciljevi predviđeni u članu 2. Ugovora o osnivanju Evropske unije i u članu 2. ovog Ugovora.
Član 126
1. Države članice će putem svojih politika zapošljavanja učestvovati u ostvarivanju ciljeva predviđenih u članu 125. na način koji je u skladu sa opštim smernicama ekonomskih politika država članica i Zajednice, koje se usvajaju na osnovu člana 99, stav 2.
2. Države članice, vodeći računa o nacionalnoj praksi u pogledu nadležnosti poslodavaca i zaposlenih, smatraju podsticanje zaposlenosti pitanjem od zajedničkog interesa i usklađuju svoje aktivnosti u okviru Saveta, u skladu sa članom 128.
Član 127
1. Zajednica pomaže u ostvarivanju visokog stepena zaposlenosti podsticanjem saradnje između država članica, podrškom toj saradnji i, ukoliko je neophodno, dodatnim merama kojima se zaokružuje ta saradnja. U tom slučaju, ona u potpunosti poštuje nadležnosti država članica.
2. Ostvarenje visokog stepena zaposlenosti predstavlja cilj koji će se uzeti u obzir prilikom pripremanja i ostvarivanja politika i aktivnosti Zajednice.
Član 128
1. Evropski savet svake godine razmatra stanje u pogledu zaposlenosti u Zajednici i o tome usvaja zaključke, na osnovu zajedničkog godišnjeg izveštaja koji podnose Savet i Komisija.
2. Na osnovu zaključaka Evropskog saveta, Savet, u proceduri odlučivanja kvalifikovanom većinom, na predlog Komisije i nakon pribavljenog mišljenja Evropskog parlamenta, Ekonomskog i socijalnog komiteta, Regionalnog komiteta i Komiteta za zaposlenost, na koji se odnosi član 130, svake godine usvaja smernice koje će države članice uzeti u obzir u okviru svoje politike zapošljavanja. Ove smernice će biti u skladu sa opštim smernicama koje se usvajaju na osnovu člana 99, stav 2.
3. Svaka država članica upućuje Savetu i Komisiji godišnji izveštaj o osnovnim merama koje je preduzela u ostvarivanju svoje politike zaposlenosti, u svetlosti smernica za zaposlenost, predviđenih u stavu 2.
4. Savet, na osnovu izveštaja pomenutih u stavu 3. i nakon pribavljenog mišljenja Komiteta za zapošljavanje, svake godine razmatra, u svetlu smernica za zaposlenost, realizovanje politika zaposlenosti država članica. Savet, u proceduri odlučivanja kvalifikovanom većinom, a na predlog Komisije, upućuje preporuke državama članicama, ukoliko to smatra potrebnim u svetlu obavljenog ispitivanja.
5. Na osnovu ovog razmatranja, Savet i Komisija pripremaju zajednički godišnji izveštaj o situaciji u oblasti zaposlenosti u Zajednici, kao i o ostvarivanju smernica za zaposlenost.
Član 129
Savet, odlučujući prema postupku predviđenom u članu 251. i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta i Regionalnog komiteta, može da usvoji podsticajne aktivnosti, čiji je cilj unapređenje saradnje među državama članicama i podrška njihovim aktivnostima u oblasti zaposlenosti, putem inicijativa koje obuhvataju razvoj razmene podataka i dobre prakse, obezbeđenje uporednih analiza i preporuka, kao i podsticanje inovativnih pristupa i vrednovanja iskustava, posebno korišćenjem pilot projekata.
Ove mere ne obuhvataju usklađivanje zakona i propisa država članica.
Član 130
Savet, nakon pribavljenog mišljenja Evropskog parlamenta, osniva Komitet za zaposlenost, koji ima savetodavni karakter, kako bi se podstakla koordinacija između država članica u oblastima zaposlenosti i politika tržišta rada. Ciljevi Komiteta su sledeći:
- praćenje stanja zaposlenosti i politike država članica i Zajednice u ovoj oblasti;
- uz poštovanje člana 207, podnošenje mišljenja na zahtev od strane, bilo Saveta, bilo Komisije, ili na svoju inicijativu, kao i doprinos radu Saveta, predviđenom u članu 128.
U ispunjenju svojih zadataka, Komitet konsultuje socijalne partnere, odnosno poslodavce i zaposlene.
Svaka država članica i Komisija određuju po dva člana Komiteta.
ZAJEDNIČKA TRGOVINSKA POLITIKA
Član 131
Osnivanjem međusobne carinske unije, države članice žele da u zajedničkom interesu doprinesu skladnom razvoju svetske trgovine, postepenom ukidanju ograničenja u međunarodnoj trgovini i sniženju carinskih prepreka.
Zajednička trgovinska politika vodi računa o povoljnom uticaju koji ukidanje carina između država članica može da ima na povećanje konkurentske sposobnosti preduzeća u tim državama.
Član 132
1. Uz poštovanje preduzetih obaveza u okvirima međunarodnih organizacija države članice će, postepeno usklađivati pravne sisteme u skladu sa kojima one subvencioniraju izvoz u treće zemlje u meri u kojoj to ne narušava konkurenciju između preduzeća u Zajednici.
Na predlog Komisije Savet donosi kvalifikovanom većinom uputstva koja su potrebna za tu svrhu.
2. Prethodne odredbe se ne primenjuju na povraćaje carina ili dažbina koje imaju isto dejstvo, ni na regrese za posredne ili neposredne poreze uključujući i porez na promet, poreze na potrošnju i druge posredne poreze prilikom izvoza neke robe iz jedne države članice u treću državu, ukoliko takvi povraćaji ili regresi ne prelaze neposredno ili posredno naplaćene iznose za robu koja se izvozi.
Član 133(*)
1. Zajednička trgovinska politika se zasniva na jedinstvenim načelima, pre svega u pogledu izmena carina, zaključivanja carinskih i trgovinskih sporazuma, izjednačavanja mera liberalizacije, politike izvoza kao i mera trgovinske zaštite, kao što su one koje treba doneti u slučajevima dampinga i subvencija.
2. Komisija podnosi predloge Savetu za sprovođenje zajedničke trgovinske politike.
3. Ako treba pregovarati o sporazumima sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija, Komisija podnosi preporuke Savetu, koji je ovlašćuje da započne neophodne pregovore. Savet i Komisija su obavezni da obezbede kompatibilnost sporazuma o kojima se vode pregovori sa internim politikama i pravilima Zajednice.
Te pregovore vodi Komisija u konsultaciji sa posebnim komitetom koji određuje Savet, kako bi joj pomogao u obavljanju ovog zadataka, a na osnovu uputstava koje utvrđuje Savet. Komisija podnosi redovne izveštaje posebnom komitetu o napretku pregovora.
Primenjuju se odgovarajuće odredbe iz člana 300.
4. U obavljanju nadležnosti koje su mu poverene na osnovu ovog člana, Savet odlučuje kvalifikovanom većinom.
5. Stavovi 4. i 5. se takođe primenjuju na pregovore i međunarodne sporazume koji se odnose na usluge i na pravo intelektualne svojine, u meri u kojoj oni nisu obuhvaćeni tim stavovima i uz poštovanje odredbi stava 6.
Odstupajući od odredbi stava 4, Savet odlučuje jednoglasno kada pregovara i zaključuje sporazum u jednoj od oblasti navedenih u prvom podstavu, kada takav sporazum sadrži odredbe za koje se traži jednoglasnost radi usvajanja internih pravila ili kada se odnosi na oblast u kojoj Zajednica još nije vršila vlast koju joj ovaj Ugovor daje.
Savet odlučuje jednoglasno po pitanju pregovora i zaključenja horizontalnog sporazuma koji se odnosi na prethodni podstav ili na stav 6, podstav 2.
Ovaj stav nema uticaja na pravo države članice da zadrži i zaključi sporazume sa trećim državama ili međunarodnim organizacijama u meri u kojoj su takvi sporazumi kompatibilni sa propisima Zajednice i sa drugim relevantnim međunarodnim sporazumima.
6. Savet neće zaključiti sporazum ukoliko sadrži odredbe koje prevazilaze interna ovlašćenja Zajednice, posebno one koje vode harmonizaciji zakona ili propisa države članice u oblasti za koju ovaj Ugovor ne traži harmonizaciju.
U tom smislu, odstupajući od stava 5, podstav 1, sporazumi koji se odnose na trgovinu kulturnim i audio-vizuelnim uslugama, obrazovnim uslugama i socijalnim i humanim zdravstvenim uslugama, potpadaju pod zajedničku nadležnost Zajednice i njenih država članica. Shodno tome, kao dodatak uz odluku Zajednice donetu u skladu sa odgovarajućim odredbama člana 300, pregovori oko takvih sporazuma zahtevaju zajedničku aktivnost država članica. Zajednica i države članice zajednički zaključuju sporazume oko kojih su pregovori vođeni na taj način.
Pregovori i zaključenje međunarodni sporazuma u oblasti transporta će i dalje biti regulisani odredbama Naslova V i člana 300.
7. Poštujući odredbe stava 6, podstav 1, Savet može, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije i nakon konsultacija obavljenih sa Evropskim parlamentom, proširiti primenu stavova 1. do 4. na međunarodne pregovore i sporazume o intelektualnoj svojini u meri u kojoj oni nisu regulisani odredbama stava 5.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 134
U cilju obezbeđenja da mere trgovinske politike koje države članice preduzimaju u skladu sa ovim Ugovorom ne budu osujećene promenom pravaca trgovinske razmene ili ako razlike u ovim merama dovode u ekonomske teškoće jednu ili više država članica, Komisija preporučuje metode za neophodnu saradnju država članica. Ako to nije dovoljno, Komisija će ovlastiti države članice da preduzmu neophodne zaštitne mere čije uslove i pojedinosti ona određuje.
U hitnim slučajevima, države članice traže odobrenje od Komisije da one same donesu neophodne mere. Komisija se izjašnjava u najkraćem roku; te države članice ih zatim saopštavaju ostalim državama članicama. Komisija može u svakom trenutku da odluči da odnosne države članice treba da izmene ili da ukinu pomenute mere.
Prilikom izbora tih mera prednost imaju one koje najmanje remete delovanje zajedničkog tržišta.
CARINSKA SARADNJA
Član 135
U okviru primene ovog Ugovora, Savet, u postupku odlučivanja predviđenom u članu 251, preduzima mere u cilju jačanja carinske saradnje između država članica, kao i između njih i Komisije. Ove mere se ne odnose na primenu nacionalnog krivičnog zakonodavstva niti na pravosudni sistem u državama članicama.
SOCIJALNA POLITIKA, OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I OMLADINA
ODREDBE O SOCIJALNIM PITANJIMA
Član 136
Zajednica i države članice, imajući u vidu osnovna socijalna prava, kakva su predviđena Evropskom socijalnom poveljom, potpisanom u Torinu 18. oktobra 1961. godine i Poveljom Zajednice o osnovnim pravima radnika iz 1989. godine, imaju za cilj podsticanje zaposlenosti, poboljšanje uslova života i rada, uz njihovo usklađivanje u toku poboljšanja, odgovarajuću socijalnu zaštitu, dijalog između socijalnih partnera - poslodavaca i radnika, razvoj ljudskih resursa, sa ciljem postizanja visoke i trajne stope zaposlenosti i borbe protiv socijalne marginalizacije.
U tom cilju, Zajednica će primeniti mere kojima se vodi računa o različitostima nacionalne prakse, posebno u oblastima konvencija i radnih ugovora, kao i o potrebi održanja konkurentnosti privrede Zajednice.
One veruju da će do takvog razvoja doći ne samo zbog delovanja zajedničkog tržišta, koje će doprineti usklađivanju socijalnih sistema, već i na osnovu mera predviđenih u ovom Ugovoru, kao i na osnovu usklađivanja zakonskih, podzakonskih i administrativnih propisa.
Član 137(*)
1. Radi ostvarenja ciljeva iz člana 136, Zajednica podržava i upotpunjava aktivnosti država članica u sledećim oblastima:
(a) poboljšavanje, posebno radne sredine, radi zaštite zdravlja i bezbednosti;
(b) uslovi rada;
(v) socijalno osiguranje i socijalna zaštita radnika;
(g) zaštita radnika kada im ugovor o radu prestane da važi;
(d) obaveštavanje i konsultovanje radnika;
(đ) zastupanje i kolektivna odbrana interesa radnika i zaposlenih, shodno odredbama stava 5;
(e) uslovi zapošljavanja državljana trećih zemalja koji legalno borave na teritoriji Zajednice;
(ž) integracija osoba isključenih sa tržišta rada, uz poštovanje člana 150;
(z) jednakost između muškaraca i žena u pogledu njihovih šansi na tržištu rada, kao i u pogledu tretmana na radu;
(i) borba protiv društvene marginalizacije;
(j) modernizacija zaštitnih socijalnih sistema, uz poštovanje tačke (v).
2. U tom cilju, Savet može:
(a) usvajati mere radi podrške saradnji država članica putem inicijativa čiji je cilj poboljšanje znanja, razvoj razmene podataka i dobre prakse, unapređenje novih pristupa i vrednovanja iskustava, ne računajući harmonizaciju zakona i propisa države članice;
(b) u oblastima na koje se odnosi stav 1, tačke (a) do (i), korišćenjem uputstava, odrediti minimalne propise, radi njihove postepene primene, uz vođenje računa o uslovima i tehničkim propisima u svakoj od država članica. Takva uputstva će izbegavati uvođenje administrativnih, finansijskih i pravnih obaveza koje bi negativno uticale na stvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća.
Savet odlučuje prema postupku predviđenom u članu 251. i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta i Regionalnog komiteta, osim u oblastima na koje se odnosi stav 1, tačke (v), (g), (đ) i (e) ovog člana, kada Savet odlučuje jednoglasno na predlog Komisije, nakon obavljenih konsultacija sa Evropskim parlamentom i pomenutim komitetima. Savet može, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije, a nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, odlučiti da primeni postupak naveden u članu 251. koji se odnosi na stav 1, tačke (g), (đ) i (e) ovog člana.
3. Država članica može ovlastiti socijalne partnere - poslodavce i radnike, na njihov zajednički zahtev, da sprovode uredbe navedene u stavu 2.
U tom slučaju, osiguraće da socijalni partneri usvoje zajednički sporazum do roka kada uputstvo najkasnije treba da bude primenjeno u nacionalnom zakonodavstvu, u skladu sa članom 249. U tom slučaju država članica je obavezna da preduzme sve neophodne mere koje će joj omogućiti da bude u stanju da garantuje izvršenje rezultata određenih uputstvom.
4. Odredbe usvojene u skladu sa ovim članom:
- ne sprečavaju države članice da definišu fundamentalne principe njihovih socijalnih mera zaštite i ne smeju značajno da utiču na finansijsku ravnotežu,
- ne sprečavaju države članice da zadrže ili uvedu mere veće zaštite koje moraju biti u skladu sa ovim Ugovorom.
5. Odredbe ovog člana se ne primenjuju ni na plate, niti na pravo udruživanja, pravo obustave rada (štrajka) ili pravo zatvaranja firme (lock-outs).
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 138
1. Komisija ima za zadatak da podstiče konsultacije socijalnih partnera na nivou Zajednice i da preduzima sve mere radi olakšavanja ovog dijaloga putem uravnotežene podrške stranama.
2. U tom cilju, pre podnošenja predloga u oblasti socijalne politike, Komisija pribavlja mišljenje socijalnih partnera o mogućim pravcima aktivnosti Zajednice.
3. Ukoliko, nakon konsultacija, Komisija smatra da je delovanje Zajednice preporučivo, ona će konsultovati socijalne partnere o sadržaju predviđenih predloga. Socijalni parteri će dostaviti Komisiji mišljenje, ili ukoliko je to potrebno, preporuku.
4. U slučaju tih konsultacija, socijalni partneri mogu obavestiti Komisiju da pokrenu postupak predviđen u članu 139. Dužina ove procedure ne sme preći devet meseci, osim ukoliko socijalni partneri i Komisija zajednički ne odluče da taj rok produže.
Član 139(*)
1. Dijalog socijalnih partnera na nivou Zajednice može dovesti, ukoliko to oni žele, do zaključenja ugovornih odnosa, uključujući i sporazume.
2. Sporazumi koji su zaključeni na nivou Zajednice mogu biti primenjeni, bilo na način i u proceduri koja je specifična za socijalne partnere i za države članice, bilo, u slučajevima koje obuhvata član 137, ako to zajednički traže potpisnici sporazuma, odlukom donesenom od strane Saveta, na predlog Komisije.
Savet donosi odluku kvalifikovanom većinom, osim ukoliko sporazum o kome je reč ne sadrži jednu ili više odredbi koje se odnose na oblasti navedene u članu 137, stav 2. U tom slučaju se odluka donosi jednoglasno.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 140
Radi realizacije ciljeva iz člana 136. i uz poštovanje drugih odredbi ovog Ugovora, Komisija podstiče saradnju država članica i olakšava koordinaciju njihovih aktivnosti u svim oblastima socijalne politike koje obuhvata ovo poglavlje, a naročito u vezi sa:
- zapošljavanjem;
- radnim pravom i radnim uslovima;
- stručnim obrazovanjem i usavršavanjem;
- socijalnim osiguranjem;
- sprečavanjem nesreća na radu i profesionalnim oboljenjima;
- profesionalnom zdravstvenom zaštitom na radu;
- pravom udruživanja i kolektivnim pregovorima između poslodavaca i radnika.
U tom cilju Komisija deluje u tesnoj saradnji sa državama članicama na izradi studija, daje mišljenja i organizuje savetovanja o problemima koji nastaju na nacionalnom nivou, kao i o onima koji se tiču međunarodnih organizacija.
Pre davanja mišljenja predviđenih u ovom članu Komisija konsultuje Ekonomski i socijalni komitet.
Član 141
1. Svaka država članica obezbeđuje primenu načela jednakog plaćanja radnika muškog i ženskog pola za isti rad ili za rad iste vrednosti.
2. U smislu ovog člana plaćanje znači redovnu osnovnu ili minimalnu nadnicu ili platu i sve druge naknade, bez obzira da li su u novcu ili u naturi, koje radnik prima direktno ili indirektno, od poslodavca na osnovu radnog odnosa.
Jednakost plaćanja za rad bez diskriminacije zasnovane na polu, znači:
a) da će nagrada za isti rad koji se plaća po učinku biti obračunata na osnovu iste jedinice mere;
b) da će nagrada za rad koji se plaća po vremenu biti ista za isto radno mesto.
3. Savet, odlučujući u skladu sa postupkom iz člana 251. i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta, usvaja mere kako bi se obezbedila primena načela jednakih šansi i jednakog tretmana muškaraca i žena u pitanjima zapošljavanja i posla, uključujući i načelo jednakog nagrađivanja za isti rad ili za rad iste vrednosti.
4. U cilju obezbeđenja potpune praktične jednakosti između muškaraca i žena u profesionalnom životu, princip jednakog tretmana ne sprečava neku državu članicu da zadrži ili usvoji mere kojima se predviđaju posebne prednosti, kako bi se olakšalo obavljanje profesionalnih aktivnosti predstavnicima onog pola koji nije dovoljno zastupljen, ili kako bi se sprečile ili nadoknadile određene nepogodnosti koje podrazumeva ostvarenje profesionalne karijere.
Član 142
Države članice nastoje da održe ujednačenost između režima plaćenog godišnjeg odmora.
Član 143
Komisija svake godine priprema izveštaj o napretku u primeni ciljeva iz člana 136, uključujući podatke o demografskom stanju u Zajednici. Izveštaj se podnosi Evropskom parlamentu, Savetu i Ekonomskom i socijalnom komitetu.
Evropski parlament može zatražiti od Komisije da sačini poseban izveštaj o nekom određenom problemu koji se odnosi na socijalnu situaciju.
Član 144(*)
Nakon konsultacija obavljenih sa Evropskim parlamentom, Savet osniva Komitet za socijalnu zaštitu sa savetodavnim statusom radi promovisanja saradnje u oblasti socijalne zaštite između država članica i Komisije. Zadaci Komiteta su:
- da nadzire socijalnu situaciju i razvoj socijalne zaštite u državama članicama i Zajednici,
- da promoviše razmenu informacija, iskustava i dobre prakse između država članica i Komisije,
- uz poštovanje odredbi člana 207, da priprema izveštaje, formira mišljenja ili preduzima druge aktivnosti unutar svoje nadležnosti, na zahtev Saveta ili Komisije ili samoinicijativno.
Svaka država članica i Komisija imenuje dva člana Komiteta.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 145
Godišnji izveštaj koji Komisija podnosi Evropskom parlamentu sadrži posebno poglavlje o razvoju socijalne situacije unutar Zajednice.
Evropski parlament može pozvati Komisiju da sačini izveštaje o posebnim problemima koji se odnose na socijalne uslove.
EVROPSKI SOCIJALNI FOND
Član 146
Da bi se povećale mogućnosti zapošljavanja radnika na unutrašnjem tržištu i na taj način doprinelo podizanju životnog standarda, osniva se Evropski socijalni fond u skladu sa niže navedenim odredbama. Njegov zadatak je da olakša zapošljavanje radnika i poveća njihovu geografsku i profesionalnu pokretljivost unutar Zajednice, kao i da olakša prilagođavanje industrijskim promenama i izmenama sistema proizvodnje, pre svega kroz stručno osposobljavanje i prekvalifikacije.
Član 147
Fondom upravlja Komisija.
U obavljanju tog zadatka Komisiji pomaže Komitet kome predsedava jedan od članova Komisije i koji je sastavljen od predstavnika vlada, sindikata i organizacija poslodavaca.
Član 148
Savet, odlučujući u skladu sa procedurom iz člana 251. i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta, usvaja odluke o primeni koje se odnose na Evropski socijalni fond.
OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I OMLADINA
Član 149
1. Zajednica doprinosi razvoju kvalitetnog obrazovanja podsticanjem saradnje između država članica i, ako je potrebno, podržavanjem i dopunjavanjem njihove delatnosti uz puno poštovanje odgovornosti država članica za sadržinu obrazovanja i organizaciju obrazovnih sistema kao i njihovu kulturnu i jezičku raznolikost.
2. Akcija Zajednice ima za cilj:
- razvijanje evropske dimenzije u obrazovanju, pre svega kroz učenje i širenje jezika država članica;
- podsticanje pokretljivosti studenata i nastavnika, između ostalog putem akademskog priznavanje diploma i vremena studija;
- unapređivanje saradnje između obrazovnih ustanova;
- širenje razmene podataka i iskustava o pitanjima koja su zajednička obrazovnim sistemima država članica;
- podsticanje razmene mladih i društveno-vaspitnih animatora;
- podsticanje razvoja obrazovanja na daljinu.
3. Zajednica i države članice podstiču saradnju sa trećim zemljama i nadležnim međunarodnim organizacijama u oblasti obrazovanja, a posebno sa Evropskim savetom.
4. Da bi doprineo ostvarenju ciljeva iz ovog člana, Savet:
- odlučujući u skladu sa procedurom navedenom u članu 251. i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Komiteta regiona, usvaja podsticajne mere, izuzimajući bilo kakvo usklađivanje zakonskih i podzakonskih propisa država članica;
- odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog komisije, usvaja preporuke.
Član 150
1. Zajednica sprovodi politiku stručnog osposobljavanja, koja podržava i dopunjuje delatnosti država članica, uz puno poštovanje odgovornosti država članica za sadržinu i organizovanje stručnog osposobljavanja.
2. Delatnost Zajednice ima za cilj:
- da olakša prilagođavanje industrijskim promenama, pre svega kroz stručno osposobljavanje i prekvalifikovanje i
- da poboljša početno i kontinuirano stručno osposobljavanje kako bi olakšala profesionalno uključivanje i reintegraciju na tržište rada;
- da olakša pristup profesionalnom osposobljavanju i da podstiče pokretljivost instruktora i lica koja se stručno osposobljavaju, pre svega mladih;
- da podstiče saradnju u oblasti stručnog osposobljavanja između ustanova za obrazovanje ili stručno osposobljavanje i preduzeća;
- da razvija razmenu podataka i iskustava o pitanjima koja su zajednička sistemima stručnog osposobljavanja država članica.
3. Zajednica i države članice podstiču saradnju sa trećim zemljama i nadležnim međunarodnim organizacijama u oblasti stručnog osposobljavanja.
4. Savet, odlučujući u skladu sa procedurom iz člana 251. i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta, usvaja mere koje omogućavaju ostvarenje ciljeva iz ovog člana. To isključuje bilo kakvo usklađivanje zakonskih i podzakonskih propisa država članica.
KULTURA
Član 151
1. Zajednica doprinosi razvoju kultura država članica uz poštovanje njihove nacionalne i regionalne raznolikosti, uz istovremeno isticanje zajedničkog kulturnog nasleđa.
2. Delovanje Zajednice ima za cilj da podstakne saradnju između država članica i, ako je potrebno, da podrži i dopuni njihovo delovanje u sledećim oblastima:
- bolje poznavanje i širenje kulture i istorije evropskih naroda,
- održavanje i očuvanje kulturne baštine od evropskog značaja,
- kulturnu razmenu nekomercijalnog karaktera,
- umetničko i književno stvaralaštvo, uključujući i audiovizuelnu oblast.
3. Zajednica i države članice podstiču saradnju sa trećim zemljama i nadležnim međunarodnim organizacijama u oblasti kulture a posebno sa Evropskim savetom.
4. Zajednica vodi računa o kulturnim aspektima u svojim aktivnostima koje se preduzimaju u okviru drugih odredbi iz ovog Ugovora, posebno sa ciljem poštovanja i podsticanja raznolikosti njenih kultura.
5. Da bi doprineo ostvarenju ciljeva navedenih u ovom članu, Savet:
- odlučujući u skladu sa procedurom iz člana 251. i posle konsultovanja Komiteta regiona, usvaja podsticajne mere, ali izuzimajući bilo kakvo usklađivanje zakonskih i podzakonskih propisa država članica. Savet odlučuje jednoglasno u okviru procedure navedene u članu 251;
- odlučujući jednoglasno na osnovu predloga Komisije, usvaja preporuke.
ZDRAVSTVO
Član 152
1. U okviru pripreme i primene svih politika i aktivnosti Zajednice, obezbeđuje se visok stepen zaštite ljudskog zdravlja.
Delatnost Zajednice će upotpunjavati nacionalne politike i biće orijentisana na poboljšanje javnog zdravlja, sprečavanje bolesti i zaraza kod ljudi i uzroka opasnosti po ljudsko zdravlje. Ta delatnost će posebno obuhvatiti borbu protiv velikih nevolja podsticanjem istraživanja njihovih uzroka, prenošenja i sprečavanja, kao i obaveštavanjem i obrazovanjem u oblasti zdravstva.
Zajednica upotpunjava aktivnosti koje vode države članice radi smanjenja štetnih uticaja droge na zdravlje, uključujući i obaveštavanje i sprečavanje.
2. Zajednica podstiče saradnju između država članica u oblastima koje obuhvata ovaj član i, ukoliko je to potrebno, pruža podršku njihovom delovanju.
Države članice međusobno koordiniraju, u vezi sa Komisijom, svoje politike i programe u oblastima koje obuhvata stav 1. Komisija može u bliskom kontaktu sa državama članicama, pokrenuti svaku korisnu inicijativu kako bi unapredila tu koordinaciju.
3. Zajednica i države članice podstiču saradnju sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama koje su nadležne za oblast zdravstva.
4. Savet, odlučujući prema proceduri iz člana 251. i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta i Regionalnog komiteta, učestvuje u ostvarivanju ciljeva predviđenih ovim članom i usvaja:
a) mere kojima se utvrđuju visoki standardi kvaliteta i bezbednosti organa i supstanci humanog porekla, krvi i proizvoda krvi; te mere ne mogu sprečiti neku državu članicu da zadrži ili usvoji još veće mere zaštite;
b) odstupajući od člana 37, mere u oblasti veterinarstva i fitosanitarne mere koje imaju za direktan cilj zaštitu javnog zdravlja;
v) delatnost podsticanja sa ciljem zaštite i poboljšanja ljudskog zdravlja, uz izuzimanje mera usklađivanja zakonskih i podzakonskih propisa država članica.
Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, može takođe da u okviru primene ovog člana usvoji preporuke.
5. Aktivnosti Zajednice u oblasti javnog zdravlja u potpunosti poštuju nadležnosti država članica u pitanjima organizacije i pružanja zdravstvenih usluga i lekarske nege. Naročito, mere na koje se odnosi stav 4, tačka a), ne utiču na nacionalne odredbe u pogledu davanja organa i krvi ili njihovog korišćenja u zdravstvene svrhe.
ZAŠTITA POTROŠAČA
Član 153
1. U cilju unapređenja interesa potrošača i radi obezbeđenja visokog stepena zaštite potrošača, Zajednica učestvuje u zaštiti zdravlja, bezbednosti i ekonomskih interesa potrošača kao i u unapređivanju njihovog prava na obaveštavanje, obrazovanje i organizovanje radi odbrane svojih interesa.
2. Odredbe u pogledu zaštite potrošača se uzimaju u obzir u okviru pripreme i primene ostalih politika i aktivnosti Zajednice.
3. Zajednica učestvuje u ostvarivanju ciljeva predviđenih stavom 1. putem:
a) mera koje usvaja na osnovu člana 95. u okviru ostvarivanja unutrašnjeg tržišta;
b) mera podrške, dovršavanja i nadgledanja politika koje vode države članice.
4. Savet, odlučujući prema proceduri iz člana 251. i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta, usvaja mere na koje se odnosi stav 3, tačka b).
5. Mere predviđene u skladu sa stavom 4. ne mogu da spreče državu članicu da zadrži ili utvrdi strožije mere zaštite. Ove mere treba da budu u skladu sa ovim Ugovorom. One se saopštavaju Komisiji.
TRANSEVROPSKE MREŽE
Član 154
1. Da bi pomogla ostvarenju ciljeva navedenih u članovima 14. i 158. i omogućila građanima Unije, privrednicima kao i regionalnim i lokalnim zajednicama, da u potpunosti koriste prednosti koje proističu iz uspostavljanja prostora bez unutrašnjih granica, Zajednica doprinosi ustanovljavanju i razvijanju transevropskih mreža u infrastrukturnim sektorima saobraćaja, telekomunikacija i energetike.
2. U okviru sistema otvorenih i konkurentskih tržišta, delatnost Zajednica ima za cilj da podstakne međusobnu povezanost i operativnost nacionalnih mreža kao i pristup ovim mrežama. Ona pre svega vodi računa o potrebi povezivanja ostrva, enklava i perifernih regiona sa centralnim regionima Zajednice.
Član 155
1. Da bi ostvarila ciljeve navedene u članu 154, Zajednica:
- utvrđuje skup smernica koje obuhvataju ciljeve, prioritete, kao i pravce delovanja predviđenih u oblasti transevropskih mreža; ovim smernicama se određuju projekti od zajedničkog interesa;
- sprovodi svaku akciju koja se može pokazati potrebnom da se obezbedi operativnost između mreža, posebno usklađivanje tehničkih normi;
- može podržati projekte od zajedničkog interesa koje podržavaju države članice koji su određeni u okviru smernica koje navodi prva alineja, posebno u obliku studija izvodljivosti, kreditnih garancija ili bonifikacije kamata; Zajednica može doprineti i finansiranju, u državama članicama, specifičnih projekata iz oblasti saobraćajne infrastrukture posredstvom Kohezionog fonda osnovanog u skladu sa članom 161.
Delovanje Zajednice vodi računa o potencijalnoj ekonomskoj održivosti projekata.
2. Države članice međusobno usklađuju, u dogovoru sa Komisijom, nacionalne politike koje mogu značajno da utiču na ostvarenje ciljeva navedenih u članu 154. Komisija može preduzeti, u tesnoj saradnji sa državama članicama, svaku korisnu inicijativu kako bi se unapredila ova koordinacija.
3. Zajednica može da odluči da sarađuje sa trećim zemljama u cilju unapređenja projekata od zajedničkog interesa i obezbeđenja međusobne operativnosti mreža.
Član 156
Smernice i druge mere navedene u članu 155, stav 1. utvrđuje Savet koji odlučuje u skladu sa procedurom navedenom u članu 251, a posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta.
Smernice i projekti od zajedničkog interesa koji se odnose na teritoriju neke države članice moraju biti odobreni od te države članice.
INDUSTRIJA
Član 157(*)
1. Zajednica i države članice nastoje da se obezbede uslovi neophodni za konkurentnost industrije Zajednice.
U tu svrhu, u skladu sa sistemom otvorenih i konkurentnih tržišta, njihovo delovanje ima za cilj da:
- ubrza prilagođavanje industrije strukturnim promenama;
- podstiče okolnosti koje pogoduju inicijativnosti i razvoju preduzeća u čitavoj Zajednici, a posebno malih i srednjih preduzeća,
- podstiče okolnosti koje pogoduju saradnji između preduzeća;
- pospešuje bolje iskorišćavanje industrijskog potencijala u politici inovacija, istraživanja i tehnološkog razvoja.
2. Države članice se međusobno konsultuju, uz dogovor sa Komisijom, i, ako je potrebno, usklađuju svoje delovanje. Komisija može da preduzme svaku korisnu inicijativu kako bi unapredila ovu koordinaciju.
3. Zajednica doprinosi ostvarenju ciljeva navedenih u stavu 1. putem politika i delatnosti koje se preduzimaju na osnovu drugih odredbi iz ovog Ugovora. Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije, posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja, može doneti odluku o posebnim merama kojima treba da se podrži delovanje preduzeto u državama članicama radi ostvarenja ciljeva navedenih u stavu 1.
Ovaj naslov ne predstavlja osnovu za uvođenje, od strane Zajednice, bilo kakve mere koja može dovesti do poremećaja u konkurenciji ili koja sadrži odredbe o porezu ili odredbe o pravima zaposlenih.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
EKONOMSKA I SOCIJALNA KOHEZIJA
Član 158
U cilju unapređenja skladnog razvoja Zajednica razvija i nastavlja svoju delatnost usmerenu na jačanje ekonomske i socijalne kohezije.
Kao poseban cilj Zajednica ima smanjenje razlika u stepenu razvijenosti različitih regiona kao i zaostajanje najmanje razvijenih regiona ili ostrva, uključujući i seoske oblasti.
Član 159(*)
Države članice vode i usklađuju svoje ekonomske politike radi postizanja ciljeva iz člana 158. U utvrđivanju i sprovođenju politika i delovanja
Zajednice kao i primeni mera za uređivanje unutrašnjeg tržišta vodi se računa o ciljevima iz člana 158. radi njihovog ostvarivanja. U ostvarivanju ovih ciljeva, Zajednica učestvuje i posredstvom strukturnih fondova (Evropski orijentacioni i garantni poljoprivredni fond, orijentacioni odsek; Evropski socijalni fond; Evropski fond za regionalni razvoj), Evropske investicione banke i drugih postojećih finansijskih instrumenata.
Komisija podnosi izveštaj svake tri godine Evropskom parlamentu, Savetu, Komitetu za ekonomska i socijalna pitanja i Komitetu regiona, o ostvarenom napretku u postizanju ekonomske i socijalne kohezije i o načinu na koji su sredstva predviđena u ovom članu tome doprinela. Izveštaj, u slučaju potrebe, prate odgovarajući predlozi.
Ako se pokaže da su neophodni posebni poduhvati, izvan fondova, i poštujući mere preduzete u okviru drugih politika Zajednice, takve poduhvate može usvojiti Savet, odlučujući u skladu sa procedurom predviđenom u članu 251. i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Komiteta regiona.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 160
Evropski fond za regionalni razvoj doprinosi ispravljanju glavnih regionalnih nejednakosti u Zajednici učešćem u razvoju i strukturnom prilagođavanju regiona koji zaostaju u privrednom razvoju kao i preobraćaju industrijskih regiona sa prevaziđenom privrednom strukturom.
Član 161(*)
Uz poštovanje člana 162, Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije, posle dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Komiteta regiona, određuje zadatke, prioritetne ciljeve i organizaciju strukturnog fonda, što može da obuhvati i objedinjenje fondova. Savet takođe utvrđuje, odlučujući prema istoj proceduri, opšta pravila koja se primenjuju na fondove, kao i propise neophodne za obezbeđivanje njihove efikasnosti i međusobnu koordinaciju fondova, kao i njihovu koordinaciju sa drugim postojećim finansijskim instrumentima.
Kohezioni fond, osnovan od strane Saveta po istoj proceduri, finansijski doprinosi ostvarenju projekata u oblasti životne sredine i transevropskih mreža saobraćajne infrastrukture.
Počev od 1. januara 2007. godine, Savet će donositi odluke kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, posle dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Komiteta regiona, ukoliko do tog datuma budu usvojene višegodišnje finansijske perspektive primenjive od 1. januara 2007. godine i nadovezujući Međuinstitucionalni sporazum. Ukoliko se to ne dogodi, procedura predviđena ovim stavom će se primenjivati od dana usvajanja navedenih dokumenata.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 162
Odluke o primeni mera koje se odnose na Evropski fond za regionalni razvoj donosi Savet, odlučujući u skladu sa procedurom iz člana 251. i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta.
U pogledu Evropskog orijentacionog i garantnog poljoprivrednog fonda - orijentacioni odsek, i Evropskog socijalnog fonda, članovi 37, odnosno 148. se i dalje primenjuju.
NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD I TEHNOLOŠKI RAZVOJ
Član 163
1. Zajednica ima za cilj da ojača naučne i tehnološke osnove industrije Zajednice i da podstakne razvoj njene međunarodne konkurentnosti kao i da unapredi istraživačke delatnosti koje se smatraju neophodnim na osnovu drugih poglavlja ovog Ugovora.
2. U tom cilju, ona podstiče preduzeća u čitavoj Zajednici, uključujući mala i srednja preduzeća, istraživačke centre i univerzitete u istraživačkom radu i visoko kvalitetnom tehnološkom razvoju; ona podržava njihove nastojanja za saradnju, pre svega sa ciljem da se u potpunosti iskoriste mogućnosti unutrašnjeg tržišta, posebno otvaranjem nacionalnih javnih tržišta, utvrđivanjem zajedničkih normi i uklanjanjem pravnih i fiskalnih prepreka ovoj saradnji.
3. Sve delatnosti Zajednice na osnovu ovog Ugovora u oblasti istraživačkog rada i tehnološkog razvoja, uključujući i demonstracione projekte, utvrđuju se i sprovode u skladu sa odredbama ovog naslova.
Član 164
U postizanju ovih ciljeva, Zajednica vodi sledeće aktivnosti, koje dopunjuju aktivnosti preduzete u državama članicama:
a) sprovođenje programa istraživačkog rada, tehnološkog razvoja i demonstracionih projekata kroz unapređivanje saradnje sa i među preduzećima, istraživačkim centrima i univerzitetima;
b) unapređivanje saradnje u oblasti istraživačkog rada, tehnološkog razvoja i demonstracionih projekata Zajednice sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama;
v) širenje i vrednovanje rezultata iz oblasti istraživačkog rada, tehnološkog razvoja i predstavljanja u Evropskoj zajednici;
g) podsticanje stručnog osposobljavanja i mobilnosti istraživača iz Zajednice.
Član 165
1. Zajednica i države članice usklađuju svoje aktivnosti u oblasti istraživačkog rada i tehnološkog razvoja sa ciljem da obezbede uzajamnu usklađenost nacionalnih politika i politike Zajednice.
2. Komisija može da, u tesnoj saradnji sa državama članicama, preduzme svaku korisnu inicijativu radi unapređivanja koordinacije navedene u stavu 1.
Član 166
1. Okvirni višegodišnji program, kojim se utvrđuju svi poduhvati Zajednice, donosi Savet, odlučujući u skladu sa procedurom iz člana 251, posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja.
Okvirni program:
- utvrđuje naučne i tehnološke ciljeve koji treba da se ostvare pomoću aktivnosti predviđenih članom 164. i odgovarajuće prioritete;
- određuje glavne pravce ovih delatnosti;
- utvrđuje najveći globalni iznos i modalitete finansijskog učešća Zajednice u okvirnom programu, kao i kvote u predviđenim poduhvatima.
2. Okvirni program se prilagođava ili dopunjuje u zavisnosti od razvoja situacije.
3. Okvirni program se ostvaruje putem posebnih programa koji se odvijaju unutar svake od aktivnosti. Svakim posebnim programom se tačno određuju načini njegovog ostvarivanja, utvrđuje trajanje i predviđaju potrebna sredstva. Visina neophodnih sredstava, utvrđena za posebne programe, ne može premašiti najveći globalni iznos predviđen za okvirni program i za svaku akciju.
4. Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije i posle konsultovanja Evropskog parlamenta i Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja, utvrđuje posebne programe.
Član 167
Za sprovođenje višegodišnjeg okvirnog programa, Savet:
- utvrđuje pravila o učešću preduzeća, istraživačkih centara i univerziteta;
- utvrđuje pravila koja se odnose na objavljivanje i difuziju rezultata istraživanja.
Član 168
U sprovođenju višegodišnjeg okvirnog programa može se doneti odluka o dopunskim programima u kojima učestvuju samo neke države članice koje obezbeđuju njihovo finansiranje sa izuzetkom eventualnog učešća Zajednice.
Savet utvrđuje pravila koja se primenjuju na dopunske programe, pre svega u oblasti difuzije znanja i pristupa od strane drugih država članica.
Član 169
U toku sprovođenja višegodišnjeg okvirnog programa, Zajednica može predvideti, u saglasnosti sa zainteresovanim državama članicama, svoje učešće u istraživačkim i razvojnim programima započetim od strane više država članica, uključujući i učešće u strukturama osnovanim radi izvršenja ovih programa.
Član 170
U toku sprovođenja višegodišnjeg okvirnog programa, Zajednica može da, u oblasti istraživačkog rada, tehnološkog razvoja i demonstracionih projekata na komunitarnom nivou, predvidi saradnju sa trećim zemljama ili međunarodnim organizacijama. Modaliteti ove saradnje mogu da budu predmet sporazuma između Zajednice i trećih zainteresovanih strana, o čemu se pregovori vode i zaključuju u skladu sa članom 300.
Član 171
Zajednica može da osnuje zajednička preduzeća ili svaku drugu strukturu neophodnu za uspešno izvršenje programa istraživačkog rada, tehnološkog razvoja i demonstracionih projekata na komunitarnom nivou.
Član 172
Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije i posle konsultovanja Evropskog parlamenta i Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja, donosi odredbe u skladu sa članom 171.
Savet, odlučujući u skladu sa procedurom iz člana 251, posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja, donosi odredbe navedene u članovima 167, 168. i 169. Usvajanje dopunskih programa zahteva saglasnost zainteresovanih država članica.
Član 173
Komisija podnosi izveštaj Evropskom parlamentu i Savetu na početku svake godine. Izveštaj se odnosi na aktivnosti koje se vode u oblasti istraživačkog rada i tehnološkog razvoja i difuzije rezultata u toku prethodne godine, kao i na program rada u tekućoj godini.
ŽIVOTNA SREDINA
Član 174
1. Politika Zajednice u oblasti životne sredine doprinosi postizanju sledećih ciljeva:
- očuvanju, zaštiti i poboljšanju kvaliteta životne sredine,
- zaštiti ljudskog zdravlja,
- opreznom i racionalnom korišćenju prirodnih resursa,
- unapređenju, na međunarodnom planu, mera za suočavanje sa regionalnim i planetarnim problemima životne sredine.
2. Politika Zajednice u oblasti životne sredine ima za cilj obezbeđenje visokog stepena zaštite, vodeći računa o raznolikosti stanja u različitim regionima Zajednice. Ona se zasniva na načelima predostrožnosti i preventivne akcije, na načelu da ekološka šteta treba da bude ispravljena na izvoru zagađivanja i na načelu da zagađivač plaća.
U tom smislu, mere usklađivanja kojima se zadovoljavaju zahtevi u pogledu zaštite životne sredine obuhvataju, ukoliko je to potrebno, zaštitnu klauzulu kojom se omogućava državama članicama, da zbog neekonomskih razloga vezanih za životnu sredinu, donesu privremene mere, što podleže proceduri kontrole na nivou Zajednice.
3. Prilikom utvrđivanja politike iz oblasti životne sredine, Zajednica vodi računa o:
- raspoloživim naučnim i tehničkim podacima,
- uslovima životne sredine u različitim regionima Zajednice,
- prednostima i opterećenjima koji mogu da proisteknu iz poduhvata ili iz odsustva poduhvata,
- ekonomskom i društvenom razvoju Zajednice u celini i uravnoteženom razvoju njenih regiona.
4. U okviru svojih odgovarajućih nadležnosti, Zajednica i države članice sarađuju sa trećim zemljama i nadležnim međunarodnim organizacijama. Modaliteti saradnje mogu biti predmet sporazuma između Zajednice i trećih zainteresovanih strana, o čemu se pregovori vode i zaključuju u skladu sa članom 300.
Prethodni stav ne prejudicira nadležnost država članica za pregovaranje u međunarodnim forumima i za zaključivanje međunarodnih sporazuma.
Član 175(*)
1. Savet, odlučujući u skladu sa procedurom navedenom u članu 251. i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta, donosi odluke o delovanju koje Zajednica treba da preduzme radi ostvarenja ciljeva navedenih u članu 174.
2. Izuzetno od načina odlučivanja predviđenog u stavu 1, i uz poštovanje odredbi iz člana 95, Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije, posle konsultovanja Evropskog parlamenta, Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta, donosi:
a) odredbe isključivo fiskalne prirode;
b) mere koje se odnose na:
- gradsko i državno planiranje,
- Upravljanje vodoprivrednim resursima ili direktno, tj. Indirektno uticanje na dostupnost ovih resursa
- uređivanje zemljišta, sa izuzetkom korišćenja otpada;
v) mere koje osetno pogađaju neku državu članicu u izboru između različitih izvora energije i u opštoj strukturi njenog snabdevanja energijom.
Savet, odlučujući po postupku predviđenom u stavu 1, može da odredi pitanja iz ove stava za koja se odluke mogu donositi kvalifikovanom većinom.
3. U drugim oblastima, opšte programe aktivnosti kojima se utvrđuju prioritetni ciljevi za realizaciju, donosi Savet, odlučujući u skladu sa procedurom navedenom u članu 251, posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta.
Savet, odlučujući prema uslovima koji su predviđeni u stavu 1. ili u stavu 2, prema slučaju, donosi mere neophodne za sprovođenje ovih programa.
4. Poštujući određene mere komunitarne prirode, države članice obezbeđuju finansiranje i izvršenje politike u oblasti životne sredine.
5. Uz poštovanje načela da zagađivač treba da plati, kada mera zasnovana na stavu 1. podrazumeva nesrazmerne troškove za administrativne organe države članice, Savet predviđa, u aktu o usvajanju ove mere, odgovarajuće odredbe u obliku:
- privremenih izuzetaka i/ili
- finansijske podrške iz Kohezionog fonda osnovanog u skladu sa članom 161.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 176
Mere zaštite donete na osnovu člana 175. ne sprečavaju zadržavanje ili uvođenje, od strane svake države članice, jačih mera zaštite. Takve mere treba da budu u skladu sa ovim Ugovorom. One se notifikuju Komisiji.
SARADNJA ZA RAZVOJ
Član 177
1. Politika Zajednice u oblasti saradnje za razvoj, koja je dopuna politika koje vode države članice, podstiče:
- trajni privredni i društveni razvoj zemalja u razvoju a posebno najsiromašnijih među njima;
- skladno i postepeno uključivanje zemalja u razvoju u svetsku privredu;
- borbu protiv siromaštva u zemljama u razvoju.
2. Politika Zajednice u ovoj oblasti doprinosi opštem cilju razvoja i učvršćivanja demokratije i pravne države, kao i poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.
3. Zajednica i države članice poštuju obaveze i vode računa o ciljevima koje su prihvatile u okviru Ujedinjenih nacija i drugih nadležnih međunarodnih organizacija.
Član 178
Zajednica vodi računa o ciljevima navedenim u članu 177. prilikom vođenja drugih politika koje mogu da pogode zemlje u razvoju.
Član 179
1. Uz poštovanje drugih odredbi ovog Ugovora, Savet, odlučujući u skladu sa procedurom navedenom u članu 251, donosi mere neophodne za postizanje ciljeva navedenih u članu 177. Ove mere mogu biti u obliku višegodišnjih programa.
2. Evropska investiciona banka doprinosi, prema uslovima koje predviđa njen statut, sprovođenju mera navedenih u stavu 1.
3. Ovaj član ne dira u saradnju sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika u okviru Konvencije AKP-EZ.
Član 180
1. Zajednica i države članice usklađuju svoju politiku u oblasti saradnje za razvoj i dogovaraju se o svojim programima pružanja pomoći, uključujući i u okviru međunarodnih organizacija i na međunarodnim konferencijama. One mogu da preduzmu zajedničke poduhvate. Države članice doprinose, ako je potrebno, sprovođenju komunitarnih programa pomoći.
2. Komisija može da preduzme svaku korisnu inicijativu radi unapređenja koordinacije navedene u stavu 1.
Član 181
U okviru svojih odgovarajućih nadležnosti, Zajednica i države članice sarađuju sa trećim zemljama i nadležnim međunarodnim organizacijama. Modaliteti saradnje Zajednice mogu da budu predmet sporazuma između nje i trećih zainteresovanih strana, o čemu se pregovori vode i zaključuju u skladu sa članom 300.
Prvi stav ne prejudicira nadležnost država članica u pregovaranju na međunarodnim forumima i u zaključivanju međunarodnih sporazuma.
EKONOMSKA, FINANSIJSKA I TEHNIČKA SARADNJA SA TREĆIM ZEMLJAMA
Član 181a
1. Uz poštovanje ostalih odredbi ovog Ugovora, a naročito onih navedenih u Naslovu XX, Zajednica će u okviru svoje nadležnosti doneti ekonomske, finansijske i tehničke mere saradnje sa trećim zemljama. Ove mere će biti komplementarne sa onima koje donose države članice i u harmoniji sa razvojnom politikom Zajednice.
Politika Zajednice u ovoj oblasti doprineće dostizanju opšteg cilja razvoja i utemeljenja demokratije i vladavine prava, kao i poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda.
2. Savet će, donoseći odluku kvalifikovanom većinom na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, usvojiti mere neophodne za primenu stava 1. Savet će odluku koja se tiče sporazuma navedenih u članu 310. i sporazuma koji će se zaključivati sa državama kandidatima za članstvo u Uniji donositi jednoglasno.
3. U okviru svojih ovlašćenja, Zajednica i države članice će sarađivati sa trećim zemljama i odgovarajućim međunarodnim organizacijama. Aranžmani za saradnju Zajednice mogu biti predmet sporazuma između Zajednice i odnosnih trećih zemalja, koji će biti ispregovarani i zaključeni u skladu sa članom 300.
Prvi podstav ne zadire u prava država članica da vode pregovore u međunarodnim telima i da zaključuju međunarodne sporazume.
(*) Naslov dodat Ugovorom iz Nice.
PRIDRUŽIVANJE PREKOMORSKIH ZEMALJA I TERITORIJA
Član 182
Države članice su saglasne da se Zajednici pridruže vanevropske zemlje i teritorije koje imaju posebne odnose sa Danskom, Francuskom, Holandijom i Ujedinjenim Kraljevstvom. Ove zemlje i teritorije (u daljem tekstu "zemlje i teritorije"), nabrojane su u Aneksu II ovog Ugovora.
Cilj pridruživanja je unapređenje ekonomskog i društvenog razvoja zemalja i teritorija i uspostavljanje bliskih ekonomskih odnosa između njih i Zajednice kao celine.
U skladu sa načelima koja su postavljena u preambuli ovog Ugovora pridruživanje prvenstveno treba da služi interesima i napretku stanovnika tih zemalja i teritorija kako bi to doveli do željenog ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja.
Član 183
Pridruživanje ima sledeće ciljeve:
1. Države članice primenjuju na svoj trgovinski promet sa zemljama i teritorijama isti režim razmene koji primenjuju međusobno, u skladu sa ovim Ugovorom.
2. Svaka zemlja ili teritorija primenjuje na svoj trgovinski promet sa državama članicama i sa drugim zemljama i teritorijama isti režim koji primenjuje na evropsku državu sa kojom ima posebne odnose.
3. Države članice učestvuju u investicijama koje su potrebne za postepeni razvoj tih zemalja i teritorija.
4. U investicijama koje finansira Zajednica, učešće u konkursima i isporukama je otvoreno pod jednakim uslovima svim pravnim i fizičkim licima koja pripadaju državama članicama ili jednoj od zemalja i teritorija.
5. U odnosima između država članica i zemalja i teritorija pravo osnivanja preduzeća od strane državljana i društava ili preduzeća uređeno je u skladu sa odredbama i postupcima predviđenim u poglavlju koje se odnosi na pravo osnivanja preduzeća na načelima nediskriminacije i u skladu sa posebnim propisima navedenim u članu 187.
Član 184
1. Carine na uvoz robe iz zemalja i teritorija u države članice se zabranjuju, u skladu sa zabranom carina između država članica, shodno odredbama ovog Ugovora.
2. Carine na uvoz u svaku zemlju i teritoriju iz država članica ili iz drugih zemalja i teritorija, se zabranjuju u skladu sa odredbama člana 25.
3. Zemlje i teritorije mogu, međutim, odrediti carine koje odgovaraju potrebama njihovog razvoja i industrijalizacije ili služe za finansiranje njihovih budžeta.
Carine navedene u prethodnom stavu ne mogu prelaziti nivo carina koje se primenjuju na uvoz robe iz one države članice sa kojom svaka zemlja ili teritorija ima posebne odnose.
4. Odredbe stava 2. ne primenjuju se na zemlje i teritorije koje, na osnovu posebnih međunarodnih obaveza, već primenjuju nediskriminatorsku carinsku stopu.
5. Uvođenje ili izmena carina na robu koja je uvezena u zemlje i teritorije ne sme ni de jure ni de facto dovesti do neposredne ili posredne diskriminacije uvoza iz različitih država članica.
Član 185
Ako je nivo carina koje se primenjuju na uvoz robe iz treće zemlje u zemlju ili teritoriju, uzimajući u obzir odredbe člana 184. stav 1, takav da može prouzrokovati promenu pravca trgovinskog prometa na štetu bilo koje države članice, ta država može tražiti od Komisije da predloži drugoj državi članici mere potrebne da se situacija ispravi.
Član 186
Uz rezervu odredbi koje se odnose na javno zdravlje, javnu bezbednost i javni poredak, sloboda kretanja radnika iz zemalja i teritorija u okviru država članica i radnika iz država članica u okviru zemalja i teritorija urediće se naknadnim sporazumima, koji se zaključuju uz jednoglasno odobrenje država članica.
Član 187
Savet, odlučujući jednoglasno na osnovu iskustva stečenog pridruživanjem zemalja i teritorija Zajednici i na osnovu načela utvrđenih ovim Ugovorom, usvaja odredbe u pogledu detaljnih pravila i procedure pridruživanja zemalja i teritorija Zajednici.
Član 188
Odredbe članova 182. do 187. primenjivaće se na Grenland, u skladu sa posebnim odredbama koje važe za Grenland, navedene u Protokolu o posebnim uslovima za Grenland koji je priložen ovom Ugovoru.
ORGANI ZAJEDNICE
ODREDBE O ORGANIMA
ORGANI
EVROPSKI PARLAMENT
Član 189(*)
Evropski parlament, sastavljen od predstavnika naroda iz država ujedinjenih u Zajednicu, ima ovlašćenja predviđena ovim Ugovorom.
Broj članova Evropskog parlamenta neće prelaziti 732.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 190(*)
1. Poslanici u Evropskom parlamentu naroda država okupljenih u Zajednici biraju se na opštim neposrednim izborima.
2. (**) Broj poslanika utvrđuje se na sledeći način:
Belgija |
25 |
Danska |
16 |
Nemačka |
99 |
Grčka |
25 |
Španija |
64 |
Francuska |
87 |
Irska |
15 |
Italija |
87 |
Luksemburg |
6 |
Holandija |
31 |
Austrija |
21 |
Portugalija |
25 |
Finska |
16 |
Švedska |
22 |
Ujedinjeno Kraljevstvo |
87. |
U slučaju izmena ovog stava mora se obezbediti da broj izabranih predstavnika u svakoj državi članici na odgovarajući način predstavlja narode država okupljenih u Zajednici.
3. Predstavnici će biti izabrani sa mandatom od pet godina.
4. Evropski parlament će pripremiti predloge za opšte neposredne izbore prema jedinstvenom postupku u svim državama članicama ili u skladu sa zajedničkim načelima svih država članica.
Savet, jednoglasnom odlukom, posle dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta koji se izjašnjava većinom članova koji se nalaze u njegovom sastavu, donosi odredbe čije će usvajanje preporučiti državama članicama, u skladu sa njihovim ustavnim pravilima.
5. Evropski parlament utvrđuje status i opšte uslove obavljanja funkcija od strane njegovih članova, nakon dobijenog mišljenja Komisije i nakon njihovog prihvatanja od strane Saveta, koji odlučuje kvalifikovanom većinom. Savet mora sva pravila ili uslove koji se tiču oporezivanja članova ili bivših članova doneti jednoglasno.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
(**) Ovaj stav će biti izmenjen 1. januara 2004. godine, u skladu sa Protokolom o proširenju Evropske Unije
Član 191(*)
Političke stranke na nivou Evrope su značajan integracioni činilac unutar Unije. One doprinose stvaranju evropske svesti i izražavanju političke volje građana Unije.
Savet će, u skladu sa procedurom predviđenom u članu 251, usvojiti propise koji regulišu rad političkih partija na nivou Evrope, a naročito pravila koja se odnose na njihovo finansiranje.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 192
U meri u kojoj to predviđa ovaj Ugovor, Evropski parlament učestvuje u procesu usvajanja komunitarnih akata, vršenjem ovlašćenja u okviru procedura utvrđenih članovima 251. i 252, kao i davanjem saglasnosti i mišljenja.
Evropski parlament može, glasanjem većine svojih članova, da zatraži od Komisije da podnese odgovarajući predlog o pitanjima koja prema njegovom mišljenju zahtevaju izradu akata na nivou Zajednice radi sprovođenja ovog Ugovora.
Član 193
U okviru svojih dužnosti, Evropski parlament može, na zahtev četvrtine svojih članova, ne dirajući u nadležnosti koje se na osnovu ovog Ugovora daju drugim institucijama ili organima, da osnuje privremenu istražnu komisiju radi ispitivanja tvrdnji o povredi ili lošoj primeni komunitarnog prava, osim ako se o navedenim činjenicama vodi spor pred nekim sudom i sve dok se ne završi sudski postupak.
Privremena istražna komisija prestaje da postoji podnošenjem izveštaja.
Detaljnije odredbe o obavljanju istražnog postupka zajednički utvrđuju Evropski parlament, Savet i Komisija.
Član 194
Svaki građanin Unije, kao i svako fizičko ili pravno lice koje ima svoje prebivalište ili statutarno sedište u nekoj državi članici, ima pravo da podnese, pojedinačno ili zajedno sa drugim građanima ili licima, peticiju Evropskom parlamentu na temu koja spada u delokrug rada Zajednice i koja se tiče njega ili nje.
Član 195
1. Evropski parlament imenuje ombudsmana ovlašćenog da prima žalbe od svakog građanina Unije ili svakog fizičkog ili pravnog lica, koje ima prebivalište ili statutarno sedište u nekoj državi članici, a koje se odnose na slučajeve loše uprave u radu komunitarnih organa ili tela sa izuzetkom Suda pravde i Prvostepenog suda u vršenju njihovih pravosudnih funkcija.
U skladu sa svojim zadatkom, ombudsman pokreće istrage koje oceni opravdanim, bilo na sopstvenu inicijativu ili na osnovu žalbi koje su mu podnete neposredno ili posredstvom nekog člana Evropskog parlamenta, osim ako su navedene činjenice predmet ili su bile predmet sudskog postupka. U slučajevima kada ombudsman konstatuje slučaj loše uprave, on o tome obaveštava dotičnu instituciju, koja raspolaže rokom od tri meseca da mu dostavi svoje mišljenje. Ombudsman zatim dostavlja izveštaj Evropskom parlamentu i dotičnoj instituciji. Lice od koga dolazi žalba obaveštava se o ishodu te istrage.
Svake godine, ombudsman podnosi izveštaj Evropskom parlamentu o rezultatima svojih istraga.
2. Ombudsman se imenuje posle svakog izbora Evropskog parlamenta za taj legislaturni period. Njegov mandat može da se obnovi.
Sud pravde može da smeni ombudsmana, na molbu Evropskog parlamenta, ako više ne ispunjava uslove neophodne za vršenje svojih funkcija ili ako je počinio tešku grešku.
3. Ombudsman je potpuno nezavisan u vršenju svojih funkcija. On ne može da traži niti da prima uputstva bilo kojeg organa. Za vreme trajanja njegovog mandata, ne može da obavlja bilo koju drugu, plaćenu ili neplaćenu, profesionalnu delatnost.
4. Evropski parlament utvrđuje status i opšte uslove vršenja funkcije ombudsmana, posle dobijanja mišljenja Komisije i uz saglasnost Saveta koji odlučuje kvalifikovanom većinom.
Član 196
Evropski parlament drži godišnje zasedanje. Bez posebnog sazivanja, sastaje se drugog utorka meseca marta.
Evropski parlament može, na zahtev većine članova ili na zahtev Saveta ili Komisije, sazvati vanredno zasedanje.
Član 197
Evropski parlament bira iz svojih redova predsednika i predsedništvo.
Članovi Komisije mogu prisustvovati svim sednicama i na njihov zahtev moraju biti saslušani u ime Komisije.
Komisija odgovara usmeno ili pismeno na pitanja koja joj postavi Evropski parlament ili njeni članovi.
Evropski parlament je dužan da u svako doba sasluša Savet, u skladu sa odredbama poslovnika o radu Saveta.
Član 198
Ako ovim Ugovorom nije drukčije određeno, Evropski parlament donosi odluke apsolutnom većinom glasova svojih članova.
Kvorum se utvrđuje poslovnikom.
Član 199
Evropski parlament donosi svoj poslovnik većinom glasova svojih članova.
Zapisnici Evropskog parlamenta objavljuju se na način određen poslovnikom.
Član 200
Evropski parlament raspravlja o godišnjem izveštaju koji mu podnosi Komisija na otvorenoj sednici.
Član 201
Ako se u vezi sa radom Komisije predloži izglasavanje nepoverenja, Evropski parlament o predlogu može odlučivati najranije nakon tri dana od dana podnošenja predloga i to samo javnim glasanjem.
Ako se predlog o izglasavanju nepoverenja usvoji dvotrećinskom većinom prisutnih članova koji predstavljaju većinu članova Evropskog parlamenta, članovi Komisije moraju podneti kolektivnu ostavku. Oni nastavljaju da obavljaju tekuće poslove u skladu sa odredbama člana 214. U tom slučaju, mandat članova Komisije koja je određena za zamenu prestaće na dan kada je trebao prestati mandat smenjenih članova prethodne Komisije.
SAVET
Član 202
Za ostvarivanje ciljeva predviđenih ovim Ugovorom, Savet u skladu sa odredbama ovog Ugovora:
- obezbeđuje usklađivanje opštih ekonomskih politika država članica;
- ima ovlašćenja da donosi odluke;
- prenosi svojim odlukama na Komisiju ovlašćenja za sprovođenje propisa koje donosi Savet. Savet može utvrditi određene uslove u pogledu izvršavanja ovih ovlašćenja. Savet može takođe, u posebnim slučajevima, da rezerviše za sebe ovlašćenja za sprovođenje propisa. Navedeni postupci moraju biti u skladu sa načelima i pravima koja Savet prethodno jednoglasno utvrdi, na osnovu predloga Komisije koja je prethodno pribavila mišljenje Evropskog parlamenta.
Član 203
Savet je sastavljen od predstavnika svake države članice na ministarskom nivou, koji je ovlašćen da obaveže vladu te države članice. Funkciju predsedavajućeg naizmenično vrši svaka država članica Saveta u trajanju od šest meseci prema redosledu o kome jednoglasno odluči Savet.
Član 204
Savet saziva predsedavajući na sopstvenu inicijativu, na zahtev jednog od njegovih članova ili na zahtev Komisije.
Član 205 (*)
1. Ako ovim Ugovorom nije drukčije određeno, Savet donosi odluke većinom glasova svojih članova.
2. Kad je za donošenje odluka Saveta potrebna kvalifikovana većina, glasovi njegovih članova se određuju na sledeći način:
Belgija |
5 |
Danska |
3 |
Nemačka |
10 |
Grčka |
5 |
Španija |
8 |
Francuska |
10 |
Irska |
3 |
Italija |
10 |
Luksemburg |
2 |
Holandija |
5 |
Austrija |
4 |
Portugalija |
5 |
Finska |
3 |
Švedska |
4 |
Ujedinjeno Kraljevstvo |
10. |
Odluke su usvojene ako dobiju najmanje:
- 62. pozitivna glasa, kad je Ugovorom predviđeno da se donose na predlog Komisije;
- 62. pozitivna glasa, od strane najmanje 10. država članica, u svim drugim slučajevima.
3. Uzdržavanje od glasanja prisutnih članova ili onih koji su zastupljeni preko punomoćnika, ne sprečava Savet da usvoji odluke za koje se traži jednoglasnost.
(*) Ovaj član će biti izmenjen 1. januara 2005. godine, u skladu sa Protokolom o proširenju Evropske Unije
Član 206
Prilikom glasanja svaki član Saveta može glasati u ime najviše jednog drugog člana.
Član 207(**)
1. Komitet sastavljen od stalnih predstavnika država članica ima za zadatak da pripremi rad Saveta i da izvršava zadatke koje mu on poveri. Komitet može da usvoji odluke u pogledu procedure u slučajevima kada je to predviđeno poslovnikom o radu Saveta.
2. Savetu pomaže generalni sekretarijat pod rukovodstvom generalnog sekretara, visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, kome pomaže zamenik generalnog sekretara, zadužen za rad generalnog sekretarijata. Generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara imenuje Savet jednoglasnom odlukom.
Savet odlučuje o organizaciji generalnog sekretarijata.
3. Savet donosi svoj poslovnik.
U cilju primene člana 255, stav 3, Savet će u poslovniku predvideti pod kojim uslovima će javnost imati mogućnost uvida u dokumenta Saveta. U cilju primene ovog stava, Savet će utvrditi slučajeve kada deluje u zakonodavnom smislu, kako bi se u takvim slučajevima olakšao pristup dokumentima, uz istovremeno očuvanje efikasnosti njegovog procesa odlučivanja. U svakom slučaju, kada Savet deluje kao zakonodavni organ, rezultati glasanja i obrazloženje glasanja, kao i zvanične izjave u zapisniku biće objavljivani.
(**) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 208
Savet može tražiti od Komisije da preduzme bilo koje istraživanje koje smatra korisnim za ostvarivanje zajedničkih ciljeva i da mu podnese odgovarajuće predloge.
Član 209
Nakon što je od Komisije primio mišljenje, Savet će utvrditi pravila kojima uređuje položaj komiteta predviđenih ovim Ugovorom.
Član 210(*)
Savet utvrđuje kvalifikovanom većinom plate, naknade i penzije predsednika i članova Komisije, kao i predsednika, sudija, pravobranilaca i sekretara Suda pravde i članova i sekretara Prvostepenog suda. Istom većinom određuje i sve ostale naknade koje se daju umesto plate.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
KOMISIJA
Član 211
U cilju obezbeđenja pravilnog delovanja i razvoja zajedničkog tržišta Komisija:
- se stara o primeni ovog Ugovora i merama koje organi Zajednice donose u skladu sa ovim Ugovorom;
- obrazuje preporuke ili daje mišljenja o pitanjima koja uređuje ovaj Ugovor, kad je to izričito Ugovorom predviđeno ili je to potrebno prema oceni Komisije;
- ima ovlašćenje da samostalno odlučuje i učestvuje u pripremanju mera koje donosi Savet i Evropski parlament na način predviđen ovim Ugovorom;
- vrši ovlašćenja koja je Savet preneo na nju u cilju sprovođenja propisa koje je on doneo.
Član 212
Komisija objavljuje svake godine, najkasnije mesec dana pre početka zasedanja Evropskog parlamenta, godišnji opšti izveštaj o radu Zajednice.
Član 213
1. (**) Komisija se sastoji od 20. članova koji se biraju na osnovu njihove opšte sposobnosti i čija je nezavisnost izvan sumnje.
Broj članova Komisije može biti izmenjen jednoglasnom odlukom Saveta.
Članovi Komisije mogu biti samo državljani država članica.
Najmanje jedan državljanin svake države članice mora biti član Komisije, ali najviše dva člana Komisije mogu biti državljani iste države.
2. Članovi Komisije izvršavaju svoje dužnosti potpuno nezavisno i u opštem interesu Zajednice.
Pri vršenju svojih dužnosti oni ne smeju tražiti niti primati uputstva od bilo koje vlade ili drugog tela. Oni se uzdržavaju od svake radnje koja nije u skladu sa njihovim dužnostima. Sve države članice se obavezuju da će poštovati ovo načelo i da neće pokušavati da utiču na članove Komisije u izvršavanju njihovih zadataka.
Članovi Komisije ne mogu za vreme trajanja mandata biti angažovani na bilo kojoj drugoj, plaćenoj ili neplaćenoj, profesionalnoj aktivnosti. Prilikom stupanja na dužnost svečano izjavljuju da će u toku i posle prestanka mandata poštovati obaveze koje iz njega proizilaze, a posebno obavezu da će se ponašati časno i uzdržano u pogledu prihvatanja određenih imenovanja ili koristi. U slučaju povrede ovih obaveza, Sud može na zahtev Saveta ili Komisije doneti odluku da se odnosni član razreši dužnosti, u skladu sa odredbama člana 216, ili da se liši prava na penziju ili na druge naknade koje zamenjuju penziju.
(**) Ovaj član će biti izmenjen 1. januara 2005. godine kada se Unija bude sastojala od 27. država članica, u skladu sa Protokolom o proširenju Evropske unije
Član 214(*)
1. Članovi Komisije se imenuju, na vreme od pet godina, prema proceduri navedenoj u stavu 2, sa izuzetkom, u slučaju potrebe, člana 201.
Njihov mandat može se obnoviti.
2. Savet će, u sazivu šefova država ili vlada, odlučujući kvalifikovanom većinom, odrediti ličnost koju namerava da imenuje za predsednika Komisije; ovo imenovanje će potvrditi Evropski parlament.
Savet će, odlučujući kvalifikovanom većinom i uz saglasnost kandidata za predsednika Komisije, odrediti druge ličnosti koje namerava da imenuju za članove Komisije, a prema predlozima svake od država članica.
Izbor predsednika i drugih članova Komisije, kao kolektivnog tela koje je na ovaj način predloženo, mora dobiti saglasnost Evropskog parlamenta. Posle dobijene saglasnosti Evropskog parlamenta, predsednika i članove Komisije imenuje Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 215(*)
Osim redovnih zamena i smrtnih slučajeva, funkcije člana Komisije pojedinačno prestaju dobrovoljnim podnošenjem ostavke ili razrešenjem dužnosti.
Određeno lice se zamenjuje za dužinu preostalog mandata novim članom kojeg imenuje Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom. Savet može, jednoglasnom odlukom, odlučiti da nema mesta zameni.
U slučaju podnošenja ostavke, razrešenja ili smrti, predsednik se zamenjuje za preostali deo mandata. Procedura predviđena članom 214, stav 2, se primenjuje i na njegovu zamenu.
Osim u slučaju udaljenja sa dužnosti koje predviđa član 216, članovi Komisije ostaju na funkcijama sve dok se ne obezbedi njihova zamena ili dok Savet ne odluči da nema mesta zameni, na način kako to predviđa stav dva ovog člana.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 216
Svakog člana Komisije, ako više ne ispunjava uslove neophodne za vršenje svojih funkcija ili je bio kriv za ozbiljne propuste, Sud pravde može, na molbu Saveta ili Komisije, razrešiti dužnosti.
Član 217(*)
1. Komisija radi pod političkim vođstvom svog Predsednika koji odlučuje o unutrašnjoj organizaciji, kako bi Komisija obezbedila konzistentnost, efikasnost i kolegijalnost rada.
2. Predsednik raspoređuje odgovornosti poverene Komisiji svojim članovima. Predsednik može za vreme mandata Komisije preraspodeliti poverene odgovornosti. Članovi Komisije su dužni da izvršavaju obaveze koje im je poverio Predsednik.
3. Po dobijanju odobrenja kolegijuma, Komisija može imenovati jednog ili dva potpredsednika iz reda svojih članova.
4. Član komisije će podneti ostavku ukoliko to Predsednik zatraži, po dobijanju odobrenja kolegijuma.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 218
1. Savet i Komisija se međusobno konsultuju i zajednički organizuju modalitete saradnje.
2. Komisija utvrđuje pravilnik kako bi obezbedila svoj i rad svojih službi pod uslovima koje predviđa ovaj Ugovor. Ona će omogućiti objavljivanje ovog pravilnika.
Član 219(*)
Komisije može odlučivati ako je prisutna većina članova predviđenih članom 213.
Komisija može valjano zasedati samo ako je prisutan broj članova koji predviđa njen pravilnik.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
SUD PRAVDE
Član 220(*)
Sud pravde i Prvostepeni sud, svaki iz svog delokruga rada, brinu se o poštovanju prava prilikom tumačenja i primene ovog Ugovora.
Sudska veća mogu biti pridodata radu Prvostepenog suda, pod uslovima predviđenim u članu 225a, radi uhodavanja sudske nadležnosti određene ovim Ugovorom u specifičnim oblastima.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 221(*)
Sud pravde sastavljen je od jednog sudije iz svake države članice.
Sud pravde zaseda u većima ili u Velikom veću, u skladu sa pravilima predviđenim za tu svrhu u Statutu Suda pravde.
Kada je to predviđeno Statutom, Sud pravde može zasedati i u punom sazivu.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 222(*)
Sudu pravde pomaže osam opštih pravobranilaca. Ukoliko to Sud pravde zahteva, Savet će, jednoglasnom odlukom, povećati broj opštih pravobranilaca.
Opšti pravobranilac je dužan da, postupajući nepristrasno i nezavisno, javno predstavi obrazložene završne predloge o predmetima u kojima učestvuje, u skladu sa Statutom Suda pravde.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 223(*)
Sudije i opšti pravobranioci se biraju među licima čija je nezavisnost izvan sumnje i koja ispunjavaju sve uslove za izbor na najviše pravosudne funkcije u svojim državama ili su istaknuti pravnici priznate stručnost; imenuju se sporazumom vlada država članica na period od šest godina.
Svake tri godine se vrši delimična zamena sudija i opštih pravobranilaca, u skladu sa uslovima predviđenim u Statutu Suda pravde.
Sudije će iz svojih redova izabrati Predsednika Suda pravde na period od tri godine. Oni mogu biti ponovno izabrani.
Sudije i opšti pravobranioci koji se penzionišu mogu biti ponovno imenovani.
Sud pravde imenuje svog sekretara i usvaja pravila o njegovom radu.
Sud pravde donosi svoj Pravilnik o radu. Ovaj Pravilnik mora biti odobren od strane Saveta, kvalifikovanom većinom
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 224(*)
Prvostepeni sud se sastoji od najmanje jednog sudije iz svake države članice. Broj sudija utvrđuje Statut Suda pravde. Statut može predvideti da Prvostepenom sudu pomažu opšti pravobranioci.
Članovi Prvostepenog suda se biraju od osoba u čiju se nezavisnost ne sumnja i koji poseduju sposobnost koja se traži za postavljenje na najviše pravosudne funkcije. Postavljaju se sporazumom vlada država članica na period od šest godina. Članstvo se delimično obnavlja svake tri godine. Članovi koji se penzionišu imaju pravo na ponovno postavljenje.
Sudije biraju iz svojih redova Predsednika Prvostepenog suda na period od tri godine. Oni mogu biti ponovno izabrani.
Prvostepeni sud imenuje svog sekretara i usvaja pravila o njegovom radu.
Prvostepeni sud donosi svoj Pravilnik o radu u dogovoru sa Sudom pravde. Ovaj Pravilnik mora biti odobren od strane Saveta, kvalifikovanom većinom.
Ukoliko drugačije ne određuje Statut Suda pravde, odredbe ovog Ugovora koje se odnose na Sud pravde primenjuju se i na Prvostepeni sud.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 225(*)
1. Prvostepeni sud je nadležan da u prvom stepenu vodi postupke koji se odnose na odredbe članova 230, 232, 235, 236. i 238, sa izuzetkom onih koji su dodeljeni sudskom veću i onih koje izuzima Statut Suda pravde. Statut može predvideti da Prvostepeni sud bude nadležan i za druge postupke.
Protiv odluka koje u smislu ovog stava donosi Prvostepeni sud može se Sudu pravde ulagati žalba ograničena samo na pravne okolnosti, pod uslovima i u rokovima utvrđenim Statutom.
2. Prvostepeni sud je nadležan da vodi postupke protiv odluka sudskih veća predviđenim u članu 225a.
Protiv odluka koje u smislu ovog stava donosi Prvostepeni sud može se izuzetno pokretati postupak revizije pred Sudom pravde, pod uslovima i u rokovima utvrđenim Statutom, kada postoji ozbiljan rizik da jedinstvo ili konzistentnost prava Zajednice budu ugroženi.
3. Prvostepeni sud je nadležan da sudi o prethodnim pitanjima koja se podnose na osnovu člana 234, u specifičnim oblastima utvrđenim Statutom.
Kada Prvostepeni sud oceni da odluka u predmetu može ugroziti jedinstvo ili konzistentnost prava Zajednice, on može uputiti predmet Sudu pravde na odlučivanje.
Protiv odluka Prvostepenog suda o prethodnim pitanjima može se izuzetno pokretati postupak revizije pred Sudom pravde, pod uslovima i u rokovima utvrđenim Statutom, kada postoji ozbiljan rizik da jedinstvo ili konzistentnost prava Zajednice budu ugroženi.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 225a(**)
Na zahtev Komisije, posle konsultovanja Evropskog parlamenta i Suda pravde, ili na zahtev Suda pravde, posle konsultovanja Evropskog parlamenta i Komisije, Savet može osnovati sudska veća koja bi u prvom stepenu odlučivala o specifičnim predmetima.
Odlukom kojom se osniva sudsko veće utvrdiće se i pravila organizacije veća i stepen nadležnosti koji se poverava.
Protiv odluka koje donose sudska veća može se Prvostepenom sudu ulagati žalba ograničena samo na pravne okolnosti ili i na činjenične okolnosti, kada to predviđa odluka o osnivanju veća.
Članovi sudskog veća se biraju među licima čija je nezavisnost izvan sumnje i koja ispunjavaju sve uslove za izbor na najviše pravosudne funkcije. Imenuje ih Savet, jednoglasnom odlukom.
Sudska veća donose svoj Pravilnik o radu u dogovoru sa Sudom pravde. Ovaj Pravilnik mora odobriti Savet, kvalifikovanom većinom.
Ukoliko odluka o osnivanju sudskog veća ne predviđa drugačije, odredbe ovog Ugovora koje se odnose na Sud pravde i odredbe Statuta Suda pravde primenjuju se na sudska veća.
(**) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
Član 226
Ako Komisija smatra da država članica nije ispunila obavezu iz ovog Ugovora daje o tome obrazloženo mišljenje nakon što je odnosnoj državi pružila priliku da se izjasni.
Ako ta država ne postupi u skladu po mišljenju u roku koji je odredila Komisija, Komisija može izneti predmet pred Sud pravde.
Član 227
Država članica koja smatra da druga država članica nije ispunila obavezu iz ovog Ugovora, može izneti predmet pred Sud pravde.
Pre nego što država članica podnese tužbu protiv druge države članice zbog navodne povrede obaveze iz ovog Ugovora, ona mora izneti predmet pred Komisiju.
Komisija donosi obrazloženo mišljenje, nakon što je svakoj državi u pitanju dala priliku da se usmeno ili pismeno izjasni o zahtevima i navodima protivne strane.
Ako Komisija, u roku od tri meseca od dana podnošenja odgovarajućeg predmeta, ne donese mišljenje, izostanak mišljenja ne sprečava da se predmet iznese pred Sud pravde.
Član 228
1. Ako Sud pravde potvrdi da država članica nije ispunila neku od obaveza koju ima na osnovu ovog Ugovora, ta država je obavezna da preduzme mere kojima će izvršiti odluke Suda pravde.
2. Ako Komisija oceni da dotična članica nije donela takve mere, ona izdaje, posle davanja mogućnosti ovoj državi da podnese svoje primedbe, obrazloženje u kome su tačno naznačene tačke po kojima se odnosna država članica nije pridržavala odluke Suda pravde.
Ako odnosna država članica nije donela mere za izvršenje odluke Suda u utvrđenom roku, Komisija može o tome da obavesti Sud pravde.
Istovremeno, ona predlaže visinu paušalnog iznosa ili novčane kazne, koju, shodno okolnostima, treba da plati dotična država.
Ako Sud pravde utvrdi da se odnosna država članica nije pridržavala njegove odluke, on može da joj nalozi plaćanje paušalnog iznosa ili kazne.
Ovaj postupak ne utiče na član 227.
Član 229
Uredbe koje zajednički donose Evropski parlament i Savet, ili Savet na osnovu odredaba ovog Ugovora, mogu predvideti punu nadležnost Suda pravde u pogledu sankcija predviđenih tim uredbama.
Član 229a(*)
Uz poštovanje ostalih odredbi ovog Ugovora, Savet će, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije i posle konsultovanja Evropskog parlamenta, usvojiti odredbe o dodeljivanju nadležnosti, u stepenu u kojem odluči, Sudu pravde u sporovima koji se tiču primene akata usvojenih na osnovu ovog Ugovora koji stvaraju intelektualnu svojinu Zajednice. Savet će preporučiti te odredbe državama članicama na usvajanje u skladu sa njihovim ustavnim ovlašćenjima.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
Član 230(**)
Sud pravde kontroliše zakonitost akata koje zajednički donose Evropski parlament i Savet, akata Saveta, Komisije ili ECB, osim onih koji imaju karakter preporuke ili mišljenja, i akata Evropskog parlamenta koji proizvode pravna dejstva na treća lica.
U tom cilju, Sud je nadležan da se izjašnjava o tužbama koje podnesu države članice, Evropski parlament, Savet ili Komisija koje se odnose na nenadležnost, povredu bitnih pravila postupka, povredu Ugovora ili svakog drugog pravnog propisa koji se odnosi na njegovu primenu, ili na zloupotrebu ovlašćenja.
Sud je nadležan, pod istim uslovima, za tužbe Finansijskog suda i ECB koje se odnose na zaštitu njihovih nadležnosti.
Svako fizičko ili pravno lice može, pod istim uslovima, pokrenuti postupak protiv odluka donetih protiv njega, kao i protiv odluka koje su donete u vidu uredbe ili odluke upućene nekom drugom licu a neposredno i pojedinačno ga pogađaju.
Postupci predviđeni u ovom članu treba da se pokrenu u roku od dva meseca računajući, prema slučaju, od objave akta, njegovog saopštavanja tužiocu ili od dana kada je on sa njim upoznat.
(**) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 231
Ako je tužba osnovana, Sud oglašava ništavnim osporavani akt.
Ako je, međutim, u pitanju uredba, Sud će, ako to smatra potrebnim, odrediti koja dejstva uredbe koja je proglašena ništavnom, ostaju na snazi.
Član 232
Ako se, u slučaju kršenja ovog Ugovora, Evropski parlament, Savet ili Komisija uzdrže od delovanja, države članice i druge institucije Zajednice mogu podneti tužbu Sudu pravde za utvrđivanje povrede.
Ova tužba je dozvoljena samo ako je organ o kome je reč prethodno bio pozvan da nešto preduzme. Ako, u roku od dva meseca računajući od poziva, organ u pitanju nije zauzeo stav, tužba može da se podnese u novom roku od dva meseca.
Svako fizičko ili pravno lice može pod uslovima iz prethodnog stava, podneti žalbu Sudu pravde, zbog toga što je neki organ Zajednice propustio da mu uputi neki akt, sa izuzetkom preporuka ili mišljenja.
Sud pravde je nadležan, pod istim uslovima, da odlučuje u postupcima koje pokreće ECB u oblastima koje spadaju u njenu nadležnost ili u vezi tužbi ili postupaka pokrenutih protiv nje.
Član 233
Organ ili organi koji su doneli poništeni akt ili čije je uzdržavanje proglašeno suprotnim ovom Ugovoru, obavezni su da donesu mere o izvršenju odluke Suda pravde.
Ova obaveza ne utiče na bilo koju obavezu koja može da proistekne iz primene drugog stava člana 288.
Ovaj član se primenjuje i na ECB.
Član 234
Sud pravde je nadležan da donosi odluke o prethodnim pitanjima u vezi:
a) tumačenja ovog Ugovora,
b) valjanosti i tumačenja akata koje su doneli organi Zajednice i ECB,
v) tumačenja statuta tela koja su osnovana aktom Saveta, ako to ovi statuti predviđaju.
Kada se takvo pitanje postavi pred nekim sudom države članice, taj sud može, ako smatra da je odluka o tome potrebna za donošenje njegove presude, da zatraži od Suda pravde da odluči o tom pitanju.
Kada se takvo pitanje postavi u predmetu pred nacionalnim sudom čije odluke ne podležu pravnom leku unutrašnjeg prava, ovaj sud je u obavezi da zatraži prethodno mišljenje Suda pravde.
Član 235
Sud je nadležan za sporove koji se odnose na naknadu štete, u skladu sa odredbama člana 288, stav 2.
Član 236
Sud je nadležan u svim sporovima između Zajednice i njenih službenika u granicama i pod uslovima koji su utvrđeni u Statutu o radu zaposlenih ili u uslovima zapošljavanja.
Član 237
Sud pravde je nadležan, u dole navedenim granicama, da sudi u sporovima koji se odnose na:
a) izvršenje obaveza država članica koje proističu iz Statuta Evropske investicione banke. Savet direktora banke raspolaže u tom pogledu ovlašćenjima koja su preneta na Komisiju članom 226;
b) odluke Saveta guvernera Evropske investicione banke. Svaka država članica, Komisija i Savet direktora banke mogu da pokrenu postupak o ovom pitanju pod uslovima koje predviđa član 230;
v) odluke Saveta direktora Evropske investicione banke. Žalbu protiv ovih odluka mogu da podnesu, pod uslovima koje utvrđuje član 230, samo države članice ili Komisija, i to samo za povrede postupka koje predviđa član 21, stavovi 2, 5, 6. i 7. Statuta Banke,
g) izvršenje obaveza od strane nacionalnih centralnih banaka koje proističu iz ovog Ugovora i Statuta ESCB. Savet ECB raspolaže u tom pogledu, u odnosu na nacionalne centralne banke, ovlašćenjima koja ima Komisija na osnovu člana 226. u odnosu na države članice. Ako Sud pravde utvrdi da neka nacionalna centralna banka nije ispunila obaveze koje ima na osnovu ovog Ugovora, ova banka ima obavezu da donese mere za izvršenje presude Suda pravde.
Član 238
Sud je nadležan da donosi presude na osnovu arbitražne klauzule sadržane u javnopravnom ili privatnopravnom ugovoru, koji je zaključila Zajednica ili su zaključeni u njeno ime.
Član 239
Sud je nadležan u svim sporovima između država članica koji su u vezi sa predmetom ovog Ugovora, ako je predmet podnet Sudu na osnovu posebnog sporazuma između stranaka.
Član 240
Uz poštovanje nadležnosti Suda pravde, sporovi u kojima je Zajednica stranka nisu po tom osnovu izuzeti iz nadležnosti nacionalnih sudova država članica.
Član 241
Bez obzira na istek roka predviđenog u članu 230, stav 5, svaka stranka može, u sporu protiv uredbe usvojene zajednički od strane Evropskog parlamenta i Saveta ili uredbe Saveta, Komisije ili ECB, istaći prigovor njegove neprimenljivosti iz razloga koji su navedeni u članu 230, stav 2.
Član 242
Tužbe podnete Sudu nemaju suspenzivno dejstvo. Sud, međutim, može odlučiti da se odloži primena osporenog akta, ako smatra da to okolnosti nalažu.
Član 243
Sud može u predmetima koji su u postupku pred njim doneti potrebne privremene mere.
Član 244
Presude Suda su izvršne pod uslovima koji su određeni u članu 256.
Član 245(*)
Statut Suda je utvrđen u posebnom Protokolu.
Savet može jednoglasnom odlukom, na zahtev Suda pravde i nakon konsultovanja Komisije i Evropskog parlamenta, ili na zahtev Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i Suda pravde, izmeniti odredbe Statuta, osim Naslova I.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
FINANSIJSKI SUD
Član 246
Finansijski sud vrši računovodstvenu kontrolu.
Član 247(*)
1. Finansijski sud je sastavljen od jednog državljanina svake države članice
2. Članovi Finansijskog suda biraju se među ličnostima koje pripadaju ili su u svojim zemljama pripadale spoljnim ustanovama računovodstvene kontrole ili koji su posebno stručni za ovu funkciju.
Njihova nezavisnost treba da bude van sumnje.
3. Članovi Finansijskog suda imenuju se na period od šest godina. Savet, donoseći odluku kvalifikovanom većinom posle konsultovanja Evropskog parlamenta, usvaja listu članova sačinjenu u skladu sa predlozima svake države članice. Mandat člana Finansijskog suda je obnovljiv.
Oni među sobom, za vreme od tri godine, imenuju predsednika Finansijskog suda. Njegov mandat se može obnoviti.
4. Članovi Finansijskog suda potpuno samostalno obavljaju svoje funkcije u opštem interesu Zajednice.
U izvršavanju svojih zadataka, oni ne traže niti prihvataju uputstva bilo koje vlade ili organa. Oni se uzdržavaju od svake radnje koja nije u skladu sa prirodom njihovih funkcija.
5. Članovi Finansijskog suda ne mogu, za vreme trajanja njihovog mandata, da obavljaju bilo koju, plaćenu ili neplaćenu profesionalnu delatnost. Prilikom postavljenja, oni se svečano obavezuju na poštovanje, za vreme trajanja mandata kao i posle njegovog prestanka, obaveza koje proističu iz vršenja ove funkcije. To ce posebno odnosi na obaveze poštenja i obazrivosti u pogledu prihvatanja nekih položaja ili koristi posle prestanka mandata.
6. Osim redovnih zamena i smrtnih slučajeva, funkcije člana Finansijskog suda pojedinačno prestaju dobrovoljnom ostavkom ili smenom sa dužnosti koje izriče Sud pravde u skladu sa odredbama stava 7.
Odnosno lice se zamenjuje za preostali deo mandata. Osim u slučaju smene sa dužnosti, članovi Finansijskog suda ostaju na funkcijama sve dok im se ne obezbedi zamena.
7. Članovi Finansijskog suda mogu da budu razrešeni dužnosti ili da izgube svoje pravo na penziju ili druge prednosti koje su uživali samo ako Sud pravde konstatuje, na zahtev Finansijskog suda, da ne ispunjavaju uslove ili obaveze koje proističu iz njihove službe.
8. Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom, utvrđuje uslove zapošljavanja, a pre svega plate, naknade i penzije predsednika i članova Finansijskog suda. On takođe utvrđuje, po istoj proceduri glasanja, sve naknade koje služe umesto plata.
9. Odredbe Protokola o privilegijama i imunitetima Evropskih zajednica koje se primenjuju na sudije Suda pravde primenjuju se i na članove Finansijskog suda.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 248(*)
1. Finansijski sud kontroliše sve prihode i rashode Zajednice. On kontroliše i sve prihode i rashode svakog organa koji je osnovala Zajednica osim ako osnivački akt ne isključuje ovaj pregled.
Finansijski sud dostavlja Evropskom parlamentu i Saveti izjavu o tačnosti računa, kao i o zakonitosti i regularnosti obavljenih poslova, koja će biti objavljena u Službenom listu Evropske unije. Ova izjava može biti dopunjena specifičnim ocenama za svaku veliku aktivnost Zajednice.
2. Finansijski sud ispituje zakonitost i regularnost prihoda i rashoda i ispravnosti finansijskog poslovanja. U tom poslu, on će posebno podneti izveštaj o svakom slučaju nepravilnosti.
Kontrola prihoda se vrši na osnovu postojanja sredstava kao i izvršenih uplata Zajednici.
Kontrola rashoda se vrši na osnovu preuzetih obaveza i izvršenih isplata.
Ove kontrole se mogu vršiti pre usvajanja završnog računa za budžetsku godinu.
3. Kontrola se vrši na osnovu dokumentacije i, po potrebi, na licu mesta kod drugih organa Zajednice, u prostorijama bilo kog tela koje upravlja prihodima ili isplatama u ime Zajednice i u državama članicama, uključujući prostorije bilo kog fizičkog ili pravnog lica koje prima sredstva iz budžeta. Kontrola u državama članicama se obavlja u saradnji sa nacionalnim ustanovama finansijske kontrole ili, ako one ne raspolažu neophodnim ovlašćenjima, sa nadležnim nacionalnim službama. Finansijski sud i nacionalne ustanove finansijske kontrole međusobno sarađuju u duhu poverenja i uz poštovanje njihove nezavisnosti. Ove ustanove ili službe obaveštavaju Finansijski sud ako nameravaju da učestvuju u računovodstvenoj kontroli.
Dokumenta ili podaci neophodni za obavljanje zadataka Finansijskog suda, dostavljaju mu, na njegov zahtev, drugi organi Zajednice, sva tela koja upravljaju prihodima ili isplatama u ime Zajednice, bilo koje fizičko ili pravno lice koje je korisnik prihoda iz budžeta, kao i nacionalne ustanove računovodstvene kontrole ili, ako one ne raspolažu neophodnim ovlašćenjima, nadležne nacionalne službe.
Pravo Finansijskog suda u pogledu pristupa podacima u vezi sa aktivnostima Evropske investicione banke u pogledu upravljanja izdacima i prihodima Zajednice će biti određeno sporazumom između Suda, Banke i Komisije. U slučaju nepostojanja takvog sporazuma, Sud će ipak imati pravo pristupa informacijama neophodnim da izvrši kontrolu troškova i prihoda Zajednice kojima upravlja Banka.
4. Finansijski sud sastavlja godišnji izveštaj posle zaključenja poslovne godine. Izveštaj se dostavlja drugim organima Zajednice i objavljuje u Službenom listu Evropske unije, sa odgovorima navedenih organa na primedbe Finansijskog suda.
Finansijski sud može, osim toga, u svakom trenutku da dostavi zapažanja, pre svega u obliku specijalnih izveštaja o specifičnim pitanjima, kao i da daje mišljenje na zahtev nekog od organa Zajednice.
On usvaja svoje godišnje izveštaje, specijalne izveštaje ili mišljenja većinom svojih članova. On može osnovati interna veća radi usvajanja određenih kategorija izveštaja ili mišljenja, a prema uslovima utvrđenim u Poslovniku o radu.
On pomaže Evropskom parlamentu i Savetu u obavljanju njihove funkcije kontrole izvršenja budžeta.
Finansijski sud donosi svoj Pravilnik o radu. Ovaj Pravilnik mora odobriti Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
ZAJEDNIČKE ODREDBE ZA VIŠE ORGANA
Član 249
U cilju izvršavanja svojih zadataka, pod uslovima koje predviđa ovaj Ugovor, Evropski parlament zajedno sa Savetom, Savet i Komisija donose uredbe, uputstva i odluke i upućuju preporuke i mišljenja.
Uredba ima opštu važnost. Ona obavezuje u potpunosti i neposredno se primenjuje u svakoj državi članici.
Uputstvo obavezuje svaku državu članicu kojoj je upućena u pogledu ciljeva koji treba da se postignu, prepuštajući nacionalnim organima da izaberu formu i sredstva izvršenja.
Odluka je obavezna u potpunosti za one koji su u njoj imenovani.
Preporuke i mišljenja ne obavezuju.
Član 250
1. Kada se, na osnovu ovog Ugovora odlučuje o nekom propisu na osnovu predloga Komisije, Savet može da izmeni taj predlog samo jednoglasnom odlukom, uz poštovanje člana 251, stavovi 4. i 5.
2. Sve dok Savet ne donese odluku, Komisija može da promeni svoj predlog u toku procedure usvajanja komunitarnog propisa.
Član 251
1. Kada se, u tekstu ovog Ugovora pominje ovaj član kao osnov za usvajanje nekog propisa, primenjuje se sledeća procedura.
2. Komisija podnosi predlog Evropskom parlamenti i Savetu.
Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom, posle dobijanja mišljenja Evropskog parlamenta,
- ukoliko prihvati sve amandmane koji su sadržani u mišljenju Evropskog parlamenta, može usvojiti predloženi akt, kako je on izmenjen;
- ukoliko Evropski parlament ne predloži nikakve izmene, može usvojiti predloženi akt;
- usvaja zajednički stav, koji se saopštava Evropskom parlamentu. Savet obaveštava Evropski parlament o svim razlozima koji su ga rukovodili da usvoji zajednički stav. Komisija u potpunosti obaveštava Evropski parlament o svojim stavovima.
Ako u roku od tri meseca od dobijanja tih obaveštenja Evropski parlament:
a) odobri zajednički stav, Savet konačno usvaja dotični propis u skladu sa takvim zajedničkim stavom;
b) se ne izjasni, Savet usvaja dotični propis u skladu sa svojim zajedničkim stavom;
v) predloži, apsolutnom većinom glasova ukupnog broja svojih članova, amandmane na zajednički stav, tako izmenjen tekst se dostavlja Savetu i Komisiji, koji će dati mišljenje na te amandmane.
3. Ako, u roku od tri meseca od prijema predloga izmena Evropskog parlamenta, Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom, usvoji sve amandmane, on menja shodno tome svoj zajednički stav i usvaja odnosni propis. Međutim, Savet jednoglasno odlučuje o izmenama o kojima se Komisija izrazila negativno. Ako Savet ne usvoji sve amandmane, predsednik Saveta, u sporazumu sa predsednikom Evropskog parlamenta, neodložno saziva Odbor za usaglašavanje.
4. Odbor za usaglašavanje, koji okuplja članove Saveta ili njihove predstavnike i isto toliko predstavnika Evropskog parlamenta, ima zadatak da postigne sporazum o zajedničkom predlogu kvalifikovanom većinom članova Saveta ili njihovih predstavnika i većinom predstavnika Evropskog parlamenta. Komisija učestvuje u radu Odbora za usaglašavanje i preduzima neophodne inicijative radi približavanja stavova Evropskog parlamenta i Saveta. U cilju obavljanja ovog zadatka, Odbor za usaglašavanje razmatra zajednički stav sa amandmanima koje je predložio Evropski parlament.
5. Ako, u roku od šest nedelja posle njegovog sazivanja, Odbor za usaglašavanje prihvati zajednički predlog, Evropski parlament i Savet mogu u roku od šest nedelja od dana ovog prihvatanja da usvoje dotični propis u skladu sa zajedničkim predlogom, apsolutnom većinom glasova kada je reč o Evropskom parlamentu i kvalifikovanom većinom kada je reč o Savetu. Ukoliko predlog ne prihvati jedna od dve institucije, isti se smatra neusvojenim.
6. Kada Odbor za usaglašavanje ne usvoji zajednički predlog, smatra se da predlog propisa nije usvojen.
7. Rokovi od tri meseca i šest nedelja koji su navedeni u ovom članu mogu se produžiti za najviše jedan mesec, odnosno dve nedelje, zajedničkim dogovorom između Evropskog parlamenta i Saveta.
Član 252
Kada se, u tekstu ovog Ugovora pominje ovaj član kao osnov za usvajanje nekog propisa, primenjuje se sledeća procedura:
a) Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom o predlogu Komisije i posle dobijanja mišljenja Evropskog parlamenta, usvaja zajednički stav.
b) Zajednički stav Saveta se dostavlja Evropskom parlamentu. Savet i Komisija obaveštavaju Evropski parlament o svim razlozima koji su naveli Savet na usvajanje zajedničkog stava kao i o stavu Komisije.
Ako, u roku od tri meseca posle tog obaveštenja, Evropski parlament odobri zajednički stav ili ako se nije izjasnio u tom roku, Savet konačno usvaja odnosni propis u skladu sa zajedničkim stavom.
v) Evropski parlament može, u roku od tri meseca, navedenom u tački b), apsolutnom većinom glasova ukupnog broja članova, da predloži izmene na zajednički stav Saveta. On takođe može, istom većinom, da odbaci zajednički stav Saveta. O rezultatu se obaveštavaju Savet i Komisija.
Ako je Evropski parlament odbacio zajednički stav Saveta, ovaj može da odlučuje u drugom krugu razmatranja samo jednoglasno.
g) Komisija preispituje, u roku od mesec dana, predlog na osnovu koga je Savet usvojio zajednički stav polazeći od amandmana koje je predložio Evropski parlament.
Komisija prenosi Savetu, u isto vreme kada i svoj preispitani predlog, amandmane Evropskog parlamenta koje nije prihvatila, izražavajući svoje mišljenje o njima. Savet može jednoglasno da usvoji ove izmene.
d) Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom, usvaja predlog koji je preispitala Komisija.
Savet može samo jednoglasno da izmeni predlog koji je preispitala Komisija.
đ) U slučajevima koji su navedeni u tačkama v), g) i d), Savet donosi odluku u roku od tri meseca. U odsustvu odluke u ovom roku, predlog Komisije se smatra neusvojenim.
e) Rokovi navedeni u tačkama b) i đ) mogu se produžiti zajedničkim dogovorom Saveta i Evropskog parlamenta za najviše mesec dana.
Član 253
Uredbe, uputstva i odluke koje zajednički usvajaju Evropski parlament i Savet, kao i propisi koje usvaja Savet ili Komisija, sadrže obrazloženje kao i pozivanje na predloge ili obavezna mišljenja dobijena u skladu sa procedurama iz ovog Ugovora.
Član 254(*)
1. Uredbe, uputstva i odluke usvojene u skladu sa procedurom navedenom u članu 251. potpisuju predsednik Evropskog parlamenta i predsednik Saveta i objavljuju se u Službenom listu Evropske unije. Oni stupaju na snagu na dan koji je utvrđen u njima ili, u suprotnom, dvadeseti dan od dana objavljivanja.
2. Uredbe Saveta i Komisije, kao i uputstva ovih organa koji se upućuju svim državama članicama, objavljuju se u Službenom listu Evropske unije. Oni stupaju na snagu na dan naznačen u njima ili, u suprotnom, dvadeseti dan od dana objavljivanja.
3. Ostala uputstva, kao i odluke, dostavljaju se njihovim primaocima i stupaju na snagu ovom dostavom.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 255
1. Svaki građanin Unije i svako fizičko i pravno lice koje boravi ili je registrovano u nekoj državi članici ima pravo pristupa dokumentima Evropskog parlamenta, Saveta i Komisije, uz poštovanje načela i uslova koji će se utvrditi na osnovu stavova 2. i 3.
2. Osnovna načela i ograničenja na osnovu javnog ili privatnog interesa pristupa dokumentima biće utvrđena od strane Saveta, u okviru procedure odlučivanja iz člana 251, u roku od dve godine od stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama.
3. Svaki organ gore pomenut, usvojiće svojim poslovnikom specifične odredbe u pogledu pristupa dokumentima.
Član 256
Odluke Saveta ili Komisije u kojima se utvrđuje novčana obaveza licima, osim državama, predstavljaju izvršne naslove.
Prinudno izvršenje je uređeno propisima građanskog postupka one države na čijoj se teritoriji vrši. Nalog za izvršenje izdaje, bez drugih formalnosti osim provere pravovernosti odluke, nacionalni organ koji je vlada svake države članice odredila za tu svrhu i o tome upoznala Komisiju i Sud.
Ako su na zahtev zainteresovane stranke ove formalnosti ispunjene, stranka može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja u skladu sa nacionalnim pravom, upućujući predmet neposredno nadležnom organu.
Prinudno izvršenje može biti odloženo samo odlukom Suda. Međutim, nacionalni sudovi su nadležni za ispitivanje pravilnosti izvršnih mera.
EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET
Član 257(*)
Ovim se osniva Ekonomski i socijalni komitet. On ima status savetodavnog tela.
Komitet se sastoji od predstavnika različitih kategorija ekonomskih i društvenih delatnosti organizovanog civilnog društva, a naročito proizvođača, poljoprivrednika, prevoznika, radnika, trgovaca, zanatlija, slobodnih profesija, potrošača i predstavnika javnog mnenja.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 258(*)
Broj članova Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja ne može biti veći od 350.
Broj članova Komiteta utvrđuje se na sledeći način:
Belgija: |
12 |
Danska: |
9 |
Nemačka: |
24 |
Grčka: |
12 |
Španija: |
21 |
Francuska: |
24 |
Irska: |
9 |
Italija: |
24 |
Luksemburg: |
6 |
Holandija: |
12 |
Austrija: |
12 |
Portugalija: |
12 |
Finska: |
9 |
Švedska: |
12 |
Ujedinjeno Kraljevstvo: |
24. |
Članovi Komiteta nisu vezani nikakvim imperativnim mandatom. Oni obavljaju svoje delatnosti potpuno samostalno, u opštem interesu Zajednice.
Savet, koji odlučuje kvalifikovanom većinom, utvrđuje naknade članovima Komiteta.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 259(*)
1. Savet imenuje članove Komiteta jednoglasno na četiri godine. Savet će, odlučujući kvalifikovanom većinom, sačiniti listu članova sastavljenu u skaldu sa predlozima država članica. Njihov mandat može se obnoviti.
2. Savet konsultuje Komisiju. On može obezbediti mišljenje evropskih tela koja predstavljaju različite ekonomske i društvene sektore zainteresovane za delatnost Zajednice.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 260
Komitet bira iz svojih redova predsednika i predsedništvo na period od dve godine.
On donosi svoj poslovnik.
Komitet saziva predsednik na zahtev Saveta ili Komisije. On može da se sastane i na sopstvenu inicijativu.
Član 261
Komitet osniva stručne grupe za glavne oblasti predviđene ovim Ugovorom.
Ove specijalizovane grupe rade u opštim granicama nadležnosti Komiteta. One ne mogu biti konsultovane nezavisno od Komiteta.
U okviru Komiteta mogu se osnivati podkomiteti sa zadatkom da pripremaju, po posebnim pitanjima ili u posebnim oblastima, nacrte mišljenja koji se podnose Komitetu na razmatranje.
Poslovnikom o radu se određuje sastav i reguliše nadležnost stručnih grupa i podkomiteta.
Član 262
Savet i Komisija obavezno konsultuju Komitet u slučajevima predviđenim ovim Ugovorom. Ovi organi mogu konsultovati Komitet u svim slučajevima kada to smatraju potrebnim. Komitet može dati mišljenje na sopstvenu inicijativu, u slučajevima u kojim to smatra korisnim.
Kada Savet ili Komisija to smatraju potrebnim, oni određuju rok koji ne može biti kraći od mesec dana od dana kada je predsednik primio obaveštenje, u kome Komitet iznosi svoje mišljenje. Ako po isteku tog roka nije podneo mišljenje, to ne sprečava Savet ili Komisiju da nastave s postupkom.
Mišljenja Komiteta i stručnih grupa zajedno sa zapisnikom dostavljaju se Savetu i Komisiji.
Evropski parlament može konsultovati Komitet.
REGIONALNI KOMITET
Član 263(*)
Osniva se konsultativni Komitet sastavljen od predstavnika regionalnih i lokalnih tela, koji ili drže vlast u regionalnim ili lokalnim telima, ili su politički najjači u izabranim parlamentima, u daljem tekstu "Regionalni komitet".
Broj članova Regionalnog komiteta ne može biti veći od 350.
Broj članova Regionalnog komiteta je sledeći:
Belgija: |
12 |
Danska: |
9 |
Nemačka: |
24 |
Grčka: |
12 |
Španija: |
21 |
Francuska: |
24 |
Irska: |
9 |
Italija: |
24 |
Luksemburg: |
6 |
Holandija: |
12 |
Austrija: |
12 |
Portugalija: |
12 |
Finska: |
9 |
Švedska: |
12 |
Ujedinjeno Kraljevstvo: |
24. |
Članovi Komiteta, kao i jednak broj zamenika, imenuju s na predlog država članica za period od četiri godine. Njihov mandat se može obnoviti. Savet će, odlučujući kvalifikovanom većinom, usvojiti listu članova i zamenika sačinjenu u skladu sa predlozima svih država članica. Kada mandati pomenuti u prvoj rečenici na osnovu kojih su oni predloženi isteknu, onda automatski prestaju i mandati članova Komiteta, te će oni biti zamenjeni u ostatku mandata u skladu sa istom procedurom. Članovi Komiteta ne mogu istovremeno biti članovi Evropskog parlamenta.
Članovi Komiteta nisu vezani nikakvim imperativnim mandatom. Oni obavljaju svoje funkcije potpuno samostalno, u opštem interesu Zajednice.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 264
Regionalni komitet imenuje između svojih članova predsednika i bira na vreme od dve godine.
On usvaja svoj poslovnik o radu.
Komitet saziva njegov predsednik na zahtev Saveta ili Komisije. On se može takođe sastati na sopstvenu inicijativu.
Član 265
Savet ili Komisija konsultuju Regionalni komitet u slučajevima koje predviđa ovaj Ugovor i u svim drugim slučajevima kada jedan od ova dva organa to oceni potrebnim, a posebno u vezi sa pitanjima prekogranične saradnje.
Kada to smatraju neophodnim, Savet ili Komisija daju Komitetu, za podnošenje mišljenja, rok koji ne može biti kraći od mesec dana, računajući od dana slanja zahteva. Po isteku tog roka, nepostojanje mišljenja ne utiče na dalji postupak.
Kada se Komitet za ekonomska i socijalna pitanja konsultuje u skladu sa članom 262, Savet ili Komisija obaveštavaju o tome Regionalni komitet. Regionalni komitet može izneti mišljenje kada smatra da su u pitanju specifični regionalni interesi.
Evropski parlament može konsultovati Komitet.
On može dati mišljenje na sopstvenu inicijativu u slučajevima kada to oceni korisnim.
Mišljenje Komiteta, kao i izveštaj sa rasprava, dostavljaju se Savetu i Komisiji.
EVROPSKA INVESTICIONA BANKA
Član 266(*)
Evropska investiciona banka ima svojstvo pravnog lica.
Članovi Evropske investicione banke su države članice.
Statut Evropske investicione banke se utvrđuje protokolom koji je priložen ovom Ugovoru. Savet može, odlučujući jednoglasno na predlog Evropske investicione banke i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i Komisije, ili na predlog Komisija, a nakon konsultovanja sa Evropskim parlamentom i Evropskom investicionom bankom, izmeniti članove 4, 11. i 12. i član 18, stav 5, Statuta banke.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 267
Evropska investiciona banka ima zadatak da doprinosi uravnoteženom i skladnom razvoju zajedničkog tržišta u interesu Zajednice, koristeći se pri tome sredstvima sa tržišta kapitala i svojim sopstvenim sredstvima. U tom cilju, ona pomaže, davanjem zajmova i garancija, na neprofitnoj osnovi, finansiranje dole navedenih projekata, u svim sektorima privrede:
a) programi za razvoj manje razvijenih regiona;
b) projekti za osavremenjivanje ili restrukturaciju preduzeća ili pokretanje novih delatnosti prouzrokovanih postepenim uspostavljanjem zajedničkog tržišta, koji po svojoj širini ili po prirodi ne mogu u potpunosti biti pokriveni raznim oblicima finansiranja dostupnim na nivou država članica;
v) projekti od zajedničkog interesa za više država članica, koji po svojoj širini ili po svojoj prirodi, ne mogu biti u potpunosti pokriveni raznim oblicima finansiranja dostupnim na nivou država članica.
Banka pomaže, takođe, finansiranje investicionih programa uz učešće strukturnih fondova i drugih finansijskih instrumenata Zajednice.
FINANSIJSKE ODREDBE
Član 268
Svi prihodi i rashodi Zajednice, uključujući i one koji se odnose na Evropski socijalni fond, planiraju se za svaku budžetsku godinu i unose u budžet.
Administrativni troškovi nastali primenom odredbi Ugovora o Evropskoj uniji u vezi zajedničke spoljne i bezbednosne politike kao i saradnje u oblastima pravosuđa i unutrašnjih poslova, padaju na teret budžeta. Operativni troškovi koji su posledica sprovođenja navedenih odredbi mogu, pod uslovima koji se u njima predvide, biti stavljeni na teret budžeta.
Budžet mora biti uravnotežen u prihodima i rashodima.
Član 269
Budžet se, uz poštovanje i drugih prihoda, u potpunosti finansira iz sopstvenih sredstava.
Savet, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije i posle konsultovanja Evropskog parlamenta, usvaja odredbe u vezi sistema sopstvenih prihoda Zajednice koje predlaže državama članicama na usvajanje, u skladu sa njihovim ustavnim odredbama.
Član 270
Da bi se osigurala budžetska disciplina, Komisija neće predložiti propis ili izmeniti svoj predlog, ili usvojiti mere primene koje bi mogle značajno uticati na budžet, bez osiguranja da se taj predlog ili mera finansiraju iz sopstvenih sredstava Zajednice u okviru koji je utvrdio Savet na osnovu člana 269.
Član 271
Rashodi prikazani u budžetu odobravaju se za budžetsku godinu, osim ako pravilnikom o budžetu donetim u skladu sa članom 279. nije drukčije predviđeno.
U skladu sa propisima koji će biti određeni na osnovu člana 279, sva sredstva, osim onih koja se odnose na plate zaposlenih, koja nisu utrošena na kraju budžetske godine mogu se preneti samo u sledeću budžetsku godinu.
Predviđena sredstva se raspoređuju po različitim partijama rashoda prema njihovoj prirodi ili nameni i, ako je to potrebno, raspoređuju se još dalje u skladu sa Pravilnikom o budžetu donetim u skladu sa članom 279.
Rashodi Evropskog parlamenta, Saveta, Komisije i Suda iskazuju se u posebnim stavkama budžeta, što nema uticaj na posebne sporazume o određenim zajedničkim stavkama rashoda.
Član 272
1. Budžetska godina počinje 1. januara i završava se 31. decembra.
2. Svaki organ Zajednice donosi pre prvog jula predračun svojih rashoda. Komisija sakuplja te predračune u prednacrt budžeta. Uz to prilaže svoje mišljenje koje može sadržavati drukčije predračune.
Prednacrt budžeta obuhvata predračune prihoda i rashoda.
3. Komisija podnosi Savetu prednacrt budžeta najkasnije do prvog septembra u godini koja prethodi godini primene budžeta.
Savet konsultuje Komisiju, a kad je to potrebno i druge zainteresovane organe, o nameri da odstupi od prednacrta budžeta.
Savet utvrđuje nacrt budžeta kvalifikovanom većinom i podnosi ga Evropskom parlamentu.
4. Nacrt budžeta mora biti podnet Evropskom parlamentu najkasnije do 5. oktobra godine koja prethodi godini primene budžeta.
Evropski parlament ima pravo da dopuni nacrt budžeta, većinom glasova svojih članova i da predloži Savetu, apsolutnom većinom prisutnih članova, izmene u nacrtu budžeta koje se odnose na rashode koji nužno proizilaze iz ovog Ugovora i akata donetih u skladu sa njim.
Ako se Evropski parlament u roku od 45. dana od podnošenja nacrta budžeta saglasi sa nacrtom, on je konačno usvojen. Ako u tom roku nije dopunio nacrt budžeta, niti je predložio neku izmenu, smatra se da je budžet konačno usvojen.
Ako Evropski parlament u tom roku usvoji dopune ili predloži izmene, nacrt budžeta se, zajedno sa dopunama ili predloženim izmenama, dostavlja Savetu.
5. Posle konsultovanja Komisije i, prema potrebi drugih zainteresovanih organa, o nacrtu budžeta, Savet odlučuje pod sledećim uslovima :
a) Savet može kvalifikovanom većinom izmeniti svaku dopunu koju je usvojio Evropski parlament.
b) u pogledu predloženih izmena:
- ako izmene koje je predložio Evropski parlament ne utiču na povećanje ukupnog iznosa troškova nekog organa, naročito zbog toga što bi povećanje rashoda bilo izričito nadoknađeno jednom ili sa više predloženih izmena, kojima bi se srazmerno smanjili rashodi, Savet može kvalifikovanom većinom odbiti predložene izmene. Ako se o tome ne donese odluka, smatra se da su predložene izmene prihvaćene;
- ako izmene koje je predložio Evropski parlament utiču na povećanje ukupnog iznosa rashoda nekog organa, Savet može kvalifikovanom većinom usvojiti predložene izmene. Ako se ne donese odluka o usvajanju, predložene izmene se smatraju odbijenim;
- ako je, u skladu sa jednom od dve prethodne alineje, Savet odbio predložene izmene, a može kvalifikovanom većinom ili zadržati iznos koji je iskazan u predlogu budžeta, ili utvrditi drugi iznos.
Nacrt budžeta se menja na osnovu predloženih izmena koje je prihvatio Savet.
Ako Savet u roku od 15. dana od dana kada mu je podnet nacrt budžeta ne izmeni predložene dopune koje je usvojio Evropski parlament i ako su njegove predložene izmene prihvaćene, smatra se da je budžet konačno usvojen. Savet saopštava Evropskom parlamentu da nije izmenio ni jednu dopunu i da su predložene izmene usvojene.
Ako je Savet u tom roku izmenio jednu ili više predloženih dopuna, koje je usvojio Evropski parlament ili ako su predložene izmene Evropskog parlamenta odbijene ili izmenjene, izmenjeni nacrt budžeta se ponovo šalje Evropskom parlamentu. Savet obaveštava Evropski parlament o ishodu njegovih rasprava.
6. U roku od 15. dana od dana dostavljanja nacrta budžeta Evropskom parlamentu, koji je obavešten o preduzetim radnjama u vezi njegovih predloženih izmena, Evropski parlament može dopuniti ili odbiti izmene koje je Savet izvršio na njegove dopune i u skladu sa njima usvojiti budžet. Odluka se donosi većinom od tri petine glasova, pod uslovom da u glasanju učestvuje više od polovine ukupnog broja članova Evropskog parlamenta. Ako u tom roku Evropski parlament ne donese odluku, budžet se smatra konačno usvojenim.
7. Kad je okončan postupak predviđen ovim članom, predsednik Evropskog parlamenta objavljuje da je budžet konačno usvojen.
8. Međutim, Evropski parlament može, u slučaju postojanja važnih razloga, odbaciti nacrt budžeta i zahtevati da mu se podnese novi nacrt.
Odluka se donosi većinom od dve trećine glasova pod uslovom da u glasanju učestvuje više od polovine ukupnog broja članova.
9. Za sve rashode utvrđuje se maksimalna stopa godišnjeg rasta u odnosu na rashode iste vrste nastale u tekućoj godini, osim za troškove koji nužno proizilaze iz ovog Ugovora ili odluka usvojenih u skladu sa njim.
Posle konsultovanja Komiteta za ekonomsku politiku, Komisija određuje maksimalnu stopu koja proizilazi iz:
- kretanja društvenog bruto proizvoda u Zajednici;
- prosečnih budžetskih promena država članica;
- kretanja troškova života u prethodnoj budžetskoj godini.
Maksimalna stopa se saopštava svim organima Zajednice pre prvog maja. Organi su dužni da se u tom smislu prilagode postupku usvajanja budžeta, u skladu sa odredbama četvrte i pete alineje ovog stava.
Ako je u odnosu na rashode, osim onih koji nužno proizilaze iz ovog Ugovora i odluka koje su donete u skladu sa njim, stvarna stopa povećanja predviđena u nacrtu budžeta koji je usvojio Savet veća od polovine maksimalne stope, Evropski parlament može, koristeći svoje pravo na dopunu, povećati ukupan iznos rashoda do granice koja ne prelazi polovinu maksimalne stope.
U slučajevima za koje Evropski parlament, Savet ili Komisija smatraju da zahtevaju povećanje stope, utvrđene u skladu sa postupkom predviđenim u ovoj tački, nova visina stope može biti određena sporazumom između Saveta, koji odlučuje kvalifikovanom većinom, i Evropskog parlamenta, koji odlučuje većinom od tri petine datih glasova pod uslovom da u glasanju učestvuje više od polovine ukupnog broja članova.
10. Svaki organ izvršava ovlašćenja koja su mu preneta ovim članom, poštujući pri tome odredbe Ugovora i akata donetih u skladu sa njim, a naročito onih koji se odnose na sopstvene izvore sredstava Zajednice i na ravnotežu prihoda i rashoda.
Član 273
Ako na početku budžetske godine budžet još nije usvojen, svakog meseca se može utrošiti iznos koji nije veći od jedne dvanaestine budžetskih sredstava po partijama i pozicijama iz prethodne budžetske godine, u skladu sa Pravilnikom o budžetu donetim na osnovu člana 279. Komisija, međutim, ne može raspolagati iznosom većim od jedne dvanaestine od ukupnih sredstava predviđenih u nacrtu budžeta koji je u postupku usvajanja.
Savet može kvalifikovanom većinom, vodeći računa o ostalim uslovima iz stava 1. odobriti rashode koji prelaze jednu dvanaestinu.
Ako se odluka odnosi na rashode koji nužno ne proizilaze iz ovog Ugovora ili u skladu sa njim usvojenih odluka, Savet istu bez odlaganja dostavlja Evropskom parlamentu. Evropski parlament može u roku od 30. dana doneti većinom od tri petine glasova, pod uslovom da je u glasanju učestvovalo više od polovine ukupnog broja članova, drugačiju odluku o rashodima koji prelaze jednu dvanaestinu, na koje upućuje prvi stav ovog člana. Primena ovog dela odluke Saveta se odlaže do donošenja odluke Evropskog parlamenta. Ako u navedenom roku Evropski parlament ne donese drugačiju odluku od odluke Saveta, odluka Saveta se smatra konačno usvojenom.
U odlukama, na koje upućuje drugi i treći stav, predviđene su potrebne mere koje se odnose na izvore sredstava potrebnih za obezbeđenje primene ovog člana.
Član 274
Komisija izvršava budžet u granicama odobrenih sredstava, u skladu sa uredbama donetim shodno članu 279. i na sopstvenu odgovornost, a u skladu sa načelom zdravog finansijskog poslovanja. Države članice sarađuju sa Komisijom kako bi se obezbedilo korišćenje sredstava u skladu sa načelom zdravog finansijskog poslovanja.
Uredbama se bliže reguliše učešće svakog organa u njihovom delu rashoda.
Komisija može, u skladu sa ograničenjima i uslovima određenim budžetskim uredbama donetim shodno članu 279, preneti sredstva sa partije u partiju ili iz jedne pozicije u drugu poziciju.
Član 275
Jednom godišnje Komisija podnosi Savetu i Evropskom parlamentu izveštaj o izvršenju budžeta u prethodnoj budžetskoj godini. Komisija im, takođe, dostavlja finansijski pregled sredstava i obaveza Zajednice.
Član 276
1. Evropski parlament, odlučujući na preporuku Saveta koji odlučuje kvalifikovanom većinom, prihvata izveštaj Komisije o izvršenju budžeta. U tom cilju Savet i Evropski parlament razmatraju izveštaj i finansijski bilans naveden u članu 275, godišnji izveštaj Finansijskog suda zajedno sa odgovorima kontrolisanih organa na primedbe Suda, izjavu o tačnosti računa predviđenu u članu 248, stav 1, kao i druge specijalne izveštaje tog Suda.
2. Pre prihvatanja budžetskog izveštaja Komisije, ili u svakom drugom pitanju koje spada u njegovu budžetsku nadležnost, Evropski parlament može da sasluša Komisiju u vezi izvršenih rashoda ili funkcionisanja sistema finansijske kontrole. Komisija podnosi Evropskom parlamentu, na njegov zahtev, sva neophodna obaveštenja.
3. Komisija preduzima sve potrebne mere da odgovori na primedbe dostavljene uz odluku o prihvatanju budžetskog izveštaja, na druge primedbe Evropskog parlamenta vezane za rashode, i na komentare koji prate preporuke uz budžetski izveštaj koji je usvojio Savet.
Na zahtev Evropskog parlamenta ili Saveta, Komisija izveštava o merama donetim u svetlu tih primedbi i komentara a pre svega o uputstvima datim službama zaduženim za izvršenje budžeta. Ovi izveštaji dostavljaju se i Finansijskom sudu.
Član 277
Budžet se sastavlja u obračunskoj jedinici određenoj u skladu sa pravilima donetim na osnovu člana 279.
Član 278
Komisija može, pod uslovom da o tome obavesti nadležne organe država članica, izvršiti konverziju novčanih sredstava jedne države članice u valutu druge države članice, u meri potrebnoj da se iskoriste za svrhe predviđene ovim Ugovorom. Komisija u najvećoj mogućoj meri izbegava vršenje takvih transakcija ukoliko raspolaže gotovinom ili likvidnim sredstvima u potrebnoj valuti.
Komisija održava veze sa svakom državom članicom preko organa koje odredi dotična država. U izvršavanju finansijskih operacija Komisija koristi usluge emisione banke te države ili bilo koje druge finansijske ustanove koju ta država odobri.
Član 279(*)
1. Savet jednoglasnom odlukom na predlog Komisije i posle konsultovanja Evropskog parlamenta i dobijanja mišljenja Finansijskog suda:
a) donosi finansijske uredbe kojima posebno uređuje postupak usvajanja i izvršenje budžeta, kao i podnošenje i kontrolu računa;
b) donosi propise o ovlašćenjima finansijskih kontrolora, nalogodavaca i računopolagača, kao i odgovarajućim merama kontrole.
Počev od 1. januara 2007. godine, Savet će donositi odluke kvalifikovanom većinom na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i dobijanja mišljenja Finansijskog suda.
2. Savet će, odlučujući jednoglasno na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i dobijanja mišljenja Finansijskog suda, utvrditi način i postupak kojim budžetski prihodi koji, prema sporazumu o sopstvenim izvorima sredstava Zajednice, stoje na raspolaganju Komisiji, kao i mere koje treba primeniti da bi se zadovoljile potrebe za gotovinskim sredstvima.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 280
1. Zajednica i države članice se borbe protiv pronevera i svake druge nezakonite aktivnosti koja pogađa finansijske interese Zajednice, merama koje se preduzimaju u skladu sa ovim članom i koje bi trebalo da imaju efekat odvraćanja i da predstavljaju delotvorno sredstvo zaštite u državama članicama.
2. Zemlje članice donose mere za zaštitu od pronevera koje pogađaju finansijske interese Zajednice. Te mere su istovetne merama donetim za zaštitu njihovih sopstvenih finansijskih interesa.
3. Poštujući ostale odredbe ovog Ugovora, države članice usklađuju delatnost zaštite finansijskih interesa Zajednice od pronevere. U tom cilju, one organizuju, u saradnji sa Komisijom, blisku i redovnu saradnju između nadležnih administrativnih službi.
4. Savet, odlučujući no proceduri predviđenoj u članu 251, nakon konsultovanja Finansijskog suda, usvaja neophodne mere u oblasti sprečavanja i borbe protiv pronevera kojima se pogađaju finansijski interesi Zajednice, sa ciljem da se omogući efikasna i jednaka zaštita u državama članicama. Ove mere se neće odnositi na primenu nacionalnog krivičnog zakonodavstva i pravosudne uprave u državama članicama.
5. Komisija, u saradnji sa državama članicama, svake godine podnosi Evropskom parlamentu i Savetu izveštaj o merama koje se preduzimaju za primenu ovog člana.
OPŠTE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 281
Zajednica ima svojstvo pravnog lica.
Član 282
U svakoj državi članici Zajednica ima najširu pravnu i poslovnu sposobnost koja se priznaje pravnim licima prema njihovim nacionalnim pravima; ona, između ostalog, može sticati i otuđivati pokretnu i nepokretnu imovinu i može biti stranka u sudskom postupku. U tom cilju Zajednicu zastupa Komisija.
Član 283
Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom, na predlog Komisije i nakon konsultovanja ostalih nadležnih organa, utvrđuje Statut za službenike Evropskih zajednica i Uslove za zapošljavanje ostalih radnika Zajednica.
Član 284
Komisija može, u granicama i pod uslovima koje utvrđuje Savet u skladu sa odredbama ovog Ugovora, prikupljati sve podatke i obaviti sve provere potrebne za izvršenje zadataka koji su joj povereni.
Član 285
1. Uz poštovanje člana 5. Protokola o Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, Savet, odlučujući u proceduri predviđenoj članom 251, usvaja mere za prikupljanje statističkih podataka koji su neophodni za obavljanje aktivnosti Zajednice.
2. Pri prikupljanju statistika Zajednice poštuju se načela nepristrasnosti, pouzdanosti, objektivnosti, naučne nezavisnosti, efikasnosti u pogledu troškova i statističke poverljivosti; ono ne sme izazvati prevelike troškove za ekonomske subjekte.
Član 286
1. Od 1. januara 1999, akta Zajednice koja se odnose na zaštitu ličnih podataka o fizičkim licima u pogledu tretmana i kruženja tih podataka primenjuju se na organe i tela osnovane ovim Ugovorom, ili na osnovu ovog Ugovora.
2. Pre datuma navedenog u stavu 1, Savet, odlučujući po proceduri iz člana 251, osnovaće nezavisno kontrolno telo koje će nadgledati primenu tih akata Zajednice na organe i tela Zajednice i usvojiće druge potrebne propise.
Član 287
Članovi organa Zajednice, članovi komiteta, funkcioneri i drugi službenici Zajednice obavezni su da posle prestanka rada čuvaju poslovne tajne, posebno podatke o preduzećima, njihovim poslovnim odnosima ili njihovim troškovnim elementima.
Član 288
Ugovorna odgovornost Zajednice se određuje prema pravu koje se primenjuje na dotični ugovor.
U odnosima vanugovorne odgovornosti, a y skladu sa opštim principima koji su zajednički pravima država članica, Zajednica nadoknađuje štetu koju su prouzrokovali njeni organi ili službenici u vršenju svojih dužnosti.
Drugi stav se primenjuje pod istim uslovima na štetu koju prouzrokuje ECB ili njeni zastupnici u vršenju svojih funkcija.
Lična odgovornost službenika prema Zajednici uređuje se odredbama njihovog Statuta ili Uslovima zapošljavanja koji se primenjuju na njih.
Član 289
Sedište organa Zajednice se određuje sporazumno između vlada država članica.
Član 290(*)
Odredbe kojima se uređuje upotreba jezika u organima Zajednice utvrđuje Savet jednoglasnom odlukom, bez štete po odredbe sadržane u Statutu Suda pravde.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 291
Zajednica raspolaže na teritorijama država članica sa privilegijama i imunitetima potrebnim za izvršavanje njenih zadataka, pod uslovima određenim u Protokolu od 8. aprila 1965. godine o privilegijama i imunitetima Evropskih zajednica. Isto važi za Evropsku centralnu banku, Evropski monetarni institut i Evropsku investicionu banku.
Član 292
Države članice se obavezuju da sporove koji se odnose na tumačenje ili primenu ovog Ugovora neće rešavati na drugi način nego što je predviđeno ovim Ugovorom.
Član 293
Države članice vode međusobne pregovore, ako je to potrebno da bi obezbedile sledeće pogodnosti svojim državljanima:
- zaštitu ličnosti kao i uživanje i zaštita prava pod istim uslovima pod kojima ih svaka država priznaje svojim državljanima;
- ukidanje dvostrukog oporezivanja unutar Zajednice;
- uzajamno priznavanje trgovačkih društava ili preduzeća u smislu stava 2. člana 48, zadržavanje pravnog subjektiviteta u slučaju premeštanja sedišta iz jedne u drugu državu, kao i mogućnost udruživanja trgovačkih društava ili preduzeća na koja se primenjuju pravni propisi različitih država;
- pojednostavljenje postupaka kojima se uređuje uzajamno priznavanje i izvršavanje presuda sudskih organa i arbitražnih odluka.
Član 294
Uz poštovanje drugih odredbi ovog Ugovora, države članice izjednačavaju državljane drugih država članica sa svojim državljanima u pogledu njihovog učešća u kapitalu društava u smislu člana 48.
Član 295
Ovaj Ugovor ni na koji način ne utiče na pravni režim svojine koji postoji u državama članicama.
Član 296
1. Propisi ovog Ugovora ne predstavljaju smetnju za primenu sledećih odredbi:
a) Ni jedna država članica nije obavezna da daje podatke, čije otkrivanje smatra protivnim njenim bitnim interesima bezbednosti;
b) Svaka država članica može preduzeti mere koje smatra potrebnim za zaštitu bitnih interesa svoje bezbednosti, koje su u vezi sa proizvodnjom ili trgovinom oružja, municije i ratnog materijala.
Takve mere ne smeju ugroziti uslove konkurencije na zajedničkom tržištu u pogledu proizvoda koji nisu namenjeni za čisto vojne ciljeve.
2. Savet može jednoglasnom odlukom na predlog Komisije izmeniti listu, koja je utvrđena 15. aprila 1958. godine, o proizvodima na koje se primenjuju odredbe stava 1, pod b).
Član 297
Države članice se međusobno konsultuju radi preduzimanja zajedničkih koraka kako bi se sprečilo da delovanje zajedničkog tržišta bude ugroženo merama koje bi jedna država članica mogla preduzeti u slučaju ozbiljnih unutrašnjih teškoća koje ugrožavaju javni poredak, u slučaju rata ili ozbiljne međunarodne zategnutosti koja predstavlja ratnu opasnost, ili zbog izvršavanja obaveza koje je preuzela radi očuvanja mira i međunarodne bezbednosti.
Član 298
Ako mere koje su preduzete u okolnostima na koje upućuju članovi 296. i 297. dovedu do poremećaja uslova konkurencije na zajedničkom tržištu Komisija će, zajedno sa dotičnom državom, ispitati način na koji se ove mere mogu prilagoditi odredbama ovog Ugovora.
Odstupajući od postupaka koji su predviđeni u članovima 226. i 227. Komisija ili bilo koja država članica mogu direktno podneti predmet Sudu ako smatraju da druga država članica zloupotrebljava ovlašćenja iz članova 296. i 297. Sud o tome odlučuje na zatvorenoj sednici.
Član 299
1. Ovaj Ugovor se primenjuje na Kraljevinu Belgiju, Kraljevinu Dansku, Saveznu Republiku Nemačku, Republiku Grčku, Kraljevinu Španiju, Francusku Republiku, Irsku, Italijansku Republiku, Veliko Vojvodstvo Luksemburg, Kraljevinu Holandiju, Republiku Austriju, Portugalsku Republiku, Republiku Finsku, Kraljevinu Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske.
2. Odredbe ovog Ugovora se primenjuju na Francuske prekomorske departmane, na Azore, Madeiru i Kanarska ostrva.
Međutim, imajući u vidu strukturnu društvenu i ekonomsku situaciju Francuskih prekomorskih departmana, Azora, Madeire i Kanarskih ostrva, koje odlikuju udaljenost, ostrvski karakter, mala površina, težak reljef i teška klima, ekonomska zavisnost od nekoliko proizvoda, faktori čija nepromenjivost i uzajaman uticaj ozbiljno ograničavaju razvoj, Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, a nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, usvaja specifične mere, posebno sa ciljem da utvrdi uslove primene ovog Ugovora, uključujući i zajedničke politike, na pomenute oblasti.
Savet će, prilikom usvajanja mera pomenutih u stavu dva, obuhvatiti oblasti poput carinske i trgovinske politike, fiskalne politike, slobodnih zona, poljoprivrede i politike ribarstva, uslova za snabdevanje sirovinama i osnovnim dobrima široke potrošnje, državne pomoći i uslova pristupa strukturnim fondovima i horizontalnim programima Zajednice.
Savet usvaja mere pomenute u stavu dva, uzimajući u obzir specijalni karakter i posebna ograničenja ultraperifernih regiona, ali uz vođenje računa o integritetu i koherentnosti pravnog sistema Zajednice, uključujući oblasti unutrašnjeg tržišta i zajedničke politike.
3. Na prekomorske zemlje i teritorije navedene u Aneksu II ovog Ugovora, primenjuje se poseban režim pridruživanja koji je predviđen u četvrtom delu ovog Ugovora.
Ovaj Ugovor se ne primenjuje na one prekomorske zemlje i teritorije koje imaju posebne odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske i koje nisu nabrojane u navedenom Aneksu.
4. Ovaj Ugovor se primenjuje na evropske teritorije za čije spoljne odnose je odgovorna jedna od država članica.
5. Odstupajući od prethodnih stavova:
a) Ovaj Ugovor se ne primenjuje na Farska ostrva.
b) Ovaj Ugovor se ne primenjuje na suverene teritorijalne oblasti Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske na Kipru.
v) Ovaj Ugovor se primenjuje na Kanalska ostrva i na Ostrvo Man, samo u meri u kojoj je to potrebno da bi se obezbedila primena pravnog režima koji je predviđen za ova ostrva u Ugovoru o pristupanju novih država članica Evropskoj ekonomskoj zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju, potpisanom 22. januara 1972.
Član 300(*)
1. U slučajevima kada ovaj Ugovor predviđa zaključenje sporazuma između Zajednice i jedne ili više država ili međunarodnih organizacija, Komisija podnosi preporuke Savetu koji je ovlašćuje da započne potrebne pregovore. Pregovore vodi Komisija, u dogovoru sa specijalnim komitetima koje imenuje Savet da bi joj pomagali u obavljanju tog zadatka, kao i na osnovu uputstava koje može da joj uputi Savet.
U vršenju ovlašćenja predviđenih ovom tačkom, Savet odlučuje kvalifikovanom većinom, osim u slučajevima kada prvi podstav stava 2, predvidi da Savet odlučuje jednoglasno.
2. Sa izuzetkom ovlašćenja koje ima Komisija u ovoj oblasti, Savet odlučuje kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, o potpisivanju sporazuma, što može biti praćeno odlukom o privremenoj primeni pre stupanja na snagu, kao i o zaključivanju sporazuma. Savet odlučuje jednoglasno kada se sporazum odnosi na oblast za koju se traži jednoglasnost kod usvajanja unutrašnjih propisa kao i za sporazume navedene u članu 310.
Odstupajući od pravila iz stava 3, ista procedura se primenjuje prilikom odlučivanja o suspenziji primene nekog sporazuma, kao i prilikom utvrđivanja stavova Zajednice u okviru tela koje je obrazovano nekim sporazumom zasnovanim na članu 310, kada je to telo nadležno za usvajanje odluka koje imaju pravne posledice, izuzimajući odluke kojima se upotpunjuje ili menja institucionalni okvir sporazuma.
Evropski parlament je odmah i u potpunosti obavešten o odlukama donesenim na osnovu ovog stava i koje se odnose na privremenu primenu ili suspenziju nekog sporazuma ili na utvrđivanje stava Zajednice u nekom telu stvorenom na osnovu člana 310.
3. Savet zaključuje sporazume posle konsultovanja Evropskog parlamenta, osim u slučaju sporazuma koji su navedeni u članu 133. stav 3, uključujući i slučajeve kada se sporazum odnosi na oblast za koju je predviđena procedura navedena u članu 251. ili ona u članu 252. za usvajanje unutrašnjih propisa. Evropski parlament daje mišljenje u roku koji Savet može da utvrdi, u zavisnosti od stepena hitnosti. U odsustvu mišljenja u predviđenom roku, Savet može da donosi odluke.
Odstupajući od odredbi iz prethodnog podstava, sporazumi navedeni u članu 310. kao i drugi sporazumi koji stvaraju specifičan institucionalni okvir putem organizovanja procedura o saradnji, sporazumi koji imaju značajne budžetske posledice za Zajednicu i sporazumi koji podrazumevaju izmenu propisa usvojenih u skladu sa procedurom iz člana 251, zaključuju se nakon dobijene saglasnosti Evropskog parlamenta.
Savet i Evropski parlament, u slučaju hitnosti, mogu da se dogovore o roku za davanje ove saglasnosti.
4. Prilikom zaključenja sporazuma, Savet može, odstupajući od stava 2, ovlastiti Komisiju da odobrava izmene u ime Zajednice, u slučajevima kada je sporazumom predviđeno da se takve izmene usvajaju prema pojednostavljenoj proceduri ili od strane tela koje se obrazuje takvim sporazumom; Savet može da utvrdi posebne uslove za dobijanje ovog ovlašćenja.
5. Kada Savet predvidi zaključenje sporazuma koji bi uključio i izmene ovog Ugovora, te izmene se prvo moraju usvojiti prema proceduri predviđenoj članom 48. Ugovora o Evropskoj uniji.
6. Evropski parlament, Savet, Komisija ili država članica mogu tražiti mišljenje Suda pravde o usklađenosti predloga nekog sporazuma sa odredbama ovog Ugovora. U slučaju da je mišljenje Suda pravde negativno, takav sporazum može da stupi na snagu samo pod uslovima utvrđenim članom 48. Ugovora o Evropskoj uniji.
7. Ugovori zaključeni prema uslovima iz ovog člana obavezuju organe Zajednice i države članice.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 301
Ako zajednički stav ili zajednički poduhvat, usvojeni na osnovu odredbi Ugovora o Evropskoj uniji o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, predviđaju prekid ili smanjenje, u potpunosti ili delimično, ekonomskih odnosa, sa jednom ili više trećih zemalja, Savet donosi neophodne hitne mere. Savet odlučuje kvalifikovanom većinom na predlog Komisije.
Član 302
Komisija održava sve odgovarajuće veze sa organima Ujedinjenih nacija i njihovim specijalizovanim agencijama.
Komisija takođe održava takve odnose, ako je to korisno, sa svim međunarodnim organizacijama.
Član 303
Zajednica uspostavlja sve oblike odgovarajuće saradnje sa Evropskim savetom.
Član 304
Zajednica uspostavlja tesnu saradnju sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj, čije se pojedinosti utvrđuju zajedničkim sporazumom.
Član 305
1. Odredbe ovog Ugovora ne menjaju odredbe Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, naročito u pogledu prava i obaveza država članica, ovlašćenja organa te Zajednice i propisa tog Ugovora o delovanju zajedničkog tržišta za ugalj i čelik.
2. Odredbe ovog Ugovora ne derogiraju odredbe Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju.
Član 306
Odredbe ovog Ugovora ne sprečavaju postojanje ili dovršavanje regionalnih saveza između Belgije i Luksemburga ili između Belgije, Luksemburga i Holandije, u meri u kojoj se ciljevi tih regionalnih saveza ne postižu primenom ovog Ugovora.
Član 307
Odredbe ovog Ugovora ne utiču na prava i obaveze nastale pre 1. januara 1958. godine, a koje proizilaze iz sporazuma zaključnih između jedne ili više država članica, na jednoj strani, i jedne ili više trećih zemalja, na drugoj strani.
U meri u kojoj takvi sporazumi nisu u skladu sa ovim Ugovorom, jedna ili više odnosnih država članica preduzimaju odgovarajuće mere da otklone utvrđene neusklađenosti. U tom cilju države članice, prema potrebi, pomažu jedna drugoj prilikom usvajanja zajedničkog stava.
U primeni sporazuma navedenih u prvom stavu, države članice vode računa o činjenici da prednosti koje međusobno odobravaju na osnovu ovog Ugovora predstavljaju integralni deo osnivanja Zajednice i da su zbog toga neraskidivo povezani sa stvaranjem zajedničkih ustanova, prenošenjem ovlašćenja na njih i međusobnim pružanjem istovetne koristi od strane država članica.
Član 308
Ako se ukaže potreba za preduzimanjem od strane Zajednice aktivnosti za postizanje jednog od ciljeva Zajednice, u okviru delovanja zajedničkog tržišta, a za koju ovim Ugovorom nije predviđeno neophodno ovlašćenje, Savet donosi odgovarajuće mere, jednoglasnom odlukom na predlog Komisije i posle konsultovanja Evropskog parlamenta.
Član 309(*)
1. Ukoliko je donesena odluka o suspenziji prava učešća u glasanju predstavnika neke države članice, u skladu sa odredbama člana 7, stav 1, Ugovora o Evropskoj uniji, to pravo je takođe suspendovano i u odnosu na ovaj Ugovor.
2. Osim toga, kada je u skladu sa članom 7, stav 2, utvrđeno postojanje ozbiljnog i trajnog kršenja od strane neke države članice načela navedenih u članu 6, stav 1. Ugovora o Evropskoj uniji, Savet, odlučujući kvalifikovanom većinom, može doneti odluku da suspenduje određena prava koja ta država članica ima na osnovu primene ovog Ugovora. U tom slučaju, Savet će uzeti u obzir moguće posledice suspenzije na prava i obaveze fizičkih i pravnih lica.
Država članica koja je u pitanju će u svakom slučaju biti i dalje u obavezi da poštuje odredbe ovog Ugovora.
3. Savet može, odlučujući kvalifikovanom većinom, naknadno izmeniti ili ukinuti mere donesene u skladu sa stavom 2, kao odgovor na promene situacije koje su bile uzrok njihovom donošenju.
4. Kada donosi odluke pomenute u stavovima 2. i 3, Savet odlučuje bez uzimanja u obzir glasove predstavnika vlade države članice koja je u pitanju. Izuzetno od odredbi člana 205, stav 2, kvalifikovana većina se određuje u istoj proporciji ponderisanih glasova država članica koje su u pitanju, kao što je to slučaj u članu 205, stav 2.
Ovaj stav se takođe primenjuje u slučaju suspenzije prava glasanja, u skladu sa stavom 1. U tim slučajevima, odluke koje zahtevaju jednoglasnost se donose bez uzimanja u obzir glasa predstavnika vlade države članice koja je u pitanju.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Član 310
Zajednica može zaključiti sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija sporazume o pridruživanju, što obuhvata uzajamna prava i obaveze, zajedničke poduhvate i posebne procedure.
Član 311
Protokoli koji su zajedničkim sporazumom država članica priloženi ovom Ugovoru čine njegov sastavni deo.
Član 312
Ovaj Ugovor je zaključen na neodređeno vreme.
Član 313
Ovaj Ugovor podleže ratifikaciji Visokih Strana Ugovornica u skladu sa njihovim ustavnim propisima. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod vlade Republike Italije.
Ovaj Ugovor stupa na snagu prvog dana u mesecu koji sledi deponovanju ratifikacionih instrumenata poslednje države potpisnice. Ako je, međutim, posle ovog deponovanja preostalo manje od petnaest dana do početka narednog meseca, ovaj Ugovor stupa na snagu prvog dana drugog meseca posle deponovanja.
Član 314
Ovaj Ugovor je sačinjen u jedinstvenom izvornom tekstu na holandskom, francuskom, nemačkom i italijanskom jeziku, pri čemu su sva četiri teksta jednako verodostojna. Ugovor se deponuje u arhiv vlade Republike Italije koja će svim ostalim državama potpisnicama dostaviti overeni prepis.
U skladu sa Ugovorima o pristupanju, verzije ovog Ugovora na danskom, engleskom, finskom, grčkom, irskom, portugalskom, španskom i švedskom jeziku su takođe verodostojna.
POTVRĐUJUĆI TO, dole potpisani opunomoćenici potpisali su ovaj Ugovor.
Sačinjeno u Rimu, dvadesetpetog marta hiljadu devet stotina pedeset sedme.
(lista potpisa nije prevedena)
LISTA
u smislu člana 32 Ugovora
Broj u briselskoj |
Opis proizvoda |
GLAVA 1 |
Žive životinje |
GLAVA 2 |
Meso i drugi klanični proizvodi za jelo |
GLAVA 3 |
Ribe, ljuskari i mekušci |
GLAVA 4 |
Mlečni proizvodi; ptičja jaja; prirodni med |
GLAVA 5 |
Creva, bešike i želuci od životinja (osim od riba), celi ili u komadima Proizvodi životinjskog porekla nepomenuti niti obuhvaćeni na drugom mestu; mrtve životinje iz glave 1. i 3, neupotrebljive za ljudsku ishranu |
GLAVA 6 |
Živo drveće i druge biljke; lukovice, korenje i slično; sečeno cveće i ukrasno lišće |
GLAVA 7 |
Povrće, korenje i krtole za jelo |
GLAVA 8 |
Voće za jelo; kore agruma ili dinja i lubenica |
GLAVA 9 |
Kafa, čaj i začini, izuzev mate (tarifni br. 09.03) |
GLAVA 10 |
Žitarice |
GLAVA 11 |
Proizvodi mlinarske industrije; slad i škrob; gluten; inulin |
GLAVA 12 |
Uljano semenje i plodovi; razno zrnevlje, seme i plodovi; industrijsko i lekovito bilje; slama i stočna hrana |
GLAVA 13 |
Pektin |
GLAVA 15 |
Svinjska masnoća i živinska masnoća Masnoće od životinjskih vrsta goveda, ovaca i koza Stearin iz jestive svinjske masti, ulje iz jestive svinjske masti, oleostearin, oleo-ulje i ulje iz loja, neemulgovani, nemešani ili na drugi način pripremljeni Masti i ulja od riba ili morskih sisara, prečišćeni ili ne |
15.07 |
Ostala biljna ulja, tečna ili čvrsta, rafinisana ili nerafinisana Masti i ulja životinjskog ili biljnog porekla i njihove frakcije, delimično ili potpuno hidrogenizovani, rafinisani ili nerafinisani, ali dalje nepripremljeni Margarin, mešavine ili preparati od masti ili ulja životinjskog ili biljnog porekla ili od frakcija različitih masti ili ulja iz ove glave podobni za jelo Ostaci dobijeni pri preradi masnih materija i voskova životinjskog ili biljnog porekla |
GLAVA 16 |
Prerađevine od mesa, riba, ljuskara ili mekušaca |
GLAVA 17 |
Šećer od šećerne trske i šećerne repe, u čvrstom stanju Ostali šećeri; šećerni sirupi; veštački med i mešavine veštačkog i prirodnog meda; karamel Melase, dobijene prilikom ekstrakcije ili rafinisanja šećera Šećer sa dodatim sredstvima za aromatizaciju i materijama za bojenje, sirupi i melase, ali ne uključuje voćne sokove sa dodatim šećerom u nekoj proporciji |
GLAVA 18 |
Kakao u zrnu, ceo ili lomljen, sirov ili pržen Kakao ljuske, kore, opne i otpatci |
GLAVA 20 |
Proizvodi od povrća, voća i ostalih delova bilja |
GLAVA 22 |
Vino od svežeg grožđa, uključujući ojačana vina; šira od grožđa Vermut i ostala vina od svežeg grožđa Ostala fermentisana pića (npr. jabukovača, kruškovača i medovina) Nedenaturisan etil-alkohol uključujući rakije, likere i ostala alkoholna pića; složeni alkoholni proizvodi za proizvodnju pića Sirće i zamena sirćeta |
GLAVA 23 |
Ostatci i otpaci prehrambene industrije; pripremljena hrana za životinje |
GLAVA 24 |
Duvan sirovi ili neprerađen; otpaci od duvana |
GLAVA 45 |
Prirodna pluta, sirova ili prosto pripremljena; otpaci od plute; pluta drobljena, granulisana ili mlevena |
GLAVA 54 |
Lan, sirov ili prerađivan ali nepredan; kučina i otpaci od lana (uključujući i otpatke prediva i raščupane tekstilne materijale) |
GLAVA 57 |
Konoplja (Cannabis sativa), sirova ili prerađivana ali nepredana; kučina i otpaci (uključujući otpatke prediva i raščupane tekstilne materijale) |
_________________________________________________________________________
* Naslov dodat članom 1. Uredbe br. 7a Saveta Evropske ekonomske zajednice, od 18. Decembra 1959. (Sl. List br. 7, 30.1.1961, p.71. - specijalno izdanje (na engleskom) 1959-1962, p.68.
PREKOMORSKE ZEMLJE I TERITORIJE
na koje se primenjuju odredbe iz četvrtog dela Ugovora
- Grenland,
- Nova Kaledonija i Zavisne teritorije,
- Francuska Polinezija,
- Južne i antartičke francuske teritorije,
- Valis i Futunska ostrva,
- Majote,
- Sen Pjer i Mikelon,
- Aruba,
- Holandski Antili:
- Bonare,
- Kuaračo,
- Saba,
- Sen Eustasius,
- Sen Martin.
- Angija,
- Kajmanska ostrva,
- Foklandska ostrva,
- Južna Džordžija i Južnosendvička ostrva,
- Monserat,
- Pitkern,
- Sveta Jelena i Zavisne teritorije,
- Britanske antartičke teritorije,
- Britanske teritorije Indijskog okeana,
- Ostrva Turks i Kaikos,
- Britanska devičanska ostrva,
- Bermuda.
PROTOKOL O PROŠIRENJU EVROPSKE UNIJE
VISOKE UGOVORNE STRANE,
PRIHVATILE SU naredne odredbe, koje će biti priključene Ugovoru o osnivanju Evropske unije i Ugovoru o osnivanju Evropskih zajednica:
Član 1
Ukidanje Protokola o organima Evropske unije
Protokol o organima u perspektivi proširenja Evropske unije, koji je priključen Ugovoru o Evropskoj uniji i Ugovoru o osnivanju Evropskih zajednica, ovim se ukida.
Član 2
Odredbe koje se odnose na Evropski Parlament
1. Od 1. januara 2004. godine, sa važenjem za period od 2004. do 2009. godine, u članu 190, stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i u članu 108, stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, prvi podstav će se zameniti sledećim:
"Broj predstavnika izabranih u svakoj od država članica biće sledeći:
Belgija |
22 |
Danska |
13 |
Nemačka |
99 |
Grčka |
22 |
Španija |
50 |
Francuska |
72 |
Irska |
12 |
Italija |
72 |
Luksemburg |
6 |
Holandija |
25 |
Austrija |
17 |
Portugalija |
22 |
Finska |
13 |
Švedska |
18 |
Velika Britanija |
72." |
2. Prema stavu 3, ukupan broj predstavnika u Evropskom parlamentu za period od 2004. do 2009. godine će biti jednak broju predstavnika predviđenih članom 190, stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice plus broju predstavnika novih država članica na osnovu Ugovora o pristupanju koji se potpišu najkasnije do 1. januara 2004.
3. Ukoliko je ukupan broj članova koji se navodi u tački 2. manji od 732, srazmerna ispravka će se primeniti na broj izabranih predstavnika svake države članice, tako da ukupan broj bude što bliži broju od 732.
Međutim, učinjene ispravke ne mogu voditi povećanju broja predstavnika koji će se izabrati u svakoj državi članici i biti veći od broja predviđenog u članu 190, stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i u članu 108, stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju za period 1999. do 2004. godine.
Savet će usvojiti odluku u tom smislu.
4. Odstupajući od drugog stava člana 189. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i drugog stava člana 107. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, u slučaju stupanja na snagu Ugovora o pristupanju posle usvajanja odluke Saveta predviđenom u drugom podstavu stava 3. ovog člana, broj članova Evropskog parlamenta može privremeno preći broj od 732. za period na koji se takva odluka primenjuje. Ista ispravka kao što se navodi u prvom podstavu stava 3. ovog člana će se primeniti na broj predstavnika koji se biraju u državama članicama o kojima je reč.
Član 3
Odredbe o raspodeli glasova u Savetu
Od 1. januara 2005:
a) u članu 205. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i u članu 118. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju:
i) stav 2. će se zameniti sledećim:
"2. Tamo gde se od Saveta zahteva da odlučuje kvalifikovanom većinom, glasovi njegovih članica će se rasporediti na sledeći način:
Belgija |
12 |
Danska |
7 |
Nemačka |
29 |
Grčka |
12 |
Španija |
27 |
Francuska |
29 |
Irska |
7 |
Italija |
29 |
Luksemburg |
4 |
Holandija |
13 |
Austrija |
10 |
Portugalija |
12 |
Finska |
7 |
Švedska |
10 |
Velika Britanija. |
29. |
Da bi se akti Saveta usvojili potrebno je najmanje 169. glasova većine članica, tamo gde ovaj Ugovor nalaže da se isti mogu usvojiti na predlog Komisije.
U drugim slučajevima, da bi se akti usvojili, Savet će zahtevati najmanje 169. glasova od najmanje dve trećine članova."
ii) sledeći stav 4. će se dodati:
"4. Kada Savet usvaja odluku kvalifikovanom većinom, član Saveta može tražiti potvrdu da države članice, koje čine kvalifikovanu većinu, predstavljaju najmanje 62% ukupnog stanovništva Unije. Ukoliko se pokaže da ovaj uslov nije ispunjen, odluka o kojoj je reč se neće usvojiti."
b) U članu 23, stav 2, Ugovora o Evropskoj uniji, treći podstav će se zameniti sledećim tekstom:
"Glasovi članova Saveta će se rasporediti u skladu sa članom 205, stav 2, Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Da bi se odluka usvojila, potrebno je najmanje 169. glasova od najmanje dve trećine članova koji su glasali. Kada se odluka usvaja kvalifikovanom većinom Saveta, član Saveta može tražiti potvrdu da države članice koje čine kvalifikovanu većinu predstavljaju najmanje 62% ukupnog stanovništva Unije. Ukoliko se pokaže da taj uslov nije ispunjen, odluka o kojoj je reč se neće usvojiti."
v) U članu 34. Ugovora o Evropskoj uniji, stav 3. će se zameniti sledećim:
"3. Tamo gde Savet donosi odluke kvalifikovanom većinom, glasovi članica će se rasporediti na osnovu člana 205, stav 2, Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, pa je za usvajanje akata Saveta potrebno najmanje 169. glasova od najmanje dve trećine članica koje su učestvovale u glasanju. Kada Savet usvaja odluku kvalifikovanom većinom, član Saveta može tražiti potvrdu da države članice koje čine kvalifikovanu većinu, predstavljaju najmanje 62% ukupnog stanovništva Unije. Ukoliko se pokaže da taj uslov nije ispunjen, odluka o kojoj je reč se neće usvojiti."
2. Prilikom svakog pristupanja Uniji, okvir koji se navodi u drugom podstavu člana 205, stav 2, Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i drugom podstavu člana 118, stav 2, Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, će se računati tako da prag kvalifikovane većine izražen u glasovima ne prelazi prag koji je sadržan u Deklaraciji o proširenju Evropske unije, uključujući i u Finalnom aktu konferencije koja je usvojila Ugovor iz Nice.
Član 4
Odredbe koje se odnose na Komisiju
1. Od 1. januara 2005. i stupanjem na snagu kada prva Komisija preuzme dužnost posle tog datuma, član 213, stav 1. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i član 126, stav 1. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, će se zameniti sledećim:
"1. Članovi Komisije će se izabrati na osnovu njihove opšte stručnosti i njihova samostalnost mora biti van svake sumnje.
Komisiju čine predstavnici (po jedan) svih država članica. Savet može menjati broj članova Komisije jednoglasnom odlukom."
2. Kada Unija bude imala 27. država članica, član 213, stav 1. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i član 126, stav 1. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, će se zameniti sledećim:
"1. Članovi Komisije će se izabrati na osnovu njihove opšte stručnosti i njihova nezavisnost mora biti van svake sumnje.
Broj članova Komisije će biti manji od broja država članica. Članovi Komisije će se birati na osnovu sistema rotacije zasnovanom na načelu jednakosti, o čemu Savet jednoglasno donosi aranžmane sprovođenja ovog sistema.
Broj članova Komisije odrediće Savet jednoglasnom odlukom.
Ova dopuna će se primenjivati od dana preuzimanja dužnosti prve Komisije posle datuma pristupanja dvadeset sedam država članica Unije."
3. Savet koji odlučuje jednoglasno posle potpisivanja Ugovora o pristupanju dvadeset sedam država članica Unije, će usvojiti:
- broj članova Komisije;
- aranžmane za sprovođenje rotacionog sistema zasnovanom na načelu jednakosti koji sadrži sve potrebne kriterijume i pravila za automatsko utvrđivanje sastava sukcesivnih kolegijuma članova Komisije na osnovu sledećih načela:
a) Države članice će se tretirati na strogo jednakoj osnovi kada je reč o redosledu i dužini vremena na dužnostima članova Komisije; shodno tome, razlika između ukupnog broja mandata članova Komisije koje, na primer, vrše predstavnici bilo koje dve države, ne može biti veća od jednog;
b) Shodno tački (a), svaki naredni kolegijum će tako biti sastavljen da na zadovoljavajući način odražava demografski i geografski spektar država članica Unije.
4. Bilo koja država koja pristupa Uniji će imati mogućnost, u bilo kom trenutku pristupanja, da ima jednog svog predstavnika kao člana Komisije, dok je na snazi primena stava 2.
PROTOKOL O STATUTU SUDA PRAVDE
VISOKE UGOVORNE STRANE
U ŽELJI da utvrde statut Suda pravde koji je predviđen članom 245. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i članom 160. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju,
SPORAZUMELE SU SE o sledećim odredbama koje se dodaju Ugovoru o osnivanju Evropske unije, Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice i Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju:
Član 1
Sud pravde će se uspostaviti i vršiće nadležnosti u skladu sa odredbama Ugovora o Evropskoj uniji (Ugovor EU), Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (Ugovor EZ), Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Ugovor EUROATOM) i ovog statuta.
SUDIJE I PRAVOBRANIOCI
Član 2
Pre nego što preuzme svoju dužnost svaki sudija će, u javnom nastupu pred Sudom, položiti zakletvu da će svoju dužnost obavljati nepristrasno i savesno, kao i da će čuvati tajnost sudskog većanja.
Član 3
Sudije će raspolagati imunitetom od sudskog postupka. Kada im prestane dužnost, i dalje će uživati imunitet u pogledu akata u kojima su sudili po službenoj dužnosti, uključujući usmene i pismene izjave.
Sud, koji zaseda u punom sastavu, može ukinuti imunitet.
U slučajevima gde je ukinut imunitet i pokrenut krivični postupak protiv sudije, njemu će se suditi, u bilo kojoj državi članici, samo od strane suda koji je nadležan da sudi članovima najvišeg državnog pravosuđa.
Članovi 12. do 15. i član 18. Protokola o privilegijama i imunitetima Evropskih zajednica će se primenjivati na sudije, pravobranioce, sekretare suda i pomoćnike izvestilaca Suda, što je bez bez uticaja na odredbe o imunitetu od sudskog postupka protiv sudija koji se navode u prethodnim tačkama.
Član 4
Sudije ne mogu obavljati političke ili upravne funkcije.
Oni se ne mogu baviti drugim zanimanjem, bez obzira da li je profitabilno ili ne, osim ako to Savet izuzetno odobri.
Kada preuzimaju dužnost, oni će položiti svečanu zakletvu da će, tokom i posle prestanka mandata, poštovati obaveze koje iz toga proizilaze, posebno dužnost da očuvaju integritet i tajnost u pogledu prihvatanja, posle prestanka dužnosti, nekih imenovanja ili koristi.
Bilo kakva sumnja u vezi sa ovom tačkom rešiće se odlukom suda.
Član 5
Nezavisno od redovne smene, ili smrti, dužnosti sudije prestaju u slučaju ostavke.
Kada sudija da ostavku, njegovo pismo o ostavci se upućuje predsedniku Suda koji isto prosleđuje predsedniku Saveta. Posle ove notifikacije ostaje upražnjeno mesto sudije.
Sa izuzetkom oblasti u kojima se primenjuje član 6, sudija će nastaviti da vrši dužnost dok njegov naslednik istu ne preuzme.
Član 6
Sudiji može biti uskraćen mandat ili pravo na penziju ili druge prinadležnosti samo ako, jednoglasnim mišljenjem sudija ili pravobranilaca suda, više ne ispunjava neophodne uslove ili obaveze koje nalaže njegova dužnost. Sudija o kojem je reč neće učestvovati u takvim većanjima.
Sekretar suda će obavestiti o odluci suda predsednika Evropskog parlamenta i predsednika Komisije i o svemu uputiti notu predsedniku Saveta.
U slučaju odluke kojom se sudiji uskraćuje vršenje dužnosti, mesto sudije se smatra upražnjenim nakon dostavljanja zvanične notifikacije.
Član 7
Sudija koji zamenjuje člana suda kojem nije istekao mandat, biće imenovan za preostali deo mandata njegovog prethodnika.
Član 8
Odredbe članova 2. do 7. se primenjuju na pravobranioce.
ORGANIZACIJA
Član 9
Svake tri godine, sudije se delimično zamenjuju, i to se alternativno zamenjuju osam, odnosno sedam sudija.
Svake tri godine, se pravobranioci delimično zamenjuju. U svakoj od tih prilika menjaju se četiri pravobranioca.
Član 10
Sekretar polaže zakletvu pred Sudom da će svoju funkciju obavljati nepristrasno i savesno i da će čuvati tajnost sudskih većanja.
Član 11
Sud će predvideti zamenu sekretara u slučajevima kada je on sprečen da dođe u sud.
Član 12
Službena lica i druga lica biće zaposlena pri Sudu kako bi mu se omogućilo normalno delovanje. Oni će biti odgovorni sekretaru pod nadzorom predsednika.
Član 13
Na predlog Suda, Savet može, jednoglasnom odlukom, da imenuje pomoćnike izvestilaca i da donose propise o njihovom položaju. Od pomoćnika izvestilaca se može zahtevati, pod uslovima predviđenim pravilnikom, da učestvuju u pripremnim istražnim radnjama u aktuelnim slučajevima pred sudom i da sarađuju sa sudijom koji ima ulogu izvestioca.
Pomoćnici izvestilaca se biraju među licima čija nezavisnost je van svake sumnje i koji poseduju neophodne pravosudne kvalifikacije; postavlja ih Savet. Oni polažu zakletvu pred sudom da će dužnost obavljati nepristrasno i savesno i da će čuvati tajnost sudskih većanja.
Član 14
Sudije, pravobranioci i sekretar suda moraju imati boravište u mestu gde je sedište Suda.
Član 15
Sud je u stalnom zasedanju. Trajanje pravosudnog odmora utvrđuje Sud vodeći račina o potrebama posla.
Član 16
Sud obrazuje veće sastavljeno od tri do pet sudija. Sudije biraju predsednike veća iz svojih redova. Predsednici veća petorice sudija biraju se na tri godine i mogu ponovo biti birani (jedan dodatan mandat).
Veliko veće se sastoji od jedanaest sudija. Njime predsedava predsednik Suda. Predsednici veća od pet sudija i druge sudije koji su postavljeni u skladu sa uslovima predviđenim pravilnikom takođe čine deo velikog veća.
Sud zaseda u velikom veću kada država članica ili organ Zajednice koji su strana u postupku to zahtevaju.
Sud zaseda u punom sastavu u predmetima koji mu se povere na osnovu člana 195, stav 2, člana 129. ili člana 160, stav 7. Ugovora o EZAE.
Osim toga, ako smatra da je slučaj koji razmatra od izuzetnog značaja, Sud može odlučiti, posle saslušanja pravobranilaca, da slučaj poveri Sudu koji zaseda u punom sastavu.
Član 17
Odluke suda će biti pravovaljane samo ako je broj sudija koji učestvuju u donošenju odluka neparan.
Odluke veća koje se sastoji od tri ili pet sudija će biti pravovaljane samo ako ih donesu tri sudije.
Odluke velikog veća će biti pravovaljane samo ako zaseda devet sudija.
Odluke Suda koji zaseda u punom sastavu će biti pravovaljane samo ako zaseda jedanaest sudija.
U slučaju da jedan od sudija u veću bude sprečen da učestvuje u radu veća, sudija drugog veća može biti pozvan da zaseda u skladu sa uslovima predviđenim u pravilniku.
Član 18
Sudija ili pravobranilac ne mogu učestvovati u predmetima u kojima su već nastupali kao zastupnici ili savetnici ili na strani jedne od stranaka, ili kada su pozvani da daju izjavu kao članovi suda ili tribunala, istražne komisije ili u bilo kom drugom svojstvu.
Ako, iz nekog posebnog razloga, bilo koji sudija ili pravobranilac smatra da ne treba da učestvuje u donošenju presude ili u istrazi određenog slučaja, on će o tome obavestiti predsednika. Ako, iz nekog posebnog razloga, predsednik smatra da bilo koji sudija ili pravobranilac ne treba da zaseda ili podnosi zahteve ili primedbe u konkretnom slučaju, on će mu u tom smislu uputiti notifikaciju.
Ako dođe do teškoća u primeni ovog člana, to pitanje će se rešiti odlukom Suda.
Strana u sporu ne može tražiti promenu sastava Suda ili jednog od sudskih veća, na osnovu, bilo nacionalnosti sudije ili odsustva iz suda ili veća sudije koji ima nacionalnost te stranke.
POSTUPAK
Član 19
Države članice i organi Zajednice će biti predstavljeni u sudu imenovanjem zastupnika u svakom predmetu; zastupniku može pomagati savetnik ili pravnik (advokat).
Države, nezavisno od država članica, koje su strane Sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru, kao i EFTA nadzorni organ, koji se navode u tom Sporazumu, biće predstavljeni na isti način.
Ostale strane moraju biti predstavljene pravnikom (advokatom).
Samo advokat koji je ovlašćen da nastupa pred sudom države članice ili države koja je strana u Sporazumu o Evropskom ekonomskom prostoru, može predstavljati ili pomagati stranu na Sudu.
Takvi zastupnici, pravni savetnici ili advokati će, kada nastupaju pred Sudom, uživati prava i imunitete neophodne za nezavisno obavljanje njihovih dužnosti pod uslovima predviđenim u pravilniku.
U odnosu na takve savetnike i advokate koji nastupaju na Sudu, Sud će imati nadležnosti koje redovno uživaju sudovi pravde, pod uslovima predviđenim pravilnikom.
Univerzitetski profesori koji su državljani države članice i čiji zakoni im daju pravo učešća na suđenju, će imati ista prava pred sudom koja se ovim članom obezbeđuju advokatima.
Član 20
Postupak pred Sudom se sastoji iz dva dela: pismenog i usmenog.
Pismeni postupak se sastoji od komuniciranja strana i organa Zajednice čije su odluke sporne, podnošenja prijava, izjava u sudskim predmetima, odbrane i zapažanja, odgovora, ako ih ima, kao i svih pratećih papira i dokumenata ili overenih kopija istih.
Komuniciranje se obavlja preko sekretara suda po redosledu i u vremenskom okviru predviđenim pravilnikom.
Usmeni postupak se sastoji od čitanja izveštaja koji prezentira sudija u svojstvu izvestioca suda, saslušanje zastupnika, savetnika i advokata od strane Suda i podnesaka pravobranioca, kao i saslušanja, ako ga bude, svedoka i stručnjaka.
Tamo gde smatra da sudski predmet ne otvara nova pravna pitanja, Sud može odlučiti, posle saslušanja pravobranioca, da će predmet biti razmatran bez podnesaka pravobranioca.
Član 21
Predmet se podnosi Sudu pismenom prijavom kancelariji Suda. Prijava sadrži ime podnosioca i stalnu adresu, kao i podatke o potpisniku, ime strane ili imena strana protiv kojih se podnosi prijava, predmet spora, vrstu sudskog razmatranja (koje se traži) i kratku izjavu o pravnom osnovu na kojem se zasniva tužba.
Uz tužbu se dostavlja, gde je to potrebno, mera za koju se traži poništaj ili, u okolnostima navedenim u članu 232. Ugovora o EZ i članu 148. o EZAE, dokumentovani dokaz o datumu kada je, u skladu sa ovim članovima, zatraženo angažovanje nekog organa. Ako se dokumenta ne prilože uz tužbu, sekretar suda će iste zatražiti, od strane u pitanju, da ih u razumnom roku dostavi, međutim u tom slučaju prava te strane ne prestaju čak i ako se takva dokumenta dostave posle vremenskog roka za izvršenje takvih radnji.
Član 22
Slučaj predviđen u članu 18. Ugovora o EZAE podnosi se sudu upućivanjem žalbe sekretaru suda. Žalba sadrži ime i stalnu adresu i podatke o potpisniku, referencu na odluku protiv koje se podnosi žalba, imena tuženika, predmet spora, podneske i kratku izjavu o pravnom osnovu na kojem je žalba zasnovana.
Uz žalbu se prilaže overena kopija odluke Arbitražnog komiteta koja se pobija.
Ako sud odbaci žalbu, odluka Arbitražnog komiteta postaje konačna.
Ako sud poništi odluku Arbitražnog komiteta, predmet se može ponovo otvoriti, gde je to odgovarajuće, na inicijativu jedne od strana u sporu pred Arbitražnim komitetom. Komitet će se povinovati bilo kojoj odluci o pravnim pitanjima koje donosi sud.
Član 23
U slučajevima predviđenim članom 35, stav 1, Ugovora o EU, članom 234. Ugovora o EZ i članom 150. Ugovora o EZAE, odluka suda ili tribunala države članice koja suspenduje postupak i prenosi slučaj na Sud, će se notifikovati sudu od strane suda ili tribunala u pitanju. Odluku će potom sekretar suda saopštiti stranama, državama članicama i Komisiji, kao i Savetu ili Evropskoj centralnoj banci ukoliko je reč o spornom aktu, pravovaljanosti ili tumačenju koji potiču od ovih organa, odnosno Evropskom parlamentu i Savetu ukoliko je reč o spornom aktu, pravovaljanosti ili tumačenju koje su ova dva organa zajednički doneli.
U roku od dva meseca od ove notifikacije, strane, države članice, Komisija i, gde je to shodno, Evropski parlament, Savet i Evropska centralna banka, imaju pravo da daju izjave o slučaju ili podnesu pismena zapažanja sudu.
U slučajevima predviđenim članom 234. Ugovora o EZ, odluku nacionalnog suda ili tribunala će državama saopštiti sekretar suda, izvan kruga država članica, koje su strane u Sporazumu o evropskom ekonomskom prostoru, a takođe i nadzornom organu EFTA koji se navodi u Sporazumu i koji može u roku od dva meseca posle notifikacije da da izjavu o slučaju ili podnese pismena zapažanja sudu kada je u pitanju primena jedne od oblasti sadržane u Sporazumu.
Član 24
Sud može da zatraži od strana u sporu da dostave dokumenta i da pruže sve podatke koje Sud smatra potrebnim. Svako odbijanje će se zvanično zabeležiti.
Sud takođe može da zatraži od država članica i organa koji nisu strane u sporu da dostave sve podatke koje Sud smatra neophodnim za postupak.
Član 25
Sud može u svakom trenutku da zatraži od nekog pojedinca, od organa vlasti, komiteta ili neke druge organizacije da daju stručno mišljenje.
Član 26
Svedoci mogu biti saslušani pod uslovima predviđenim pravilnikom.
Član 27
U slučaju da svedok ne izvrši dužnost, Sud ima ovlašćenje koja se uopšteno daju sudovima i tribunalima i može ga novčano kazniti pod uslovima predviđenim pravilnikom.
Član 28
Svedoci i stručnjaci mogu biti saslušani pod zakletvom u formi koja je previđena ili na način predviđen zakonom države svedoka ili stručnjaka.
Član 29
Sud može narediti da svedok ili stručnjak budu saslušani od strane sudskih organa u mestu njegovog stalnog prebivališta.
Naredba o izvršenju će se poslati nadležnim sudskim organima pod uslovima predviđenim pravilnikom. Dokumenta dobijena u skladu sa sudskim zahtevom će se vratiti Sudu pod istim uslovima.
Sud će snositi troškove, bez uticaja na pravo naplate, gde je to odgovarajuće, za strane u sporu.
Član 30
Država članica će se odnositi prema bilo kojoj povredi zakletve od strane svedoka ili stručnjaka na isti način kao da je učinjen prekršaj pred nekim od njenih nadležnih sudova u građanskim postupcima. Na zahtev Suda, država članica u pitanju će goniti prekršioca pred njenim nadležnim sudom.
Član 31
Pretres na sudu je javan, osim ako Sud, po svom nahođenju ili na zahtev strana, iz opravdanih razloga odluči drugačije.
Član 32
Tokom pretresa, Sud može ispitivati stručnjake, svedoke i strane u sporu. Strane u sporu, međutim, mogu se obratiti Sudu samo preko svojih zastupnika.
Član 33
Zapisnik se sastavlja za svaki pretres i potpisuju ga predsednik i sekretar.
Član 34
Predsednik utvrđuje listu sporova.
Član 35
Proces odlučivanja Suda će biti i ostati poverljiv.
Član 36
Presude sadrže obrazloženje na osnovu kojeg je doneta odluka. One sadrže imena sudija koji su učestvovali u donošenju odluke.
Član 37
Presude potpisuju predsednik i sekretar suda. One se čitaju na javnom zasedanju.
Član 38
Sud donosi odluku o troškovima.
Član 39
Predsednik Suda može, u skraćenom postupku, koji se, u izvesnoj, neophodnoj meri, razlikuje od nekih pravila koja sadrži ovaj statut i koji je predviđen pravilnikom, presuditi u zahtevima za suspenziju izvršenja, kao što je predviđeno u članu 242. Ugovora o EZ i članu 157. Ugovora o EZAE, ili da odrede prelazne mere u skladu sa članom 243. Ugovora o ET ili članom 158. Ugovora o EZAE, ili da suspenduje izvršenje u skladu sa četvrtim stavom člana 256. Ugovora o EZ ili trećim stavom člana 164. Ugovora o EZAE.
Ukoliko je predsednik sprečen da učestvuje u radu Suda, njegovo mesto će zauzeti drugi sudija pod uslovima predviđenim pravilnikom.
Suđenje predsednika ili sudije koji ga zamenjuje će biti privremeno i neće uticati na odluku Suda u pogledu suštine predmeta.
Član 40
Države članice i organi Zajednice mogu uzeti učešće u sporovima pred Sudom.
Isto pravo je dato svakom drugom licu koje ima interes za bilo koji slučaj pred sudom, sa izuzetkom sporova između država članica, između organa Zajednice ili između država članica i organa Zajednice.
Bez uticaja na drugu tačku, države, koje nisu države članice i koje su strane u sporazumu o Evropskom ekonomskom prostoru, kao i nadzorni organ EFTA koji se navodi u tom Sporazumu, može da deluje u slučajevima pred sudom gde je u pitanju primena jedne od oblasti navedenih u tom sporazumu.
Zahtev za učešće je ograničen na podršku zahtevu stranke za poštovanjem sudske procedure.
Član 41
U slučajevima gde tužena strana, posle urednog poziva, ne podnese pismene podneske koji se zahtevaju od odbrane, doneće se presuda protiv te strane zbog izostanka. Žalba može biti upućena protiv presude u roku od jednog meseca od njenog objavljivanja. Žalba neće imati dejstvo na izvršenje presude, donete na osnovu izostanka strane u sporu, osim ako Sud drugačije ne odluči.
Član 42
Države članice, organi Zajednice i druga fizička i pravna lica mogu, u slučajevima i pod uslovima koji su predviđeni pravilnikom, podneti zahtev za procedurom za učešće treće strane, radi osporavanja presude donete bez njihovog učešća, u slučaju da presuda pogađa njihove interese i prava.
Član 43
Ukoliko značenje ili domet presude izazivaju sumnju, Sud će dati pravilno tumačenje po zahtevu bilo koje strane ili organa Zajednice koji za to imaju interes.
Član 44
Zahtev za reviziju presude može se podneti Sudu samo u slučaju da se ustanove nove činjenica koje su takve prirode da mogu biti odlučujuće, i koje su, u vreme donošenja presude bile nepoznate Sudu i strani koja zahteva reviziju.
Postupak revizije će odlukom Suda odmah biti pokrenut uz registrovanje postojanja nove činjenice, uz uvažavanje da je ona takvog karaktera da ostavlja slučaj otvorenim za reviziju i uz izjavu da je zahtev na pomenutim osnovama prihvatljiv.
Zahtev za reviziju presude ne može se podneti po proteku 10. godina od dana donošenja presude.
Član 45
Periodi odlaganja rokova ili postupka zasnovani na uvažavanju udaljenosti će se predvideti pravilnikom.
Nijedno pravo neće biti dovedeno u pitanje zbog isteka vremenskih rokova ukoliko strana koja je u pitanju dokaže da su postojale nepredviđene okolnosti ili viša sila.
Član 46
Postupci protiv Zajednice u stvarima koje potiču iz vanugovornih obaveza ne mogu se pokretati nakon pet godina nakon zbivanja koje je predstavljalo povod za pokretanje postupka. Ovaj period ne teče, ukoliko se postupci vode pred Sudom ili ako je postupku prethodio zahtev-prijava oštećene strane nadležnom organu Zajednice. U ovom poslednjem slučaju, postupak mora biti pokrenut u roku od dva meseca kako je to predviđeno u članu 230. Ugovora o EZ, odnosno u članu 146. Ugovora o EZAE; odredbe drugog stava člana 232. Ugovora o EZ, odnosno drugog stava člana 148. Ugovora o EZAE primenjuju se u skladu sa okolnostima.
PRVOSTEPENI SUD EVROPSKIH ZAJEDNICA
Član 47
Članovi 2. do 8, članovi 14. i 15, prvi, drugi, četvrti i peti stav člana 17. i člana 18. će se primenjivati na Prvostepeni sud i njegove članove. Zakletva koja se navodi u članu 2. će biti položena pred Sudom pravde i odluke koje se navode u članovima 3, 4. i 6. će se usvojiti od Suda posle saslušanja Prvostepenog suda.
Četvrti stav člana 3. i članova 10, 11. i 14. će se primenjivati na sekretara Prvostepenog suda mutatis mutandis.
Član 48
Prvostepeni sud je sastavljen od petnaest sudija.
Član 49
Članovi Prvostepenog suda mogu biti pozvani da obavljaju dužnost pravobranioca.
Pravobranilac ima zadatak da, potpuno nepristrasno i nezavisno, u javnoj raspravi pred Prvostepenim sudom, iznese argumentovano mišljenje o slučajevima koji su podneti Prvostepenom sudu, sa ciljem da pomogne Prvostepenom sudu u vršenju njegovih dužnosti.
Kriterijumi za izbor takvih slučajeva, kao i postupke za postavljenje pravobranilaca, biće predviđeni pravilnikom Prvostepenog suda.
Član koji je pozvan da obavi dužnost pravobranioca u nekom sporu ne mora da učestvuje u delu izricanja presude.
Član 50
Prvostepeni sud zaseda u veću od tri ili pet sudija. Sudije će birati predsednike veća iz svojih redova. Predsednici veća petorice sudija se biraju na period od tri godine. Oni mogu biti još jednom birani.
Sastav veća i način poveravanje sporova veću se utvrđuju pravilnikom. U nekim slučajevima prema pravilniku, Prvostepeni sud može zasedati kao sud u punom sastavu ili biti obrazovan od jednog sudije.
Pravilnik može takođe predvideti da Prvostepeni sud zaseda u velikom veću u slučajevima i pod uslovima koji se u njemu navode.
Član 51
Kao izuzetak od propisa sadržanih u članu 225, stav 1, Ugovora o EZ i člana 140a, stav 1, Ugovora o EZAE, Sud pravde ima nadležnost u tužbama koje podnose države članice, organi Zajednice ili Evropska centralna banka.
Član 52
Predsednik Suda pravde i predsednik Prvostepenog suda će saglasno utvrditi uslove pod kojima zvaničnici suda i ostalo osoblje Suda pravde mogu pružiti usluge Prvostepenom sudu da bi delovao. Neki zvaničnici ili drugo osoblje suda će biti odgovorni sekretaru Prvostepenog suda pod nadzorom predsednika Prvostepenog suda.
Član 53
Postupak pred Prvostepenim sudom se odvija na osnovu Naslova III.
Dalje i detaljnije odredbe, ako se pokaže neophodnim, biće predviđene pravilnikom. Pravilnik može da odstupi od četvrtog stava člana 40. i člana 41. sa ciljem da obuhvati posebna obeležja sporova u oblasti intelektualne svojine.
Bez obzira na četvrti stav člana 20, pravobranilac može dostaviti svoje podneske u pismenom obliku.
Član 54
U slučaju gde su tužba ili drugi proceduralni dokument, upućeni Prvostepenom sudu, a zavedeni greškom sekretarijata Suda pravde, sekretarijat ovog Suda će ih odmah proslediti sekretarijatu Prvostepenog suda; na isti način, gde su tužba ili drugi proceduralni dokument upućeni Sudu pravde, zavedeni greškom sekretara Prvostepenog suda, sekretar ovog Suda će ih odmah proslediti sekretaru Suda pravde.
Kada Prvostepeni sud ustanovi da nije nadležan da sprovede saslušanje i da preduzme druge delatnosti, za koje je nadležan Sud pravde, on će ove radnje preneti Sudu pravde; na isti način, kada Sud pravde ustanovi da određena radnja spada u nadležnost Prvostepenog suda, on će je preneti na Prvostepeni sud, pri čemu ovaj sud ne može izbeći svoju nadležnost.
Kada su Sudu pravde i Prvostepenom sudu stavljeni u nadležnost isti tužbeni zahtevi, gde se postavlja isto pitanje tumačenja ili se isti pravni akt dovodi u pitanje, Prvostepeni sud može, posle saslušanja strana, suspendovati postupak dok Sud pravde ne donese odluku. U slučajevima gde je podnesena tužba za poništenje istog akta, Prvostepeni sud može odbiti nadležnost sa ciljem da Sud pravde reši takvu tužbu. U slučajevima koji se navode u ovoj tački, Sud pravde može takođe odlučiti da suspenduje postupak; u tom slučaju, postupak pred Prvostepenim sudom će se nastaviti.
Član 55
Konačne odluke Prvostepenog suda, odluke koje samo delimično obuhvataju presudu o suštini spora, ili odluke koje se odnose na postupak u sporovima oko nedostatka nadležnosti ili oko prihvativosti tužbe, biće notifikovane od strane Prvostepenog suda svim zainteresovanim stranama, kao i svim državama članicama i organima Zajednice čak iako nisu intervenisali u predmetu koji se vodi pred Prvostepenim sudom.
Član 56
Pre Sudom pravde se može podneti žalba, u roku od dva meseca od dostavljanja presude protiv koje je uložena žalba, protiv konačnih odluka Prvostepenog suda i protiv odluka tog Suda koje se odnose na proceduru u sporovima oko nedostatka nadležnosti ili oko prihvativosti tužbe.
Takvu žalbu može podneti bilo koja strana koja nije uspela u sporu, u celini ili delimično. Međutim, oni koji podnose žalbu, sa izuzetkom država članica i organa Zajednice, mogu se žaliti samo u slučaju kada ih odluka Prvostepenog suda direktno pogađa.
Sa izuzetkom slučajeva koji se odnose na sporove između Zajednice i njenog osoblja, žalba se takođe može podneti od strane država članica i organa Zajednice koji nisu reagovali u postupku pred Prvostepenim sudom. Te države članice i organi će biti u istom položaju kao i države članice ili organi koji su reagovali u prvom stepenu.
Član 57
Bilo koje lice čiji je zahtev da učestvuje u sporu bio odbijen od strane Prvostepenog suda može se žaliti Sudu pravde u roku od dve nedelje od dostavljanja odluke o odbacivanju zahteva.
Strane u postupku se mogu žaliti Sudu pravde protiv bilo koje odluke Prvostepenog suda donete na osnovu člana 242. ili člana 243. ili četvrtog stava člana 256. Ugovora o EZ ili člana 157. ili člana 158. ili trećeg stava člana 164. Ugovora o EZAE u roku od dva meseca od njihovog dostavljanja.
Žalba o kojoj je reč u prve dva stava ovog člana će se saslušati i oceniti prema postupku predviđenom članom 39.
Član 58
Žalba Sudu pravde je ograničena na pravna pitanja. Ona se zasniva na nenadležnosti Prvostepenog suda, na povredi postupka pred sudom kojim se pogađa interes žalioca, kao i na kršenju komunitarnog prava od strane Prvostepenog suda.
Nijedna žalba se neće zasnivati samo na pitanju iznosa troškova ili na pitanju strane kojoj je naloženo da snosi troškove.
Član 59
Kada je žalba uložena protiv odluke Prvostepenog suda, postupak pred Sudom pravde će se sastojati od pismenog i usmenog dela. U skladu sa uslovima predviđenim pravilnikom, Sud pravde, pošto sasluša pravobranioca i strane u sporu, može izostaviti usmeni postupak.
Član 60
Uz poštovanje članova 242. i 243. Ugovora o EZ ili članova 157. i 158. Ugovora o EZAE, žalba neće imati suspenzivno dejstvo.
Odstupajući od odredbi člana 244. Ugovora o EZ i člana 159. Ugovora o EZAE, odluke Prvostepenog suda kojima se neka uredba proglašava ništavnom stupaju na snagu nakon isteka perioda koji se navodi u prvom stavu člana 56. ovog statuta ili, ako je žalba uložena u tom periodu, nakon odbacivanja žalbe, što ne utiče na pravo strane u sporu da se obrati Sudu pravde, shodno članovima 242. i 243. Ugovora o EZ ili članovima 157. i 158. Ugovora o EZAE, radi suspenzije dejstava uredbe koja je proglašena ništavom ili propisivanja drugih privremenih mera.
Član 61
Ako je žalba utemeljena, Sud pravde će poništiti odluku Prvostepenog suda. On sam može doneti konačnu odluku, tamo gde stanje postupka to dozvoljava, ili može vratiti predmet Prvostepenom sudu radi donošenja presude.
Kada se slučaj vraća Prvostepenom sudu, taj Sud će biti vezan odlukom Suda pravde o pravnim pitanjima.
Kada se pokaže da je žalba, koja je podneta od strane države članice ili organa Zajednice, koji nisu učestvovali u postupku pred Prvostepenim sudom, utemeljena, Sud pravde može, ako to smatra neophodnim, da navede koja dejstva odluke Prvostepenog suda, koja je bila poništena, se smatraju konačnim u pogledu strana koje su u sporu.
Član 62
U slučajevima predviđenim u članu 225, stav 2. i stav 3. Ugovora o EZ i člana 140a, stav 2. i stav 3. Ugovora o EZAE, gde Prvi pravobranilac smatra da postoji ozbiljna opasnost povrede jedinstva ili doslednosti komunitarnog prava, on može predložiti da Sud pravde preispita odluku Prvostepenog suda.
Predlog može biti podnet u roku od jednog meseca od dostavljanja odluke od strane Prvostepenog suda. U roku od jednog meseca od dobijanja predloga Prvog pravobranioca, Sud pravde će odlučiti da li je potrebno preispitivanje odluke.
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 63
Pravilnik Suda pravde i Prvostepenog suda će obuhvatiti svaku neophodnu odredbu za primenu ili, gde je to potrebno, za dopunu ovoga statuta.
Član 64
Dok se propisi koji određuju jezičke aranžmane koji se primenjuju pred Sudom pravde i Prvostepenim sudom ne usvoje u ovom statutu, odredbe pravilnika Suda pravde i pravilnika Prvostepenog suda koje obuhvataju jezičke aranžmane će se i dalje primenjivati. Ove odredbe se jedino mogu dopuniti ili povući u skladu sa postupkom predviđenim za dopunu statuta.
PROTOKOL O FINANSIJSKIM POSLEDICAMA ISTEKA UGOVORA O EZUČ I ISTRAŽIVAČKOG FONDA ZA UGALJ I ČELIK
VISOKE UGOVORNE STRANE,
U ŽELJI DA se regulišu neka pitanja Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ);
U ŽELJI DA da se prenese vlasništvo fondova EZUČ na Evropsku zajednicu;
UZIMAJUĆI U OBZIR želju da se koriste istraživački fondovi koji se odnose na industriju uglja i čelika i neophodnosti da se u tom smislu obezbede posebni propisi;
SPORAZUMELE SU SE o sledećim odredbama, koje će biti aneks Ugovora o osnivanju Evropske zajednice:
Član 1
1. Sva aktiva i pasiva (imovina i obaveze) EZUČ, zatečena na dan 23. jula 2002. godine, će se preneti na Evropsku zajednicu 24. jula 2002. godine.
2. Neto vrednost ove aktive i pasive (imovine i obaveza), kako se iskazuje u zaključnom računu EZUČ od 23. jula 2002. godine, koja je podložna uvećanju ili smanjenju što može nastati kao posledica likvidacionog postupka, će se smatrati kao pasiva namenjena istraživanjima u oblastima bliskim industriji uglja i čelika.
3. Prihod od ovih aktiva, što se označava kao "Istraživački fond za ugalj i čelik", će se isključivo koristiti za istraživanja, van okvira istraživačkog programa, u oblastima bliskim industriji uglja i čelika u skladu sa odredbama ovog protokola i aktima usvojenim po tom osnovu.
Član 2
Savet, koji jednoglasno odlučuje na predlog Komisije i posle savetovanja Evropskog parlamenta, usvaja sve potrebne odredbe za sprovođenje ovog protokola, uključujući osnovna načela i odgovarajuće postupke donošenja odluka, posebno za usvajanje višegodišnjih finansijskih smernica za upravljanje aktivom Istraživačkog fonda za ugalj i čelik i tehničkih smernica za istraživački program Istraživačkog fonda za ugalj i čelik.
Član 3
Osim ako nije drugačije predviđeno u ovom protokolu i u usvojenim aktima po tom osnovu, primenjivaće se odredbe Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Član 4
Ovaj protokol se primenjuje od 24. jula 2002. godine.
PROTOKOL O ČLANU 67. UGOVORA O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE
VISOKE UGOVORNE STRANE
SPORAZUMELE SU SE o sledećim odredbama, koje će biti priključene Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice:
Poseban član
Od 1. maja 2004. godine, Savet će odlučivati kvalifikovanom većinom, na predlog Komisije i posle konsultovanja Evropskog parlamenta, u nameri da se usvoje mere predviđene Članom 66. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Prevod prečišćenog teksta Ugovora o osnivanju Evropske zajednice redakcija je pripremila prema zvaničnom prečišćenom tekstu objavljenom u "Sl. listu EZ", br. C 325. od 24. decembra 2002. godine. (www.europa.eu.int/eur-lex/lex/en/treaties/index.htm)