UREDBAO RATIFIKACIJI SPORAZUMA O RIBARSTVU U VODAMA DUNAVA IZMEĐU JUGOSLAVIJE, BUGARSKE, RUMUNIJE I SOVJETSKOG SAVEZA("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 8/58) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Sporazum o ribarstvu u vodama Dunava između Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Narodne Republike Bugarske, Rumunske Narodne Republike i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, potpisan 29. januara 1958. godine u Bukureštu, koji u originalu na srpskohrvatskom i ruskom jeziku glasi:
SPORAZUM
O RIBARSTVU U VODAMA DUNAVA IZMEĐU VLADE FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, NARODNE REPUBLIKE BUGARSKE, RUMUNSKE NARODNE REPUBLIKE I SAVEZA SOVJETSKIH SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA
Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Narodne Republike Bugarske, Rumunske Narodne Republike i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika,
Uzajamno zainteresovane za racionalno iskorišćavanje i povećanje ribljih rezervi u Dunavu,
Smatrajući neophodnim saradnju na izradi naučnih osnova za intenzivnije razmnožavanje riba i regulisanja ribarstva,
Odlučile su da zaključe ovaj Sporazum i u tom cilju imenovale svoje opunomoćenike:
Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije Nikolu Džuverovića, člana Izvršnog veća Narodne Republike Srbije,
Vlada Narodne Republike Bugarske Lalu Ganceva, prvog zamenika ministra prehrambene industrije,
Vlada Rumunske Narodne Republike Konstantina Teodorua, zamenika ministra industrije artikala za potrošnju,
Vlada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika Aleksandra Akimovica Iškova, ministra SSSR-a,
koji su se, posle pokazivanja punomoćja nađenih u dobroj i ispravnoj formi, sporazumeli o sledećem:
Strane ugovornice saglasile su se da regulišu ribarstvo u vodama Dunava na celom njegovom toku kroz teritorije zemalja potpisnica do ušća u Crno More, uključujući deltu Dunava u saglasnosti sa odredbama ovog Sporazuma.
Svaka Strana ugovornica vršiće ribolov u svojim vodama na Dunavu koje su ograničene državnom granicom.
Primena ovog Sporazuma prostire se na vode Dunava, uključujući njegovo ušće, i njegovih pritoka do granice uticaja maksimalnog vodostaja Dunava, jezera, napuštenih korita i poplavnih područja Dunava koja imaju stalnu ili privremenu vezu sa Dunavom u granicama teritorija Strana ugovornica, uključujući i predušće Dunava.
Strane ugovornice sporazumele su se da istovremeno sa stupanjem na snagu ovog Sporazuma na svojim delovima Dunava i u vodama naznačenim u čl. 3. uvode i primene Pravila o ribarstvu na Dunavu, data u Prilogu koji pretstavlja sastavni deo ovog Sporazuma.
Strane ugovornice saglasile su se da na Dunavu i u vodama naznačenim u čl. 3. izvrše melioracione i ribarstvene radove za poboljšanje prirodnih uslova razmnožavanja, gajenja i racionalnog povećavanja rezervi ribe od ekonomskog značaja.
U slučaju građenja hidrotehničkih objekata, naročito brana, na Dunavu koji menjaju hidrološki i hidrobiološki režim reke, Strane ugovornice koje grade i uživaju takve objekte obavezuju se da blagovremeno utvrde i izrade zajednički plan mera i radova koji bi omogućili normalne migracije riba.
Takođe, Strane ugovornice obavezne su da izvrše ribarstvene radove za normalno razmnožavanje i razvitak ekonomsko važnih vrsta riba, uzvodno i nizvodno od ovih radova u novoj sredini koja je nastala izgradnjom pomenutih objekata.
Pitanje pokrivanja troškova za izgradnju i korišćenje ribarstvenih i hidromelioracionih objekata na Dunavu, rešiće se od slučaja do slučaja na osnovu sporazuma između zainteresovanih zemalja.
U cilju povećavanja broja ekonomska važnih vrsta riba u vodama predviđenim ovim Sporazumom, osnivaće se po potrebi stanice za veštačko razmnožavanje ovih vrsta, naročito stanice za acipenzeride.
Strane ugovornice proučiće i preduzeće mere za sprečavanje zagađivanja Dunava i voda naznačenih u čl. 3. otpadnim vodama i drugim materijama industrijskih postrojenja, gradskih kanalizacija koje su štetne za ribu i ostale organizme u vodi, kao i mere za regulisanje radova sa upotrebom eksploziva.
U interesu što racionalnijeg ribolova i radi osiguranja mera za razmnožavanje i zaštitu ekonomsko važnih vrsta riba, Strane ugovornice međusobno će se blagovremeno obaveštavati o ribolovu i o migraciji riba u svim vodama koje su predmet ovog Sporazuma.
U cilju jačanja naučno-tehničkih veza za rešavanje pitanja privrednog ribarstva, gajenja riba i hidrobiologije u slivu Dunava, Strane ugovornice razvijaće međusobnu saradnju u skladu sa odredbama odgovarajućih konvencija za naučno-tehničku saradnju.
U cilju izvršenja naučnih istraživanja, Strane ugovornice mogu preduzeti zajednički eksperimentalni ribolov u vodama Dunava bilo koje Strane ugovornice na osnovu preporuka Mešovite komisije i saglasnosti između zainteresovanih zemalja, od slučaja do slučaja.
Za razrađivanje i koordiniranje mera u cilju primene ovog Sporazuma osniva se Mešovita komisija. Svaka Strana ugovornica imenovaće po 2 predstavnika u ovu komisiju u roku od 3 meseca po stupanju na snagu ovog Sporazuma. Vlade Strana ugovornica saopštiće jedna drugoj diplomatskim putem imena svojih pretstavnika u Komisiji.
Mešovita komisija sastajaće se redom najmanje jedanput godišnje na teritoriji jedne od Strana ugovornica.
Mešovita komisija radiće na osnovu Statuta, koji će Komisija sastaviti na prvoj sednici po stupanju na snagu ovog Sporazuma i odobrenju Statuta od Vlada ugovornica.
Mešovita komisija utvrdiće unapred mesto i datum održavanja svog sastanka.
Mešovita komisija ima sledeće zadatke:
1) razrađivanje usvojenih mera za regulisanje ribolova i povećavanje rezervi riba u Dunavu, koja proizilaze iz ovog Sporazuma;
2) davanje predloga Stranama ugovornicama o izmeni i dopuni Pravila o ribarstvu na Dunavu i donošenje odluka po onim pitanjima za čija rešenja bude ovlašćena ovim Pravilima za ribarstvo;
3) organizovanje međusobnog obaveštavanja Strana ugovornica o izvršenju ovog Sporazuma;
4) koordiniranje naučno-tehničkih planova za izučavanje ribarstva na Dunavu, rađenih od strane nadležnih organa Strana ugovornica, bilo zajednički, bilo odvojeno;
5) utvrđivanje karaktera i obima statističkog i drugog materijala koji će Strane ugovornice dostaviti Mešovitoj komisiji u cilju izvršenja ovog Sporazuma;
6) druga pitanja čije razmatranje Strane ugovornice mogu dati u nadležnost Mešovitoj komisiji.
Mešovita komisija može dati preporuke Stranama ugovornicama po pitanjima koja spadaju u njenu nadležnost.
Preporuke Mešovite komisije i odluke o pitanjima naznačenim u čl. 12. smatraju se usvojenim u Komisiji ako su bile izglasane od svih zemalja pretstavljenih u Komisiji.
U cilju proširenja mera za regulisanje ribarstva i radova vezanih za gajenje i povećavanje ekonomsko važnih vrsta riba i na druge delove Dunava, ovom Sporazumu mogu pristupiti i druge pribrežne podunavske zemlje.
Ovaj Sporazum ne isključuje sklapanje drugih bilateralnih ugovora o pitanjima ribarstva na Dunavu između Strana ugovornica ili Strana ugovornica i drugih pribrežnih podunavskih država, ako ovakvi ugovori nisu u suprotnosti sa Pravilima o ribarstvu na Dunavu i sa interesima zaštite ribljeg fonda predviđenim ovim Sporazumom.
Ovaj Sporazum podleže ratifikaciji i stupa na snagu na dan deponovanja poslednjeg ratifikacionog instrumenta od Strana ugovornica Vladi Rumunske Narodne Republike u čijoj će se arhivi čuvati originali Sporazuma.
Vlada Rumunske Narodne Republike izvršiće notifikaciju o danu deponovanja poslednjeg ratifikacionog instrumenta svim Vladama Strana ugovornica.
Ovaj Sporazum zaključen je za vreme od 5 godina.
U slučaju da nijedna od Strana ugovornica ne preda otkaz ovog Sporazuma Vladi Rumunske Narodne Republike najmanje 6 meseci pre isteka roka, on će se automatski produžiti za još 5 godina.
Vlada Rumunske Narodne Republike preduzeće potrebne mere u cilju registrovanja ovog Sporazuma kod Sekretarijata Organizacije Ujedinjenih nacija.
Overene prepise ovog Sporazuma Vlada Rumunske Narodne Republike dostaviće ostalim Stranama ugovornicama.
Rađen u Bukureštu 29. januara 1958. godine u jednom primerku na srpskohrvatskom, bugarskom, rumunskom i ruskom jeziku i svi tekstovi imaju podjednaku važnost.
Prilog |
|
|
Sporazumu o ribarstvu na Dunavu zaključenog između Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Narodne Republike Bugarske, Rumunske Narodne Republike i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika |
PRAVILA
O RIBARSTVU NA DUNAVU I U VODAMA NAZNAČENIM U Čl. 3 SPORAZUMA
MESTA I VREME ZABRANE RIBOLOVA
Član 1
Zabranjuje se ribolov u vodama Dunava svake godine 30 dana u periodu između 15. aprila i 15. juna u zavisnosti od hidrometeoroloških uslova.
Za 1958 godinu ustanovljava se period zabrane od 15. aprila do 15. maja. U narednim godinama period zabrane ustanovljavaće Mešovita komisija.
Strane ugovornice uz zajedničku saglasnost mogu ustanoviti period zabrane postupno po sektorima Dunava pridržavajući se roka od 30 dana u vremenu između 15. aprila i 15. juna.
Period zabrane za acipenzeride i haringe ustanovljen je odredbama iz čl. 2.
Član 2
Za acipenzeride ustanovljava se period zabrane po sektorima:
- na sektoru od Crnog Mora do ušća Pruta od 15. marta do 15. aprila;
- na sektoru od ušća Pruta do ušća Timoka od 15. aprila do 15. maja;
- na sektoru iznad ušća Timoka do Kladova od 15. maja do 15. juna.
Period zabrane Iova dunavske haringe ustanovljava se po sektorima:
- na sektoru od Crnog Mora do Ceatalul Ismail naizmenično u trajanju od 5 dana u vremenu između 15. marta i 1. maja;
- na sektoru Ceatalul Ismail - Vadul Oji naizmenično u trajanju od 20 dana u vremenu između 1. aprila i 15. maja;
- na sektoru Vadul Oji do ušća Timoka naizmenično u trajanju od 30 dana u vremenu između 15. aprila i 1. jula.
Rokove zabrana preporučivaće Institut za ribarstvo Rumunske Narodne Republike i saopštavaće Stranama ugovornicama najmanje 10 dana pre početka zabrane.
Član 3
U cilju osiguranja ulaska u Dunav rasplodnih riba dunavske haringe i acipenzerida i izlaska podmlatka ovih riba u more, zabranjuje se ribolov u prostoru ispred ušća tokom cele godine po jedan kilometar s jedne i druge strane svakog rukavca računajući od sredine plovnog puta i 5 kilometara ka pučini mora.
U periodu između 1. juna i 31. jula koridori naznačeni u stavu prvom ovog člana prostiraće se za po jedan kilometar u desno i levo, što znači da će obuhvatiti ukupno pojas od 4 kilometra.
Član 4
Zabranjuje se lov dunavskog lososa (Salmo hucho) i crnomorskog lososa (Salmo trutta labrax) u Dunavu tokom cele godine.
Lov lososa može se dozvoliti jedino u svrhe veštačkog razmnožavanja i naučnog istraživanja.
ZABRANJENI ALATI I NAČINI RIBOLOVA
Član 5
Zabranjuje se tokom cele godine:
1) lov haringe i srdelice pomoću daljana u reci Dunavu i u prostoru ispred ušća na rastojanju od 10 kilometara ka pučini i po 2 kilometra računajući s jedne i druge strane korita vodotoka;
2) lov ribe u vodama ispred ušća Dunava sa povlačnim alatima i kočarenjem;
3) upotreba u svrhu ribolova eksplozivnih, otrovnih i narkotičnih materija i vatrenog oružja u vodama Dunava i svim vodotocima koji su s njim u vezi (pritoke, jezera, napuštena korita, poplavna područja), kao i u prostoru ispred ušća;
4) lov acipenzerida pomoću ahani;
5) lov trandadom i trbokom regulisaće Mešovita komisija, koja će ustanoviti broj ovih ribolovnih alata za svaku zemlju;
6) lov alatima za srdelicu u jezerima i rukavcima u periodu od 1. marta do 31. oktobra.
Član 6
Postavljanje pregrada za ribolov u kanalima i pritocima između Dunava i jezera u reonu od ušća Dunava do Kladova dozvoljava se samo posle završetka prolećnih migracija riba u vremenu od 10. maja do 31. oktobra. Rastojanje između pruća pregrade ne sme biti manje od 3 santimetra.
Član 7
Zabranjuje se pregrađivanje ribarskim spravama više od 2/3 (dve trećine) širine Dunava i njegovih pritoka i jednovremeno zabacivanje mreža sa suprotne obale.
VELIČINA OKACA RIBOLOVNIH ALATA
Član 8
Zabranjuje se upotreba ribolovnih alata sa okcima manjim od sledećih veličina (u milimetrima):
1) kod alova i njemu sličnih mreža, u kesi 28;
2) kod povlačnih mreža za lov haringe, u kesi 26;
3) kod vrški, u saku 25;
4) kod stajaćih mreža za lov smuđa, deverike i šarana 40, a za lov haringe 28.
Upotreba spoljnog lisa kod stajaćica dozvoljava se sa najmanjom veličinom od 50, a za lov haringe dozvoljava se upotreba spoljnog lisa od najmanje 28.
MERE RIBA, RAKOVA I ŠKOLJKI
Član 9
Zabranjuje se ribolov, primanje, prodaja, prerada i čuvanje riba u svežem stanju ispod sledećih veličina (u santimetrima):
moruna (Huso huso) |
140 |
jesetra (Acipenser guldenstaedti) |
80 |
pastruga (Acipenser stellatus) |
75 |
kečiga (Acipenser ruthenus) |
33 |
šaran (Cyprinus carpio) |
25 |
smuđ (Lucioperca sandra) |
30 |
deverika (Abramis brama) |
20 |
dunavska haringa (Caspialosa pontica) |
16 |
rečna školjka (Unio pictorum) |
8 |
rak (Astakus leptodaktylus) |
9 |
Za određivanje veličina riba merenje će se vršiti od kraja gubice do osnove repnog peraja (1).
Kod ulova dozvoljava se najviše 10% od ukupnog broja ribe ispod gore utvrđenih mera.
Lov sima (Acipenser nudiventris) zabranjuje se za 5 godina od dana stupanja na snagu Sporazuma o ribarstvu na Dunavu.
OPŠTE ODREDBE
Član 10
Aklimatizacija i razmnožavanje novih vrsta riba i drugih životinja a takođe i vodenog bilja u vodama Dunava obuhvaćenim Sporazumom, može se vršiti samo uz saglasnost Mešovite komisije.
Član 11
Odgovornost za prekršaj ovih Pravila utvrđuje se zakonima Strana ugovornica.
Član 12
Mešovitoj komisiji daje se pravo ustanovljavanja datuma perioda zabrane ribolova i određivanje granica sektora na kojima se rasprostire postupna zabrana ribolova, koje je predviđeno članom 1. i 2. ovih Pravila, a takođe joj se daje pravo da razmatra i donosi rešenja po članovima 3, 5, 6. i 8. ovih Pravila.
Uz saglasnost Vlada Strana ugovornica, Mešovita komisija može doneti odluke o izmeni i dopuni čl. 9. ovih Pravila (prema čl. 12. tačka 2. Sporazuma o ribarstvu na Dunavu).
Član 13
Ribolovni alati koji nanose štete ribljoj populaciji biće postepeno u narednim godinama isključeni iz ribolova radi čega se njihova količina počev od 1958. godine ne sme povećati.
Svi novi alati i načini ribolova (elektroribolov i drugo) mogu se uvesti pod uslovom da ne nanose štetu ribljem fondu.
Član 14
U cilju jednoobraznog tumačenja odredaba Sporazuma o ribarstvu i Pravila ribarstva treba imati u vidu da termin "ribolovstvo" u ruskom tekstu Sporazuma i termin "ribarstvo" u bugarskom i srpskohrvatskom tekstu, a takođe i termin "pescuit" u rumunskom tekstu imaju isto značenje.
Član 15
Ova Pravila o ribarstvu na Dunavu pretstavljaju Prilog Sporazuma o ribarstvu na Dunavu i čine njegov sastavni deo.
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".