UGOVOR O EVROPSKOJ UNIJI (prečišćeni tekst)- "Sl. list EZ", br. C 325 od 24. decembra 2002. godine - |
I TEKST UGOVORA
Preambula
NASLOV I - Zajedničke odredbe
NASLOV II - Odredbe kojima se menja Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice sa ciljem osnivanja Evropske zajednice
NASLOV III - Odredbe kojima se menja Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik
NASLOV IV - Odredbe kojima se menja Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju
NASLOV V - Odredbe o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici
NASLOV VI - Odredbe o policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima
NASLOV VII - Odredbe o bližoj saradnji
NASLOV VIII - Završne odredbe
II PROTOKOLI (tekstovi koji nisu preneti, osim četiri Protokola usvojena na Međuvladinoj Konferenciji u Nici
Protokol aneksiran Ugovoru o Evropskoj uniji
- Protokol (1) o članu 17. Ugovora o Evropskoj uniji (1997)
Protokoli aneksirani Ugovoru o Evropskoj uniji i Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice
- Protokol (2) koji integriše Šengenske tekovine u okvire Evropske unije (1997)
- Protokol (3) o primeni određenih delova člana 14. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj (1997)
- Protokol (4) o položaju Ujedinjenog Kraljevstva i Irske (1997)
- Protokol (5) o položaju Danske (1997)
Protokoli aneksirani Ugovoru o Evropskoj uniji, Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice i Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju
- Protokol (6) o Statutu Suda pravde (2001) (u nastavku prenet tekst)
- Protokol (7) aneksiran Ugovoru o Evropskoj uniji i Ugovorima o osnivanju Evropske zajednice (1992)
- Protokol (8) o lociranju sedišta institucija i određenih tela i organa Evropskih zajednica i EVROPOL-a (1997)
- Protokol (9) o ulozi nacionalnih parlamenata u Evropskoj uniji (1997)
- Protokol (10) o proširenju Evropske unije (2001) (u nastavku prenet tekst)
NJEGOVO VELIČANSTVO KRALJ BELGIJANACA, NJENO VELIČANSTVO KRALJICA DANSKE, PREDSEDNIK SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE, PREDSEDNIK GRČKE REPUBLIKE, NJEGOVO VELIČANSTVO KRALJ ŠPANIJE, PREDSEDNIK FRANCUSKE REPUBLIKE, PREDSEDNIK IRSKE, PREDSEDNIK ITALIJANSKE REPUBLIKE, NJEGOVO KRALJEVSKO VISOČANSTVO VELIKI VOJVODA OD LUKSEMBURGA, NJENO VELIČANSTVO KRALJICA HOLANDIJE, PREDSEDNIK PORTUGALSKE REPUBLIKE, NJENO VELIČANSTVO KRALJICA UJEDINJENOG KRALJEVSTVA VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE,
REŠENI da obeleže novu etapu u procesu evropske integracije koja je započela stvaranjem Evropske zajednice,
PODSEĆAJUĆI na istorijski značaj okončanja podele evropskog kontinenta i na potrebu da se uspostave čvrste osnove za izgradnju buduće Evrope,
POTVRĐUJUĆI svoju privrženost načelima slobode, demokratije i poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i pravne države,
POTVRĐUJUĆI svoju privrženost osnovnim socijalnim pravima, kako su ona navedena u Evropskoj socijalnoj povelji potpisanoj u Torinu 18. oktobra 1961. godine i u Povelji Evropske zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989. godine,
U ŽELJI DA prodube solidarnost svojih naroda, uz poštovanje njihove istorije, kulture i njihovih tradicija,
U ŽELJI DA ojačaju demokratski karakter i uspešnost delovanja institucija, kako bi im se omogućilo da, u jedinstvenom institucionalnom okviru, ispunjavaju zadatke koji su im povereni,
REŠENI da obezbede jačanje i usklađenost svojih privreda, kao i da uspostave ekonomsku i monetarnu uniju, koja će podrazumevati, u skladu sa odredbama ovog Ugovora, jedinstvenu i stabilnu monetu,
ODLUČNI da unapređuju ekonomski i socijalni napredak svojih naroda, vodeći računa o načelu održivog razvoja, u okviru stvaranja unutrašnjeg tržišta i jačanja kohezije i zaštite životne sredine, kao i da primene politike koje će obezbediti da napredak ekonomske integracije bude u skladu sa napretkom u drugim oblastima,
REŠENI da uspostave zajedničko pravo građanstva za državljane svojih zemalja,
REŠENI da uspostave zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, što podrazumeva i postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike koja može dovesti do zajedničke odbrane, u skladu sa odredbama člana 17, jačajući tako identitet Evrope i njenu nezavisnost u cilju unapređenja mira, bezbednosti i napretka u Evropi i u svetu,
REŠENI da se olakša slobodno kretanje lica, uz istovremeno obezbeđenje sigurnosti i bezbednosti njihovih naroda, stvaranjem prostora slobode, bezbednosti i pravde, u skladu sa odredbama ovog Ugovora,
REŠENI da nastave proces stvaranja sve čvršćeg jedinstva među narodima Evrope, u kojoj se odluke donose na nivou što je moguće bližem građanima, u skladu sa načelom subsidijarnosti,
IMAJUĆI U VIDU dalje mere koje je potrebno preduzeti radi napretka evropske integracije,
ODLUČILI SU da osnuju Evropsku uniju i u tom cilju su odredili kao opunomoćenike:
(lista opunomoćenika nije preneta)
KOJI SU SE, pošto su razmenili svoja punomoćja i utvrdili da su uredna i valjana, sporazumeli o sledećim odredbama:
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Ovim Ugovorom VISOKE STRANE UGOVORNICE međusobno uspostavljaju EVROPSKU UNIJU, u daljem tekstu "Uniju".
Ovaj Ugovor predstavlja novu etapu u procesu stvaranja sve čvršćeg jedinstva između naroda Evrope, u kojoj se odluke donose što je moguće otvorenije i na nivou što je moguće bližem građanima.
Unija se zasniva na Evropskim zajednicama dopunjenim politikama i oblicima saradnje utvrđenim ovim Ugovorom. Njen zadatak je da organizuje na usklađen i solidaran način odnose između država članica i između njihovih naroda.
Unija ima sledeće ciljeve:
- da podstiče uravnotežen i trajan privredni i društveni razvoj i visok nivo zaposlenosti, posebno stvaranjem prostora bez unutrašnjih granica, jačanjem privredne i društvene kohezije i uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije koja će u dogledno vreme sadržati i jedinstvenu monetu, u skladu sa odredbama ovog Ugovora;
- da potvrđuje svoj identitet na međunarodnoj sceni, posebno vođenjem zajedničke spoljne i bezbednosne politike, što obuhvata i postepeno stvaranje zajedničke odbrambene politike, koja može dovesti do zajedničke odbrane u skladu sa odredbama člana 17;
- da jača zaštitu prava i interesa državljana svojih država članica uspostavljanjem prava građanstva Unije;
- da održi i ojača Uniju kao prostor slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeđeno uz paralelno usvajanje odgovarajućih mera iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i sprečavanja borbe protiv kriminala,
- da u celosti očuva tekovine Zajednice i da ih dalje razvija, što obuhvata i razmatranje pitanja u kojoj meri bi trebalo revidirati politike i oblike saradnje uspostavljene ovim Ugovorom, sa ciljem osiguranja efikasnosti mehanizama i institucija Zajednice.
Ciljevi Unije se ostvaruju u skladu sa odredbama ovog Ugovora, pod uslovima i prema dinamici koji su njime utvrđeni, i uz poštovanje načela supsidijarnosti, kako je to utvrđeno članom 5. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Unija raspolaže jedinstvenim institucionalnim okvirom koji osigurava usklađenost i kontinuitet aktivnosti preduzetih radi ostvarenja njenih ciljeva, uz poštovanje i razvijanje tekovina Zajednice.
Unija posebno vodi računa o usklađenosti svoje spoljne aktivnosti kao celine, u okviru politika u oblastima spoljnih odnosa, bezbednosti, privrede i razvoja. Savet i Komisija su dužni da obezbede tu usklađenost i da uzajamno sarađuju u tom cilju. Oni obezbeđuju, svako u okviru svojih nadležnosti, ostvarivanje tih politika.
Evropski savet daje neophodan podsticaj za razvoj Unije i utvrđuje opšte političke smernice.
Evropski savet okuplja šefove država ili vlada država članica kao i predsednika Komisije. Njih prate ministri zaduženi za inostrane poslove država članica i član Komisije. Evropski savet se sastaje najmanje dva puta godišnje pod predsedništvom šefa države ili vlade države članice koja predsedava Savetom.
Evropski savet podnosi Evropskom parlamentu izveštaj nakon svakog sastanka, kao i pismeni godišnji izveštaj o ostvarenom napretku Unije.
Evropski parlament, Savet, Komisija, Sud pravde i Revizorski sud vrše svoja ovlašćenja pod uslovima i u skladu sa ciljevima predviđenim, s jedne strane, odredbama Ugovora o osnivanju Evropskih zajednica i pratećih ugovora i akata kojima se ovi menjaju ili dopunjuju i, s druge strane, ostalim odredbama ovog Ugovora.
1. Unija se zasniva na načelima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i na vladavini prava, načelima koja su zajednička svim državama članicama.
2. Unija poštuje osnovna prava, koja su garantovana Evropskom konvencijom o očuvanju ljudskih prava i osnovnih sloboda, potpisanom 4. novembra 1950. godine u Rimu, i koja proističu iz ustavnih tradicija zajedničkih državama članicama, kao opšta pravna načela Zajednice.
3. Unija poštuje nacionalni identitet država članica.
4. Unija obezbeđuje neophodna sredstva za postizanje svojih ciljeva i za uspešno vođenje svojih politika.
1. Na obrazloženi predlog trećine država članica, Evropskog parlamenta ili Komisije, Savet može, odlučujući četvoropetinskom većinom svojih članova, a na osnovu prethodno dobijene saglasnosti Evropskog parlamenta, oceniti da postoji ozbiljan rizik povrede načela navedenih u članu 6. stav 1. od strane države članice, i može u tom smislu uputiti odgovarajuće preporuke toj državi. Prethodno će Savet saslušati stavove te države članice, i, postupajući u skladu sa procedurom, može zatražiti od nezavisnih lica da u razumnom roku podnesu izveštaj o situaciji u toj državi članici.
Savet će redovno proveravati da li osnov za ovakvu ocenu i dalje postoji.
2. Savet može, u sastavu na nivou šefova država i vlada, odlučujući jednoglasno, na predlog trećine država članica ili Komisije i nakon prethodno dobijene saglasnosti Evropskog parlamenta, oceniti da postoji ozbiljna i trajna povreda načela navedenih u članu 6. stav 1. od strane države članice, nakon što prethodno pozove državu članicu da iznese svoje stavove.
3. Kada takva ocena bude data, Savet može odlučiti kvalifikovanom većinom da se za tu državu članicu suspenduju neka od prava koja proizilaze iz primene ovog Ugovora, uključujući pravo glasanja u Savetu predstavnika vlade te države članice. Pri tome će Savet uzeti u obzir moguće posledice suspenzije prava i obaveza po fizička i pravna lica.
Obaveze države članice koja je u pitanju i koje proizilaze iz ovog Ugovora u svakom slučaju i dalje ostaju obavezujuće po tu državu.
4. Savet može naknadno odlučiti kvalifikovanom većinom da izmeni ili ukine mere koje je preduzeo na osnovu stava 3. kao odgovor na promenu situacije koja je dovela do donošenja navedenih mera.
5. Kada se donosi odluka na osnovu ovog člana, Savet će odlučivati ne uzimajući u obzir glas predstavnika vlade države članice koja je u pitanju. Uzdržavanje od glasanja članica koje su prisutne ili zastupljene ne sprečava usvajanje odluka predviđenih u stavu 2. Kvalifikovana većina se određuje kao ista proporcija ponderisanih glasova članova Saveta koji su u pitanju, na način predviđen u članu 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Ovaj stav se takođe primenjuje na slučaj suspenzije prava glasanja u skladu sa stavom 3.
6. U cilju primene stavova 1. i 2, Evropski parlament odlučuje dvotrećinskom većinom glasova onih koji su glasali, a koji predstavljaju većinu njegovih članova.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
ODREDBE KOJIMA SE MENJA UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE SA CILJEM OSNIVANJA EVROPSKE ZAJEDNICE
(nije prenet)
(ovaj član sadrži sve amandmane na Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice - http://eur-lex.europa.eu/en/treaties/treaties_founding.htm)
ODREDBE KOJIMA SE MENJA UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA UGALJ I ČELIK
(nije prenet)
(ovaj član sadrži amandmane na Pariski Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik - http://eur-lex.europa.eu/en/treaties/treaties_founding.htm)
ODREDBE KOJIMA SE MENJA UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA ATOMSKU ENERGIJU
(nije prenet)
(ovaj član sadrži amandmane na Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju - http://eur-lex.europa.eu/en/treaties/treaties_founding.htm)
ODREDBE O ZAJEDNIČKOJ SPOLJNOJ I BEZBEDNOSNOJ POLITICI
1. Unija utvrđuje i sprovodi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku koja obuhvata sve oblasti spoljne politike i bezbednosti, i čiji su ciljevi sledeći:
- zaštita zajedničkih vrednosti, osnovnih interesa, nezavisnosti i integriteta Unije u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija;
- jačanje bezbednosti Unije u svim njenim oblicima;
- održavanje mira i jačanje međunarodne bezbednosti, u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija, kao i načelima Završnog akta iz Helsinkija i ciljevima Pariske povelje, uključujući one u pogledu spoljnih granica;
- unapređivanje međunarodne saradnje;
- razvoj i jačanje demokratije i pravne države, kao i poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda.
2. Države članice aktivno i bezrezervno podržavaju spoljnu i bezbednosnu politiku Unije, u duhu iskrenosti i međusobne solidarnosti.
Države članice zajednički deluju u cilju jačanja i razvoja njihove uzajamne političke solidarnosti. One se uzdržavaju od svakog poduhvata suprotnog interesima Unije, koja bi mogla naškoditi njenoj efikasnosti kao kohezivnoj snazi u međunarodnim odnosima.
Savet se stara o poštovanju ovih principa.
Unija ostvaruje ciljeve navedene u članu 11:
- utvrđivanjem načela i opštih smernica za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku,
- odlučivanjem o zajedničkim strategijama,
- usvajanjem zajedničkih aktivnosti,
- usvajanjem zajedničkih stavova,
- jačanjem sistematske saradnje između država članica u vođenju politike.
1. Evropski savet utvrđuje načela i opšte smernice za vođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i pitanja koja su povezana sa oblašću odbrane.
2. Evropski savet odlučuje o zajedničkim strategijama koje će biti primenjene od strane Unije u oblastima u kojima države članice imaju važne zajedničke interese.
Zajedničkim strategijama se utvrđuju njihovi ciljevi, trajanje i sredstva koja će obezbediti Unija i države članice.
3. Savet donosi neophodne odluke za utvrđivanje i za sprovođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike na osnovu smernica koje je usvojio Evropski savet.
Savet predlaže zajedničke strategije Evropskom savetu i primenjuje ih, posebno usvajanjem zajedničkih aktivnosti i zajedničkih stavova.
Savet se stara o jedinstvu, povezanosti i efikasnosti delovanja Unije.
1. Savet usvaja odluku o zajedničkim aktivnostima. One se odnose na specifične situacije kod kojih se operativni poduhvat Unije smatra neophodnom. Njima se utvrđuju ciljevi, domašaj, sredstva koja se pružaju na raspolaganje Uniji, uslovi njihove primene i, ako je neophodno, njihovo trajanje.
2. Ako se promene okolnosti u vezi s predmetom zajedničke aktivnosti, Savet ponovo razmatra načela i ciljeve koji se odnose na tu aktivnost i usvaja neophodne odluke. Sve dok Savet ne donese takvu odluku, zajednička aktivnost se nastavlja.
3. Zajedničke aktivnosti obavezuju države članice u pogledu zauzimanja njihovih stavova i u njihovom delovanju.
4. Savet može da zatraži od Komisije da mu podnese odgovarajući predlog bilo koje vrste iz oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kako bi se omogućilo sprovođenje zajedničke aktivnosti.
5. Država članica obaveštava o svakom nacionalnom stavu ili aktivnosti, koje proizilaze iz vođenja zajedničke aktivnosti, u roku koji omogućava da se, u slučaju potrebe, obave prethodne konsultacije u Savetu. Obaveza prethodnog obaveštavanja se ne odnosi na mere koje samo predstavljaju prenošenje odluka Saveta na nivo države članice.
6. U slučaju hitnog delovanja zbog razvoja neke situacije, i kada ne postoji odluka Saveta, države članice mogu da donesu neophodne hitne mere, pri čemu vode računa o opštim ciljevima zajedničke aktivnosti. Država članica koja donese takve mere odmah obaveštava Savet.
7. U slučaju pojave većih teškoća u sprovođenju zajedničke aktivnosti, država članica o tome obaveštava Savet. Savet o tome vodi raspravu i traži odgovarajuća rešenja. Ona ne mogu biti u suprotnosti sa utvrđenim ciljevima aktivnosti, niti narušavati njenu efikasnost.
Savet usvaja zajedničke stavove. Zajednički stavovi predstavljaju stavove Unije koji se odnose na neko specifično pitanje geografskog ili tematskog karaktera. Države članice se staraju o usklađenosti svojih nacionalnih politika sa zajedničkim stavovima.
Države članice se međusobno obaveštavaju i dogovaraju u Savetu o svakom pitanju od opšteg interesa iz oblasti spoljne politike i bezbednosti, sa ciljem da se obezbedi da se njihov zajednički uticaj na najefikasniji način izvršava putem usklađenog delovanja.
1. Zajednička spoljna i bezbednosna politika obuhvata sva pitanja koja se odnose na bezbednost Unije, uključujući postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike, koja bi mogla da dovede do zajedničke odbrane, ako to odluči Evropski savet. U tom slučaju, on će preporučiti državama članicama da usvoje odgovarajuću odluku u skladu sa njihovim ustavnim odredbama.
Politika Unije na osnovu ovog člana ne utiče na specifičan karakter politike bezbednosti i odbrane pojedinih država članica. Ona poštuje obaveze koje za pojedine države članice proizilaze iz Severnoatlanskog pakta i koje smatraju da se njihova zajednička odbrana sprovodi u okviru Organizacije Severnoatlanskog pakta (NATO) i usklađena je sa zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom dogovorenom u tom okviru.
Postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike će biti podržano saradnjom između država članica u oblasti naoružanja, u meri u kojoj to one smatraju oportunim.
2. Pitanja koja obuhvata ovaj član uključuju humanitarne i spasilačke misije, misije održanja mira i borbene misije u kriznim operacijama, uključujući nametanje mira.
3. Usvojene odluke koje se odnose na pitanja odbrane o kojima je reč u ovom stavu ne utiču na politike i obaveze pomenute u stavu 1. drugi paragraf.
4. Odredbe iz ovog člana nisu prepreka za razvoj tešnje bilateralne saradnje između dve ili više država članica u okviru Zapadnoevropske unije (ZEU) i NATO-a, u meri u kojoj takva saradnje nije u suprotnosti ili ne sprečava saradnju predviđenu u ovom naslovu.
5. Odredbe ovog člana će biti ponovo razmotrene u skladu sa članom 48. kako bi se dalje podstakla realizacija ciljeva koji su u njemu ustanovljeni.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
1. Predsedavajući zastupa Uniju u pitanjima koja se odnose na oblast zajedničke spoljne i bezbedonosne politike.
2. Predsedavajući je odgovoran za sprovođenje odluka iz ove oblasti. Na toj osnovi, Predsedavajući zastupa u načelu stav Unije u međunarodnim organizacijama i na međunarodnim konferencijama.
3. Predsedavajućem pomaže Generalni sekretar Saveta koji ima funkciju Visokog predstavnika zaduženog za spoljnu politiku i bezbednost.
4. Komisija je u potpunosti uključena u zadatke predviđene stavovima 1. i 2. U obavljanju ovih zadataka, Predsedavajućem će, u slučaju potrebe, pomagati država članica koja će imati sledećeg Predsedavajućeg.
5. Savet može, svaki put kada to smatra neophodnim, da odredi specijalnog predstavnika, koji će imati mandat u vezi nekog specifičnog političkog pitanja.
1. Države članice usklađuju svoje aktivnosti u međunarodnim organizacijama i na međunarodnim konferencijama. Na tim forumima one zastupaju zajedničke stavove.
U međunarodnim organizacijama i na međunarodnim konferencijama gde ne učestvuju sve države članice, one koje su prisutne zastupaju zajedničke stavove.
2. Države članice koje učestvuju u međunarodnim organizacijama i na međunarodnim konferencijama na kojima nisu prisutne sve države članice, obaveštavaju ove poslednje o svim pitanjima od zajedničkog interesa, uz poštovanje stava 1. i člana 14. stav 3.
Države članice koje su članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija konsultuju se i u potpunosti informišu ostale države članice. Države članice koje su stalne članice Saveta bezbednosti staraju se da u obavljanju svojih funkcija, zastupaju stavove i interese Unije, uz poštovanje obaveza koje proizilaze iz odredbi Povelje Ujedinjenih nacija.
Diplomatska i konzularna predstavništva država članica i delegacije Komisije u trećim zemljama i na međunarodnim konferencijama, kao i njihova predstavništva pri međunarodnim organizacijama, dogovaraju se sa ciljem da obezbede poštovanje i sprovođenje zajedničkih stavova i aktivnosti koje je utvrdio Savet.
Ona unapređuju saradnju međusobnom razmenom informacija, zajedničkom procenom situacije i učešćem u sprovođenju odredbi iz člana 20. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Predsedavajući konsultuje Evropski parlament o najvažnijim pitanjima i osnovnim opredeljenjima zajedničke spoljne i bezbednosne politike i stara se da se stavovi Evropskog parlamenta razmotre sa odgovarajućom pažnjom. Predsedavajući i Komisija redovno informišu Evropski parlament o razvoju spoljne i bezbednosne politike.
Evropski parlament može da postavlja pitanja, kao i da uputi preporuke Savetu. Evropski parlament svake godine raspravlja o ostvarenom napretku u sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
1. Svaka država članica ili Komisija mogu u Savetu pokrenuti neko pitanje iz oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i podneti Savetu odgovarajuće predloge.
2. U slučajevima kada je neophodna hitna odluka, predsedavajući saziva vanredni sastanak Saveta, bilo samoinicijativno, bilo na zahtev Komisije ili neke države članice, u roku od četrdeset i osam sati, ili ako je apsolutno neophodno, u još kraćem roku.
1. Savet usvaja jednoglasno odluke koje se odnose na ovaj naslov. Uzdržavanje od glasanja prisutnih ili zastupljenih članova ne sprečava donošenje odluke.
Svaki član Saveta koji se uzdržao od glasanja može u skladu sa ovim stavom da uz to priključi i zvaničnu deklaraciju. U tom slučaju, on nije obavezan da primeni odluku, ali prihvata da odluka obaveže Uniju. U duhu uzajamne solidarnosti, država članica će se uzdržati od bilo kakve aktivnosti koja bi mogla da bude suprotna ili da sprečava aktivnost Unije zasnovanu na toj odluci, dok će druge države članice poštovati takav stav. Ukoliko članovi Saveta koji uzdržavanje od glasanja obrazlože posebnom izjavom čine više od trećine glasova ponderisanih na način predviđen u članu 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, smatra se da odluka nije usvojena.
2. Izuzetno od odredbi iz stava 1. Savet odlučuje kvalifikovanom većinom:
- kada na osnovu neke zajedničke strategije usvaja zajedničku aktivnost i zajedničke stavove, ili donosi neku drugu odluku;
- kada usvaja neku odluku kojom se primenjuje zajednička aktivnost ili zajednički stav:
- kada imenuje specijalnog predstavnika u skladu sa članom 18. stav 5.
Neće se glasati ukoliko neki član Saveta izjavi da se suprotstavlja glasanju kvalifikovanom većinom zbog nekog važnog razloga iz domena nacionalne politike koji će obrazložiti. Savet može zatražiti, odlukom donesenom kvalifikovanom većinom, da ovo pitanje razmotri Evropski savet, u cilju jednoglasnog donošenja odluke.
Glasovi država članica u Savetu su ponderisani na način predviđen u članu 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Odluka se smatra usvojenom ako dobije najmanje šezdeset i dva pozitivna glasa od strane najmanje deset članova (**).
Ovaj stav se ne primenjuje na odluke koje su povezane sa vojnim pitanjima ili su iz domena odbrane.
3. Savet odlučuje većinom svojih članova o pitanjima procedure.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
(**) Ovaj podstav će biti izmenjen 1. januara 2005. godine u skladu sa Protokolom o proširenju Evropske unije (videti Aneks)
1. Kada je u okviru primene ovog naslova neophodno da se zaključi sporazum sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija, Savet može ovlastiti Predsedavajućeg, kome će prema potrebi pomagati Komisija, da u tom cilju otpočne pregovore. Takve sporazume zaključuje Savet na predlog Predsedavajućeg.
2. Savet donosi odluku o zaključenju sporazuma jednoglasno kada se sporazum odnosi na oblast za koju se traži jednoglasnost prilikom usvajanja internih odluka.
3. Kada se sporazum odnosi na primenu zajedničke aktivnosti ili zajedničkog stava, Savet donosi odluku kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 23. stav 2.
4. Odredbe ovog člana se takođe primenjuju i na naslov VI. Kada se sporazum odnosi na oblast za koju se traži kvalifikovana većina prilikom usvajanja internih odluka, Savet donosi odluke kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 34. stav 3.
5. Sporazum neće obavezivati državu članicu čiji predstavnik u Savetu izjavi da je obavezan da poštuje vlastite ustavne odredbe; ostali članovi Saveta mogu prihvatiti da sporazum za njih važi na privremenoj osnovi.
6. Sporazumi zaključeni u skladu sa uslovima predviđenim ovim članom biće obavezujući za institucije Unije.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Komitet za politička i bezbednosna pitanja prati međunarodna zbivanja iz oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i učestvuje u obrazovanju stavova davanjem mišljenja Savetu, na njegov zahtev, ili na sopstvenu inicijativu, uz poštovanje člana 207. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Isto tako, Komitet vodi računa o sprovođenju utvrđene politike, poštujući nadležnosti Predsedavajućeg i Komisije.
Poštujući delokrug rada ovog naslova, a pod nadležnošću Saveta, Komitet vrši političku kontrolu i određuje strateški pravac tokom kriznih operacija.
Usled postojanja i dužine kriznih operacija, Savet može ovlastiti Komitet da donosi odgovarajuće odluke po pitanju političke kontrole i određivanja strateškog pravca operacije, uz poštovanje odredbi člana 47.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Generalni sekretar Saveta, Visoki predstavnik za pitanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, pomaže Savetu u pitanjima iz oblasti zajedničke i bezbednosne politike, posebno pripremajući, razrađujući i sprovodeći političke odluke i, u slučaju potrebe, delujući u ime Saveta, kao i vodeći politički dijalog sa trećima, ukoliko to Predsedavajući zatraži.
Komisija punopravno učestvuje u pitanjima koja se odnose na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
1. Cilj bliže saradnje u oblastima na koje se odnosi ovaj naslov je zaštita vrednosti i interesa Unije kao celine, uz afirmisanje svog identiteta kao koherentne snage na međunarodnoj sceni. Bliža saradnja podrazumeva poštovanje:
- načela, ciljeva, opštih smernica i usklađene zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i odluka donetih u okvirima te politike,
- nadležnost Evropske zajednice, i
- usklađenost između politika Unije i njenih spoljnjih aktivnosti.
2. Odredbe članova 11. do 27. i članova 27b do 28. se primenjuju na bližu saradnju pomenutu u ovom članu, ukoliko nije drugačije predviđeno članom 27v i članovima 43. do 45.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
Bliža saradnja, shodno ovom naslovu, odnosi se na sprovođenje zajedničke aktivnosti ili zajedničkog stava. Ona se ne odnosi na pitanja iz vojne ili odbrambene oblasti.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
Države članice koje shodno odredbama člana 27b nameravaju da uspostave bližu međusobnu saradnju, obraćaju se Savetu sa takvim zahtevom.
Zahtev se upućuje Komisiji, a o tome se obaveštava i Evropski parlament. Komisija daje svoje mišljenje, naročito da li je predložena bliža saradnja u skladu sa politikama Unije. Savet donosi odluku o odobrenju, u skladu sa drugim i trećim podstavom člana 23. stav 2. i u skladu sa odredbama članova 43-45.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
Poštujući nadležnost Predsedavajućeg i Komisije, Generalni sekretar Saveta, Visoki predstavnik za pitanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, vodi računa da Evropski parlament i svi članovi Saveta budu obavešteni o sprovođenju bliže saradnje u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
Svaka država članica koja želi da učestvuje u bližoj saradnji uspostavljenoj u skladu sa odredbama člana 27v, obaveštava Savet i Komisiju o svojoj nameri. Komisija daje svoje mišljenje Savetu u roku od tri meseca od dana prijema pomenutog obaveštenja. U roku od četiri meseca od dana prijema obaveštenja, Savet odlučuje o zahtevu i o eventualnim specifičnim aranžmanima. Savet može u navedenom roku odlučiti kvalifikovanom većinom da privremeno zastane sa donošenjem odluke; u tom slučaju, Savet mora izložiti razloge za ovakvu odluku i odrediti rok za njeno preispitivanje. Savet odlučuje kvalifikovanom većinom o pitanjima navedenim u ovom članu.
Kvalifikovana većina se određuje kao ista proporcija ponderisanih glasova članova Saveta koji su u pitanju, na način predviđen u trećem podstavu člana 23. stav 2.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
1. Odredbe članova 189, 190, 196. do 199, 203, 204, 206. do 209, 213. do 219, 255. i 290. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice primenjuju se i na odredbe koje se odnose na oblasti navedene u ovom naslovu.
2. Administrativni troškovi organa koji nastanu na osnovu odluka koje se odnose na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku padaju na teret budžeta Evropskih zajednica.
3. Operativni troškovi koji nastanu primenom navedenih odluka će takođe biti pokriveni iz budžeta Evropskih zajednica, sa izuzetkom troškova koji se odnose na aktivnosti povezane sa vojnim pitanjima ili sa domenom odbrane ili na slučajeve kod kojih Savet jednoglasno drugačije odluči.
Ako neki izdatak nije stavljen na teret budžeta Evropskih zajednica, on će biti na teretu država članica, prema ključu raspodele shodno bruto nacionalnom proizvodu, osim ukoliko Savet jednoglasnom odlukom ne odluči drugačije. Države članice čiji predstavnici u Savetu prilikom glasanja podnesu zvaničnu izjavu, u skladu sa članom 23. stav 1. podstav dva neće biti obavezne da učestvuju u troškovima koji su povezani sa operacijama u vezi sa vojnim pitanjima ili sa oblasti odbrane.
4. Budžetski postupak utvrđen u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice se primenjuje na troškove koji su stavljeni na teret budžeta Evropskih zajednica.
ODREDBE O POLICIJSKOJ I PRAVOSUDNOJ SARADNJI U KRIVIČNIM STVARIMA
Ne dovodeći u pitanje nadležnosti Evropske zajednice, cilj Unije je da se obezbedi visok nivo zaštite građana u okviru prostora slobode, bezbednosti i pravde, razvojem zajedničkih aktivnosti država članica u oblastima policijske saradnje i pravosudne saradnje u krivičnim pitanjima i sprečavanjem rasizma i ksenofobije, kao i borbom protiv tih pojava.
Ovaj cilj će se postići sprečavanjem i borbom protiv organizovanog i drugog kriminala, posebno terorizma, trgovine belim robljem, krivičnih dela protiv dece, krijumčarenja droga i oružja, korupcije i krivotvorenja, na sledeći način:
- bližom saradnjom policijskih snaga, carinskih uprava i drugih nadležnih tela u državama članicama, bilo direktno, ili posredstvom Evropske policijske službe (EUROPOL), u skladu sa članovima 30. i 32;
- bližom saradnjom pravosudnih i drugih nadležnih organa država članica, uključujući saradnju posredstvom Evropske službe za pravosudnu saradnju ("EURODŽAST"), u skladu sa članovima 31. i 32;
- usklađivanjem, u meri u kojoj je to potrebno, propisa krivičnog zakonodavstva država članica, u skladu sa članom 31. stav 1. tačka e).
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
1. Zajednička delatnost u oblasti policijske saradnje, između ostalog obuhvata:
a) operativnu saradnju nadležnih organa, uključujući policiju, carinske uprave i druge specijalizovane organe represije u državama članicama, u oblasti sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i istraživanja u toj oblasti;
b) skupljanje, čuvanje, obradu, analize i razmenu relevantnih informacija, uključujući informacije sa kojima raspolažu službe za represiju u pogledu sumnjivih finansijskih transakcija, posebno posredstvom EUROPOL-a, uz poštovanje odgovarajućih propisa u pogledu zaštite podataka ličnog karaktera;
v) saradnju i zajedničke inicijative u pogledu obuke, razmene oficira za vezu, detašmana, korišćenja opreme i kriminalističkih istraživanja;
g) zajedničke procene specifičnih istražnih tehnika koje se odnose na otkrivanje ozbiljnih oblika organizovanog kriminala;
2. Savet podstiče saradnju posredstvom EUROPOL-a, a nakon pet godina od dana stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama, posebno:
a) omogućava EUROPOL-u da olakša i podrži pripreme, kao i pojačanu koordinaciju i realizaciju specifičnih istražnih aktivnosti koje vode nadležni organi država članica, uključujući operativne akcije zajedničkih ekipa, u kojima kao podrška učestvuje predstavnik EUROPOL-a;
b) usvaja mere sa ciljem da omogući EUROPOL-u da zatraži od nadležnih organa država članica da pokrenu i koordiniraju istragu u konkretnim slučajevima, kao i da razvije specijalizovane stručne usluge koje se mogu ponuditi državama članicama, radi pomoći u istragama protiv organizovanog kriminala;
v) podstiče uspostavljanje kontakata između organa istrage, istražnih sudija i organa tužilaštva specijalizovanih u borbi protiv organizovanog kriminala i uz blisku saradnju sa EUROPOL-om;
g) ustanovljava mrežu istraživanja, dokumentacije i statistike o prekograničnom kriminalu.
1. Zajednička delatnost u oblasti pravosudne saradnje u krivičnim stvarima ima između ostalog za cilj da:
a) olakša i ubrza saradnju između nadležnih ministarstava i pravosudnih i drugih odgovarajućih organa država članica u vezi sa postupcima i sprovođenjem odluka, uključujući tu i saradnju posredstvom EURODŽAST-a koja se odnosi na postupke i izvršenje odluka;
b) olakša ekstradiciju između država članica;
v) osigura usklađenost propisa država članica, u meri u kojoj je to potrebno, radi poboljšanja ove saradnje;
g) predupredi sukobe sudske nadležnosti između država članica;
d) postepeno usvoji mere kojima se uvode minimalna pravila u pogledu konstitutivnih elemenata krivičnih dela i sankcija u oblasti organizovanog kriminala, terorizma i organizovanog krijumčarenja droge.
2. Savet podržava saradnju posredstvom EURODŽAST-a tako što:
a) omogućava EURODŽAST-u jednostavniju koordinaciju između javnih tužilaštava država članica;
b) podržava EURODŽAST u krivičnim istragama težih slučajeva prekograničnog kriminala, naročito po pitanju organizovanog kriminala, uzimajući u obzir analize koje sprovodi EUROPOL;
v) omogućava bližu saradnju između EURODŽAST-a i Evropske pravosudne mreže u cilju izvršenja sudskih zahteva i sprovođenja zahteva za izručenje.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Savet utvrđuje uslove i granice u okviru kojih nadležni organi navedeni u članovima 30. i 31. mogu intervenisati na teritoriji druge države članice, u saradnji sa organima te države i uz njihovu saglasnost.
Odredbe iz ovog naslova ne utiču na nadležnost koju imaju države članice u pogledu održanja javnog reda i osiguranja unutrašnje bezbednosti.
1. U domenima koje obuhvata ovaj naslov, države članice se u okviru Saveta međusobno obaveštavaju i konsultuju, kako bi koordinisale svoje aktivnosti. U tom smislu, one organizuju saradnju nadležnih službi svojih administracija.
2. Na način i u postupku predviđenim u ovom naslovu, Savet preduzima mere kojima se podstiče saradnja, kako bi se postigli ciljevi Unije. U tu svrhu, on može jednoglasnim odlučivanjem, na inicijativu neke države članice ili Komisije da:
a) usvoji zajedničke stavove kojima se utvrđuje pristup Unije u pojedinim pitanjima;
b) usvoji okvirne odluke sa ciljem približavanja zakona i propisa država članica. Okvirne odluke će obavezivati države članice u pogledu ciljeva koji bi trebalo da budu postignuti, ostavljajući nacionalnim organima izbor oblika i načina da se ti ciljevi ostvare. One neće biti direktno primenjive;
v) usvoji odluke radi ostvarenja bilo koga cilja koji je u skladu sa ovim naslovom, izuzimajući približavanje zakona i propisa država članica. Ove odluke će biti obavezujuće i neće imati direktnu primenjivost; Savet usvaja kvalifikovanom većinom mere kojima se ove odluke sprovode na nivou Unije;
g) utvrdi tekst konvencija koje će preporučiti državama članicama na usvajanje u skladu sa svojim ustavnim pravilima. Države članice će otpočeti odgovarajući postupak u rokovima koje utvrdi Savet.
Osim ako se ne predvidi drugačije, konvencije će stupiti na snagu kada ih ratifikuje polovina država članica sa važenjem za te države. Mere kojima se sprovode odredbe iz konvencija će biti usvojene od strane Saveta dvotrećinskom većinom glasova ugovornih strana.
3. (*) Kada Savet odlučuje kvalifikovanom većinom, glasovi njegovih članova su ponderisani na način predviđen u članu 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Za njihovo usvajanje, potrebno je najmanje 62 pozitivna glasa data od strane najmanje deset članova.
4. O proceduralnim pitanjima, Savet odlučuje većinom svojih članova.
(*) Ovaj stav će biti izmenjen 1.1.2005. godine, u skladu sa Protokolom o proširenju Evropske unije (videti Aneks)
1. Pod uslovima predviđenim u ovom članu, Sud pravde Evropskih zajednica je nadležan za davanje prethodnih mišljenja o valjanosti i tumačenju okvirnih odluka i odluka, o tumačenju konvencija pripremljenih na osnovu ovog naslova, kao i o valjanosti i tumačenju propisa kojima se primenjuju te konvencije.
2. Svaka država članica može u trenutku potpisivanja Ugovora iz Amsterdama, ili bilo kada nakon potpisivanja, da jednostranom izjavom prihvati nadležnost Suda pravde za davanje prethodnih mišljenja, kako je to predviđeno u stavu 1.
3. Država članica koja podnese izjavu predviđenu u stavu 2. će naznačiti:
a) da bilo koji nacionalni pravosudni organ, čija odluka ne podleže pravnom leku unutrašnjeg prava, ima mogućnost da podnesu Sudu pravde zahtev za prethodno mišljenje, u slučaju koji je u postupku pred njim i koji se odnose na valjanost ili tumačenje akta navedenog u stavu 1. kada taj pravosudni organ smatra da je takva odluka o predmetnom pitanju neophodna, kako bi se donela presuda, ili
b) da bilo koji nacionalni pravosudni organ, ima mogućnost da podnese Sudu pravde zahtev za prethodno mišljenje u slučaju koji je u postupku pred njim i koji se odnosi na valjanost ili tumačenje akta navedenog u stavu 1. ukoliko taj pravosudni organ smatra da je takva odluka u predmetnom pitanju neophodna kako bi se donela presuda.
4. Svaka država članica, bez obzira da li je podnela izjavu predviđenu stavom 2. ili ne, ima mogućnost da Sudu pravde podnese komentar ili pisane primedbe u vezi sa pravnim slučajem koji se nalazi pred Sudom na osnovu stava 1.
5. Sud pravde nema nadležnost da razmatra valjanost ili obim svrsishodnosti operacija koje obavljaju policijski ili drugi organi zakonske represije u državama članicama, niti da odlučuje u pitanjima koja se odnose na nadležnost država članica u pogledu održanja javnog reda i osiguranja unutrašnje bezbednosti.
6. Sud pravde je nadležan da se izjašnjava o zakonitosti okvirnih odluka i odluka u tužbama koje podnesu države članice ili Komisija koje se odnose na nenadležnost, povredu bitnih pravila postupka, povredu ovog Ugovora ili bilo kog drugog propisa koji se odnosi na njegovu primenu, kao i na zloupotrebu ovlašćenja. Tužba predviđena u ovom stavu se može pokrenuti u roku od dva meseca od trenutka objavljivanja pravnog akta.
7. Sud pravde je nadležan da odlučuje u sporovima između država članica koji se odnose na tumačenje ili primenu akata usvojenih na osnovu člana 34. stav 2. ukoliko taj spor nije mogao biti rešen u okviru Saveta u roku od šest meseci nakon što neko od članova Saveta pokrene ovo pitanje u tom organu. Sud je takođe nadležan da odlučuje u sporovima između država članica i Komisije u pogledu tumačenja ili primene konvencija pripremljenih na osnovu člana 34. stav 2. (pod g).
1. Osniva se Komitet za koordinaciju sastavljen od visokih funkcionera. Pored koordinirajuće uloge, Komitet ima zadatak:
- da daje mišljenja Savetu, na molbu Saveta, ili na sopstvenu inicijativu;
- da uz poštovanje člana 207. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, učestvuje u pripremama za zasedanje Saveta povodom pitanja navedenih u članu 29.
2. Komisija je potpuno uključena u aktivnosti koje se odnose na oblasti navedene u ovom naslovu.
U okviru međunarodnih organizacija i na međunarodnim konferencijama države članice zastupaju zajedničke stavove usvojene u skladu sa ovim naslovom.
Članovi 18. i 19. se na odgovarajući način primenjuju i na pitanja na koja se odnosi ovaj naslov.
Sporazumi predviđeni u članu 24. mogu obuhvatiti i oblasti na koje se odnosi ovaj naslov.
1. Pre usvajanja mera predviđenih u članu 34. stav 2. tačke b), v) i g), Savet će konsultovati Evropski parlament. Parlament daje mišljenje u roku koji odredi Savet i koji ne može biti kraći od tri meseca. Ukoliko u tom roku mišljenje ne bude podneseno, Savet može da donese odluku.
2. Predsedavajući i Komisija redovno obaveštavaju Evropski parlament o aktivnostima koje se odnose na oblasti obuhvaćene ovim naslovom.
3. Evropski parlament može postavljati pitanja ili podnositi predloge Savetu. Svake godine, on organizuje debatu o napretku učinjenom u oblastima koje obuhvata ovaj naslov.
1. Bliža saradnja u bilo kojoj oblasti obuhvaćenoj ovim naslovom ima za cilj da omogući da Unija brže postane prostor slobode, bezbednosti i pravde, uz poštovanje nadležnosti Evropske zajednice i ciljeva zacrtanih u ovom naslovu.
2. Odredbe članova 29. do 39. i članova 40a do 41. primenjuju se na bližu saradnju predviđenu ovim članom, ukoliko nije drugačije predviđeno članom 40a i članovima 43. do 45.
3. Odredbe Ugovora o osnivanju Evropske zajednice koje se tiču ovlašćenja Suda pravde, kao i vršenja tih ovlašćenja, primenjuju se na ovaj član i članove 40a i 40b.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
1. Države članice koje, shodno odredbama člana 40. nameravaju da uspostave međusobnu bližu saradnju, podnose u tom smislu zahtev Komisiji, koja može dalje proslediti takav predlog Savetu. Komisija mora odnosnim državama članicama obrazložiti svoje razloge za neprosleđivanje ovog predloga Savetu, ukoliko odluči da predlog ne prosledi. U tom slučaju te države članice mogu podneti Savetu inicijativu za dobijanje saglasnosti za uspostavljanje bliže saradnje.
2. Saglasnost navedenu u stavu 1. daje Savet, u skladu sa članom 43-45, kvalifikovanom većinom, na osnovu predloga Komisije ili na inicijativu najmanje osam država članica, i nakon konsultacija obavljenih sa Evropskim parlamentom. Glasovi država članica u Savetu su ponderisani na način predviđen u članu 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Država članica u Savetu može tražiti da ovo pitanje razmotri Evropski savet. Kada se ovo pitanje pokrene pred Evropskim savetom, Savet će postupati u skladu sa prvim podstavom ovog stava.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
Svaka država članica koja želi da učestvuje u saradnji predviđenoj na osnovu člana 40a može da notifikuje svoju nameru Savetu i Komisiji, Komisija dostavlja Savetu, u roku od tri meseca od prijema notifikacije, mišljenje uz koje prilaže eventualne predloge, koji se odnose na specifične odredbe, neophodne da bi ta država članica učestvovala u navedenoj saradnji. U roku od četiri meseca od prijema notifikacije Savet odlučuje o zahtevu. Odluka se smatra usvojenom, osim ukoliko Savet kvalifikovanom većinom predvidi suspenziju odluke; u takvom slučaju Savet navodi svoje motive i utvrđuje rokove za ponovno razmatranje.
U okviru ove tačke, Savet odlučuje pod uslovima predviđenim u članu 44. stav 1.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
1. Odredbe navedene u članovima 189, 190, 195, 196. do 199, 203, 204, 205, stav 3, 206. do 209, 213. do 219, 255. i 290. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice primenjuju se na odredbe koje se odnose na oblasti obuhvaćene ovim naslovom.
2. Administrativni troškovi koje imaju organi na osnovu pitanja koja se odnose na oblasti obuhvaćene ovim naslovom padaju na teret budžeta Evropskih zajednica.
3. Operativni troškovi nastali sprovođenjem navedenih odredbi takođe padaju na teret budžeta Evropskih zajednica, osim ukoliko Savet jednoglasno odluči drugačije. Kada neki trošak ne pada na teret budžeta Evropskih zajednica, on pada na teret država članica prema ključu raspodele shodno bruto nacionalnom proizvodu, osim ukoliko Savet jednoglasnom odlukom odluči drugačije.
4. Budžetski postupak utvrđen u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice se primenjuje na troškove koji su stavljeni na teret budžeta Evropskih zajednica.
Savet može, jednoglasnom odlukom na predlog Komisije ili države članice i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, odlučiti da neke aktivnosti predviđene u članu 29. budu uključene u glavu IV Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Istovremeno, Savet će odrediti način glasanja za ta pitanja. On će preporučiti državama članicama da tu odluku usvoje u skladu sa njihovim ustavnim odredbama.
ODREDBE O BLIŽOJ SARADNJI
Države članice koje imaju nameru da uspostave međusobnu bližu saradnju mogu koristiti organe, procedure i mehanizme predviđene ovim Ugovorom i Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice, pod uslovom da ta saradnja:
a) ima za cilj da omogući postizanje ciljeva Unije i Zajednice, kao i zaštitu i jačanje njihovih interesa i integrativnih procesa;
b) poštuje načela pomenutih Ugovora i jedinstven institucionalni okvir Unije;
v) poštuje tekovine Zajednice i mere koje su usvojene u pomenutim Ugovorima;
g) ostaje u granicama ovlašćenja Unije ili Zajednice i ne dotiče oblasti koje spadaju pod isključivu nadležnost Zajednice;
d) ne podriva unutrašnja tržišta definisana u članu 14. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice ili ekonomsku i socijalnu povezanost uspostavljenu u skladu sa Naslovom XVII tog Ugovora;
đ) ne uspostavlja barijeru ili diskriminaciju u međusobnoj trgovini između država članica i ne narušava međusobnu konkurentnost;
e) uključuje najmanje osam država članica;
ž) poštuje nadležnosti, prava i obaveze država članica koje u tome ne učestvuju;
z) ne utiče na odredbe Protokola koji integriše šengenske tekovine u okvire Evropske unije;
i) ostaje otvorena za sve države članice, u skladu sa članom 43b.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Bližoj saradnji se pristupa u krajnjem slučaju, kada Savet ustanovi da se ciljevi takve saradnje ne mogu postići u razumnom vremenu primenom odgovarajućih odredaba Ugovora.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
Kada se uspostavi bliža saradnja, ona mora biti otvorena za sve države članice. Ona takođe mora biti otvorena za njih u skladu sa odredbama članova 27e i 40b ovog Ugovora i sa odredbama člana 11a Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, uz poštovanje osnovne odluke i odluka donetih u tom okviru. Komisija i države članice koje učestvuju u bližoj saradnji ohrabrivaće što više država članica da učestvuju.
(*) Član ubačen Ugovorom iz Nice.
1. Odgovarajuće odredbe ovog Ugovora i Ugovora o osnivanju Evropske zajednice primenjuju se prilikom usvajanja akata i odluka donetih u cilju sprovođenja saradnje predviđene članom 43. Međutim, iako su svi članovi Saveta slobodni da učestvuju u većanju, samo predstavnici onih država članica koje učestvuju u bližoj saradnji mogu učestvovati u donošenju odluka. Kvalifikovana većina se određuje kao ista proporcija ponderisanih glasova članova Saveta koji su u pitanju, na način predviđen u članu 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i u drugom i trećem podstavu člana 23. stav 2. ovog Ugovora koji se odnosi na bližu saradnju uspostavljenu na osnovu člana 27c. Jednoglasnost u odlučivanju se odnosi samo na članove Saveta koji su u pitanju.
Ovi akti i odluke ne čine deo tekovina Unije.
2. Države članice primenjuju, u meri u kojoj se to na njih odnosi, akte i odluke donete u cilju sprovođenja saradnje u kojoj učestvuju. Ovi akti i odluke obavezuju samo one države članice koje učestvuju u takvoj saradnji i direktno se primenjuju samo u tim državama. Države članice koje ne učestvuju u toj saradnji neće ometati njeno uspostavljanje od strane država članica koji u njoj učestvuju.
(**) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Troškove nastale sprovođenjem saradnje, osim administrativnih troškova koji se odnose na organe, snose države članice koje učestvuju u saradnji, osim ukoliko Savet, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom, jednoglasno odluči drugačije.
(***) Član ubačen Ugovorom iz Nice (bivši član 44. stav 2).
Savet i Komisija obezbeđuju trajnost aktivnosti ustanovljenih ovim naslovom i usklađenost tih aktivnosti sa politikama Unije i Zajednice, i sarađuju u tom smislu.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbe Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik i Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju koje se odnose na nadležnost Suda pravde Evropskih zajednica i na obavljanje ove nadležnosti primenjuju se samo na sledeće odredbe iz ovog Ugovora:
a) odredbe o izmenama Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice radi uspostavljanja Evropske zajednice, Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik i Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju;
b) odredbe naslova VI, pod uslovima predviđenim u članu 35;
v) odredbe naslova VII, pod uslovima predviđenim u članovima 11. i 11a Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i u članu 40. ovog Ugovora;
g) član 6. stav 2. u pogledu delatnosti organa, u meri u kojoj je Sud nadležan na osnovu Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i ovog Ugovora;
d) proceduralne uslove navedene u članu 7. kada Sud postupa u skladu sa zahtevom države članice koja je u pitanju podnetim u roku od mesec dana od dana donošenja odluke od strane Saveta;
d) članovi 46. do 53.
(*) Član izmenjen Ugovorom iz Nice.
Sa izuzetkom odredbi koje se odnose na izmene Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice sa ciljem osnivanja Evropske zajednice, Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju i sadašnjih završnih odredbi, nijedna odredba iz ovog Ugovora ne utiče na Ugovore o osnivanju Evropskih zajednica, niti na ugovore i akta kojima se oni kasnije menjaju ili dopunjuju.
Vlada svake države članice, ili Komisija, mogu da podnesu Savetu predloge o izmenama Ugovora na kojima je zasnovana Unija.
Ako se Savet, posle konsultovanja Evropskog parlamenta i, kada je predviđeno, Komisije, saglasi da se sazove konferencija predstavnika vlada država članica, nju saziva predsedavajući Saveta, radi zajedničkog utvrđivanja izmena koje treba da se unesu u navedene Ugovore. U slučaju institucionalnih izmena u monetarnoj oblasti konsultuje se i Evropska centralna banka.
Amandmani će stupiti na snagu posle njihove ratifikacije u svim državama članicama u skladu sa njihovim ustavnim pravilima.
Svaka evropska država koja poštuje načela navedena u članu 6. stav 1. može da zatraži da postane članica Unije. Ona upućuje zahtev Savetu, koji, posle konsultovanja Komisije i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, jednoglasno donosi odluku. Evropski parlament usvaja svoju odluku apsolutnom većinom članova koji ga čine.
Uslovi prijema i izmene koje ovaj prijem prouzrokuje u Ugovorima na kojima se zasniva Unija, predmet su sporazuma između država članica i države podnosioca zahteva. Taj sporazum se podnosi na ratifikaciju od strane svih Država ugovornica, u skladu sa njihovim ustavnim pravilima.
1. Stavljaju se van snage članovi 2. do 7. i 10. do 19. Ugovora o osnivanju jedinstvenog Saveta i jedinstvene Komisije Evropskih zajednica, koji je potpisan 8. aprila 1965. godine u Briselu.
2. Stavljaju se van snage član 2, član 3. stav 2. i naslov III Jedinstvenog evropskog akta, koji je potpisan 17. februara 1986. godine u Luksemburgu i 28. februara 1986. godine u Hagu.
Ovaj Ugovor se zaključuje na neodređeno vreme.
1. Ovaj Ugovor će ratifikovati Visoke Strane Ugovornice, u skladu sa svojim ustavnim pravilima. Ratifikacioni instrumenti biće deponovani kod vlade Republike Italije.
2. Ovaj Ugovor će stupiti na snagu 1. januara 1993. godine, pod uslovom da su svi ratifikacioni instrumenti deponovani, ili, u slučaju da ne stupi na snagu toga datuma, prvog dana meseca nakon deponovanja ratifikacionog instrumenta poslednje države potpisnice koja je obavila ovu formalnost.
Ovaj Ugovor je sastavljen samo u po jednom primerku na danskom, holandskom, engleskom, francuskom, nemačkom, grčkom, irskom, italijanskom, portugalskom i španskom jeziku, s tim da su tekstovi sastavljeni na svakom od ovih jezika jednako verodostojni. On će biti deponovan u arhiv vlade Republike Italije koja će dostaviti overenu kopiju svakoj od vlada država potpisnica.
U skladu sa Ugovorom o pristupu u članstvo iz 1994. godine, finska i švedska verzija ovog Ugovora će takođe biti verodostojne.
U IME TOGA, dole potpisani opunomoćenici su stavili svoje potpise na kraju ovog Ugovora.
Sačinjeno u Mastrihtu, sedmog februara hiljadu devet stotina devedeset i druge godine.
(lista potpisa nije preneta)
PROTOKOL O PROŠIRENJU EVROPSKE UNIJE
VISOKE UGOVORNE STRANE,
PRIHVATILE SU naredne odredbe, koje će biti priključene Ugovoru o osnivanju Evropske unije i Ugovorima o osnivanju Evropskih zajednica:
Član 1
Ukidanje Protokola o organima Evropske unije
Protokol o organima u perspektivi proširenja Evropske unije, koji je priključen Ugovoru o Evropskoj uniji i Ugovorima o osnivanju Evropskih zajednica, ovim se ukida.
Član 2
Odredbe koje se odnose na Evropski Parlament
1. Od 1. januara 2004. godine, sa važenjem za period od 2004. do 2009. godine, u članu 190. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i u članu 108. stav 2.
2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, prvi podstav će se zameniti sledećim:
"Broj predstavnika izabranih u svakoj od država članica biće sledeći:
Belgija |
22 |
||
Danska |
13 |
||
Nemačka |
99 |
||
Grčka |
22 |
||
Španija |
50 |
||
Francuska |
72 |
||
Irska |
12 |
||
Italija |
72 |
||
Luksemburg |
6 |
||
Holandija |
25 |
||
Austrija |
17 |
||
Portugalija |
22 |
||
Finska |
13 |
||
Švedska |
18 |
||
Velika Britanija |
72" |
2. Prema stavu 3. ukupan broj predstavnika u Evropskom parlamentu za period 2004. do 2009. godine će biti jednak broju predstavnika predviđenih članom 190. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i članom 108. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, plus broju predstavnika novih država članica na osnovu Ugovora o pristupanju koji se potpišu najkasnije do 1. januara 2004.
3. Ukoliko je ukupan broj članova koji se navodi u stavu 2. manji od 732, srazmerna ispravka će se primeniti na broj izabranih predstavnika svake države članice, tako da ukupan broj bude što bliži broju od 732. Međutim, učinjene ispravke ne mogu voditi povećanju broja predstavnika koji će se izabrati u svakoj državi članici i biti veći od broja predviđenog u članu 190. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i u članu 108. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju za period 1999. do 2004. godine.
Savet će usvojiti odluku u tom smislu.
4. Odstupajući od drugog stava člana 189. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i drugog stava člana 107. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, u slučaju stupanja na snagu Ugovora o pristupanju posle usvajanja odluke Saveta predviđenom u drugom podstavu stava 3. ovog člana, broj članova Evropskog parlamenta može privremeno preći broj od 732 za period na koji se takva odluka primenjuje. Ista ispravka kao što se navodi u prvom podstavu stava 3. ovog člana će se primeniti na broj predstavnika koji se biraju u državama članicama o kojima je reč.
Član 3
Odredbe o raspodeli glasova u Savetu
Od 1. januara 2005:
a) u članu 205. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i u članu 118. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju:
I) stav 2. će se zameniti sledećim:
"2. Tamo gde se od Saveta zahteva da odlučuje kvalifikovanom većinom, glasovi njegovih članica će se rasporediti na sledeći način:
Belgija |
12 |
||
Danska |
7 |
||
Nemačka |
29 |
||
Grčka |
12 |
||
Španija |
27 |
||
Francuska |
29 |
||
Irska |
7 |
||
Italija |
29 |
||
Luksemburg |
4 |
||
Holandija |
13 |
||
Austrija |
10 |
||
Portugalija |
12 |
||
Finska |
7 |
||
Švedska |
10 |
||
Velika Britanija |
29 |
Da bi se akti Saveta usvojili potrebno je najmanje 169 glasova većine članica, tamo gde ovaj Ugovor nalaže da se isti mogu usvojiti na predlog Komisije.
U drugim slučajevima, da bi se akti usvojili, Savet će zahtevati najmanje 169 glasova od najmanje dve trećine članova."
II) sledeći stav 4. će se dodati:
"4. Kada Savet usvaja odluku kvalifikovanom većinom, član Saveta može tražiti potvrdu da države članice, koje čine kvalifikovanu većinu, predstavljaju najmanje 62% ukupnog stanovništva Unije. Ukoliko se pokaže da ovaj uslov nije ispunjen, odluka o kojoj je reč se neće usvojiti."
b) U članu 23. stav 2. Ugovora o Evropskoj uniji, treći podstav će se zameniti sledećim tekstom:
"Glasovi članova Saveta će se rasporediti u skladu sa članom 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Da bi se odluka usvojila, potrebno je najmanje 169 glasova od najmanje dve trećine članova koji su glasali. Kada se odluka usvaja kvalifikovanom većinom Saveta, član Saveta može tražiti potvrdu da države članice koje čine kvalifikovanu većinu predstavljaju najmanje 62% ukupnog stanovništva Unije. Ukoliko se pokaže da taj uslov nije ispunjen, odluka o kojoj je reč se neće usvojiti."
v) U članu 34. Ugovora o Evropskoj uniji, stav 3. će se zameniti sledećim:
"3. Tamo gde Savet donosi odluke kvalifikovanom većinom, glasovi članica će se rasporediti na osnovu člana 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, pa je za usvajanje akata Saveta potrebno najmanje 169 glasova od najmanje dve trećine članica koje su učestvovale u glasanju. Kada Savet usvaja odluku kvalifikovanom većinom, član Saveta može tražiti potvrdu da države članice koje čine kvalifikovanu većinu, predstavljaju najmanje 62% ukupnog stanovništva Unije. Ukoliko se pokaže da taj uslov nije ispunjen, odluka o kojoj je reč se neće usvojiti."
3. Prilikom svakog pristupanja Uniji, okvir koji se navodi u drugom podstavu člana 205. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i drugom podstavu člana 118. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, će se računati tako da prag kvalifikovane većine izražen u glasovima ne prelazi prag koji je sadržan u Deklaraciji o proširenju Evropske unije, uključujući i u Finalnom aktu konferencije koja je usvojila Ugovor iz Nice.
Član 4
Odredbe koje se odnose na Komisiju
1. Od 1. januara 2005. i stupanjem na snagu kada prva Komisija preuzme dužnost posle tog datuma, član 213. stav 1. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i član 126. stav 1. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, će se zameniti sledećim:
"1. Članovi Komisije će se izabrati na osnovu njihove opšte stručnosti i njihova samostalnost mora biti van svake sumnje.
Komisiju čini po jedan predstavnik svake države članice.
Savet može menjati broj članova Komisije jednoglasnom odlukom."
2. Kada Unija bude imala 27 država članica, član 213. stav 1. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i član 126. stav 1. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, će se zameniti sledećim:
"1. Članovi Komisije će se izabrati na osnovu njihove opšte stručnosti i njihova nezavisnost mora biti van svake sumnje.
Broj članova Komisije će biti manji od broja država članica. Članovi Komisije će se birati na osnovu sistema rotacije zasnovanom na načelu jednakosti, o čemu Savet jednoglasno donosi aranžmane sprovođenja ovog sistema.
Broj članova Komisije odrediće Savet jednoglasnom odlukom".
Ova dopuna će se primenjivati od dana preuzimanja dužnosti prve Komisije posle datuma pristupanja dvadeset sedam država članica Unije.
3. Savet koji odlučuje jednoglasno posle potpisivanja Ugovora o pristupanju dvadeset sedam država članica Unije, će usvojiti:
- broj članova Komisije;
- aranžmane za sprovođenje rotacionog sistema zasnovanom na načelu jednakosti koji sadrži sve potrebne kriterijume i pravila za automatsko utvrđivanje sastava sukcesivnih kolegijuma članova Komisije na osnovu sledećih načela:
a) Države članice će se tretirati na strogo jednakoj osnovi kada je reč o redosledu i dužini vremena na dužnostima članova Komisije; shodno tome, razlika između ukupnog broja mandata članova Komisije koje, na primer, vrše predstavnici bilo koje dve države, ne može biti veća od jednog;
b) Shodno tački (a), svaki naredni kolegijum će tako biti sastavljen da na zadovoljavajući način odražava demografski i geografski spektar država članica Unije.
4. Bilo koja država koja pristupa Uniji će imati mogućnost, u bilo kom trenutku pristupanja, da ima jednog svog predstavnika kao člana Komisije, dok je na snazi primena stava 2.
PROTOKOL O STATUTU SUDA PRAVDE
VISOKE UGOVORNE STRANE
U ŽELJI da utvrde statut Suda pravde koji je predviđen članom 245. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i članom 160. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju,
SPORAZUMELE SU SE o sledećim odredbama koje se dodaju Ugovoru o osnivanju Evropske unije, Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice i Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju:
Član 1
Sud pravde će se uspostaviti i vršiće nadležnosti u skladu sa odredbama Ugovora o Evropskoj uniji (Ugovor EU), Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (Ugovor EZ), Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Ugovor EUROATOM) i ovog statuta.
SUDIJE I PRAVOBRANIOCI
Član 2
Pre nego što preuzme svoju dužnost svaki sudija će, u javnom nastupu pred Sudom, položiti zakletvu da će svoju dužnost obavljati nepristrasno i savesno, kao i da će čuvati tajnost sudskog većanja.
Član 3
Sudije će uživati imunitet od sudskog postupka. Kada im prestane dužnost, i dalje će uživati imunitet u pogledu akata u kojima su sudili po službenoj dužnosti, uključujući usmene i pismene izjave.
Sud, koji zaseda u punom sastavu, može ukinuti imunitet.
U slučajevima gde je ukinut imunitet i pokrenut krivični postupak protiv sudije, njemu će se suditi, u bilo kojoj državi članici, samo od strane suda koji je nadležan da sudi članovima najvišeg državnog pravosuđa.
Članovi 12. do 15. i član 18. Protokola o privilegijama i imunitetima Evropskih zajednica će se primenjivati na sudije, pravobranioce, sekretare suda i pomoćnike izvestilaca Suda, što je bez bez uticaja na odredbe o imunitetu od sudskog postupka protiv sudija koji se navode u prethodnim stavovima.
Član 4
Sudije ne mogu obavljati političke ili upravne funkcije.
Oni se ne mogu baviti drugim zanimanjem, bez obzira da li je profitabilno ili ne, osim ako to Savet izuzetno odobri.
Kada preuzimaju dužnost, oni će položiti svečanu zakletvu da će, tokom i posle prestanka mandata, poštovati obaveze koje iz toga proizilaze, posebno dužnost da očuvaju integritet i tajnost u pogledu prihvatanja, posle prestanka dužnosti, nekih imenovanja ili koristi.
Bilo kakva sumnja u vezi sa ovom tačkom rešiće se odlukom suda.
Član 5
Nezavisno od redovne smene, ili smrti, dužnosti sudije prestaju u slučaju ostavke.
Kada sudija podnese ostavku, njegovo pismo o ostavci se upućuje predsedniku Suda koji isto prosleđuje predsedniku Saveta. Posle ove notifikacije ostaje upražnjeno mesto sudije.
Sa izuzetkom oblasti u kojima se primenjuje član 6, sudija će nastaviti da vrši dužnost dok njegov naslednik istu ne preuzme.
Član 6
Sudiji može biti uskraćen mandat ili pravo na penziju ili druge prinadležnosti samo ako, jednoglasnim mišljenjem sudija ili pravobranilaca suda, više ne ispunjava neophodne uslove ili obaveze koje nalaže njegova dužnost. Sudija o kojem je reč neće učestvovati u takvim većanjima.
Sekretar suda će obavestiti o odluci suda predsednika Evropskog parlamenta i predsednika Komisije i o svemu uputiti notu predsedniku Saveta.
U slučaju odluke kojom se sudiji uskraćuje vršenje dužnosti, mesto sudije se smatra upražnjenim nakon dostavljanja zvanične notifikacije.
Sudija koji zamenjuje člana suda kojem nije istekao mandat, biće imenovan za preostali deo mandata njegovog prethodnika.
Član 8
Odredbe članova 2. do 7. se primenjuju na pravobranioce.
ORGANIZACIJA
Član 9
Svake tri godine, sudije se delimično zamenjuju, i to se alternativno zamenjuju osam, odnosno sedam sudija.
Svake tri godine, pravobranioci se delimično zamenjuju. U svakoj od tih prilika menjaju se četiri pravobranioca.
Član 10
Sekretar polaže zakletvu pred Sudom da će svoju funkciju obavljati nepristrasno i savesno i da će čuvati tajnost sudskih većanja.
Član 11
Sud će predvideti zamenu sekretara u slučajevima kada je on sprečen da dođe u sud.
Član 12
Službena lica i druga lica biće zaposlena pri Sudu kako bi mu se omogućilo normalno delovanje. Oni će biti odgovorni sekretaru pod nadzorom predsednika.
Član 13
Na predlog Suda, Savet može, jednoglasnom odlukom, da imenuje pomoćnike izvestilaca i da donose propise o njihovom položaju. Od pomoćnika izvestilaca se može zahtevati, pod uslovima predviđenim pravilnikom, da učestvuju u pripremnim istražnim radnjama u aktuelnim slučajevima pred sudom i da sarađuju sa sudijom koji ima ulogu izvestioca.
Pomoćnici izvestilaca se biraju među licima čija nezavisnost je van svake sumnje i koji poseduju neophodne pravosudne kvalifikacije; postavlja ih Savet. Oni polažu zakletvu pred sudom da će dužnost obavljati nepristrasno i savesno i da će čuvati tajnost sudskih većanja.
Član 14
Sudije, pravobranioci i sekretar suda moraju imati boravište u mestu gde je sedište Suda.
Član 15
Sud je u stalnom zasedanju. Trajanje pravosudnog odmora utvrđuje Sud vodeći račina o potrebama posla.
Član 16
Sud obrazuje veće sastavljeno od tri do pet sudija. Sudije biraju predsednike veća iz svojih redova. Predsednici veća petorice sudija biraju se na tri godine i mogu biti birani još jedan put.
Veliko veće se sastoji od jedanaest sudija. Njime predsedava predsednik Suda. Predsednici veća od pet sudija i druge sudije koji su postavljeni u skladu sa uslovima predviđenim pravilnikom takođe čine deo velikog veća.
Sud zaseda u velikom veću kada država članica ili organ Zajednice koji su strana u postupku to zahtevaju.
Sud zaseda u punom sastavu u predmetima koji mu se povere na osnovu člana 195. stav 2, člana 213. stav 2, člana 216. ili 247. stav 7. Ugovora o EZ ili člana 107d. stav 2, člana 126. stav 2, člana 129. ili člana 160b. stav 7. Ugovora o EZAE.
Osim toga, ako smatra da je slučaj koji razmatra od izuzetnog značaja, Sud može odlučiti, posle saslušanja pravobranilaca, da slučaj poveri Sudu koji zaseda u punom sastavu.
Odluke suda će biti pravovaljane samo ako je broj sudija koji učestvuju u donošenju odluka neparan.
Odluke veća koje se sastoji od tri ili pet sudija će biti pravovaljane samo ako ih donesu tri sudije.
Odluke velikog veća će biti pravovaljane samo ako zaseda devet sudija.
Odluke Suda koji zaseda u punom sastavu će biti pravovaljane samo ako zaseda jedanaest sudija.
U slučaju da jedan od sudija u veću bude sprečen da učestvuje u radu veća, sudija drugog veća može biti pozvan da zaseda u skladu sa uslovima predviđenim u pravilniku.
Član 18
Sudija ili pravobranilac ne mogu učestvovati u predmetima u kojima su već nastupali kao zastupnici ili savetnici ili na strani jedne od stranaka, ili kada su pozvani da daju izjavu kao članovi suda ili tribunala, istražne komisije ili u bilo kom drugom svojstvu.
Ako, iz nekog posebnog razloga, bilo koji sudija ili pravobranilac smatra da ne treba da učestvuje u donošenju presude ili u istrazi određenog slučaja, on će o tome obavestiti predsednika. Ako, iz nekog posebnog razloga, predsednik smatra da bilo koji sudija ili pravobranilac ne treba da zaseda ili podnosi zahteve ili primedbe u konkretnom slučaju, on će mu u tom smislu uputiti notifikaciju.
Ako dođe do teškoća u primeni ovog člana, to pitanje će se rešiti odlukom Suda.
Strana u sporu ne može tražiti promenu sastava Suda ili jednog od sudskih veća zbog nacionalne pripadnosti sudije, ili zato što u sudu ili veću sudija nema sudije koji ima istu nacionalnu pripadnost kao i ta strana u sporu.
POSTUPAK
Član 19
Države članice i organi Zajednice će biti predstavljeni u sudu imenovanjem zastupnika u svakom predmetu; zastupniku može pomagati savetnik ili pravnik (advokat).
Države, nezavisno od država članica, koje su strane Sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru, kao i EFTA nadzorni organ, koji se navode u tom Sporazumu, biće predstavljeni na isti način.
Ostale strane moraju biti predstavljene pravnikom (advokatom).
Samo advokat koji je ovlašćen da nastupa pred sudom države članice ili države koja je strana u Sporazumu o Evropskom ekonomskom prostoru, može predstavljati ili pomagati stranu na Sudu.
Takvi zastupnici, pravni savetnici ili advokati će, kada nastupaju pred Sudom, uživati prava i imunitete neophodne za nezavisno obavljanje njihovih dužnosti pod uslovima predviđenim u pravilniku.
U odnosu na takve savetnike i advokate koji nastupaju na Sudu, Sud će imati nadležnosti koje redovno uživaju sudovi pravde, pod uslovima predviđenim pravilnikom.
Univerzitetski profesori koji su državljani države članice i čiji zakoni im daju pravo učešća na suđenju, će imati ista prava pred sudom koja se ovim članom obezbeđuju advokatima.
Član 20
Postupak pred Sudom se sastoji iz dva dela: pismenog i usmenog.
Pismeni postupak se sastoji od komuniciranja strana i organa Zajednice čije su odluke sporne, podnošenja prijava, izjava u sudskim predmetima, odbrane i zapažanja, odgovora, ako ih ima, kao i svih pratećih papira i dokumenata ili overenih kopija istih.
Komuniciranje se obavlja preko sekretara suda po redosledu i u vremenskom okviru predviđenim pravilnikom.
Usmeni postupak se sastoji od čitanja izveštaja koji prezentira sudija u svojstvu izvestioca suda, saslušanje zastupnika, savetnika i advokata od strane Suda i podnesaka pravobranioca, kao i saslušanja, ako ga bude, svedoka i stručnjaka.
Tamo gde smatra da sudski predmet ne otvara nova pravna pitanja, Sud može odlučiti, posle saslušanja pravobranioca, da će predmet biti razmatran bez podnesaka pravobranioca.
Član 21
Predmet se podnosi Sudu pismenom prijavom kancelariji Suda. Prijava sadrži ime podnosioca i stalnu adresu, kao i podatke o potpisniku, ime strane ili imena strana protiv kojih se podnosi prijava, predmet spora, vrstu sudskog razmatranja koje se traži i kratku izjavu o pravnom osnovu na kojem se zasniva tužba.
Uz tužbu se dostavlja, gde je to potrebno, mera za koju se traži poništaj ili, u okolnostima navedenim u članu 232. Ugovora o EZ i članu 148. Ugovora o EZAE, dokumentovani dokaz o datumu kada je, u skladu sa ovim članovima, zatraženo angažovanje nekog organa. Ako se dokumenta ne prilože uz tužbu, sekretar suda će iste zatražiti, od strane u pitanju, da ih u razumnom roku dostavi, međutim u tom slučaju prava te strane ne prestaju čak i ako se takva dokumenta dostave posle vremenskog roka za izvršenje takvih radnji.
Član 22
Slučaj predviđen u članu 18. Ugovora o EZAE podnosi se sudu upućivanjem žalbe sekretaru suda. Žalba sadrži ime i stalnu adresu i podatke o potpisniku, referencu na odluku protiv koje se podnosi žalba, imena tuženika, predmet spora, podneske i kratku izjavu o pravnom osnovu na kojem je žalba zasnovana.
Uz žalbu se prilaže overena kopija odluke Arbitražnog komiteta koja se pobija.
Ako sud odbaci žalbu, odluka Arbitražnog komiteta postaje konačna.
Ako sud poništi odluku Arbitražnog komiteta, predmet se može ponovo otvoriti, gde je to odgovarajuće, na inicijativu jedne od strana u sporu pred Arbitražnim komitetom. Komitet će se povinovati bilo kojoj odluci o pravnim pitanjima koje donosi sud.
U slučajevima predviđenim članom 35. stav 1. Ugovora o EU, članom 234. Ugovora o EZ i članom 150. Ugovora o EZAE, odluka suda ili tribunala države članice koja suspenduje postupak i prenosi slučaj na Sud, će se notifikovati sudu od strane suda ili tribunala u pitanju. Odluku će potom sekretar suda saopštiti stranama, državama članicama i Komisiji, kao i Savetu ili Evropskoj centralnoj banci ukoliko je reč o spornom aktu, pravovaljanosti ili tumačenju koji potiču od ovih organa, odnosno Evropskom parlamentu i Savetu ukoliko je reč o spornom aktu, pravovaljanosti ili tumačenju koje su ova dva organa zajednički doneli.
U roku od dva meseca od ove notifikacije, strane, države članice, Komisija i, gde je to shodno, Evropski parlament, Savet i Evropska centralna banka, imaju pravo da daju izjave o slučaju ili podnesu pismena zapažanja sudu.
U slučajevima predviđenim članom 234. Ugovora o EZ, odluku nacionalnog suda ili tribunala će državama saopštiti sekretar suda, izvan kruga država članica, koje su strane u Sporazumu o evropskom ekonomskom prostoru, a takođe i nadzornom organu EFTA koji se navodi u Sporazumu i koji može u roku od dva meseca posle notifikacije da da izjavu o slučaju ili podnese pismena zapažanja sudu kada je u pitanju primena jedne od oblasti sadržane u Sporazumu.
Sud može da zatraži od strana u sporu da dostave dokumenta i da pruže sve podatke koje Sud smatra potrebnim. Svako odbijanje će se zvanično zabeležiti.
Sud takođe može da zatraži od država članica i organa koji nisu strane u sporu da dostave sve podatke koje Sud smatra neophodnim za postupak.
Sud može u svakom trenutku da zatraži od nekog pojedinca, od organa vlasti, komiteta ili neke druge organizacije da daju stručno mišljenje.
Član 26
Svedoci mogu biti saslušani pod uslovima predviđenim pravilnikom.
Član 27
U slučaju da svedok ne izvrši dužnost, Sud ima ovlašćenje koja se uopšteno daju sudovima i tribunalima i može ga novčano kazniti pod uslovima predviđenim pravilnikom.
Član 28
Svedoci i stručnjaci mogu biti saslušani pod zakletvom u formi koja je predviđena ili na način predviđen zakonom države svedoka ili stručnjaka.
Sud može narediti da svedok ili stručnjak budu saslušani od strane sudskih organa u mestu njegovog stalnog prebivališta.
Naredba o izvršenju će se poslati nadležnim sudskim organima pod uslovima predviđenim pravilnikom. Dokumenta dobijena u skladu sa sudskim zahtevom će se vratiti Sudu pod istim uslovima.
Sud će snositi troškove, bez uticaja na pravo naplate, gde je to odgovarajuće, za strane u sporu.
Član 30
Država članica će se odnositi prema bilo kojoj povredi zakletve od strane svedoka ili stručnjaka na isti način kao da je učinjen prekršaj pred nekim od njenih nadležnih sudova u građanskim postupcima. Na zahtev Suda, država članica u pitanju će goniti prekršioca pred njenim nadležnim sudom.
Pretres na sudu je javan, osim ako Sud, po svom nahođenju ili na zahtev strana, iz opravdanih razloga odluči drugačije.
Član 32
Tokom pretresa, Sud može ispitivati stručnjake, svedoke i strane u sporu. Strane u sporu, međutim, mogu se obratiti Sudu samo preko svojih zastupnika.
Član 33
Zapisnik se sastavlja za svaki pretres i potpisuju ga predsednik i sekretar.
Član 34
Predsednik utvrđuje listu sporova.
Član 35
Proces odlučivanja Suda će biti i ostati poverljiv.
Član 36
Presude sadrže obrazloženja na kojima se zasnivaju. One sadrže imena sudija koji su učestvovali u donošenju odluke.
Član 37
Presude potpisuju predsednik i sekretar suda. One se čitaju na javnom zasedanju.
Član 38
Sud donosi odluku o troškovima.
Član 39
Predsednik Suda može, u skraćenom postupku, koji se, u izvesnoj, neophodnoj meri, razlikuje od nekih pravila koja sadrži ovaj statut i koji je predviđen pravilnikom, presuditi u zahtevima za suspenziju izvršenja, kao što je predviđeno u članu 242. Ugovora o EZ i članu 157. Ugovora o EZAE, ili odrediti prelazne mere u skladu sa članom 243. Ugovora o ET ili članom 158. Ugovora o EZAE, ili suspendovati izvršenje u skladu sa četvrtim stavom člana 256. Ugovora o EZ ili trećim stavom člana 164. Ugovora o EZAE.
Ukoliko je predsednik sprečen da učestvuje u radu Suda, njegovo mesto će zauzeti drugi sudija pod uslovima predviđenim pravilnikom.
Suđenje predsednika ili sudije koji ga zamenjuje će biti privremeno i neće uticati na odluku Suda u pogledu suštine predmeta.
Države članice i organi Zajednice mogu uzeti učešće u sporovima pred Sudom.
Isto pravo je dato svakom drugom licu koje ima interes za bilo koji slučaj pred sudom, sa izuzetkom sporova između država članica, između organa Zajednice ili između država članica i organa Zajednice.
Poštujući drugi stav, države, koje nisu države članice i koje su strane u Sporazumu o Evropskom ekonomskom prostoru, kao i nadzorni organ EFTA koji se navodi u tom Sporazumu, mogu da deluju u slučajevima pred sudom gde je u pitanju primena jedne od oblasti navedenih u tom Sporazumu.
Zahtev za učešće je ograničen na podršku zahtevu stranke za poštovanjem sudske procedure.
Član 41
U slučajevima gde tužena strana, posle urednog poziva, ne podnese pismene podneske koji se zahtevaju od odbrane, doneće se presuda protiv te strane zbog izostanka. Žalba može biti upućena protiv presude u roku od jednog meseca od njenog objavljivanja. Žalba neće imati dejstvo na izvršenje presude, donete na osnovu izostanka strane u sporu, osim ako Sud drugačije odluči.
Član 42
Države članice, organi Zajednice i druga fizička i pravna lica mogu, u slučajevima i pod uslovima koji su predviđeni pravilnikom, podneti zahtev za procedurom za učešće treće strane, radi osporavanja presude donete bez njihovog učešća, u slučaju da presuda pogađa njihove interese i prava.
Ukoliko značenje ili domet presude izazivaju sumnju, Sud će dati pravilno tumačenje po zahtevu bilo koje strane ili organa Zajednice koji za to imaju interes.
Zahtev za reviziju presude može se podneti Sudu samo u slučaju da se ustanove nove činjenica koje su takve prirode da mogu biti odlučujuće, i koje su, u vreme donošenja presude bile nepoznate Sudu i strani koja zahteva reviziju.
Postupak revizije će odlukom Suda odmah biti pokrenut uz registrovanje postojanja nove činjenice, uz uvažavanje da je ona takvog karaktera da ostavlja slučaj otvorenim za reviziju i uz izjavu da je zahtev na pomenutim osnovama prihvatljiv.
Zahtev za reviziju presude ne može se podneti po proteku 10 godina od dana donošenja presude.
Periodi odlaganja rokova ili postupka zasnovani na uvažavanju udaljenosti će se predvideti pravilnikom.
Nijedno pravo neće biti dovedeno u pitanje zbog isteka vremenskih rokova ukoliko strana koja je u pitanju dokaže da su postojale nepredviđene okolnosti ili viša sila.
Postupci protiv Zajednice u stvarima koje potiču iz vanugovornih obaveza ne mogu se pokretati po proteku roka od pet godina nakon zbivanja koje je predstavljalo povod za pokretanje postupka. Ovaj period ne teče, ukoliko se postupci vode pred Sudom ili ako je postupku prethodio zahtev oštećene strane nadležnom organu Zajednice. U ovom poslednjem slučaju, postupak mora biti pokrenut u roku od dva meseca kako je to predviđeno u članu 230. Ugovora o EZ, odnosno u članu 146. Ugovora o EZAE; odredbe drugog stava člana 232. Ugovora o EZ, odnosno drugog stava člana 148. Ugovora o EZAE, primenjuju se u skladu sa okolnostima.
PRVOSTEPENI SUD EVROPSKIH ZAJEDNICA
Član 47
Članovi 2. do 8, članovi 14. i 15, prvi, drugi, četvrti i peti stav člana 17. i člana 18. će se primenjivati na Prvostepeni sud i njegove članove. Zakletva koja se navodi u članu 2. će biti položena pred Sudom pravde i odluke koje se navode u članovima 3, 4. i 6. će Sud usvojiti posle saslušanja Prvostepenog suda.
Četvrti stav člana 3. i članova 10, 11. i 14. će se primenjivati na sekretara Prvostepenog suda mutatis mutandis.
Član 48
Prvostepeni sud je sastavljen od petnaest sudija.
Član 49
Članovi Prvostepenog suda mogu biti pozvani da obavljaju dužnost pravobranioca.
Pravobranilac ima zadatak da, potpuno nepristrasno i nezavisno, u javnoj raspravi pred Prvostepenim sudom, iznese argumentovano mišljenje o slučajevima koji su podneti Prvostepenom sudu, sa ciljem da pomogne Prvostepenom sudu u vršenju njegovih dužnosti.
Kriterijumi za izbor takvih slučajeva, kao i za postupke za postavljenje pravobranilaca, biće predviđeni pravilnikom Prvostepenog suda.
Član koji je pozvan da obavi dužnost pravobranioca u nekom sporu ne mora da učestvuje u delu izricanja presude.
Član 50
Prvostepeni sud zaseda u veću od tri ili pet sudija. Sudije će birati predsednike veća iz svojih redova. Predsednici veća petorice sudija se biraju na period od tri godine. Oni mogu biti još jednom birani.
Sastav veća i način poveravanje sporova veću se utvrđuju pravilnikom. U nekim slučajevima prema pravilniku, Prvostepeni sud može zasedati kao sud u punom sastavu ili biti obrazovan od jednog sudije.
Pravilnik može takođe predvideti da Prvostepeni sud zaseda u velikom veću u slučajevima i pod uslovima koji se u njemu navode.
Član 51
Kao izuzetak od propisa sadržanih u članu 225. stav 1. Ugovora o EZ i člana 140a stav 1. Ugovora o EZAE, Sud pravde ima nadležnost u tužbama koje podnose države članice, organi Zajednice ili Evropska centralna banka.
Član 52
Predsednik Suda pravde i predsednik Prvostepenog suda će saglasno utvrditi uslove pod kojima zvaničnici suda i ostalo osoblje Suda pravde mogu pružiti usluge Prvostepenom sudu da bi delovao. Neki zvaničnici ili drugo osoblje suda će biti odgovorni sekretaru Prvostepenog suda pod nadzorom predsednika Prvostepenog suda.
Član 53
Postupak pred Prvostepenim sudom se odvija na osnovu Naslova III.
Dalje i detaljnije odredbe, ako se pokaže neophodnim, biće predviđene pravilnikom. Pravilnik može da odstupi od četvrtog stava člana 40. i člana 41. sa ciljem da obuhvati posebna obeležja sporova u oblasti intelektualne svojine.
Bez obzira na četvrti stav člana 20, pravobranilac može dostaviti svoje podneske u pismenom obliku.
U slučaju gde su tužba ili drugi proceduralni dokument, upućeni Prvostepenom sudu, a zavedeni greškom sekretarijata Suda pravde, sekretarijat ovog Suda će ih odmah proslediti sekretarijatu Prvostepenog suda; na isti način, gde su tužba ili drugi proceduralni dokument upućeni Sudu pravde, zavedeni greškom sekretara Prvostepenog suda, sekretar ovog Suda će ih odmah proslediti sekretaru Suda pravde.
Kada Prvostepeni sud ustanovi da nije nadležan da sprovede saslušanje i da preduzme druge delatnosti, za koje je nadležan Sud pravde, on će ove radnje preneti Sudu pravde; na isti način, kada Sud pravde ustanovi da određena radnja spada u nadležnost Prvostepenog suda, on će je preneti na Prvostepeni sud, pri čemu ovaj sud ne može izbeći svoju nadležnost.
Kada su Sudu pravde i Prvostepenom sudu stavljeni u nadležnost isti tužbeni zahtevi, gde se postavlja isto pitanje tumačenja ili se isti pravni akt dovodi u pitanje, Prvostepeni sud može, posle saslušanja strana, suspendovati postupak dok Sud pravde ne donese odluku. U slučajevima gde je podnesena tužba za poništenje istog akta, Prvostepeni sud može odbiti nadležnost sa ciljem da Sud pravde reši takvu tužbu. U slučajevima koji se navode u ovoj tački, Sud pravde može takođe odlučiti da suspenduje postupak; u tom slučaju, postupak pred Prvostepenim sudom će se nastaviti.
Konačne odluke Prvostepenog suda, odluke koje samo delimično obuhvataju presudu o suštini spora, ili odluke koje se odnose na postupak u sporovima oko nedostatka nadležnosti ili oko prihvativosti tužbe, biće notifikovane od strane Prvostepenog suda svim zainteresovanim stranama, kao i svim državama članicama i organima Zajednice čak iako nisu intervenisali u predmetu koji se vodi pred Prvostepenim sudom.
Pred Sudom pravde se može podneti žalba, u roku od dva meseca od dostavljanja presude protiv koje je uložena žalba, protiv konačnih odluka Prvostepenog suda i protiv odluka tog Suda koje se odnose na proceduru u sporovima oko nedostatka nadležnosti ili oko prihvativosti tužbe.
Takvu žalbu može podneti bilo koja strana koja nije uspela u sporu, u celini ili delimično. Međutim, oni koji podnose žalbu, sa izuzetkom država članica i organa Zajednice, mogu se žaliti samo u slučaju kada ih odluka Prvostepenog suda direktno pogađa.
Sa izuzetkom slučajeva koji se odnose na sporove između Zajednice i njenog osoblja, žalba se takođe može podneti od strane država članica i organa Zajednice koji nisu reagovali u postupku pred Prvostepenim sudom. Te države članice i organi će biti u istom položaju kao i države članice ili organi koji su reagovali u prvom stepenu.
Bilo koje lice čiji je zahtev da učestvuje u sporu bio odbijen od strane Prvostepenog suda može se žaliti Sudu pravde u roku od dve nedelje od dostavljanja odluke o odbacivanju zahteva.
Strane u postupku se mogu žaliti Sudu pravde protiv bilo koje odluke Prvostepenog suda donete na osnovu člana 242. ili člana 243. ili četvrtog stava člana 256. Ugovora o EZ ili člana 157. ili člana 158. ili trećeg stava člana 164. Ugovora o EZAE, u roku od dva meseca od njihovog dostavljanja.
Žalba o kojoj je reč u prva dva stava ovog člana će se saslušati i oceniti prema postupku predviđenom članom 39.
Žalba Sudu pravde je ograničena na pravna pitanja. Ona se zasniva na nenadležnosti Prvostepenog suda, na povredi postupka pred sudom kojim se pogađa interes žalioca, kao i na kršenju komunitarnog prava od strane Prvostepenog suda.
Nijedna žalba se neće zasnivati samo na pitanju iznosa troškova ili na pitanju strane kojoj je naloženo da snosi troškove.
Kada je žalba uložena protiv odluke Prvostepenog suda, postupak pred Sudom pravde će se sastojati od pismenog i usmenog dela. U skladu sa uslovima predviđenim pravilnikom, Sud pravde, pošto sasluša pravobranioca i strane u sporu, može izostaviti usmeni postupak.
Uz poštovanje članova 242. i 243. Ugovora o EZ ili članova 157. i 158. Ugovora o EZAE, žalba neće imati suspenzivno dejstvo.
Odstupajući od odredbi člana 244. Ugovora o EZ i člana 159. Ugovora o EZAE, odluke Prvostepenog suda kojima se neka uredba proglašava ništavnom stupaju na snagu nakon isteka perioda koji si navodi u prvom stavu člana 56. ovog statuta ili, ako je žalba uložena u tom periodu, nakon odbacivanja žalbe, što ne utiče na pravo strane u sporu da se obrati Sudu pravde, shodno članovima 242. i 243. Ugovora o EZ ili članovima 157. i 158. Ugovora o EZAE, radi suspenzije dejstava uredbe koja je proglašena ništavom ili propisivanja drugih privremenih mera.
Ako je žalba utemeljena, Sud pravde će poništiti odluku Prvostepenog suda. On sam može doneti konačnu odluku, tamo gde stanje postupka to dozvoljava, ili može vratiti predmet Prvostepenom sudu radi donošenja presude.
Kada se slučaj vraća Prvostepenom sudu, taj Sud će biti vezan odlukom Suda pravde o pravnim pitanjima.
Kada se pokaže da je žalba, koja je podneta od strane države članice ili organa Zajednice, koji nisu učestovovali u postupku pred Prvostepenim sudom, utemeljena, Sud pravde može, ako to smatra neophodnim, da navede koja dejstva odluke Prvostepenog suda, koja je bila poništena, se smatraju konačnim u pogledu strana koje su u sporu.
U slučajevima predviđenim u članu 225. stav 2. i stav 3. Ugovora o EZ i člana 140a stav 2. i stav 3. Ugovora o EZAE, gde Prvi pravobranilac smatra da postoji ozbiljna opasnost povrede jedinstva ili doslednosti komunitarnog prava, on može predložiti da Sud pravde preispita odluku Prvostepenog suda.
Predlog može biti podnet u roku od jednog meseca od dostavljanja odluke od strane Prvostepenog suda. U roku od jednog meseca od dobijanja predloga Prvog pravobranioca, Sud pravde će odlučiti da li je potrebno preispitivanje odluke.
ZAVRŠNE ODREDBE
Pravilnik Suda pravde i Prvostepenog suda će obuhvatiti svaku neophodnu odredbu za primenu ili, gde je to potrebno, za dopunu ovoga statuta.
Dok se propisi koji određuju jezičke aranžmane koji se primenjuju pred Sudom pravde i Prvostepenim sudom ne usvoje u ovom statutu, odredbe pravilnika Suda pravde i pravilnika Prvostepenog suda koje obuhvataju jezičke aranžmane će se i dalje primenjivati. Ove odredbe se jedino mogu dopuniti ili povući u skladu sa postupkom predviđenim za dopunu statuta.
Prevod prečišćenog teksta Ugovora o Evropskoj uniji, redakcija je pripremila prema zvaničnom prečišćenom tekstu objavljenom u "Sl. list EZ", br. C 325 od 24. decembra 2002. godine (www.europa.eu.int/eur-lex/lex/en/treaties/index.htm)